Авероес је најпознатији по својим преводима и коментаримаАристотелових дела и сматра се најзначајнијим аристотеловским филозофом уисламском свету.[6] Такође је високо цењен као правник маличке школе.
Његово пуно име је билоАбу ел Валид Мухамад ибн Ахмад ибн Мухамад ибн Ахмад ибн Ахмад ибн Рушд (арап.أبو الوليد محمد بن احمد بن محمد بن احمد بن احمد بن رشد) а скраћено само Ибн Рушд (арап.ابن رشد). У модерномтамазигту, његово име би гласилоMuḥemmed mmis n Ḥmed mmis n Muḥemmed mmis n Ḥmed mmis n Rucd.
Рођен је уКордоби, уАл-Андалузу,1126. године. Авероес је потекао из породицемаличких правника; његов дедаАбу Ал-Валид Мухамад је био главни судијаКордобе подАлморавидима, а његов отац,Абу Ал-Касим Ахмад, је био на истој дужности до доласка династијеАлмохада1146. Авероес је стекао образовање у области права и разних других наука, те је године1160. године, у складу са породичном традицијом, постаокадија (судија)Севиље. Захваљујући свом племенитом пореклу, Ибн Рушд је већи део живота провео радећи као судија и дворанин.[7] Писао је коментаре наАристотелова дела и медицинску енциклопедију.Ибн Туфаил (на западу познат каоАбубакер), филозофски везирЈусеф ал-Мансура, је упознао Ибн Рушда са Ибн Зухром (Авензоаром), великим муслиманским лекаром, који је постао његов велики учитељ и пријатељ.[8]
У таласу фанатизма који је преплавиоАндалузију након алмохадског освајања крајем12. века, ни његове везе на високим положајима нису могле да га сачувају од политичких невоља, и Авероес је протеран у изоловано место близу Кордобе, где је на њега будно мотрено до пред саму смрт. Умро је уМаракешу, уМароку. Авероес није оставио школу у исламском свету, и његова смрт означава помрачење либералне културе у Маварској Шпанији. Многи његови списи су сачувани налатинском ихебрејском, као и наарапском језику.[7] С друге стране, многа дела из областилогике иметафизике су заувек изгубљена услед цензуре.
Ибн Рушд је писао опширне коментареАристотелових списа, са намером даАристотела сачува однеоплатонистичких и религиозних примеса, посебно од оних које се могу наћи кодАвицене. Његов највећи допринос представљају коментари Аристотелове „Метафизике“, непревазиђени по верности оригиналном тексту.[7] Његово проучавање Аристотела је трајало скоро три деценије, и он је написао коментаре за скоро сва Аристотелова дела, изузев његовеПолитике, којој није имао приступ.
У филозофији је критиковао решења основних проблема која су далиал-Газали иИбн Сина (Авицена). Док за Авицену универзална форма претходи индивидуалној ствари, односноегзистенција је само акцидентесенције, за Авероеса егзистенција претходи есенцији, индивидуалне супстанције су примарни егзистенти, а разликовање између њих и њихове есенције дело је ума.[6] Авероес је такође критиковао Авиценинкосмолошки аргумент, тврдећи да једино физички аргументи, као што је онај који указује на потребу запрвим покретачем, могу доказати постојање физичких ствари.[6] Авероес се у великој мери бавио развијањем Аристотеловог учења оинтелекту идуши, заступајући учење о једном универзалном уму који је заједнички свима, и који обезбеђује оно што је опште и бесмртно у људским бићима.[6]
Авероес је покушавао да помири аристотеловски начин мишљења саисламом. Према Авероесу, не постоји сукоб измеђурелигије ифилозофије. Сматрао је да човек може доћи до истине на два различита начина: путем филозофије или путем религије. У свом делу „Одлучујућа расправа“ (Fasl al-Maqāl), Авероес подвлачи значај аналитичког мишљења као предуслова за интерпретирањеКурана; ово је у контрасту са ортодоксном муслиманском теологијом, где је нагласак мање на аналитичком мишљењу, а више на широком познавању извора поред Курана.
Поред 38 коментара о Аристотелу, Авероес је написао више медицинских дела, коментар о ПлатоновојДржави и бројне религиозне расправе. Познатија дела су му:
al-Bayān wa’l-Taḥṣīl, wa’l-Sharḥ wa’l-Tawjīh wa’l-Ta`līl fi Masā’il al-Mustakhraja, дугачак и детаљан коментар базиран на „Мустакараџи“ коју је написао Muḥammad al-`Utbī al-Qurtubī.
al-Kašf an manahidž al-adile, књига коју је написао послеFasl al-makala, у којој критикује теологе изахиритске учењаке.[9]
У то време, Аристотелова дела су била махом заборављена на западу. Пре1150. је постојало само неколико преведених Аристотелових дела узападној Европи, и она нису била проучавана, или им монашки учењаци нису придавали дужну пажњу. Крозлатинске преводе Авероесових дела, у12. веку, се на запад вратило Аристотелово учење. Авероесове идеје су прихватилиСигер од Брабанта иТома Аквински као и други (посебно наУниверзитету у Паризу) унутархришћанскесхоластичке традиције која је ценила аристотеловску логику. Чувени схоластици попутАквинског су Авероеса сматрали толико значајним да га нису ословљавали именом, већ су га једноставно називали „Коментатором“ а Аристотела су називали „Филозофом“. Осликавајући поштовање које су према њему гајили средњовековни европски учењаци,Данте је Авероеса у „Божанској комедији“ сврстао са осталим великим паганским филозофима чији духови обитавају у „месту где наклоност дугује слави“ улимбу. Авероес се појављује у краткој причиХорхеа Луиса Борхеса, под насловом „Авероесова потрага“, у којој он покушава да пронађе значења речи „трагедија“ и „комедија“.
^Мишић, Милан, ур. (2005).Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 11.ISBN86-331-2075-5.
^Tamer, Georges (1. 2. 2011).„Averroism”.Encyclopaedia of Islam (на језику: енглески).3. „Averroism is a philosophical movement named after the sixth/twelfth-century Andalusian philosopher Ibn Rushd (Averroes, d. 595/1198), which began in the thirteenth century among masters of arts at the University of Paris and continued through the seventeenth century.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Campo, Juan Eduardo (2009). „Averroes”.Encyclopedia of Islam. Infobase Publishing. стр. 337.
^абвгАвероес, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови.. Нови Сад. 1999.ISBN978-86-7047-303-4.Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ)
^абвИбн Рушд, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004.
^Bynum, WF & Bynum, Helen (2006).Dictionary of Medical Biography. Greenwood Press.ISBN978-0-313-32877-0.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Халиловић, T., Халиловић, С. и Халиловић, M. (2014),Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 90.
Chandelier, Joël (2018). „Averroes on Medicine”. Ур.: Peter Adamson; Matteo Di Giovanni.Interpreting Averroes. Cambridge University Press. стр. 158—176.ISBN978-1-316-33554-3.doi:10.1017/9781316335543.010.
DAREАрхивирано на веб-сајтуWayback Machine (30. октобар 2012), the Digital Averroes Research Environment, an ongoing effort to collect digital images of all Averroes manuscripts and full texts of all three language-traditions.
Averroes, Islamic Philosophy Online (links to works by and about Averroes in several languages)
The Incoherence of the Incoherence translation by Simon van den Bergh. [N. B.: Because these refutations consist mainly of commentary on statements byal-Ghazali which are quoted verbatim, this work contains a translation of most of the Tahafut.] There is also an Italian translation by Massimo Campanini, Averroè,L'incoerenza dell'incoerenza dei filosofi, Turin, Utet, 1997.
