Информатика се бави теоријским основама рачунарства и практичним техникама за њихову примену.
Информатика ирачунарство (рачунарска наука,наука о рачуналима) науке су које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадомподатака, те њиховим применама урачунарским системима.[1][2][3][4][5] Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у обликуалгоритама који обрађује одређенуструктуру података.
Основно настојање компјутерске науке је да се утврди шта се може, а шта не може аутоматизовати.[7][15][8][16][17]Тјурингова награда је генерално призната као највеће признање у рачунарској науци.[18][19]
Појам информатика се састоји од речиинформација иаутоматика. Први пут га је поменуо Карл Штајнбух уНемачкој године 1957. Овај појам покрива истовремено науку о рачунарима (рачунарство) и науку о информационим системима.
Настала је у19. веку размишљањем тадашњег генијаЧарлса Бебиџа, који је замислио машину која би узимала податке, обрађивала их на неки начин и онда обрађене податке приказивала.
Данашњи рачунари имају сличности са Бебиџовом машином:
бинарни систем - скоро сваки рачунар данашњице користи такав бројни систем, који се састоји само од јединица и нула.
То је тако зато што је то рачунару најједноставније: 1 - има струје, 0 - нема струје.Систем који има десет цифара (0..9) се зоведекадни.Бебиџ је имао идеју коришћењабушених картица за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података пре него што су у употребу ушле магнетне меморије.
Улазно/излазни систем - начин убацивања података и алгоритма за обраду података у рачунар и приказ обрађених података.
Касније се велики број људи бавио аутоматизованом обрадом података и информатика као наука се родила.
Данас, када је информатика толико развијена и када људски род полако улази у златно доба рачунара појмови рачунарства (наука о рачунарима) и информатике (наука о подацима) се полако разилазе. Више није потребно, и вероватно није могуће, дапрограмер добро познаје све процесе који се одвијају у рачунару. Док се инжењер рачунара бавихардвером инжењер информатике се бависофтвером.
Један од најбитнијих теоретичара модерне информатике јебританскиматематичарАлан Тјуринг. Тјуринг се токомДругог светског рата бавионемачком"Енигмом“, апаратом који је Немачка војска користила за шифровање и дешифровање порука. До краја рата Тјуринг је развио процес којим су се све поруке могле дешифровати.Током тих истраживања настала јеТјурингова машина.Тјурингова машина је замишљени уређај који може да представи податке и над њима изврши алгоритам. Иако је врло просте структуре она је еквивалентна свим електронским и механичким рачунарима.
Упркос своме имену, већина рачунарства не укључује бављење самим рачунарима. У ствари, истакнути рачунарски научникЕдсхер Дајкстра је често цитиран како каже:"Рачунарство није ништа више о рачунарима, него што је астрономија о телескопима." Дизајн и достава рачунала и рачунарских система се генерално сматра подручјем дисциплина који нису рачунарство. На пример, проучавањерачунарског склоповља је уобичајено сматрано деломрачунарског инжењерства, док је проучавање комерцијалнихрачунарских система и њихове доставе често званоинформацијска технологија илиинформацијски системи. Рачунарство је понекад критиковано као недовољно научно, поглед који је утеловљен у изјави"наука је рачунарству оно што је хидродинамика водоинсталатерству", приписанаСтену Кели-Бутлу[20] и другима. Међутим, знатна се интердисциплинарна сарадња одвија између различитих дисциплина везаних за рачунала. Рачунарство је такође неретко прешло у друге дисциплине, као што јевештачка интелигенција,когнитивна наука,физика (видиквантно рачунарство), тејезикословље.
Однос између рачунарства ипрограмског инжењерства је предмет многих конфликта, а што је још додатно замућено многим споровима око тога што тачно назив „програмско инжењерство“ значи, те какоје рачунарство дефинисано.Дејвид Парнас, узимајући за узор односе између осталих инжењерских и научних дисциплина, је тврдио да је принципијелни фокус рачунарства проучавање генералних својстава рачунања, док је принципијелни фокус програмског инжењерства дизајн специфичних рачунања како би се постигли практични резултати, што то двоје чини различитим али комплементарним дисциплинама.[21]
^"Računarstvo je proučavanje svih aspekata računalnih sustava, od teoretskih osnova pa do krajnje praktičnih aspekata upravljanja velikim računalnim sustavima".„Massey University”. Архивирано изоригинала 19. 06. 2006. г.
^„What is Computer Science?”.Department of Computer Science, University of York (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 11. 6. 2020. г. Приступљено11. 06. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^абDenning, P.J.; Comer, D.E.; Gries, D.; Mulder, M.C.; Tucker, A.; Turner, A.J.; Young, P.R. (фебруар 1989).„Computing as a discipline”.Computer.22 (2): 63—70.ISSN1558-0814.doi:10.1109/2.19833.Архивирано из оригинала 3. 3. 2022. г. Приступљено3. 3. 2022. „The discipline of computing is the systematic study of algorithmic processes that describe and transform information, their theory, analysis, design, efficiency, implementation, and application. The fundamental question underlying all of computing is, 'What can be (efficiently) automated?'”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„WordNet Search—3.1”.WordNet Search. Wordnetweb.princeton.edu.Архивирано из оригинала 18. 10. 2017. г. Приступљено14. 5. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Forsythe, George (5—10. 8. 1969). „Computer Science and Education”.Proceedings of IFIP Congress 1968. „The question 'What can be automated?' is one of the most inspiring philosophical and practical questions of contemporary civilization.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
"Within more than 70 chapters, every one new or significantly revised, one can find any kind of information and references about computer science one can imagine. […] all in all, there is absolute nothing about Computer Science that can not be found in the 2.5 kilogram-encyclopaedia with its 110 survey articles […]." (Christoph Meinel,Zentralblatt MATH)
"[…] this set is the most unique and possibly the most useful to the [theoretical computer science] community, in support both of teaching and research […]. The books can be used by anyone wanting simply to gain an understanding of one of these areas, or by someone desiring to be in research in a topic, or by instructors wishing to find timely information on a subject they are teaching outside their major areas of expertise." (Rocky Ross,SIGACT News)
"Since 1976, this has been the definitive reference work on computer, computing, and computer science. […] Alphabetically arranged and classified into broad subject areas, the entries cover hardware, computer systems, information and data, software, the mathematics of computing, theory of computation, methodologies, applications, and computing milieu. The editors have done a commendable job of blending historical perspective and practical reference information. The encyclopedia remains essential for most public and academic library reference collections." (Joe Accardin, Northeastern Illinois University, Chicago)
Tedre, Matti (2014).The Science of Computing: Shaping a Discipline. CRC Press,Taylor & Francis.
"Covering a period from 1966 to 1993, its interest lies not only in the content of each of these papers – still timely today – but also in their being put together so that ideas expressed at different times complement each other nicely." (N. Bernard,Zentralblatt MATH)
Research evaluation for computer science, Informatics Europe (април 2009).„Research evaluation for computer science”(PDF).Communications of the ACM.52 (4): 31—34.S2CID8625066.doi:10.1145/1498765.1498780. Архивирано изоригинала(PDF) 2017-10-18. г. Приступљено04. 06. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Shorter journal version: Bertrand Meyer, Christine Choppy, Jan van Leeuwen and Jorgen Staunstrup,Research evaluation for computer science, inCommunications of the ACM.
Norman Gibbs, Allen Tucker (март 1986). „A model curriculum for a liberal arts degree in computer science”.Communications of the ACM.29 (3).CS1 одржавање: Формат датума (веза),.
CiteSeerx (article): search engine, digital library and repository for scientific and academic papers with a focus on computer and information science.
