Ирак обухвата Месопотамију, североисточни крајЗагроса и источни деоСиријске пустиње. Две главне реке Тигар и Еуфрат протичу кроз средишњи део Ирака. Оне су учиниле Ирак земљом погодном заземљорадњу насупрот степама и пустињама које покривају већи део западне Азије.
Планине на североистоку су наставак алпског система који се пружа на исток одБалкана кроз јужнуТурски, северни Ирак, Иран иАвганистан све доХималаја. Пустињски регион се налази у југозападним и централним покрајинама уз границу саСаудијску Арабију и Јордан и географски припадаАрабијском полуострву.
На североистоку Ирака, из суседнеТурске, у ову се земљу пружа планински ланацТаурус, а на истоку, из смераИрана, ланацЗагрос,Иранско горје. Ови су планински ланци углавном стрми и голи, а њихови врхови премашују висину од 3000 m. Према средишту земље, планине постају све ниже и прелазе у долину рекаЕуфрат иТигар.
Регија између река Еуфрата и Тигра назива сеМесопотамија и представља житницу блискоисточних земаља. Реке теку кроз Ирак са северозапада према југоистоку. Средишњи делови њихових токова натапају поља и плантаже агрума и палми датуља подигнуте на месту посечених шума у којима су најзаступљенија била стаблахраста,платана,врбе итополе. Доње токове ових река прате мочварна подручја с пуно трске која су станиште бројних птица селица. Око 150 km северно од ушћа уПерсијски залив Еуфрат и Тигар се спајају у рекуШат ел Араб. Ирачка морска обала дуга је око 60 km. На западу тока реке Еуфрат рељеф се поступно успиње прелазећи уСиријску пустињу, која се простире и по суседним земљама. У овом природном простору вегетација је пустињска с тек покојим грмом траве или трновитим трајницама.
Ирак се налази у сувој климатској зони. Лета су врућа и с мало падавина, а зиме благе и влажне. Док у Сиријској пустињи могу проћи године а да не падне киша, у планинској регији на североистоку земље зими пада снег. Годишњи ниво падавина у овом подручју прелази 1000 милиметара, док је уМесопотамији количина падавина углавном мања од 30 милиметара. УБагдаду, који је смештен и у њеном средишту, просечна температура у јануару износи 9 °C, а у јулу 33 °C. Температурне вредности неретко лети пређу екстремну границу од 50 °C.
Ирак има надимакКолевка цивилизација, пошто је постојбинаСумера, најраније познате цивилизације, која је настала уМесопотамији, плодној долини Еуфрата и Тигра у јужном Ираку токомбакарног доба. Овде је крајем 4. века п. н. е. су настало прво писмо и почела је писана историја. Сумерску цивилизацију наследило јеАкадско краљевство у 24. веку п. н. е. Период акадске превласти је следила сумерска ренесанса у 21. веку п. н. е.Еламитска инвазија у 2004. п. н. е. је довела до крајаТреће династија Ура. До 21. века п. н. е. нова акадска цивилизација,Асирија, се уздигла су северном Ираку. До 19. века п. н. е. у јужном Ираку је основана аморитска државаВавилонија.
Ираком су владали Асирци и Вавилонци следећих 14. векова. За времеХамурабијевог Вавилонског царства, Асирског краљевства од 1365—1076. п. н. е. иНововавилонског краљевства, Ирак је био велесила античког света. Нарочито јеНовоасирско краљевство поставило Ирак у средиште великог царства које се простирало одКавказа доЕгипта иАрабије и одКипра до Персије.
Абасидски калифат је у 8. веку основао градБагдад као своју престоницу, и он је 5 векова био водећа метропола уарапском и муслиманском свету. Багдад је био највећимултикултурални град у средњем веку, а на врхунцу је имао више од милион становника,[4] и био је центар науке токомИсламског златног века.Монголи су уништили град токомопсаде Багдада у 13. веку.[5] Процене броја мртвих су у опсегу од 200.000 до милиона.[6]
Монголска пљачка Багдада.
Хулагу кан је 1257. скупио необично велику војску, значајни део снага Монголског царства, за потребе освајања Багдада. Када су стигли пред исламску престоницу, Хулагу кан је захтевао предају, али је последњи абасидски калиф одбио. Ово је разбеснело Хулагуа, и потом је, у складу са монголском стратегијом обесхрабривања пружања отпора, Багдад био разорен.[7] Број мртвих се креће од 200.000 до милион.[8]
Монголи су уништили Абасидски калифат иКућу мудрости у Багдаду, која је поседовала бројне драгоцене историјске документе. Град није никада повратио свој статус важног центра културе и утицаја. Неки историчари верују да су Монголи уништили велики део система занаводњавање који је одржавао Месопотамију читав миленијум. Други историчари истичу да је засољавање земљишта одговорно за пропаст пољопривреде.[9]
Црна смрт из 14. века је похарала већи део исламског света. Најбоља процена за Блиски исток је да је степен смртности била око једне трећине.[10]
Тамерлан, војсковођа монголског порекла, је 1401. напао Ирак. После освајања Багдада, око 20.000 његових становника је било масакрирано.[11] Тамерлан је наредио да се сваки војник врати са најмање две одсечене људске главе и да му је покаже. Многи војници су били толико уплашени да су убијали таоце заробљене раније да би имали довољно глава да покажу Тамерлану.[12] Тамерлан је такође спроводио масакре над домаћимасирским хришћанским становништвом, тада већинским становништвом у северној Месопотамији, и у то време древни асирски градАсур је коначно напуштен.[13]
Ирак је 11. новембра 1920. постаомандат Друштва народа под британском контролом названДржава Ирак. Британци су поставилихашемитског краљаФејсала I, кога суФранцузи протерали изСирије, за свог за вазалног владара. Исто тако, британске власти су одабралисунитску арапску елиту из оближњих крајева и именовали у владине уреде[14]
Суочени са све већим трошковима и јавним протестима ратног херојаТомаса Лоренса, Британци су октобра 1920. сменили цивилног комесараАрнолда Вилсона и поставилисер Персија Кокса. Кокс је успео да угуши немире, али је био одговоран за увођење судбоносне политике блиске сарадње са ирачком сунитском мањином.[15]Ропство је укинуто током 1920-их.[16]
Британци су дали независностКраљевству Ирак 1932, на молбе краља Фејсала I, мада су Британци задржали војне базе, локалну милицију и право пролаза за своју војску. КраљГази I је владао као номинални вођа након смрти краља Фејсала 1933. Његову власт су до његове смрти 1939. поткопавали војни пучеви. Газија је наследио његов малолетни синФејсал II.Абдула Илах је владао као регент током Фејсаловог малолетства.
Рашид Али ал Гајлани и чланови групеЗлатни квадрат су 1. априла 1941. извелидржавни удар и збацили Абдулу Илаха. Током потоњегАнгло-ирачког рата, Уједињено Краљевство (које је још увек држало ваздухопловне базе у Ираку је напало Ирак из страха да би влада Рашида Алија могла прекинути да снабдева нафтом западне земље због његове весе сасилама Осовине. Рат је почео 2. маја и Британци су, заједно са лојалном ирачком милицијом[17] поразили снаге Рашида Алија и приморали га на примирје 31. маја.
Војна окупација која је уследила довела је до повратка владавине хашемитске династије. Окупација се окончала 26. октобра 1947, мада су Британци задржали војне базе у Ираку све до 1954, када су распуштене локалне милиције. Властодршци током окупације и преосталог времена трајање хашемитске монархије били суНури ал Саид, аутократски премијер, који је такође био на власти од 1930. до 1932. и Абдула Илах, бивши регент који је сада био саветник краљу Фејсалу II.
У устанку арапских националиста и војних официра, 1958. године, у Ираку је оборена монархија, а 1968. године власт државним ударом преузима панарапскаБаас партија, којом доминирају муслимани сунити. Рат Ирака са, претежно шиитским суседом, Ираном, од 1980. године до 1988. године, однео је на стотине хиљада људских живота и остао упамћен као најдужи и најкрвавији рат у новој историји Блиског истока. Бивши председник Ирака Садам Хусеин дошао је на власт 1979. године, након што је већ десет година пре тога био „сива еминенција“ као потпредседник Револуционарне команде.
Након што је војном акцијом срушен режим дотадашњег председникаСадама Хусеина Ирак се од априла2003. до јуна2004. званично налазио под окупацијомСАД. Да би се створио привид да цела међународна заједница стоји иза напада и окупације контролу званично има међународна коалиција, али је она састављена највећим делом од Америчких трупа и симболичним учешћемНАТО партнера. Дана28. јуна 2004. власт је предана привременој ирачкој влади наметнутој споља, која је30. јануара2005. провела изборе за прелазну скупштину. Земља је и даље ефективно под Америчком окупацијом и пуном контролом, стављена ван заштите свих међународних закона. Америчке (коалиционе) окупационе снаге су и даље у великом броју присутне у Ираку, и заједно са најамницима америчких приватних фирми за физичко обезбеђење (Блеквотер, Халибуртон итд) покушавају да држе земљу под контролом ради експлоатације нафте и контроле положаја у походу на Иран и остале арапске земље. Ирачани се противе окупацији и теже ка ослобођењу. Америчке трупе су се повукле 2011. године из Ирака. Након рата и окупације западних земља расте и жеља ка стварањуисламске државе. Ирак је пре окупације био једна од најсекуларнијих арапских земаља.
Према Уставу од15. октобра2005. године Ирак је савезна република с парламентарним системом власти. На челу државе је председник републике, који за мандат од 4 година и на највише два мандата бира парламент.Извршну власт имаВеће министара, које се састоји од премијера и министара. Веће министара потврђује парламент и оно му је одговорно за свој рад.Законодавну власт има једнодомноИрачко заступничко веће стр. 325 заступника (317 бирају грађани у појединим губернијама, док је 8 места резервирано за припаднике мањина), који служе мандат од 4 године. Устав истиче обавезу успостављањаВећа федерације као другог дома савезног парламента. Бирачко је право опште и једнако, а имају га сви грађани с навршених 18 година живота. Дан републике је14. јула.[18]
Правосудни систем Ирака се дели на судове на нивоу регија и провинција и на федералне судове. На нивоу провинција и регија постоје првостепени судови који се деле по надлежности на:Кривичне судове,Грађанске судове иСуд за статусна питања. На нивоу провинција и регија у другом степену судеЖалбени судови. Највиши суд на нивоу провинција и регија јеКасациони суд.
Ирак је састављен од деветнаестпокрајина (арап.محافظة -мухафаза;курд.parêzgeh). Све покрајине су даље подељене наокруге.Ирачки Курдистан (Ербил, Дахук, Сулејманија и Халабџа) је једини аутономни регион у Ираку, са сопственом владом и војском.
Становништво Ирака етнички је и верски хетерогено, иако јеислам најзаступљенија религија и припада му више од 95% становништва. Три доминантне заједнице су Арапи-Шиити (око 60% становништва), Арапи-Сунити (око 20%) иКурди (око 15%).
Густина насељености варира од врло ријетке (мање од 10 ст./km²) у полупустињским и пустињским крајевима на западу и југу, до врло густе у Доњој Мезопотамији. Посебно су густо насељена шире подручје око главног града и подручје делтеСхатт ал Араба. Густином се истиче и брдско подручјеКурдистана те уска зона уз горњи токТигриса и нешто мањеЕуфрата. У градовима живи више од половине становништва и тај део због снажних миграција убрзано расте. Највећи је главни град јеБагдад. Остали већи градови:Мосул,Басра,Ирбил,Киркук,Сулејманија,Наџаф иКарбала. Број становника расте врло брзо, по годишњој стопи 29‰ (просек1980–2001).[19]
Устав Ирака проглашаваислам као званичну религију. Такође, Устав Ирака предвиђа да ислам треба сматрати извором законодавства, и ниједан закон не може бити усвојен уколико се противи утврђеним одредбама ислама. Религијску структуру Ирака чине већинскимуслимани којих има 97%, техришћани и остале религије које чине 3% популације.шиити представљају већину, са око 60-65%, асунити око 32-37% становништва.
У Ираку постоје и мање верске заједницеБахајаца,Језида иШабака, који заједно са хришћанима чине 3% популације Ирака који нису муслимани. Припадницикурдског народа припадају углавном сунитском огранку ислама, али мањи део Курда (Faili Kurdi) су припадници шиитског огранка ислама.
Хајледци, узАсирце иСиријце чине највећи део хришћанске популације Ирака, која броји од 400.000 од 600.000 припадника.Какаи заједница је настањена углавном у близиниКиркука. Мање од десетЈевреја живи уБагдаду, а мали број јеврејских породица живи у регијиИрачки Курдистан, на северу Ирака. Заједница Језида броји од 500.000 до 600.000 припадника, и они углавном живе на северу земље, око 15% њих живи уДохук провинцији, а остатак уНинева провинцији. ЗаједницаШабака броји од 400.000 до 500.000 људи, и они живе углавном за северу земље у провинцијиНинава, као и у близиниМосула. Шиити претежно живе на југу и истоку Ирака, али представљају већину становништва у Багдаду. Сунити чине већину на западу, северу и у централном делу Ирака.[20]
Званични језици у Ираку суарапски икурдски језик. Око 75% становништва говори арапски, док око 20% говори курдски језик. У употреби су још итуркменски (турски дијалект),асирски ијерменски језик. Такође, од "западњачких" језика најчешће се говориенглески језик. Курдски језик се говори углавном на северу земље. Јерменски језик говоре припадници преосталог хришћанског становништва.
Арамејски ијужни азери језик, су регионални језици. Јерменски иперсијски су заступљени, али у мањој мери. Већина ирачких Курда говоре и курдски и арапски језик. Туркмени говоре језикомјужни азери, Асирци говоре различитим ерамејским дијалектима, а Фејли Курди говоре фејли језик, са курдским дијалектом. Према Уставу Ирака сви грађани имају право на образовање на матерњем језику.
Економијом Ирака доминира нафтни сектор, који традиционално пружа око 95% девизне зараде Ирака. Недостатак развоја других привредних сектора је резултирао стопом од 18-30% незапослених и смањењем БДП-а од 4.000 $ по становнику.[1] Запосленост у јавном сектору чини готово 60% од укупно запослених на пуно радно вриеме у2011. години.[21] Нафтна индустрија, која доминира ирачком привредом, запошљава релативно мали број радника. Пре америчке окупације, у Ираку је био заступљен систем централно планиране економије са забраном страног власништва над ирачким привредним субјектима. У таквом економском систему, већина великих индустријским предузећа су била у државном власништву а страној употреби су биле наметнуте велике тарифе.[22]
Упркос светски значајним залихама нафте,[23][24][25] Ирак је међу сиромашнијим земљама наБлиском истоку. Узроци вишегодишњој кризи и сиромашењу државе су издаци и ратне штете у ирачко-иранском рату 1980–88 (око 35 милијарди УСД), штете од рата саСАД-ом и њиховим савезницима након ирачке окупацијеКувајта1991. године (око 65 милијарда УСД) те међународне санкције под којима је Ирак од1990. године (стање донекле ублажава извоз нафте у оквируУН-ова програмаНафта за храну и лекове, који се остварује од децембра1996. године).[26]
Главни су пољопривредни производипшеница,раж,рижа,парадајз,датуле,памук; у сточарству се највише узгајају овце и живина. Већина је производних потенцијала у државном власништву (остварују око 80% БДП-а). Године 2001. вредност извоза била је 15 милијарди УСД, а увоза око 12 милијарди УСД; главни су спољнотрговински партнериРусија,Француска,Египат иКина.
Hanna Batatu,The Old Social Classes and the Revolutionary Movements of Iraq.Princeton University Press., Princeton: , 1978
Glass, Charles (2004).The Northern Front: A Wartime Diary. Saqi Books.ISBN978-0-86356-770-4.
„A Dweller in Mesopotamia”.„layered PDF”. Архивирано изоригинала 25. 05. 2005. г., being the adventures of an official artist in the garden of Eden, by Donald Maxwell, 1921.(a searchable facsimile at the University of Georgia Libraries; DjVu &„layered PDF”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 06. 09. 2005. г. format)
„By Desert Ways to Baghdad”.„layered PDF”. Архивирано изоригинала 02. 04. 2005. г., by Louisa Jebb (Mrs. Roland Wilkins) With illustrations and a map, 1908 (1909 ed).(a searchable facsimile at the University of Georgia Libraries; DjVu &„layered PDF”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 06. 09. 2005. г. format)
„Iraqi Constitution”(PDF). Ministry of Interior – General Directorate For Nationality. 30. 1. 2006. Архивирано изоригинала(PDF) 28. 11. 2016. г. Приступљено18. 2. 2013.
Benjamin Busch (2014). „'Today is Better than Tomorrow'. A Marine returns to a divided Iraq”.Harper's Magazine. стр. 29—44., October . .
Tyma Kraitt (ed):Irak - Ein Staat zerfällt. Hintergründe, Analysen, Berichte, Promedia, Wien.Abid, Lise J. (2015).Irak: Ein Staat zerfällt : Hintergründe, Analysen, Berichte. Promedia.ISBN978-3-85371-385-3.
Kenan Engin (2013)."Nation-Building" – Theoretische Betrachtung und Fallbeispiel: Irak.ISBN978-3-8487-0684-6. (Dissertation), Nomos, Baden-Baden.Engin, Kenan (2013).'Nation-Building' - Theoretische Betrachtung und Fallbeispiel: Irak.ISBN9783845248967.doi:10.5771/9783845248967.
Bawar Bammarny:„Rule of Law in Iraq”(PDF).Архивирано на веб-сајтуWayback Machine (14. септембар 2014). In: Matthias Koetter / Gunnar Folke Schuppert (Hrsg.):Understandings of the Rule of Law in various legal orders of the World, Rule of Law Working Paper Series No. 16, Berlin 2012ISSN2192-6905
Paul Flieder:Der Barbier von Bagdad – Leben, Sterben, Glauben im Irak. Residenz-Verlag, Salzburg.Flieder, Paul (2009).Der Barbier von Bagdad: Leben, Sterben, Glauben im Irak. Residenz-Verlag.ISBN978-3-7017-3148-0.
Jobst Knigge:Deutsches Kriegsziel Irak. Der deutsche Griff auf den Nahen Osten im Zweiten Weltkrieg. Über Kaukasus und Kairo zum Öl des Orients. Pläne und Wirklichkeit. Verlag Dr. Kovac Hamburg.Knigge, Jobst (2007).Deutsches Kriegsziel Irak: Der deutsche Griff auf den Nahen Osten im Zweiten Weltkrieg : über Kaukasus und Kairo zum Öl des Orients : Pläne und Wirklichkeit. Kovač.ISBN978-3-8300-3030-0.
Reuter, Christoph; Fischer, Susanne (2006).Café Bagdad: Der ungeheure Alltag im neuen Irak. München: Goldmann.ISBN978-3-442-15385-5.
Matthew Bogdanos mit William Patrick:Die Diebe von Bagdad. Raub und Rettung der ältesten Kulturschätze der Welt. Aus dem Amerikanischen von Helmut Dierlamm (Originalausgabe: Thieves of Baghdad, Bloomsbury Publishing, New York 2005), Deutsche Verlags-Anstalt.Bogdanos, Matthew; Patrick, William (2006).Die Diebe von Bagdad: Raub und Rettung der ältesten Kulturschätze der Welt. München: Deutsche Verlags-Anstalt.ISBN978-3-421-04201-9..
Barthel Hrouda, Rene Pfeilschifter:Mesopotamien. Die antiken Kulturen zwischen Euphrat und Tigris. München 2005 (4. Aufl.).Hrouda, Barthel; Pfeilschifter, Rene (2000).Mesopotamien: Die antiken Kulturen zwischen Euphrat und Tigris. C.H.Beck.ISBN978-3-406-46530-7.. (Sehr knapper Überblick bzgl. Mesopotamien im Altertum mit weiterführenden Literaturangaben.)
.svg)
.png)
