ASCII кодови за реч „Wikipedia“ презентирани убинарном систему, нумеричком систему најчешће кориштеном за кодирање текстуалне рачунарске информације
Информација (краћеинфо) јесте оно што информише, тј. оно из којегподаци могу бити изведени. Информација је пружена било као садржај поруке или преко директног или индиректног посматрања нечега.[1] Оно што јеопажено може бити конструисано као порука у властитом праву, и у том смислу, информација се увек преноси као садржај поруке. Информација може битикодирана у различитим облицима за пренос иинтерпретацију. На пример, информација може бити кодирана узнакове и пренесена путемсигнала.
У информатици су основни појмови информација, као феномен икомуникација као процес.Интуитивна представа тих појмова је позната, али њихова научна заснованост и интерпретација припада информатичкој науци. Информација је постала релевантан појам за све науке које се бавесимболичком комуникацијом у распону одматематике до рачунарске науке, или одлогике долингвистике, односно оделектронике добиблиотекарства, као и од хуманистичких наука и уметности до документалистике, али и од друштвених наука до медицине и др. То је информацији дало интердисциплинарну димензију, јер је свака наука покушала и још покушава да протумачи тај комплексан појам. Све ово указује да појам информација није лако схватити нити једноставно протумачити.Информација је реч латинског пореклаin formare и изворно је значила стављање у одређену форму, односно, давање облика нечему, али је током времена изгубила првобитно значење.
Информација разрешаванеизвесност. Несигурност догађаја се мери њеном вероватноћом настанка и обрнуто пропорционално томе. Што више неизвестан догађај, више информација је потребно за решавање неизвесности тог догађаја.Бит је типичнајединица информације, али и остале јединице попутната може бити кориштена. На пример: informacija je jedan „fer“ окретај новчића: log2(2/1) = 1 бит, а у два окретаја новчића су log2(4/1) = 2 бита.
Данас нема јединственог приступа феномену информације, а још мање једнозначне и опште прихваћенедефиниције информације:
„Људи су творци и носиоци информација“,
„Информација мора, пре свега, да има одређени смисао, она мора бити носилац значења“,
„Информација је све оно што даје нове податке, или нова обавештења о некој чињеници или неком догађају, који нису били раније познати“,
„Информације су они делови вести који за примаоца имају вредност новости и који му омогућавају да боље изврши своје задатке“,
„Информације су сазнања која постају доступна помоћу средстава комуникација, а поседују обавештајну вредност“,
"... садржај оног што размењујемо са спољним светом док му се прилагођавамо и док утичемо на њега“,
"... свесна или циљна организованост података“...
У универзитетској литератури најчешће дефиниције појмаинформација су :
„Информација је инкремент знања“, њеним постојањем је наше знање о нечему увећано
„Информација је значење које додељујемо податку“
„Информација је скуп података у неком контексту“
Разлика између податка и информације
Важно је направити разлику измеђуподатка и информације, појмова који се често поистовећују. На пример, број 6 је податак и он као такав нема посебно значење, међутим, „Сада је 6 часова“ је информација, јер је податку додељено неко значење. Тако можемо увидети да се информација састоји од податка и значења које му је додељено.
Енглеска реч је изведена излатинске основе (information-) номинатива (informatio): та именица је изведена из глаголаinformare (информисати) са значењем „дати форму уму“, „дисциплиновати“, „подучити“, „предавати“. Самоinform долази (преко францускогinformer) од латинског глаголаinformare, који значи дати облик, или формулисати идеју. Осим тога, сам латински је већ садржао речinformatio са значењем концепт или идеја, мада мера у којој је то утицало на развој речиinformation у енглеском није јасна.
Старогрчка реч заформу јеμορφή (morf) и такођеεἶδος (eidos) „врста, идеја, облик, скуп“. Каснија реч је позната по својој потоњојПлатоновој (и каснијеАристотеловој) употреби у техничком филозофском смислу за означавање идеалног идентитета или суштине нечега (видитеорију форми). „Еидос“ се такође може везати за мисао,предлог, или чак концепт.
Старогрчка реч заинформацију јеπληροφορία, која је транслитерација (plērophoria) за πλήρης[2] (plērēs) „потпуно“ и φέρω[3] (phorein) учестало од (pherein) спровести. То дословно значи „потпуно се односи“ или „преноси у целости“. У модерном грчком језику реч Πληροφορία је још увек у свакодневној употреби и има исто значење као речинформација у енглеском. Нажалост библијски учењаци су превели (plērophoria) као „потпуна увереност“ креирајући конотацијско значење речи. Осим њеног примарног значења, реч Πληροφορία каосимбол има дубоке корене у Аристотеловомсемиотичком троуглу. У том погледу она се може интерпретирати да комуницира информацију једног декодирања специфичног типа знака. То је нешто што се често дешава са етимологијом многих речи у античком и модерном грчком језику кад постоји веома јак денотативан однос између даваоца значење, нпр. реч симбол која саопштава специфичну кодирану интерпретацију, и означеног, нпр. концепта чије значење интерпретатор покушава да декодира.
С појмоминформација сусрећемо се у најразноврснијим ситуацијама, од употребе у свакодневном животу до оне у специјализованим научним подручјима. Она представља основно обележје информацијског доба, информацијскенауке,технологије идруштва. Од мноштва значења која поседује, у овом делу обрађен је онај аспект информације који је повезује с концептом поруке. Будући да сеподатак и информација неретко користе као синоними, важно је направити дистинкцију између њих. Наиме, дефиниција информације гласи да су то подаци стављени у значењски контекст, док је податак изван контекста. Другим речима, податак је бескористан све док не преноси неку информацију.
Према следећој дефиницији информација је скуп знакова који приматељу нешто значе, односно откривају нешто ново. Информација је појам с много значења зависно од контекста, али је по правилу уско повезана с концептима као што су значење,знање,перцепција, инструкција,комуникација и разни ментални процеси. Једноставно речено, информација је примљена и схваћена порука. Али пре свега, она је резултат процесовања, манипулисања и организовања података на начин да исти надограђују знање особе која информацију прима.
Комуникацијска теорија је нумерички приказ несигурности исхода. Повезујемо је сентропијом информације, а самим тим и са релевантношћу поруке, тј. колико нам је дата информација од користи.
С друге стране, порука је материјализовани облик информације. Основна особина поруке јесте да је информативна, односно да ономе коме је намењена (приматељу) пружа неку (нову) информацију.
Информација је увек о нечему те у том смислу може бити лажна или истинита. Да би била што пертинентнија и сврсисходнија важно је да сви учесници у комуникацијском каналу поседују одређено предзнање о датој материји. Иако теорија разматра и моделе који уз приматеља нужно подразумевају постојање пошиљаоца и стога не придају важност идеји да информација може произаћи из околине, потребно је напоменути да се на информацију и поруку не сме гледати у строго лингвистичком контексту, јер чак и бука која омета ток комуникације даје одређену информацију.
Са гледиштаинформационе теорије,информација се узима као уређенасеквенцасимбола из алфабета, рецимо као улазни алфабет χ, и излазни алфабет ϒ. Обрада информације се састоји од улазно-излазне функције која мапира било коју инпутну секвенцу из χ у излазну секвенцу из ϒ. Мапирање може да буде пробабилистичко или детерминистичко. Оно може да користи меморију или да се обавља без употребе меморије.[5]
Често се на информације може гледати као на тип улаза уорганизам илисистем. Постоје две врсте улаза; неки улази су сами по себи важни за функционисање организма (на пример, храна) или система (енергија). У својој књизиСензорна екологија[6] Дусенберy их назива узрочним улазима. Други улази (информације) су важни само зато што су они везани за узрочне улазе и могу да се користе за предвиђање појаве узрочних улаза у будућности (или можда на неком другом месту). Неке информације су важне зато што су везане за друге информације мада коначно мора да постоји веза са узрочним улазом. У пракси, информација се обично преноси путем слабих стимулуса који морају да буду детектовани путем специјализованих сензорних система и појачани енергијом улаза пре него што постану функционални за организам или систем. На пример, светлост је често узрочни улаз биљака, док она пружа информације животињама. Обојена светлост рефлектована са света је сувише слаба да изврши знатан фотосинтетички рад, док је визуелни систем пчеле детектује и пчелин нервни систем користи ту информацију за навођење на цвет, где пчела често налази нектар или полен, узрочне улазе који имају нутрициону функцију.
Когнитивни научник и примењени математичар Роналдо Виго тврди да је информација концепт који садржи бар два сродна ентитета да би имао квантитативни смисао. То су, било која димензионо дефинисана категорија објекта С, и било који од њених подскупова Р. Р је у суштини репрезентација С, или, другим речима, она исказује репрезентативну (и стога, концептуалну) информацију о С. Виго затим дефинише количину информације коју Р саопштава о С као брзину промене комплексности С кад год се објекти у Р одвоје од С. Под „Виговом информацијом“, патерн, инваријантност, комплексност, репрезентација, и информација — пет фундаменталних чинилаца универзалне науке — су уједињени у новом математичком оквиру.[7][8][9] Између осталог, оквир има за циљ превазилажење ограничења Шанон-Веаверове информације при покушају карактеризације и мерења субјективне информације.
Информација је било који тип обрасца који утиче на формирање или трансформацију других образаца.[10][11] У том смислу, не постоји потреба за свесним умом да би се опазио, а још мање ценио, патерн. Пример тога јеДНК. Секвенцануклеотида је патерн који утиче на формирање и развој организма, без потребе за свесним умом.
Теорија система понекад изгледа да се односи на информацију у том смислу, подразумевајући да информацији није неопходно да укључује свестан ум, и патерни који циркулишу (уследповратне спреге) у систему се могу назвати информацијом. Другим речима, може се рећи да је информација у том смислу нешто што се потенцијално доживљава као репрезентација, мада није креирана или презентирана ради тога. На пример,Грегорy Батесон дефинише „информацију“ као „промену која прави разлику“.[12]
Ако, међутим, претпоставка „утицаја“ подразумева да је информација била спозната свесним умом и исто тако интерпретирана њиме, специфични контекст асоциран са том интерпретацијом може да узрокује трансформацију информације узнање. Комплексне дефиниције „информације“ и „знања“ чине такве семантичке и логичке анализе тешким, мада је услов „трансформације“ важна тачка у студији информације пошто се односи на знање, посебно у пословној дисциплиниуправљања знањем. У тој пракси се користе алати и процеси који помажуинформацијском стручњаку у обављану истраживања и доношења одлука, укључујући кораке као што су:
преглед информација како би се ефикасно извеле вредности и значења
успостављање релевантногконтекста, често одабраног међу многим могућим контекстима
извођење новог знања из информације
доношење одлука или препорука и резултирајућег знања.
Стјуарт (2001) тврди да је трансформација информације у знање критична, да лежи у сржи вредности стварања икомпетитивне предности модерних предузећа.
Дански речник информационих термина[13] тврди да информација једино пружа одговор на постављено питање. Да ли одговор пружа знање зависи од информисане особе. Стога уопштена дефиниција концепта треба да буде: „Информација“ = Одговор на специфично питање.
КадМаршал Меклухан говори омедијима и њиховом утицају на људске културе, он говори о структуриартефаката који дају облик нашем понашању и начину размишљања. Такође, заферомоне се често каже да су „информација“ у том смислу.
Информација има добро дефинисано значење у физици. Године 2003.Јакоб Бекенштајн је тврдио да је растући тренд уфизици да се дефинише физички свет као да се састоји од самих информација (и стога су информације дефинисане на тај начин) (погледајтедигиталну физику). Примери тога обухватају феноменквантне преплетености, где могу да се формирају интеракције без обзира на њихово растојање или брзину светлости. Сама материјална информација не може да путује брже од брзине светлости, чак ни кад је та информација индиректно трансмитована. То може да доведе до покушаја физичког уочавања успоравања преплетених честица, чак и кад честице нису повезане на било који начин осим информације коју носе.
Универзална математичка хипотеза сугерише нову парадигму, по којој се виртуално све, од честица и поља, преко биолошких ентитета и свести, со самогмултиверзума, може описати математичким патернима информације. По истом принципу,космичка празнина се може сматрати одсуством материјалне информације у простору (изузимајући виртуалне честице које настану и нестану услед квантних флуктуација, као и гравитационо поље и тамну енергију). Ништавност се онда може разумети као нешто у чему простор, време, енергија, материја или било који други тип информације не може да постоји, што би било могуће ако се симетрија и структуре прекину у многострукости мултиверзума (и.е. многострукост би имала расцепе или рупе).
Још један линк је демонстриранМаксвеловим демоном путем експеримента. У том експерименту, директни однос између информације и другог физичког својства,ентропије, је демонстриран. Последица је да је немогуће да се уништи информација без повећања ентропије система; у практичном смислу то обично значи генерисање топлоте. Још један филозофски исход је да се информација може сматрати разменљивом саенергијом.Toyabe et al. су експериментално показали да се информација може конвертовати у рад.[14] Стога у студијилогичких капија, теоретска нижа граница термалне енергије ослобођенеAND капијом је већа од вредности заNOT капију (зато што је информација уништена уAND капији, и једноставно конвертована уNOT капији). Физичка информације је од посебног значаја у теоријиквантних рачунара.
Информацијски циклус (гледан као целина или у виду његових компоненти) је од велике важности заинформациону технологију,информационе системе, као и заинформацијску науку. Та поља се баве процесима и техникама везаним за снимање информације (путемсензора) и генерисање (путемпрорачуна),обраде (укључујући кодирање, енкрипцију, компресију, пакирање),преноса (укључујући светелекомуникационе методе), презентације (укључујућивизуализационе /дисплеј методе),складиштења (укључујући магнетске, оптичке,холографске методе), etc. Информација не престаје да постоји, она једино може да буде оштећена изван сваке могућност претраживања.
Информациона визуелизација (скраћеноInfoVis) је зависна од рачунања и дигиталне репрезентације података, и она помаже корисницима у препознавању патерна и у детекцији аномалија.
Галактичка дистрибуција материје (укључујући тамну) у кубној секцијиСвемира
Информација уграђена у апстрактни математички објекат са нуклеусом ломљења симетрије
Визуелна репрезентација чудног атрактора, са конвертованим подацима његовефракталне структуре
Информацијска сигурност (скраћеноInfoSec) је текући процес вршења провера ради заштите информације, и информационог система, од неовлаштеног приступа, употребе, разоткривања, деструкције, модификације, дисрупције или дистрибуције, путем алгоритама и процедура чији је фокус на надзору и откривању, као и респонсу на инциденте и поправци.
Информацијска анализа је процес инспекције, трансформације, и моделовања информације, путем конвертовања сирових података у делотворно знање, у подршци процеса одлучивања.
Информацијска комуникација представља конвергенцију информатике, телекомуникација и аудио-визуелних медија и садржаја.
Процењује се да је светски технолошки капацитет складиштења информација порастао са 2,6 (оптимално компримованих)ексабајта у 1986. години – што је информациони еквивалент од мање од једног 730 MBCD-ROM по особи (539 MB по особи) – до 295 (оптимално компримованих)ексабајта у 2007. години.[15] То је информациони еквивалент од скоро 61CD-ROM по особи у 2007. години.[16]
Светски комбиновани технолошки капацитет примања информације путем једностраних емисионих мрежа је био информациони еквивалент од 174 новина по особи на дан у 2007. години.[15] Светски комбиновани ефективни капацитет размене информација путем двосмернихтелекомуникационих мрежа је био информациони еквивалент 6 новина по особи на дан у 2007. години.[16]
Записи су специјализоване форме информације. Есенцијално, записи су информације произведене свјесно или као нуспродукти пословних активности или трансакција и задржани због њихове вредности. Њихова вредност је првенствено као евиденција активности организације, мада они могу да буду задржани и због њихове информационе вредности. Доброуправљање записима осигурава очување интегритета рекорда колико год дуго је то неопходно.
Интернационални стандард управљања рекордима, ISO 15489, дефинише рекорде као „информацију креирану, примљену, и одржавану као евиденција и информација од стране организације или особе, у складу са законским обвезама или начином обављања посла“. Интернационални комитет о архивирању (ICA), одбор о електронским записима дефинише рекорд као „специфични део снимљене информације која је генерисана, сакупљена или примљена током иницијације, спровођења или комплетирања активности и која садржи довољан контент, контекст и структуру да служи као доказ или евиденција те активности“.
Записи се могу одржавати да би се задржалакорпорациона меморија организације или испунили правни, фискални или рачуноводствени захтеви наметнути организацији.Willis (2005) је изразио мишљење да добро управљање пословним записима и информацијом омогућава „... шест кључних захтева доброгпословног управљања ... транспаренцију; одговорност; прописани поступак; усклађеност; испуњавање статутарних и законских захтева; и сигурност личних и пословних информација.“
Бејнон-Дејвис[17][18] објашњава вишестрани концепт информације у смислу знакова и сигнално знаковних система. Сами знаци се могу разматрати у смислу четири међусобно зависна нивоа или гранасемиотике: прагматика, семантика, синтакса, и емпирика. Та четири нивоа служе за везивање друштвене речи на једној страни са физичком или техничком речи на другој.
Прагматика се бави смислом комуникације. Прагматика повезује питање знакова са контекстом у оквиру којег се знаци користе. Фокус прагматике је на намерама живих агената који су у основи комуникативног понашања. Другим речима, прагматика повезује језик са делом.
Семантика се бави смислом поруке пренесене у комуникативном чину. Семантика разматра контекст комуникације. Семантика је студија значења знакова - асоцијације између знакова и понашања. Семантика се може сматрати изучавањем везе између симбола и њихових референата или концепата – посебно начина на који се знаци односе на људско понашање.
Синтакса се бави формализмима који се користе за представљање поруке. Синтакса као област изучава форме комуникације у погледу логике и граматике система знакова. Синтакса је више посвећена изучавању форме него контента знакова или знаковних система.
Емпирика је изучавање сигнала који се користе за преношење поруке; физичке карактеристике медијума комуникације. Емпирика је посвећена изучавању комуникационих канала и њиховој карактеризацији, нпр. звуку, светлу, електронској трансмисији etc.
Nielsen (2008) дискутује однос између семиотике и информације у контексту речника. Концептлексикографских информационих трошкова је уведен и односи се на напоре које корисник речника мора да направи да би, прво, нашао тражене податке и, друго, разумео податке тако да они могли да произведу информацију.
Комуникација нормално постоји унутар контекста неке друштвене ситуације. Друштвена ситуација поставља контекст за саопштавање намера (прагматика) и форму у којој долази до комуникације. У комуникационим ситуацијама намере се изражавају путем порука које се састоје о колекција међусобно повезаних знакова узетих из језика који оба учесника комуникације разумеју. Узајамно разумевање подразумева да учесници владају датим језиком у смислу његове договорене синтаксе (синтактика) и семантике. Пошиљалац кодира поруку у језику и шаље је у виду сигнала путем неког комуникационог канала (емпирика). Изабрани комуникациони канал има наследна својства која условљавају исходе, као што је брзина којом се комуникација може одвијати и растојање на коме до ње може доћи.
^Vigo, R. (2011). „Representational information: a new general notion and measure of information”.Information Sciences, 181 ,4847-4859.
^Vigo, Ronaldo (2012). „Complexity over Uncertainty in Generalized Representational Information Theory (GRIT): A Structure-Sensitive General Theory of Information”.Information.4: 1—30.doi:10.3390/info4010001.
Vigo, R. (2014).Mathematical Principles of Human Conceptual Behavior: The Structural Nature of Conceptual Representation and Processing. Scientific Psychology Series. New York and London: Routledge.ISBN978-0-415-71436-5.
Arndt, Christoph (2004).Information Measures – Information and its Description in Science and Engineering (Signals and Communication Technology изд.). Berlin: Springer.ISBN978-3-540-40855-0.
Gaus, Wilhelm (2005).Dokumentations- und Ordnungslehre – Theorie und Praxis des Information Retrieval (5. изд.). Berlin: Springer.ISBN978-3-540-27518-3.
Holzinger, Andreas (2002).Basiswissen IT/Informatik, Band 1: Informationstechnik. Vogel, Würzburg.ISBN978-3-8023-1897-9.
Werner, Martin (2008).Information und Codierung. Vieweg+Teubner, Wiesbaden.ISBN978-3-8348-0232-3.
S. Bieletzke; H. L. Grob (1998).Aufbruch in die Informationsgesellschaft. Lit, Münster 1998. (Reihe:Telekommunikation und Multimedia Bd. 9).ISBN978-3-8258-3844-7.
Gleick, James (2011).Die Information: Geschichte, Theorie, Flut. München: Redline Verlag.ISBN978-3-86881-312-8.
Stewart, Thomas (2001).Wealth of Knowledge. New York, NY: Doubleday. стр. 379.
Young, Paul (1987).The Nature of Information. Westport, Ct.: Greenwood Publishing Group.ISBN978-0-275-92698-4.
Floridi, Luciano (2003).The Blackwell Guide to the Philosophy of Computing and Information. Oxford – New York: Blackwell.ISBN978-0-631-22919-3.
Floridi, Luciano (2013).The Philosophy of Information. Oxford University Press.ISBN978-0-199-23239-0.
„How Much Information? 2003”.Архивирано на веб-сајтуWayback Machine (7. април 2010) an attempt to estimate how much new information is created each year (study was produced by faculty and students at the School of Information Management and Systems at the University of California at Berkeley)
