Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Индија

С Википедије, слободне енциклопедије
Република Индија
भारत गणराज्य (хинди)
Republic of India  (енглески)
Крилатица: Само истина побеђује
(хинд.सत्यमेव जयते)

(енгл.Truth Alone Triumphs)
Химна: Ти си владар умова свих људи
(хинд.जन गण मन)

(енгл.Thou Art the Ruler of the Minds of All People)
Положај Индије
Главни градЊу Делхи
28° 36′ 50″ N77° 12′ 30″ E / 28.61389° С; 77.20833° И /28.61389; 77.20833
Највећи град
Службени језик[а]
Владавина
Облик државефедералнапарламентарнарепублика
 — ПредседникДрупади Мурму
 — ПотпредседникЏагдип Данкар
 — Председник ВладеНарендра Моди
 — Председник Уставног судаРањан Џогои
 — Председник Лок СабеСумитра Махаџан
Историја
Независност15. август 1947.
Географија
Површина
 — укупно3.287.263 km2(7)
 — вода (%)9,6
Становништво
 — 2023.Раст 1.425.627.663[1](1)
 — густина421,6 ст./km2
Привреда
БДП/ПКМ≈ 2023.
 — укупноРаст 13,033 блн. $[2](3)
 — по становникуРаст 9.073 $[2](127)
БДП/ номинални≈ 2023
 — укупноРаст 3,737 трлн. $(5)
 — по становникуРаст 2601 $(139)
ИХР(2021)0,633[3](132) — средњи
Валутаиндијска рупија
 — стоти део валуте‍100 паисеа‍
 — код валутеINR
Остале информације
Временска зонаUTC +5.30
Интернет домен.in
Позивни број+91

Индија (хинд.भारत;енгл.India), званичноРепублика Индија (хинд.भारत गणराज्य,трансл.Bhārat Gaṇarājya;енгл.Republic of India),држава је ујужној Азији.[4]Седма је држава на свету по површини своје територије, а од јуна 2023. годинепрва по броју становника, са око 1,4 милијарде становника и представља најмногољуднијудемократију на свету. На југу излази наИндијски океан, на југозападу наАрабијско море, а наБенгалски залив излази на југоистоку. СаПакистаном се граничи на западу, на североистоку саКином,Непалом иБутаном, а на истоку саБангладешом иМјанмаром. У близини Индије, као острва у Индијском океану, налазе сеШри Ланка иМалдиви; поред тога, индијска острваАндамани и Никобари деле поморску границу саТајландом иИндонезијом.

Као домцивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава,Индијски потконтинент је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству.[5] Четири значајне религије —хиндуизам,будизам,ђаинизам исикизам — су настале у Индији, док сузороастризам иаврамске религије (јудаизам,хришћанство иислам) стигли у1. миленијуму н. е. и значајно обликовали разноликукултуру ове области.Британска источноиндијска компанија је од раног18. века постепено преузимала власт у Индији, да би средином19. века Индија постала колонијаУједињеног Краљевства. Наконборбе за независност коју је обележио распрострањениненасилни отпор, који је водиоМахатма Ганди, Индија је постала независна држава1947. Када је Индија стекла независност 1947. године, политика Индије је била веома турбулентна, нарочито је тај период обележила премијер Индије у два мандатаИндира Ганди, која је била убијена 1984. године. Главни град јеЊу Делхи, а финансијски, културни и економски центар јеМумбај или Бомбај. Службени језици са највише говорника сухинди,бенгалски језик,тамилски језик,телугу,марати иурду који говори милијарду становника Индије. Индија је позната у свету по својој храни,карију иболивудскимфилмовима.

Индија је република сапарламентарним системом демократије и састоји се од28 држава и 7 савезних територија.Привреда Индије је по номиналној вредности БДПшеста по величини на свету итрећа највећа по паритету куповне моћи. Индија јетрећа на свету по бројности активне војске.Економске реформе које се спроводе од1991. су омогућиле привреди ове земље статус једне однајбрже растућих привреда насвету и да се нађе међу 10 највећих економијасвета. Ипак, Индија и даље има проблема сасиромаштвом,неписменошћу,корупцијом,болестима инеухрањеношћу становништва. Индија поседујенуклеарно оружје идесета је земља на свету по улагањима у одбрану, поседује и свемирски програм, а првасвемирска летелица је успешно лансирана 1980. године, а први индијскиастронаут је Индија послала усвемир 1984. године. Поред тога што јерелигијски плуралистичка,вишејезична имултиетничка држава, Индија је дом разноврсногдивљег света у својим бројним заштићеним стаништима, као што суслон и бенгалскитигар, као икобра,паун итд. Индија је позната по текстилној индустрији исвили, од које се прави индијскисари. Индија је држава чланицаУједињених нација,Интерпола,Црвеног крста,Г20 земаља у развоју, као и једна од оснивачаПокрета несврстаних. Један је од најзначајнијихпољопривредних извозника у свету, јер је велики извозникпиринча,чаја,памука,свиле,млека,кикирики,индијског ораха,кафе,манга итд. Трећа је највећа економија уАзији, одмах послеКине иЈапана. Индија има међу највећим стопамаприродног прираштаја у свету и карактерише јемонсунска клима са јакимсушама ипоплавама са којима држава неретко има проблема.

Индија је позната у свету посвојој кухињи, индијској љутој и зачињеној храни и исхрани и јелима од карија, саиндијским хлебовима и пиринчем као прилози. Индијска архитектура је под знатним утицајем исламске културе, што се највише види кодТаџа Махала и у могулској архитектури, као и Црвена палата уДелхију.Сикизам је једна од присутних религија и религијских пракси у Индији, као иђаинизам. Највише културних споменика има уАгри, који су под заштитом организација каоУнеско.

Име

[уреди |уреди извор]

Своје име Индија дугује старом персијском називу рекеИнд -Синду. По уставу, држава се може називати и по свом називу у хинди језикуБарат (भारत). Неке групе, нарочито муслимани, користе називХиндустан.

Географија

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Географија Индије

Положај

[уреди |уреди извор]

Индија се граничи саПакистаном на западу, на северу саНепалом,Кином иБутаном и саБангладешом иМјанмаром на истоку. Површина државе износи 3.287.263 km². Она је седма по површини земља на свету.

Индијске обале, дуге преко 7000 km, запљускујуАрапско море иБенгалски залив, што су деловиИндијског океана. Јужни део Индије представља, по облику троугласта,висораван Декан. На северу су широке равнице сливова рекаГанг иБрамапутра. Даље ка северу су планинеХималаји. Услед огромне површине, Индија има разноврстан биљни и животињски свет, различите климатске услове и географске терене.

Геологија и рељеф

[уреди |уреди извор]
Физичка мапа Индије

Индија заузима највећи деоИндијског потконтинента, који лежи наИндијској тектонској плочи, и деоИндо-аустралијске плоче.[6] Геолошки процес који је обликовао данашњу Индију је почео пре око 75 милиона година, када се Индијска плоча, тада део јужног суперконтинентаГондване, почелакретати на североисток збогширења морског дна на њеном југозападу и касније на југу и југоистоку.[6] Истовремено, великатетиска океанска кора на северу је почела да сеподвлачи подЕвроазијску плочу.[6] Ови дуални процеси, вођени конвекцијом у Земљиноммантлу су створилиИндијски океан и изазвали да индијска континентална кора подигне Евроазију и издигнеХималаје.[6] Одмах јужно од новонастајућих Хималаја, кретање кора је створило великитрог кои је брзо испуњен рекама ношеним седиментима[7] и сада чиниИндо-гангску низију.[8] Одвојена од низије древним венцомАравали лежи пустињаТар.[9]

Првобитна Индијска плоча је преживела као Индијско полуострво, најстарији и геолошки најстабилније део Индије, Онда се простире на север све до венацаСаптура иВиндја у цетралној Индији. Ови паралелни венци се простиру од Арапског мора уГуџарату на западу до угљем богате висоравниЧота Нагпур уЏарканду на исток.[10] На југу, престало полуострвско копно, висораванДекан, је окружена са запада и истока планинским венцимаЗападним иИсточним Гатима;[11] висораван се састоји од најстаријих стеновитих формација Индије, од којих су неки старио више од милијарду година.

Воде

[уреди |уреди извор]

Реке у Индији су:Ганг,Коси,Гандак,Гумти,Џама,Кен,Дасан,Бетва,Синд,Чамбал,Каувери,Понојар,Пенер,Вајнганга,Тунгабхадра (уливају се у Индијски океан)

Клима

[уреди |уреди извор]

Клима у Индији јесуптропска,тропска иекваторска. На климу Индије утичуХималаји и пустињаТар, који утичу на топла лета и зимскемонсуне.

Температура у Индији је у периоду 1901-2018 порасла за 0,7 °C. Разлог за то суклиматске промене. Повлачење хималајскихглечера утицало је на количину воде у рекама, укључујућиГанг иБрамапутру. По истраживањима, предвиђено је да број суша нарасте значајно до краја21. века.

Историја

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Историја Индије
Историја Јужне Азије
БутанМалдивиПакистанИндијаБангладешШри ЛанкаНепал
Историја Индије
Камено доба70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда3300.

–1700. п. н. е.

Касна Харапа култура1700–1300. п. н. е.
Ведска цивилизација1500–500. п. н. е.
·Краљевства античке Индије· 1200–700. п. н. е.
Махаџанапади700–300. п. н. е.
Царство Магада684–26. п. н. е.
·Мауријско царство· 321–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије230. п. н. е.–1279. н. е.
·Сатавахана царство· 230. п. н. е.–199. н. е.
·Кушанско царство· 60–240.
·Гупта царство· 240–550.
·Чола царство· 848–1279.
Исламски султанати у Индији1210–1596.
·Делхијски султанат· 1206–1526.
·Декански султанати· 1490–1596.
Хојсала царство1040–1346.
Виџајанагарско царство1336–1565.
Могулско царство1526–1707.
Марата царство1674–1818.
Колонијална Индија1757–1947.
Подела Индије1947–
Историје држава
Република Индија ·Пакистан ·Бангладеш
Шри Ланка ·Непал ·Бутан ·Малдиви
Регионалне историје
Пенџаб ·Јужна Индија ·Тамил Наду ·Бенгал ·Асам
Пакистански региони ·Синд ·Тибет

Индија је имала значајну улогу у историји човечанства, јер је била место где се развијала једна од четири највеће старе цивилизације, центар великих трговинских путева и великих царевина. У њој су се развиле три велике религије -будизам,ламаизам ихиндуизам, а иислам је оставио неизбрисив траг.

Праисторија

[уреди |уреди извор]

Верује се да суанатомски модерни људи стигли у јужну Азију пре 73–55.000 година,[12] иако су најстарији аутентични људски остаци датирани у период од пре 30.000 година.[13] Најстарији докази људске активности у Индији, цртежи на стенама изкаменог доба из скоро истих временских периода је пронађена у многим деловима Индијског потконтинента, а међу њима су је и археолошки локалитетБимбетка уМадја Прадешу.[14] Око 7.000. п. н. е. прва познатанеолитска насеља се појављују на потконтиненту уМергару и другим локалитетима у западном Пакистану.[15] Она су се постепено развиле уцивилизације долине Инда,[16] прву урбану културу у јужној Азији;[17] Култура је цветала у периоду од 2500–1900. п. н. е. у Пакистану и западној Индији.[18] Културе Инда су градиле градове од опеке са канализационом мрежом и широким улицама. Највећи градови су билиХарапа,Мохењо Даро,Долавира иКалибанган. Цивилизација се бавила на занатство и раширену трговину.[17]

Античка Индија

[уреди |уреди извор]

Током периода од 2000-500. п. н. е. у погледу културе многи области потконтинента су прелазили одбакарног кагвозденом добу.[19]Веде, најстарији свети текстови хиндуизма,[20] су написане у овом периоду,[21] а историчари сматрају да припадајуведским културама уПанџабу и горњојГанској низији.[19] Већина историчара сматра да овај период обухвата неколико таласаИндоаријевских сеоба на потконтинент са северозапада, из централне Азије.[22][20][23] Индоаријевци су уништили индске градове и преузела доминацију. Главни историјски извор за то доба су Веде, збирка четири књиге, и зато Индију од 1400. до550. п. н. е. зовемо „ведска Индија“.Хиндуизам се развија из ведске културе. Мале племенске јединице између Инда и Ганга су постепено прерасле у монархије.[24] Кад су настале државе, народ је из полуномадства прешао на пољопривреду, а друштво се раслојило на четирикасте. Кастински систем је створио хијерархијубрамана (свештеника), ратника и слободних сељака, али није обухватио домородачко становништво које је сматранонечистима,[25] НаДекану археолошки докази из овог периода наговештавају постојање система владавине више родова.[19] У јужној Индији, напредак ка седелачком начину живота наговештава велики бројмегалитских споменика датираних у овај период,[26] као и оближњи трагови пољопривреде, резервоара за наводњавање и традиције занатства.[26]

Цртежи у пећинама Ајата у Аургангабаду

У првом миленијуму постојало је мноштво краљевина у Индији. У касном ведском периоду, око 5. века пре нове ере, мале државе Гангске низије и северозападних региона су се консолидовале у 16 великих олигархија и монархија које су познате каомахаџанападе.[27][28] Све већа урбанизација, верске реформе иортодоксије из овог периода су створиле ихетеродоксне верске покрете, од којих су два постала засебне религије.Будизам, заснован на учењимаГотаме Буде, је привукао следбенике из свих друштвених слојева осим класе; праћење Будиног живота је било од кључне важности на почецима забележене историје у Индији.[29][30][31]Ђаинизам је добио на значају за животаМахавире, свог најзначајнијег исповедника.[32] У добу све већег богаћења градова, обе религије су наглашавалеодрицање као идеал,[33] и обе су успоставиле дуготрајне традиције монаштва. На сјеверу је од тих држава велики допринос индијској културној баштини дала Мауријска династија До 3. века пре нове ере, краљевствоМагада је анектирало или смањило друге државе и основалоМауријско царство.[27] Некада се мислило да је ово царство контролисало већи део потконтинента осим крајњег југа, али сада се мисли да су његови основни региони били одвојени великим аутономним областима.[34][35] Мауријски краљеви су познати по изградњу свог краљевства и управљању јавним животом, као и поАшокином одбацивању милитаризма и упорним заступањем будистичкеДарме.[36][37]

Сангамска књижевност натамилском језику открива да су, између 200. п. н. е. и 200. н. е., јужним делом потконтинента владале династијеЧалукја,Чера,Чола,Кадамба иПандја, које се интензивно трговале саРимским царством изападном ијугоисточном Азијом.[38][39] Од године180. п. н. е., биљежи се серија инвазија изсредње Азије. То је довело до стварањаКушанског краљевства, као и целог низаИндо-грчких,индо-скитских ииндо-партских краљевина на северуИндијског потконтинента. Од 3. векадинастија Гупта је владала у периоду који се често називаЗлатним добом Индије. До 4. и 5. века, Гупта царство у Гангској низији је развило сложени систем управе и опорезивања који је постао модел за каснија индијска краљевства.[40][41] У северној Индији хиндуизам је учврстиопатријархатску контролу над породицом, што је довело до све већег потчињавања жена.[42][27] За време Гупти, обновљени хиндуизам се заснивао на више на посвећености него на ритуалима. Обнова се огледала у процватувајарства иархитектуре, које су покровитеље нашле међу градском елитом.[41]Класична санксритска књижевност је такође цветала, а индијсканаука,индијска астрономија,индијска медицина иматематика су такође начиниле значајне напретке.[41]

Средњовековна Индија

[уреди |уреди извор]
Гранитнукулу храмаБрихадесварар уТанџавуру је завршиоРаџараџа Чола I 1010. године

Рани средњевековни период историје Индије, од 600. до 1200, су обележила регионална краљевства и културне разноликости.[43] Када је царХарша, који је владао велики делом Инго-гангске низије од 606. до 647, покушао да прошири своју државу на југ, поразио гачалукшки владарДекана.[44] Када је његов наследник покушао да се прошири према истоку, поразио га јепалашки краљБенгала.[44] Када су Чалаукје покушале да се прошири на југ, поразиле су ихПалаве, које су заузврат биле супротстављене Пандјама и Чолама још јужније.[44] Ниједан владар из овог периода није био у стању да створи царство и чврсто контролише много територије изван свог матичног региона.[43] Током овог периода пастирски народи који су протерани са свог земљишта да би се отворио пут растућој земљорадничкој економији, су се придодати кастинском систему, као нова нетрадиционалне владајућа класа.[45] Кастински системи су од тада почели да показују регионалне разлике.[45]

У 6. и 7. веку, првихимне о посвећености су настале на тамилском језику.[46] Оне су опонашане широм Индије и довеле су, како до препорода хиндуизма, тако и до развој свих модерних језика потконтинента.[46] Индијско племство,велико имало, и храмови чији су они били покровитељи, привлачили су у великом броју становништво у главне градове, који су постали и економски центри.[47] Градови са храмовима разних величина су почели да се појављују свуда, па је Индија доживела још једну урбанизацију.[47] До 8. и 9. века, њени ефекти су осетили у југоисточној Азији, како су се култура јужне Индије и њени политички системи извозили у земље које су постале делови данашњих државаМјанмар,Тајланд,Лаос,Камбоџа,Вијетнам,Филипини,Малезија иИндонезија.[48] Индијски трговци, научници, и понекад војске су били укључене у овај пренос. Житељи југоисточне Азије су преузели иницијативу, а многи су долазили у Индију ради образовања и преводили су будистичке и хиндуистичке текстове на своје језике.[48]

Након 10. века муслимански номадски кланови централне Азије, који су се ослањали на брзу коњицу и организовање огромних војски уједињени по етничкој припадности и вероисповести, су у више наврата прегазили северозападне равнице јужне Азије, што је довело на крају до успостављања исламскогДелхијског султаната 1206.[49] Султанат је владао већим делом северне Индије, и да више пута је покушао да се прошири на југ. Иако је у почетку био непријатељски настројен према индијској елити, султанат у великој мери оставио огромном немуслиманском становништва да практикује сопствене законе и обичаје.[50][51] Захваљујући узастопним одбијањимамонголских пљачкаша у 13. веку, султанат је спасао Индију од разарања какву су доживела западна и средња Азија, због чега су уследиле вишевековне миграције одбеглих војника, учених људи, мистика, трговаца, уметника и занатлија из тих региона на Индијски потконтинент, чиме је на северу створена синкретичка исламско-индијска култура.[52][53] Напади Делхијског султаната и слабљење регионалних краљевстава јужне Индије утрли су пут за аутохтоноВиџајанагара царство.[54] Пошто је прихватило јакушиваистичку традицију и створило јаку војску, царство је загосподарило великим делом полуострвске Индије и утицало је на индијско друштво дуго након тога.[54]

Нововековна Индија

[уреди |уреди извор]
Тестамент могулског двора на персијском језику.

Почетком 16. века северна Индија, пошто је углавном била под муслиманским владарима,[55] је поново пала због супериорне покретљивости и ватрене моћи нове генерације ратника из централне Азије.[56] НовонасталоМогулско царство није искоренило локалне друштва којима је овладало, већ је балансирало и умирило их преко нове административне праксе[57][58] и разнолике владајуће елите[59]. То је довело до систематизованије, централизованије и униформније владавине.[60] Избегавањем племенских веза и исламског идентитета, посебно за времеАхбара Великог, Могули су ујединили своје далеке поседе кроз оданост (изражена кроз персијанизовану културу) цару који је имао скоро божански статус.[59] Економска политика могулске државе, која је највише приходе убирала од пољопривреде[61] и наложила да се порези плаћају у добро регулисаном сребрном новцу[62], подстицала је сељаке и занатлије да уђу на већа тржишта.[60] Релативни мир које је царство одржавало током већег дела 17. века је био фактор у економској експанзији Индије,[60] која је за последицу имало веће покровитељство за сликарство, књижевне форме и архитектуру.[63] Нове кохерентне социјалне групе у северној и западној Индији, као што суМарате,Раџпути иСики, су добили војне и државничке амбиције током могулске владавине, које, кроз сарадњу или у кризама, давало им како признање тако и војно искуство.[64] Ширење трговине током могулско владавине довело је до појаве нове индијске трговачке и политичке елите дуж обале јужне и источне Индије.[64] Како се царство распадало, многи међу овим елитама су могли да траже и контролишу своје послове.[65]

Средином другог миленијума, неколико европских држава, укључујућиПортугалију,Низоземску републику,Француску иВелику Британију, које су испочетка биле заинтересоване само за трговину, искористиле су расцепканост подручја и размирице међу краљевствима како би успоставиле своје колоније. До почетка 18. века, када је линија између трговачке и политичке доминације избледела, велики број европских трговачких компанија, укључујући и енглескуИсточноиндијску компанију, је оснивао приобалне испоставе.[66][67] Контрола Источноиндијске компаније над морима, већа средства и напреднија војна обука и технологија су довеле до раста њене војне моћи и да буде привлачна делу индијске елите; оба ова фактора су била од пресудног значаја у омогућавању компанији да стекне контролу над региономБенгала до 1765. и засени остале европске компаније.[68][66][69][70] Њен даљи приступ богатствима Бенгала и потоње повећање снаге и величина њене војске јој је омогућило да анектира или потчини највећи део Индије до 1820-их.[71] Индија од тада више није извозила готове производе као што је дуго чинила, већ је уместо тога снабдевала сировинамаБританску империју, и многи историчари сматрају ово почетком колонијалног периода Индије.[66] До тог времена, како је економска моћ Источноиндијске компаније озбиљно умањена одлукама британског парламента и она сама фактички претворена у продужену руку британске администрације, Компанија је почела да свесније улази у неекономске области, као што су образовање, социјалне реформе и култура.[72]

Модерна Индија

[уреди |уреди извор]
Мапа Британског индијског царства из 1909. Области којима су Британци директно управљали је обележено ружичастом бојом; зависне државе под британским сизеренством су обојене жутом.

Историчари сматрају да је модерно доба Индије почело између 1848. и 1885. Именовањелорда Далхузија за генералног гувернера Источноиндијске компаније је у основи поставило сцену за промене есенцијалне за модерну државу. У ово је спадало учвршћивање и демаркације суверенитета, надзор становништва иобразовање његових становника. Технолошке промене, а међу њима железница, канали и телеграф, су уведени недуго по њиховом увођењу у Европи.[73][74][75][76] Међутим, незадовољство Компанијом је такође расло у ово време, што је 1857. довело доИндијске побуне. Подстакнута разним озлојеђеностима и схватањима, међу којима су нападне друштвене реформе у британском стилу, тешки порези на земљиште, и третманом неких богатих земљопоседника и принчева, побуна је захватила многе регионе северне и централне Индије и уздрмала темеље Компаније.[77][78] Мада је побуна угушена 1858, она је довела до укидања Источноиндијске компаније идиректне управе над Индијом од стране британске владе. Како су увели унитарну државу и постепено и ограничено парламентарни систем у британском стилу, нови владари су такође заштитили причеве и племство као феудалну заштиту од будућих немира.[79][80] Велика Британија је прогласилаИндијско царство1877, под својим монархом као сувереном.Француска иПортугалија су задржале своје мање колонијалне испоставе. У следећим деценијама јавни живот се појавио свуда широм Индије, што је на крају довело до оснивањаИндијског националног конгреса 1885.[81][82][83][84]

Џавахарлал Нехру (лево) је постао први премијер Индије 1947. Махатма Ганди (десно) је предводио ненасилни покрет за независност.

Налет технологије и комерцијализација пољопривреде у другој половини 19. века су били обележени економским назадовањем; много малих фармера је постало зависно од прохтева далеких тржишта.[85] Такође се десио пораст броја глади великих размера,[86] и, упркос ризицима развоја инфраструктуре који су сносили индијски порески обвезници, мало радних места у индустрији је отворено за Индијце.[87] Било је и позитивних ефеката: комерцијално узгајање прехрамбених биљака, нарочито у тек каналисаномПенџабу, је довело до повећања производње хране за унутрашњу потрошњу.[88] Железничка мрежа је обезбедио испомоћ при великој глади,[89] пошто је смањило трошкове преношења,[89] и помогла индустрији у индијском власништву у њеном повоју.[88] ПослеПрвог светског рата, у ком је служило неколико милиона Индијаца,[90] почео је нови период. Он је био обележен британским реформама, али и репресивним законодавством, појачаним захтевима за индијске самоуправе, и почетком ненасиланног покрета несарадње, чији јеМахатма Ганди постао вођа и трајни симбол[91], па се често називаОцем нације. Током1930-их година Британци су дозволили спору законодавну реформу, aИндијски национални конгрес је односио победе на потоњим изборима.[92] Следећа деценија је била оптерећена кризама: индијским учешћем уДругом светском рату, коначним притиском Конгреса за несарадњу и порастом муслиманског национализма. Све ово је крунисано добијањем независности 1947, али је ублаженоподелом Индије у две државе: Индију иПакистан.[93]

Независност

[уреди |уреди извор]
Индијски војници у рату 1947.

Од виталне важности за индијски сопствену слику као независне државе је био њен устав, усвојен 1950. који је дефинисао државу као секуларну и демократску републику.[94]. У следећих 60 година Индија има мешовити низ успеха и неуспеха.[95]После 1947, Индија је спроводиласоцијалистичкупланску привреду. Била је један од оснивачаПокрета несврстаних иУједињених нација. Међутим, Ганди није успео да заустави верски сукоби између хиндуса и муслимана. Гранични спор окоКашмира и други проблеми су разлогом за сталну напетост између две земље, која је у три наврата прерасла у отворени рат -1947-48,1965. и1971. године. Она такође водили рат да освојиГоа, португалску луку и град који није био део Индије до 1961. Индија је такође 1962. водила краћи неуспешнипогранични рат саКином. То је било разлог да Индија 1970-их започне са радом на властитомнуклеарном оружју. Индија је извршила нуклеарне пробе 1974. и 1998.

Због своје етничке и верске шароликости, као и огромних социјалних разлога, Индију ендемски погађа политичка нестабилност, штрајкови, демонстрације, нереди и тероризам. Упркос томе Индија је успела да очува демократски систем са грађанским слободама и углавном независном штампом, а последњих година је предузела и низ далекосежних економских и других реформи којима је циљ искористити огромне људске потенцијале у сврху постизања статуса светске економске, политичке и војне силе. Економска либерализација, која је почела 1990ух, је створила урбану средњу класу и преобразила Индију у једну од најбрже растућих економија у свету и повећала њен геополитички утицај. Међутим, Индију дуго мучи наизглед нерешиво сиромаштво, како и на селу и тако и у градовима[95], верско насиље и насиље због кастинског наслеђа[96],побуна маоистичких наксалита[97], сепаратизам у Џаму и Кашмиру и северној Индији. Индија такође има нерешене територијалне спорове са Кином[98] и Пакистаном.[98] Индијско-пакистанско нуклеарно ривалство је имало врхунац 1998.[99].

Индија је данас једна од чланица групеБРИКС,УН,Г20 индустријски развијених земаља a од 2015. године пуноправна чланица уШангајској организацији за сарадњу.

Административна подела

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Индијске државе и територије

Поуставу Индије, она јесуверена,социјалистичка,секуларна идемократскарепублика. Индија имафедерално државно уређење са дводомнимпарламентом.

Административно, Индија се дели на двадесет и осам држава и осам територија. Све оне се даље деле на дистрикте.

Означена мапа 29 држава и 7 уједињених територија Индије
Индијске државе (1—28) иуједињене територије (А—Е)
1.Андра Прадеш10.Мадја Прадеш19.Сиким28.Џаму и Кашмир
2.Аруначал Прадеш11.Манипур20.Тамил Наду29.Џарканд
3.Асам12.Махараштра21.ТеланганаА.Андамани и Никобари
4.Бихар13.Мегалаја22.ТрипураБ.Дадра и Нагар Хавели
5.Гоа14.Мизорам23.УтаракандВ.Даман и Дију
6.Гуџарат15.Нагаланд24.Утар ПрадешГ.Делхи (НТГГ)
7.Западни Бенгал16.Одиша25.ХарајанаД.Лакадиви
8.Карнатака17.Панџаб26.Химачал ПрадешЂ.Пудушери
9.Керала18.Раџастан27.ЧатисгарЕ.Чандигар
Државе и територије Индије, са бројем дистрикта
Државе
ДржаваБр. дистр.ДржаваБр. дистр.
1Андра Прадеш1315Нагаланд8
2Аруначал Прадеш1516Одиша30
3Асам2317Панџаб19
4Бихар3718Раџастан32
5Гоа219Сиким4
6Гуџарат2520Тамил Наду30
7Западни Бенгал1821Телангана31
8Карнатака2722Трипура4
9Керала1423Утараканд13
10Мадја Прадеш4824Утар Прадеш70
11Манипур925Харајана19
12Махараштра3526Химачал Прадеш12
13Мегалаја727Чатисгар16
14Мизорам829Џарканд22
Територије
ТериторијаБр. дистр.ТериторијаБр. дистр.
ААндамани и Никобари2Б,ВДадра и Нагар Хавели иДаман и Дију2
28Ладак2ДЛакадиви1
ГНационална територија главног градаДелхи9ЂПудушери4
28Џаму и Кашмир20ЕЧандигар1

Привреда

[уреди |уреди извор]
Сточар у Раџастану музе краву. Млеко је пољопривредни производ који Индији доноси највеће приходе. Индија је 2011. била земља са највише грла стоке и бивола на свету, и највећи произвођач млека.

Према подацимаММФ-а у 2013. години номинални бруто друштвени производ Индије био је 1.842 милијарде америчких долара, што ову земљу сврстава на једанаесто место у свету, док јеБДП мерен премапаритету куповне моћи износио 4.962 милијарде долара а индијску привреду чини трећом највећом у свету.Туризам у Индији је веома лукративан и у развоју је у последњих 30 година и милиони људи туриста посети Индију,Гоа са својим плажама и летовалиштима, а острваАндамани и Никобари су такође посећени као туристичке дестинације због летовалишта.Агра,Таџ Махал,Њу Делхи,Делхи иМумбај су веома посећени од стране милиона туриста. Са просечном годишњом стопом раста БДП од 5,8% током протекле две деценије Индија се сврстала међу најбрже растуће економије света.[100] Међутим, гледајући висину номиналног БДП-а по становнику Индија је на 140. месту, док је по висини БДП према паритету куповне моћи на 129. месту у свету.[101] До 1991. све индијске владе следиле су политику протекционизма подстакнути социјалистичким виђењем привреде. Обимне државе интервенције и регулисање тржишта значајно су изоловали индијску од других економија. Проблеми са платним билансом из 1991. присилили су индијске власти да либерализује своју привреду;[102] од тада се она постепено креће ка потпуно отвореном тржишту[103][104] придавајући значај спољној трговини и приливу директних страних инвестиција.[105] Економска политика током последње две деценије је углавном капиталистичка.[104] Индија је чланСветске трговинске организације од 1. јануара 1995.[106]

Са 486,6 милиона радника 2011. године Индија се сврстала на другом месту у свету по бројности радне снаге.[107] Услужни сектор остварује 55,6% БДП-а, индустрија 26,3%, док пољопривреда доприноси друштвеном производу са 18,1%. Међу најважније пољопривредне производе спадајупиринач,пшеница, биљно уље,памук, јута,чај,шећерна трска, и кромпир.[108] Најразвијеније привредне гране су производња текстила, хемијских производа, лекова, хране,челика,аутомобила, машина, софтвера, телекомуникације, рударство, петрохемија, биотехнологија, и производња цемента.[108] Удео извоза у БДП-у Индије је 2006. износио 24%, што је значајно повећање у односу на 1985. када је био 6%.[103] Удео индијске у целокупној светској трговини 2008. износио је 1,68%.[109] Индија је 2011. била десети по увозу и деветнаести по извозу добара и услуга на свету.[110] Највише извози петрохемијске производе, текстил, драгуље, софтвер, белу технику, хемијске производе, и производе од коже.[108] Највише увози сирову нафту, машине, драго камење, ђубриво, и хемијске производе.[108] Између 2001. и 2011. удео петрохемијских производа и беле технике, у извозу је повећан са 14 на 42 процента.[111]

Захваљујући просечној стопи раста БДП-а од 7,5%, током неколико година пре 2007,[103] у Индији су више него удвостручене дневнице у првој деценији 21. века.[112] Од 1985. око 431 милион Индијаца је изашао из сиромаштва а процењује се да ће средњу класу у Индији до 2030. чинити 580 милиона људи.[113] Индија је 2010. била на 51. месту по глобалној конкурентности, 17. по тржишној креативности, 24. у области банкарства, 44. у пословној креативности, и 39. у иновативности, што ју је сврстало испред неких развијених привреда.[114] У Индији се налази седам од петнаест највећих светских компанија у области информационих технологија које се бавеoutsourcing-ом, што је Индију 2009. сврстало на друго место иза САД.[115]

Индија има најбрже растући сектор телекомуникација на свету. Током 2010. и 2011. Индија је добила 227 милиона нових корисника телекомуникационих услуга,[116] а у првом тромесечју 2013. престигла је Јапан и постала треће по величини тржиште паметних телефона после Кине и САД.[117]

Становништво

[уреди |уреди извор]
Густина насељености и мрежа пруга у Индије.Индо-гангска висораван је подручје које највише доприноси повећању броја становника Индије.

На основу података прелиминарног пописа становништва из 2011. Индија има 1.210.193.422 становника по чему је на другом месту у свету.[118] У раздобљу између 2001. и 2011. годишњи прираст становништва је износио 1,76%,[118] што представља смањење у односу претходну деценију (1991—2001) када је био 2,13%.[119] Однос мушкараца и жена је 1000 према 940.[118] Први попис спроведен после стицања независности спроведен је 1951. и тада је евидентирано 361,1 милион људи.[120] Напредак медицине и повећање пољопривредне производње током последњих педесет година допринело је убрзаном расту становништва Индије.[121] Очекивани животни век у Индији је 71,5 година за жене и 68,7 година за мушкарце.[122] На 100.000 становника долази 93 лекара.[123] Иако је број Индијаца који живе у градовима порастао за 31,2% између 1991. и 2001.[124] и даље више од 70% људи живи на селу[125][126] Према резултатима пописа из 2001. у Индији постоји 27 градова са више од милион становника;[124] међу њима суДелхи, Мумбај,Колката,Ченај, Бангалор,Хајдерабад,Ахмедабад иПуна, као највеће агломерације у Индији. Стопа писмености је 2011. износила 74,04%: 65,46% за жене и 82,14% за мушкарце.[118] Савезна држава Индије,Керала има највећу стопу писмености од 93,91%;[127] док је уБихару најмања и износи 63,82%.[128]

Аскета у Варансију, Утар Прадеш
Мапа језичких региона у Индији

Индо-аријским језицима говори 74% адравидским језицима 24% становништва. Поред језика из ове две породице у Индији се говоре иаустроазијски итибетско-бурмански језици. Индија нема службени језик на државном нивоу.[129] Хинди језик има највише говорника и службени је језик владе.[130][131] Енглески се веома користи у привреди и администрацији и има статуспомоћног службеног језика;[132] важан је у образовању, посебно у средњим школама и на факултетима. Свака савезна држава или територија има један или више службених језика а уставом је признат 21 језик као службени. Уставом Индије признато је 212 племенских заједница које чине 7,5% становништва земље.[133]

Најбројнија религија у Индији јехиндуизам који имао више од 800 милиона следбеника (79,8% становништва); следиислам са 14,2%,хришћанство са 2,3%;сикизам са 1,7;будизам са 0,7%;џаинизам са 0,36%;јудаизам,зороастризам, ибахаизам. Индија је трећа земља на свету по броју муслимана, такође држава са највећим бројем муслимана који нису већина.[134]

Највећи градови

[уреди |уреди извор]
 
Највећи градови у Индији
Извор: [135]
ГрадДржава/територијаПопулацијаГрадДржава/територијаПопулација
Мумбај
Мумбај
Делхи
Делхи
1.МумбајМахараштра12.478.44711.ЛакнауУтар Прадеш2.815.601Бангалор
Бангалор
Хајдерабад
Хајдерабад
2.ДелхиДелхи11.007.83512.КанпурУтар Прадеш2.767.031
3.БангалорКарнатака8.425.97013.НагпурМахараштра2.405.421
4.ХајдерабадАндра Прадеш6.809.97014.ИндорМадја Прадеш1.960.631
5.АхмедабадГуџарат5.570.58515.ТанеМахараштра1.818.872
6.ЧенајТамил Наду4.681.08716.БопалМадја Прадеш1.795.648
7.КолкатаЗападни Бенгал4.486.67917.ВизагапатнамАндра Прадеш1.730.320
8.СуратГуџарат4.462.00218.Пимпри-ЧинчвадМахараштра1.729.359
9.ПунаМахараштра3.115.43119.ПатнаБихар1.683.200
10.ЏајпурРаџастан3.073.35020.ВадодараГуџарат1.666.703

Култура

[уреди |уреди извор]
Таџ Махал уАгри најпознатији је споменик Индије
Главни чланак:Индијска уметност

Индијски културни период, протеже се на више од 4500 година. Токомведског периода (1700—500. године нове ере) постављени су темељи индијске културе, филозофије, митологије и књижевности. Положена су бројна уверења и праксе које постоје и дан данас, као што сукарма,јога,ајурведа, вегетаријанска и веганска исхрана. Индија је позната по својом бројном религијском различитошћу. Ту се налазехиндуизам, те га као главна религија следе такође ибудизам,ислам ихришћанство.

Уметност и архитектура

[уреди |уреди извор]

Велики део историјске архитектуре, укључујући иТаџ Махал (на слици), те остала деламогулске архитектуре, изврстан су пример спајање древне културе са увезеним стилом. Индија је позната по највећој филмској индустрији на свету, која се зовеБоливуд у којој се сними и до 2000 филмова годишње, због брзе и релативно ниских трошкова филмске продукције у поређењу саХоливудом уСАД. Најпознатији индијски писац јеРабиндранат Тагор, а већина индијских глумаца игра и глуми у боливудским филмовима који се углавном снимају нахинди,бенгалском и на енглеском језику. Познати индијски глумци за које се чуло и у свету суАјшварија Рај,Фрида Пинто,Сонам Капур,Пријанка Чопра,Сону Суд,Сидхарт Малхотра,Арџун Рампал,Пунит Раџкумар,Варун Дхаван,Дипика Падуконе и други глумци. Индија је позната и поплесу, као и по фестивалима и празницима каоДивали.

Напомене

[уреди |уреди извор]
  1. ^Влада користихинди иенглески, док су поуставу званична 23језика:асамски,бенгалски,бодо,гуџарати,догри,енглески,канада,кашмири,конкани,маитхили,малајалам,манипури,марати,непалски,орија,панџаби,санскрит,сантали,синди,тамилски,телугу,урду,хинди

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Ellis-Petersen, Hannah; correspondent, Hannah Ellis-Petersen South Asia (24. 4. 2023).„India overtakes China to become world's most populous country”.The Guardian (на језику: енглески).ISSN 0261-3077. Приступљено25. 4. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^аб„World Economic Outlook Database: April 2023”.Imf.International Monetary Fund. април 2023. Приступљено11. 4. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^„Human Development Report 2021/2022”(PDF) (на језику: енглески).United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Приступљено8. 9. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^„United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано изоригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено09. 04. 2014. 
  5. ^Stein 1998, стр. 16–17.
  6. ^абвгAli & Aitchison 2005. sfn грешка: no target: CITEREFAliAitchison2005 (help)
  7. ^Dikshit & Schwartzberg, стр. 7. sfn грешка: no target: CITEREFDikshit_&_Schwartzberg (help)
  8. ^Prakash et al. 2000. sfn грешка: no target: CITEREFPrakash_et_al.2000 (help)
  9. ^Dikshit & Schwartzberg, стр. 11. sfn грешка: no target: CITEREFDikshit_&_Schwartzberg (help)
  10. ^Dikshit & Schwartzberg, стр. 8. sfn грешка: no target: CITEREFDikshit_&_Schwartzberg (help)
  11. ^Dikshit & Schwartzberg, стр. 9–10. sfn грешка: no target: CITEREFDikshit_&_Schwartzberg (help)
  12. ^Petraglia, Allchin & 2007, стр. 6.
  13. ^Singh 2009, стр. 64.
  14. ^Singh 2009, стр. 89–93.
  15. ^Possehl 2003, стр. 24–25.
  16. ^Kulke & Rothermund 2004, стр. 21–23.
  17. ^абSingh 2009, стр. 181.
  18. ^Possehl 2003, стр. 2.
  19. ^абвSingh 2009, стр. 255.
  20. ^абSingh 2009, стр. 186–187.
  21. ^Witzel 2003, стр. 68–69.
  22. ^Kulke & Rothermund 2004, стр. 31.
  23. ^Stein 2010, стр. 47.
  24. ^Singh 2009, стр. 200.
  25. ^Kulke & Rothermund 2004, стр. 41–43.
  26. ^абSingh 2009, стр. 250–251.
  27. ^абвSingh 2009, стр. 319.
  28. ^Kulke & Rothermund 2004, стр. 53–54.
  29. ^Kulke & Rothermund 2004, стр. 54–56.
  30. ^Stein 1998, стр. 21.
  31. ^Stein 1998, стр. 67–68.
  32. ^Singh 2009, стр. 312–313.
  33. ^Singh 2009, стр. 300.
  34. ^Stein 1998, стр. 78–79.
  35. ^Kulke & Rothermund 2004, стр. 70.
  36. ^Singh 2009, стр. 367.
  37. ^Kulke & Rothermund 2004, стр. 63.
  38. ^Stein 1998, стр. 89–90.
  39. ^Singh 2009, стр. 408–415.
  40. ^Kulke & Rothermund 2004, стр. 89–91.
  41. ^абвSingh 2009, стр. 545.
  42. ^Stein 1998, стр. 92–95.
  43. ^абStein 1998, стр. 132.
  44. ^абвStein 1998, стр. 119–120.
  45. ^абStein 1998, стр. 121–122.
  46. ^абStein 1998, стр. 123.
  47. ^абStein 1998, стр. 124.
  48. ^абStein 1998, стр. 127–128.
  49. ^Ludden 2002, стр. 68.
  50. ^Asher & Talbot 2008, стр. 47.
  51. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 6.
  52. ^Ludden 2002, стр. 67.
  53. ^Asher & Talbot 2008, стр. 50–51.
  54. ^абAsher & Talbot 2008, стр. 53.
  55. ^Robb 2001, стр. 80.
  56. ^Stein 1998, стр. 164.
  57. ^Asher & Talbot 2008, стр. 115.
  58. ^Robb 2001, стр. 90–91.
  59. ^абMetcalf & Metcalf 2006, стр. 17.
  60. ^абвAsher & Talbot 2008, стр. 152.
  61. ^Asher & Talbot 2008, стр. 158.
  62. ^Stein 1998, стр. 169.
  63. ^Asher & Talbot 2008, стр. 186.
  64. ^абMetcalf & Metcalf 2006, стр. 23–24.
  65. ^Asher & Talbot 2008, стр. 256.
  66. ^абвAsher & Talbot 2008, стр. 286.
  67. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 44–49.
  68. ^Robb 2001, стр. 98–100.
  69. ^Ludden 2002, стр. 128–132.
  70. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 51–55.
  71. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 68–71.
  72. ^Asher & Talbot 2008, стр. 289.
  73. ^Robb 2001, стр. 151–152.
  74. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 94–99.
  75. ^Brown 1994, стр. 83.
  76. ^Peers 2006, стр. 50.
  77. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 100–103.
  78. ^Brown 1994, стр. 85–86.
  79. ^Stein 1998, стр. 239.
  80. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 103–108.
  81. ^Robb 2001, стр. 183.
  82. ^Sarkar 1983, стр. 1–4.
  83. ^Copland 2001, стр. ix–x.
  84. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 123.
  85. ^Stein 1998, стр. 260.
  86. ^Bose & Jalal 2011, стр. 117.
  87. ^Stein 1998, стр. 258.
  88. ^абMetcalf & Metcalf 2006, стр. 126.
  89. ^абMetcalf & Metcalf 2006, стр. 97.
  90. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 163.
  91. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 167.
  92. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 195–197.
  93. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 203.
  94. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 231.
  95. ^абMetcalf & Metcalf 2006, стр. 265–266.
  96. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 266–270.
  97. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 253.
  98. ^абMetcalf & Metcalf 2006, стр. 247–248.
  99. ^Metcalf & Metcalf 2006, стр. 293–295.
  100. ^Nayak, Goldar & Agrawal 2010, стр. xxv.
  101. ^International Monetary Fund. sfn грешка: no target: CITEREFInternational_Monetary_Fund (help)
  102. ^Wolpert 2003, стр. xiv.
  103. ^абвOrganisation for Economic Co-operation and Development 2007.
  104. ^абGargan 1992. sfn грешка: no target: CITEREFGargan1992 (help)
  105. ^Alamgir 2008, стр. 23, 97.
  106. ^WTO 1995.
  107. ^Central Intelligence Agency. sfn грешка: no target: CITEREFCentral_Intelligence_Agency (help)
  108. ^абвгLibrary of Congress 2004. sfn грешка: no target: CITEREFLibrary_of_Congress2004 (help)
  109. ^The Times of India 2009.
  110. ^World Trade Organisation 2010.
  111. ^Economist 2011.
  112. ^Bonner 2010.
  113. ^Farrell & Beinhocker 2007. sfn грешка: no target: CITEREFFarrellBeinhocker2007 (help)
  114. ^Schwab 2010.
  115. ^Sheth 2009. sfn грешка: no target: CITEREFSheth2009 (help)
  116. ^Telecom Regulatory Authority 2011.
  117. ^Lomas, Natasha (26. 6. 2013).„India Passes Japan To Become Third Largest Global Smartphone Market, After China & U.S.”.TechCrunch. AOL Inc. Приступљено13. 9. 2014. 
  118. ^абвгMinistry of Home Affairs 2011. sfn грешка: no target: CITEREFMinistry_of_Home_Affairs2011 (help)
  119. ^Ministry of Home Affairs 2010–2011 b.
  120. ^„Census Population”(PDF).Census of India. Ministry of Finance India. Архивирано изоригинала(PDF) 19. 12. 2008. г. Приступљено2. 5. 2015. 
  121. ^Rorabacher 2010, стр. 35–39.
  122. ^„Life expectancy in India”(PDF).newspaper. Times of India. 
  123. ^Dev & Rao 2009, стр. 329.
  124. ^абGarg 2005. sfn грешка: no target: CITEREFGarg2005 (help)
  125. ^Dyson & Visaria 2005, стр. 115–129.
  126. ^Ratna 2007, стр. 271–272.
  127. ^Skolnik 2008, стр. 36. sfn грешка: no target: CITEREFSkolnik2008 (help)
  128. ^Singh 2004, стр. 106. sfn грешка: no target: CITEREFSingh2004 (help)
  129. ^Dharwadker 2010, стр. 168–194, 186.
  130. ^Ottenheimer 2008, стр. 303.
  131. ^Mallikarjun 2004.
  132. ^Ministry of Home Affairs 1960.
  133. ^Bonner 1990, стр. 81.
  134. ^„Global Muslim population estimated at 1.57 billion”. The Hindu. 8. 10. 2009. Приступљено2. 5. 2015. 
  135. ^„Census of India 2011: ''Provisional Population Totals. Cities having population 1 lakh and above.''”(PDF). Приступљено14. 10. 2012. 

Литература

[уреди |уреди извор]

Привреда

Становништво

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Суверене државе
Непризнате и делимично
признате државе
Зависне територије
Аустралија
Уједињено
Краљевство
Кина
  • 1 Протеже се на конвенционалној граници између Азије и другог континента.
  • 2 Сматра се делом Европе из културних, политичких и историјских разлога, али се географски налази у западној Азији.
Суверене државе
(чланице)
Зависне територије
чланица
Аустралија
Нови Зеланд
Уједињено
Краљевство
Међународне
Државне
Географске
Академске
Уметничке
Људи
Остале
Портал:
Индија насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитатима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Индија&oldid=30416334
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp