Знојење је физиолошки процес којим се организам хлади и регулишетелесну температуру, односно ослобађа вишак топлоте.Знојне жлезде продукују и лучезној, супстанцу састављену одводе,натријум-хлорида,електролита и других материја. Када доспе на површинукоже, зној постепено испарава и на тај начин хлади тело.[1]
Људски организам у просеку излучи око 700 мл зноја дневно, мада та количина зависи од спољашње температуре, физичке активности, начина облачења, старости, здравственог стања организма и других фактора, тако да у екстремним случајевима организам може да излучи и преко 2 литра зноја током само једног сата.[1]
Разликују се два основна типа знојних жлезда: екрине и апокрине.[1]
Људски организам има 2-5 милиона екриних жлезда, које су најбројније настопалима идлановима. Aпокриних жлезда има мање, a најгушће су распоређене у пределупазухa, окочмара иполних органа, окобрадавица на грудима и сл. Ове жлезде излучују зној који садржипротеине иугљене хидрате. Као резултатбактеријске разградње ових материја и ослобађања различитих метаболита јавља се непријатан мирис.[1]
На количину излученог зноја утичу бројни фактори, a те варијације могу да буду физиолошке и патолошке. Појачано лучење зноја назива сехиперхидроза, смањено лучење је означено каохипохидроза, доканхидроза представља потпуни престанак лучења зноја.[2]
