Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Ирак

Координате:33° N44° E / 33° С; 44° И /33; 44
С Википедије, слободне енциклопедије
За насеље у Мексику, погледајте страницуИрак (Мескитал).
Република Ирак
جمهورية العـراق (арапски)
كۆماری عێراق (курдски)
Крилатица: Бог је највећи
(арап.الله أكبر)
Химна: Домовино моја
(арап.موطني‎‎)
Положај Ирака
Главни град 
(и највећи)
Багдад
33° 20′ N44° 23′ E / 33.333° С; 44.383° И /33.333; 44.383
Службени језик
Владавина
Облик државеСавезна република
 — ПредседникБархам Салих
 — ПотпредседнициНури ел Малики; Осама ел Нуџаифи; Ајад Алауи
 — Председник ВладеАдил Абдул-Махди
 — Председник Савета представникаМохамед ел Халбуси
 — Председник Савезног врховног судаМедат ел Махмуд
Историја
Независност3. октобар1932. одУједињеног Краљевства
Географија
Површина
 — укупно438.317 km2(58)
 — вода (%)4,62
Становништво
 — 2024.[1]Раст 46.729.000(31)
 — густина82,7 ст./km2(125)
Привреда
ВалутаИрачки динар[2]
 — стоти део валуте‍1 цент‍
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен.iq
Позивни број+964

Ирак (арап.العراق‎,курд.عێراق), или званичноРепублика Ирак (арап.جمهورية العـراق,курд.كۆماری عێراق) једржава ујугозападној Азији.[3] која сачињаваантичкурегијуМесопотамијурекаТигар иЕуфрат и јужниКурдистан. Површина Ирака је 438.317km². По површини Ирак је 59. држава усвету.Граничи се саКувајтом иСаудијском Арабијом најугу,Јорданом назападу,Сиријом насеверозападу,Турском насеверу иИраном наистоку. Има уско подручје обале кодУм Касра уПерсијском заливу. По процени из2020. Ирак је имао 38.872.655 становника. Главни и највећи град Ирака јеБагдад, а остали већи суМосул,Басра,Арбил,Киркук иФалуџа.

Ирак обухвата Месопотамију, североисточни крајЗагроса и источни деоСиријске пустиње. Две главне реке Тигар и Еуфрат протичу кроз средишњи део Ирака. Оне су учиниле Ирак земљом погодном заземљорадњу насупрот степама и пустињама које покривају већи део западне Азије.

Ирак је у старом веку на западу био познат погрчком топонимуМесопотамија (међуречје) и на овом простору су се смењиавале цивилизације још од 6. миленијума п. н. е. Област између Тигра и Еуфрата се обичном називаколевком цивилизације и постојбиномписма, закона иточка. Током историје, Ирак је био центар домаћеакадске,сумерске,асирске ивавилонско-халдејске цивилизације. Потом је био деоахеменидског,селеукидског,партијског,сасанидског,римског,праведног,омејадског,абасидског,монголског,сафавидског,афшаридског иосманског царства. Данашње границе Ирака су одређенемиром из Севра када јеДруштво народа послеПрвог светског рата ставило Ирак подБритански мандат у Месопотамији. Монархија је основана 1921. а Ирак је добио независност од Уједињеног Краљевства 1932. Монархија је збачена 1958. и основана је република. Ираком је владалаБаас партија од 1968. до 2003. Наконамеричке инвазије2003. је збачена власт председникаСадама Хусеина. Америчка окупација Ирака се окончала 2011. Ирак је земља сашиитском већином исунитском мањином.

Географија

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Географија Ирака
Рељефна карта Ирака
Рељефна карта Ирака

Положај и границе

[уреди |уреди извор]

Ирак се граничи саИраном (1.458 km) на истоку,Саудијском Арабијом (814 km) иКувајтом (242 km) на југу,Сиријом (605 km),Јорданом (181 km) иТурском 331 (km) на западу. Дужина обале је 58 km.

Ирак се може поделити у четири главна региона: пустињски (западно одЕуфрата), горњуМесопотамију (измеђуТигра и Еуфрата), северно побрђеИрачког Курдистана и доњу Месопотамију,алувијалну раван одТикрита доПерсијског залива.

Планине на североистоку су наставак алпског система који се пружа на исток одБалкана кроз јужнуТурски, северни Ирак, Иран иАвганистан све доХималаја. Пустињски регион се налази у југозападним и централним покрајинама уз границу саСаудијску Арабију и Јордан и географски припадаАрабијском полуострву.

Планине

[уреди |уреди извор]

На североистоку Ирака, из суседнеТурске, у ову се земљу пружа планински ланацТаурус, а на истоку, из смераИрана, ланацЗагрос,Иранско горје. Ови су планински ланци углавном стрми и голи, а њихови врхови премашују висину од 3000 m. Према средишту земље, планине постају све ниже и прелазе у долину рекаЕуфрат иТигар.

Воде

[уреди |уреди извор]

Регија између река Еуфрата и Тигра назива сеМесопотамија и представља житницу блискоисточних земаља. Реке теку кроз Ирак са северозапада према југоистоку. Средишњи делови њихових токова натапају поља и плантаже агрума и палми датуља подигнуте на месту посечених шума у којима су најзаступљенија била стаблахраста,платана,врбе итополе. Доње токове ових река прате мочварна подручја с пуно трске која су станиште бројних птица селица. Око 150 km северно од ушћа уПерсијски залив Еуфрат и Тигар се спајају у рекуШат ел Араб. Ирачка морска обала дуга је око 60 km. На западу тока реке Еуфрат рељеф се поступно успиње прелазећи уСиријску пустињу, која се простире и по суседним земљама. У овом природном простору вегетација је пустињска с тек покојим грмом траве или трновитим трајницама.

Клима

[уреди |уреди извор]

Ирак се налази у сувој климатској зони. Лета су врућа и с мало падавина, а зиме благе и влажне. Док у Сиријској пустињи могу проћи године а да не падне киша, у планинској регији на североистоку земље зими пада снег. Годишњи ниво падавина у овом подручју прелази 1000 милиметара, док је уМесопотамији количина падавина углавном мања од 30 милиметара. УБагдаду, који је смештен и у њеном средишту, просечна температура у јануару износи 9 °C, а у јулу 33 °C. Температурне вредности неретко лети пређу екстремну границу од 50 °C.

Историја

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Историја Ирака

Стари век

[уреди |уреди извор]

Ирак има надимакКолевка цивилизација, пошто је постојбинаСумера, најраније познате цивилизације, која је настала уМесопотамији, плодној долини Еуфрата и Тигра у јужном Ираку токомбакарног доба. Овде је крајем 4. века п. н. е. су настало прво писмо и почела је писана историја. Сумерску цивилизацију наследило јеАкадско краљевство у 24. веку п. н. е. Период акадске превласти је следила сумерска ренесанса у 21. веку п. н. е.Еламитска инвазија у 2004. п. н. е. је довела до крајаТреће династија Ура. До 21. века п. н. е. нова акадска цивилизација,Асирија, се уздигла су северном Ираку. До 19. века п. н. е. у јужном Ираку је основана аморитска државаВавилонија.

Ираком су владали Асирци и Вавилонци следећих 14. векова. За времеХамурабијевог Вавилонског царства, Асирског краљевства од 1365—1076. п. н. е. иНововавилонског краљевства, Ирак је био велесила античког света. Нарочито јеНовоасирско краљевство поставило Ирак у средиште великог царства које се простирало одКавказа доЕгипта иАрабије и одКипра до Персије.

У 6. веку п. н. е.Кир Велики је поразио Нововавилонско краљевство убици код Описа и Ирак је припојенАхеменидском краљевству наредна два века. Крајем 4. века п. н. е.Александар Велики је покорио регион. Након његове смрти два века Ираком је владалохеленистичкоСелеукидско краљевство.Парћани су покорили обу област за време владавинеМитридата I.Римљани су изСирије неколико пута нападали овај регион.Хришћанство је почело да се развија у Ираку (нарочито у Асирији) између 1. и 3. века и Асирија је постала центарАсирске цркве истока.Сасаниди су подАрдаширом I уништили Партско краљевство и покорили Ирак 224. Наредна 4. века Ирак је био сасанидска покрајина, све доисламског освајања Персије у 7. веку.

Средњи век

[уреди |уреди извор]
Новчић из 1244, из абасидског периода у Багдаду
ПрестоницаАбасидског калифата је био Багдад

Арапско-исламска освајања у 7. веку су донелаислам у Ирак, као и велики приливАрапа иКурда. За времеПраведног калифата,Мухамедов рођак и зетАлија је преместио своју престоницу уКуфу када је постао четвртикалиф.Омејадски калифат је Ираком управљао изДамаска.

Абасидски калифат је у 8. веку основао градБагдад као своју престоницу, и он је 5 векова био водећа метропола уарапском и муслиманском свету. Багдад је био највећимултикултурални град у средњем веку, а на врхунцу је имао више од милион становника,[4] и био је центар науке токомИсламског златног века.Монголи су уништили град токомопсаде Багдада у 13. веку.[5] Процене броја мртвих су у опсегу од 200.000 до милиона.[6]

Монголска пљачка Багдада.

Хулагу кан је 1257. скупио необично велику војску, значајни део снага Монголског царства, за потребе освајања Багдада. Када су стигли пред исламску престоницу, Хулагу кан је захтевао предају, али је последњи абасидски калиф одбио. Ово је разбеснело Хулагуа, и потом је, у складу са монголском стратегијом обесхрабривања пружања отпора, Багдад био разорен.[7] Број мртвих се креће од 200.000 до милион.[8]

Монголи су уништили Абасидски калифат иКућу мудрости у Багдаду, која је поседовала бројне драгоцене историјске документе. Град није никада повратио свој статус важног центра културе и утицаја. Неки историчари верују да су Монголи уништили велики део система занаводњавање који је одржавао Месопотамију читав миленијум. Други историчари истичу да је засољавање земљишта одговорно за пропаст пољопривреде.[9]

Црна смрт из 14. века је похарала већи део исламског света. Најбоља процена за Блиски исток је да је степен смртности била око једне трећине.[10]

Тамерлан, војсковођа монголског порекла, је 1401. напао Ирак. После освајања Багдада, око 20.000 његових становника је било масакрирано.[11] Тамерлан је наредио да се сваки војник врати са најмање две одсечене људске главе и да му је покаже. Многи војници су били толико уплашени да су убијали таоце заробљене раније да би имали довољно глава да покажу Тамерлану.[12] Тамерлан је такође спроводио масакре над домаћимасирским хришћанским становништвом, тада већинским становништвом у северној Месопотамији, и у то време древни асирски градАсур је коначно напуштен.[13]

Османски Ирак

[уреди |уреди извор]

У 16. веку, територија Ирака пада под отоманску власт, која траје све до Првог светског рата, када земља постаје протекторат Велике Британије.

Британски мандат и краљевство

[уреди |уреди извор]
Британски војници у Багдаду, јун 1941.

Ирак је 11. новембра 1920. постаомандат Друштва народа под британском контролом названДржава Ирак. Британци су поставилихашемитског краљаФејсала I, кога суФранцузи протерали изСирије, за свог за вазалног владара. Исто тако, британске власти су одабралисунитску арапску елиту из оближњих крајева и именовали у владине уреде[14]

Суочени са све већим трошковима и јавним протестима ратног херојаТомаса Лоренса, Британци су октобра 1920. сменили цивилног комесараАрнолда Вилсона и поставилисер Персија Кокса. Кокс је успео да угуши немире, али је био одговоран за увођење судбоносне политике блиске сарадње са ирачком сунитском мањином.[15]Ропство је укинуто током 1920-их.[16]

Британци су дали независностКраљевству Ирак 1932, на молбе краља Фејсала I, мада су Британци задржали војне базе, локалну милицију и право пролаза за своју војску. КраљГази I је владао као номинални вођа након смрти краља Фејсала 1933. Његову власт су до његове смрти 1939. поткопавали војни пучеви. Газија је наследио његов малолетни синФејсал II.Абдула Илах је владао као регент током Фејсаловог малолетства.

Рашид Али ал Гајлани и чланови групеЗлатни квадрат су 1. априла 1941. извелидржавни удар и збацили Абдулу Илаха. Током потоњегАнгло-ирачког рата, Уједињено Краљевство (које је још увек држало ваздухопловне базе у Ираку је напало Ирак из страха да би влада Рашида Алија могла прекинути да снабдева нафтом западне земље због његове весе сасилама Осовине. Рат је почео 2. маја и Британци су, заједно са лојалном ирачком милицијом[17] поразили снаге Рашида Алија и приморали га на примирје 31. маја.

Војна окупација која је уследила довела је до повратка владавине хашемитске династије. Окупација се окончала 26. октобра 1947, мада су Британци задржали војне базе у Ираку све до 1954, када су распуштене локалне милиције. Властодршци током окупације и преосталог времена трајање хашемитске монархије били суНури ал Саид, аутократски премијер, који је такође био на власти од 1930. до 1932. и Абдула Илах, бивши регент који је сада био саветник краљу Фејсалу II.

Баасистички Ирак

[уреди |уреди извор]

У устанку арапских националиста и војних официра, 1958. године, у Ираку је оборена монархија, а 1968. године власт државним ударом преузима панарапскаБаас партија, којом доминирају муслимани сунити. Рат Ирака са, претежно шиитским суседом, Ираном, од 1980. године до 1988. године, однео је на стотине хиљада људских живота и остао упамћен као најдужи и најкрвавији рат у новој историји Блиског истока. Бивши председник Ирака Садам Хусеин дошао је на власт 1979. године, након што је већ десет година пре тога био „сива еминенција“ као потпредседник Револуционарне команде.

Америчка инвазија

[уреди |уреди извор]

Након што је војном акцијом срушен режим дотадашњег председникаСадама Хусеина Ирак се од априла2003. до јуна2004. званично налазио под окупацијомСАД. Да би се створио привид да цела међународна заједница стоји иза напада и окупације контролу званично има међународна коалиција, али је она састављена највећим делом од Америчких трупа и симболичним учешћемНАТО партнера. Дана28. јуна 2004. власт је предана привременој ирачкој влади наметнутој споља, која је30. јануара2005. провела изборе за прелазну скупштину. Земља је и даље ефективно под Америчком окупацијом и пуном контролом, стављена ван заштите свих међународних закона. Америчке (коалиционе) окупационе снаге су и даље у великом броју присутне у Ираку, и заједно са најамницима америчких приватних фирми за физичко обезбеђење (Блеквотер, Халибуртон итд) покушавају да држе земљу под контролом ради експлоатације нафте и контроле положаја у походу на Иран и остале арапске земље. Ирачани се противе окупацији и теже ка ослобођењу. Америчке трупе су се повукле 2011. године из Ирака. Након рата и окупације западних земља расте и жеља ка стварањуисламске државе. Ирак је пре окупације био једна од најсекуларнијих арапских земаља.

Политика

[уреди |уреди извор]
Фуад Масум, предсједник Ирака

Према Уставу од15. октобра2005. године Ирак је савезна република с парламентарним системом власти. На челу државе је председник републике, који за мандат од 4 година и на највише два мандата бира парламент.Извршну власт имаВеће министара, које се састоји од премијера и министара. Веће министара потврђује парламент и оно му је одговорно за свој рад.Законодавну власт има једнодомноИрачко заступничко веће стр. 325 заступника (317 бирају грађани у појединим губернијама, док је 8 места резервирано за припаднике мањина), који служе мандат од 4 године. Устав истиче обавезу успостављањаВећа федерације као другог дома савезног парламента. Бирачко је право опште и једнако, а имају га сви грађани с навршених 18 година живота. Дан републике је14. јула.[18]

Правосудни систем Ирака се дели на судове на нивоу регија и провинција и на федералне судове. На нивоу провинција и регија постоје првостепени судови који се деле по надлежности на:Кривичне судове,Грађанске судове иСуд за статусна питања. На нивоу провинција и регија у другом степену судеЖалбени судови. Највиши суд на нивоу провинција и регија јеКасациони суд.

Административна подела

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Административна подела Ирака
Нумерисане мухафазе Ирака

Ирак је састављен од деветнаестпокрајина (арап.محافظة -мухафаза;курд.parêzgeh). Све покрајине су даље подељене наокруге.Ирачки Курдистан (Ербил, Дахук, Сулејманија и Халабџа) је једини аутономни регион у Ираку, са сопственом владом и војском.

  1. Багдад
  2. Саладин
  3. Дијала
  4. Васит
  5. Мајсан
  6. Басра
  7. Ди Кар
  8. Мутана
  9. Кадисија
  10. Бабил
  11. Карбала
  12. Наџаф
  13. Анбар
  14. Нинива
  15. Дахук
  16. Ербил
  17. Киркук
  18. Сулејманија
  19. Халабџа

Становништво

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Демографија Ирака
Златна џамија у Багдаду
Курди уСулејманији

Становништво Ирака етнички је и верски хетерогено, иако јеислам најзаступљенија религија и припада му више од 95% становништва. Три доминантне заједнице су Арапи-Шиити (око 60% становништва), Арапи-Сунити (око 20%) иКурди (око 15%).

Густина насељености варира од врло ријетке (мање од 10 ст./km²) у полупустињским и пустињским крајевима на западу и југу, до врло густе у Доњој Мезопотамији. Посебно су густо насељена шире подручје око главног града и подручје делтеСхатт ал Араба. Густином се истиче и брдско подручјеКурдистана те уска зона уз горњи токТигриса и нешто мањеЕуфрата. У градовима живи више од половине становништва и тај део због снажних миграција убрзано расте. Највећи је главни град јеБагдад. Остали већи градови:Мосул,Басра,Ирбил,Киркук,Сулејманија,Наџаф иКарбала. Број становника расте врло брзо, по годишњој стопи 29‰ (просек19802001).[19]

Религија

[уреди |уреди извор]
ЏамијаИмам Али уНаџафу

Устав Ирака проглашаваислам као званичну религију. Такође, Устав Ирака предвиђа да ислам треба сматрати извором законодавства, и ниједан закон не може бити усвојен уколико се противи утврђеним одредбама ислама. Религијску структуру Ирака чине већинскимуслимани којих има 97%, техришћани и остале религије које чине 3% популације.шиити представљају већину, са око 60-65%, асунити око 32-37% становништва.

У Ираку постоје и мање верске заједницеБахајаца,Језида иШабака, који заједно са хришћанима чине 3% популације Ирака који нису муслимани. Припадницикурдског народа припадају углавном сунитском огранку ислама, али мањи део Курда (Faili Kurdi) су припадници шиитског огранка ислама.

Хајледци, узАсирце иСиријце чине највећи део хришћанске популације Ирака, која броји од 400.000 од 600.000 припадника.Какаи заједница је настањена углавном у близиниКиркука. Мање од десетЈевреја живи уБагдаду, а мали број јеврејских породица живи у регијиИрачки Курдистан, на северу Ирака. Заједница Језида броји од 500.000 до 600.000 припадника, и они углавном живе на северу земље, око 15% њих живи уДохук провинцији, а остатак уНинева провинцији. ЗаједницаШабака броји од 400.000 до 500.000 људи, и они живе углавном за северу земље у провинцијиНинава, као и у близиниМосула. Шиити претежно живе на југу и истоку Ирака, али представљају већину становништва у Багдаду. Сунити чине већину на западу, северу и у централном делу Ирака.[20]

Језик

[уреди |уреди извор]

Званични језици у Ираку суарапски икурдски језик. Око 75% становништва говори арапски, док око 20% говори курдски језик. У употреби су још итуркменски (турски дијалект),асирски ијерменски језик. Такође, од "западњачких" језика најчешће се говориенглески језик. Курдски језик се говори углавном на северу земље. Јерменски језик говоре припадници преосталог хришћанског становништва.

Арамејски ијужни азери језик, су регионални језици. Јерменски иперсијски су заступљени, али у мањој мери. Већина ирачких Курда говоре и курдски и арапски језик. Туркмени говоре језикомјужни азери, Асирци говоре различитим ерамејским дијалектима, а Фејли Курди говоре фејли језик, са курдским дијалектом. Према Уставу Ирака сви грађани имају право на образовање на матерњем језику.

Привреда

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Привреда Ирака
Извоз у2006. години

Економијом Ирака доминира нафтни сектор, који традиционално пружа око 95% девизне зараде Ирака. Недостатак развоја других привредних сектора је резултирао стопом од 18-30% незапослених и смањењем БДП-а од 4.000 $ по становнику.[1] Запосленост у јавном сектору чини готово 60% од укупно запослених на пуно радно вриеме у2011. години.[21] Нафтна индустрија, која доминира ирачком привредом, запошљава релативно мали број радника. Пре америчке окупације, у Ираку је био заступљен систем централно планиране економије са забраном страног власништва над ирачким привредним субјектима. У таквом економском систему, већина великих индустријским предузећа су била у државном власништву а страној употреби су биле наметнуте велике тарифе.[22]

Упркос светски значајним залихама нафте,[23][24][25] Ирак је међу сиромашнијим земљама наБлиском истоку. Узроци вишегодишњој кризи и сиромашењу државе су издаци и ратне штете у ирачко-иранском рату 1980–88 (око 35 милијарди УСД), штете од рата саСАД-ом и њиховим савезницима након ирачке окупацијеКувајта1991. године (око 65 милијарда УСД) те међународне санкције под којима је Ирак од1990. године (стање донекле ублажава извоз нафте у оквируУН-ова програмаНафта за храну и лекове, који се остварује од децембра1996. године).[26]

Главни су пољопривредни производипшеница,раж,рижа,парадајз,датуле,памук; у сточарству се највише узгајају овце и живина. Већина је производних потенцијала у државном власништву (остварују око 80% БДП-а). Године 2001. вредност извоза била је 15 милијарди УСД, а увоза око 12 милијарди УСД; главни су спољнотрговински партнериРусија,Француска,Египат иКина.

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^аб„Country Comparison :: Population”.The World Factbook. CIA. Архивирано изоригинала 28. 08. 2020. г. Приступљено16. 08. 2020. 
  2. ^„Iraq”. International Monetary Fund. 
  3. ^„United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано изоригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено09. 04. 2014. 
  4. ^„Largest Cities Through History”. Geography.about.com. 6. 4. 2011. Архивирано изоригинала 18. 08. 2016. г. Приступљено19. 6. 2011. 
  5. ^„Battuta's Travels: Part Three – Persia and Iraq”. Sfusd.k12.ca.us. Архивирано изоригинала 23. 4. 2008. г. Приступљено21. 4. 2010. 
  6. ^Frazier, Ian (25. 4. 2005).„Annals of history: Invaders: Destroying Baghdad”.The New Yorker. стр. 4. Приступљено25. 1. 2013. 
  7. ^„Battuta's Travels: Part Three – Persia and Iraq”. Sfusd.k12.ca.us. Архивирано изоригинала 23. 04. 2008. г. Приступљено21. 4. 2010. 
  8. ^Frazier, Ian (25. 4. 2005).„Annals of history: Invaders: Destroying Baghdad”.The New Yorker. стр. 4. Приступљено25. 1. 2013. 
  9. ^„Irrigation Systems, Ancient”. Waterencyclopedia.com. 11. 1. 2009. Приступљено21. 4. 2010. 
  10. ^„Q&A with John Kelly on The Great Mortality on National Review Online”. Nationalreview.com. 14. 9. 2005. Архивирано изоригинала 27. 11. 2011. г. Приступљено23. 3. 2009. 
  11. ^„Tamerlane – Timur the Lame Biography”. Asianhistory.about.com. 15. 2. 2010. Архивирано изоригинала 05. 10. 2011. г. Приступљено21. 4. 2010. 
  12. ^„14th century annihilation of Iraq”. Mert Sahinoglu. Архивирано изоригинала 26. 08. 2019. г. Приступљено19. 6. 2011. 
  13. ^^ Nestorians, or Ancient Church of the East at Encyclopædia Britannica
  14. ^Tripp 2002.
  15. ^Anderson & Stansfield 2005, стр. 6.
  16. ^Williams, Timothy (2. 12. 2009).„In Iraq's African Enclave, Color Is Plainly Seen”.The New York Times. 
  17. ^Lyman 2006, стр. 23.
  18. ^„Ирак”. 
  19. ^Пролексис енциклопедија, Ирак
  20. ^Азилна библиотека, Ирак
  21. ^„Unemployment Threatens Democracy in Iraq”(PDF). USAID Iraq. 2011. Архивирано изоригинала(PDF) 11. 5. 2013. г. Приступљено11. 3. 2017. 
  22. ^„Iraq's economy: Past, present, future”. Reliefweb.int. 3. 6. 2003. Приступљено7. 1. 2013. 
  23. ^„World Proved Reserves of Oil and Natural Gas, Most Recent Estimates”. Energy Information Administration. 3. 3. 2009. Приступљено25. 1. 2013. 
  24. ^„Iraqi oil reserves estimated at 143B barrels”.CNN. 4. 10. 2010. 
  25. ^„Iraq's flood of 'cheap oil' could rock world markets”. The Washington Times. 3. 2. 2013. Приступљено7. 2. 2013. 
  26. ^„G7, Paris Club Agree on Iraq Debt Relief”. 21. 11. 2004. Архивирано изоригинала 21. 11. 2004. г. Приступљено19. 6. 2011. 

Литература

[уреди |уреди извор]
  • Lyman, Robert (2006).Iraq 1941: The Battles for Basra, Habbaniya, Fallujah and Baghdad. Campaign. Oxford: Osprey.ISBN 1-84176-991-6. 
  • Tripp, Charles (2002).A History of Iraq. Cambridge University Press.ISBN 978-0-521-52900-6. 
  • Anderson, Liam; Stansfield, Gareth (2005).The Future of Iraq: Dictatorship, Democracy, Or Division?. Palgrave Macmillan. стр. 6.ISBN 978-1-4039-7144-9. 
  • Shadid, Anthony (2005).Night Draws Near.NY, U.S.: Henry Holt and Co.ISBN 978-0-8050-7602-8. 
  • Hanna Batatu,The Old Social Classes and the Revolutionary Movements of Iraq.Princeton University Press. , Princeton: , 1978
  • Glass, Charles (2004).The Northern Front: A Wartime Diary. Saqi Books.ISBN 978-0-86356-770-4. 
  • „A Dweller in Mesopotamia”. „layered PDF”. Архивирано изоригинала 25. 05. 2005. г. , being the adventures of an official artist in the garden of Eden, by Donald Maxwell, 1921.(a searchable facsimile at the University of Georgia Libraries; DjVu &„layered PDF”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 06. 09. 2005. г.  format)
  • „By Desert Ways to Baghdad”. „layered PDF”. Архивирано изоригинала 02. 04. 2005. г. , by Louisa Jebb (Mrs. Roland Wilkins) With illustrations and a map, 1908 (1909 ed).(a searchable facsimile at the University of Georgia Libraries; DjVu &„layered PDF”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 06. 09. 2005. г.  format)
  • „Iraqi Constitution”(PDF). Ministry of Interior – General Directorate For Nationality. 30. 1. 2006. Архивирано изоригинала(PDF) 28. 11. 2016. г. Приступљено18. 2. 2013. 
  • Benjamin Busch (2014). „'Today is Better than Tomorrow'. A Marine returns to a divided Iraq”.Harper's Magazine. стр. 29—44. , October . .
  • Tyma Kraitt (ed):Irak - Ein Staat zerfällt. Hintergründe, Analysen, Berichte, Promedia, Wien.Abid, Lise J. (2015).Irak: Ein Staat zerfällt : Hintergründe, Analysen, Berichte. Promedia.ISBN 978-3-85371-385-3. 
  • Kenan Engin (2013)."Nation-Building" – Theoretische Betrachtung und Fallbeispiel: Irak.ISBN 978-3-8487-0684-6.  (Dissertation), Nomos, Baden-Baden.Engin, Kenan (2013).'Nation-Building' - Theoretische Betrachtung und Fallbeispiel: Irak.ISBN 9783845248967.doi:10.5771/9783845248967. 
  • Bawar Bammarny:„Rule of Law in Iraq”(PDF). Архивирано на веб-сајтуWayback Machine (14. септембар 2014). In: Matthias Koetter / Gunnar Folke Schuppert (Hrsg.):Understandings of the Rule of Law in various legal orders of the World, Rule of Law Working Paper Series No. 16, Berlin 2012ISSN 2192-6905
  • Paul Flieder:Der Barbier von Bagdad – Leben, Sterben, Glauben im Irak. Residenz-Verlag, Salzburg.Flieder, Paul (2009).Der Barbier von Bagdad: Leben, Sterben, Glauben im Irak. Residenz-Verlag.ISBN 978-3-7017-3148-0. 
  • Jobst Knigge:Deutsches Kriegsziel Irak. Der deutsche Griff auf den Nahen Osten im Zweiten Weltkrieg. Über Kaukasus und Kairo zum Öl des Orients. Pläne und Wirklichkeit. Verlag Dr. Kovac Hamburg.Knigge, Jobst (2007).Deutsches Kriegsziel Irak: Der deutsche Griff auf den Nahen Osten im Zweiten Weltkrieg : über Kaukasus und Kairo zum Öl des Orients : Pläne und Wirklichkeit. Kovač.ISBN 978-3-8300-3030-0. 
  • Reuter, Christoph; Fischer, Susanne (2006).Café Bagdad: Der ungeheure Alltag im neuen Irak. München: Goldmann.ISBN 978-3-442-15385-5. 
  • Matthew Bogdanos mit William Patrick:Die Diebe von Bagdad. Raub und Rettung der ältesten Kulturschätze der Welt. Aus dem Amerikanischen von Helmut Dierlamm (Originalausgabe: Thieves of Baghdad, Bloomsbury Publishing, New York 2005), Deutsche Verlags-Anstalt.Bogdanos, Matthew; Patrick, William (2006).Die Diebe von Bagdad: Raub und Rettung der ältesten Kulturschätze der Welt. München: Deutsche Verlags-Anstalt.ISBN 978-3-421-04201-9. .
  • Barthel Hrouda, Rene Pfeilschifter:Mesopotamien. Die antiken Kulturen zwischen Euphrat und Tigris. München 2005 (4. Aufl.).Hrouda, Barthel; Pfeilschifter, Rene (2000).Mesopotamien: Die antiken Kulturen zwischen Euphrat und Tigris. C.H.Beck.ISBN 978-3-406-46530-7. . (Sehr knapper Überblick bzgl. Mesopotamien im Altertum mit weiterführenden Literaturangaben.)
  • Bogdanos, Matthew (2005).„The Casualities of War: The Truth about the Iraq Museum”.American Journal of Archaeology.109 (3): 477—526.ISSN 0002-9114.S2CID 163583412.doi:10.3764/aja.109.3.477. 

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Суверене државе
Непризнате и делимично
признате државе
Зависне територије
Аустралија
Уједињено
Краљевство
Кина
  • 1 Протеже се на конвенционалној граници између Азије и другог континента.
  • 2 Сматра се делом Европе из културних, политичких и историјских разлога, али се географски налази у западној Азији.
Међународне
Државне
Географске
Уметничке
Људи
Остале
Портал:
Ирак насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитатима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима

33° N44° E / 33° С; 44° И /33; 44

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирак&oldid=30544142
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp