Заједница је облик удруживањаљуди унутар неког, мање или више, ограниченогпростора. Каопојединци, чланови различитихдруштвених група иинституција, људи ступају у различите социјалнеинтеракције, окупљајући се око заједничкихвредности,потреба, интереса,проблема, развијајући осећање припадности иидентификације саколективом и предузимајући организоване акције за задовољавање личних и заједничких потреба. У појмузаједнице могу се идентификовати пет следећих заједничких елемената: људскиколектив,простор, заједничкепотребе, социјалнаинтеракција, заједничке активности (акције) и осећање припадности.
Заједнице могу да деле осећај заместо које се налази у датој географској области (нпр. земља, село, град или суседство) или у виртуелном простору путем комуникационих платформи. Трајни односи који се протежу изван непосредних генеалошких веза такође дефинишу осећај заједнице, важан за њихов идентитет, праксу и улоге у друштвениминституцијама као што су породица, дом, посао, влада, друштво или човечанство у целини.[1] Иако су заједнице обично мале у односу на личне друштвене везе, „заједница“ се такође може односити на велике групне припадности као што сунационалне заједнице,међународне заједнице ивиртуелне заједнице.[2]
Реч на енглеском језику „community“ потиче одстарофранцуске речиcomuneté (тренутно „Communauté“), која потиче одлатинске речиcommunitas „заједница“, „јавни дух“ (од латинскогcommunis, „заједнички“).[3]
Археолошка проучавања друштвених заједница користе термин „заједница” на два начина, паралелно са употребом у другим областима. Прва је неформална дефиниција заједнице као места где су људи некада живели. У том смислу је синоним за концепт античкогнасеља – билозасеока,села,вароши илиграда. Друго значење личи на употребу термина у другимдруштвеним наукама: заједница је група људи који живе једни у близини и међусобно комуницирају у друштву.Друштвену интеракцију у малом обиму може бити тешко идентификовати са археолошких података. Већина реконструкција друштвених заједница од стране археолога ослања се на принцип да је друштвена интеракција у прошлости била условљена физичком дистанцом. Стога је мало сеоско насеље вероватно представљало друштвену заједницу, а просторне поделе градова и других великих насеља су можда формирале заједнице. Археолози обично користе сличности уматеријалној култури — од типова кућа до стилова грнчарије — да би реконструисали заједнице из прошлости. Овај метод класификације заснива се на претпоставци да ће људи или домаћинства делити више сличности у типовима и стиловима својих материјалних добара са другим члановима друштвене заједнице него са странцима.[5]
Концепт „заједнице“ често има позитивну семантичку конотацију, реторички искоришћаван од стране популистичких политичара и оглашивача[6] да промовишу осећања и асоцијације заједничког благостања, среће и заједништва[7] – усмеравајући се ка скоро остварљивојутопијској заједници, заправо.
Развој заједнице је често повезан сарадом у заједници или планирањем заједнице, и може укључивати заинтересоване стране, фондације, владе или уговорне субјекте, укључујућиневладине организације (НВО), универзитете или владине агенције како би унапредили друштвено благостање локалних, регионалних и, понекад и националне заједнице. Напори на локалном нивоу, који се називајуизградња заједнице илиорганизовање заједнице, настоје да оснаже појединце и групе људи пружајући им вештине које су им потребне да утичу на промене у својим заједницама.[10] Ове вештине често помажу у изградњи политичке моћи кроз формирање великих друштвених група које раде на заједничком плану. Стручњаци за развој заједнице морају разумети могућности рада са појединцима и како се може утицати на позиције заједница у контексту већих друштвених институција. Администратори јавности, насупрот томе, треба да разумеју развој заједнице у контексту руралног и урбаног развоја, стамбеног и економског развоја и развоја заједнице, организације и пословања.
На раскрсници измеђуразвоја заједнице иизградње заједнице налазе се бројни програми и организације са алатима за развој заједнице. Један пример за то је програм Института за развој заједнице заснован на имовиниНортвестерн универзитета. Институт чини доступним алате[11] за процену имовине заједнице и успостављање веза измеђунепрофитних група и других организација које могу помоћи у изградњи заједнице. Институт се фокусира на помагање заједницама да се развију „мобилизацијом средстава окружења“ – изградњом изнутра према споља, а не из спољашњости ка унутра.[12] У области инвалидности, изградња заједнице је преовладавала 1980-их и 1990-их са коренима у приступима Џона Мекнајта.[13][14]
^James, Paul; Nadarajah, Yaso; Haive, Karen; Stead, Victoria (2012).Sustainable Communities, Sustainable Development: Other Paths for Papua New Guinea. Honolulu: University of Hawaii Press. стр. 14. „[...] we define community very broadly as a group or network of persons who are connected (objectively) to each other by relatively durable social relations that extend beyond immediate genealogical ties and who mutually define that relationship (subjectively) as important to their social identity and social practice.”
^Canuto, Marcello A. and Jason Yaeger (editors) (2000)The Archaeology of Communities. Routledge, New York. Hegmon, Michelle (2002) Concepts of Community in Archaeological Research. InSeeking the Center: Archaeology and Ancient Communities in the Mesa Verde Region, edited by Mark D. Varien and Richard H. Wilshusen, pp. 263–79. University of Utah Press, Salt Lake City.
^Wilson, Alexander, ур. (1968).Advertising and the Community. Reprints of economic classes (reprint изд.). Manchester: Manchester University Press. стр. 39.ISBN9780719003363. Приступљено6. 6. 2021. „In Britain, by far the more fashionable concern is that for advertising's value to the community.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Everingham, Christine (2003).Social Justice and the Politics of Community. Welfare and society : studies in welfare policy, practice and theory (reprint изд.). Aldershot: Ashgate. стр. 21.ISBN9780754633983. Приступљено6. 6. 2021. „Community is a very troublesome word then, having a wide range of meanings and connotations but little in the way of specific content. It is particularly useful as a rhetorical device because of its democratic and populist connotations, being associated with 'the people', as distinct from 'the government'.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^For example:.Basu, Mohana (13. 3. 2020).„What is community transmission — how one can contract COVID-19 without travelling”.ThePrint. Printline Media Pvt Ltd. Приступљено6. 6. 2021. „[...] when the source of transmission for a large number of people is not traceable it is called a community transmission. [...]Most types of influenza and bird flu outbreaks in the past were known to have spread through community transmission. The outbreak of H1N1 in 2009, commonly known as swine flu, was primarily through community transmission. [...] In the case of community transmission, contact tracing is inadequate in containing the disease. [...] This is particularly worrisome for health officials because that means the virus is in the community but no one knows where it has come from or track its origins. This also means the virus can be widespread in a community.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Lutfiyya, Z.M (1988, March).Going for it": Life at the Gig Harbor Group Home. Syracuse, NY: Syracuse University Center on Human Policy, Research and Training Center on Community Integration.
^McKnight, J (1989).Beyond Community Services. Evanston, IL: Northwestern University, Center of Urban Affairs and Policy Research.
Cox, F., J. Erlich, J. Rothman, and J. Tropman (1970).Strategies of Community Organization: A Book of Readings. Itasca, IL: F. E. Peacock.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Publishers.
Nancy, Jean-Luc,La Communauté désœuvrée – philosophical questioning of the concept of community and the possibility of encountering a non-subjective concept of it
Smith, M.K.„Community”. 2001.Архивирано на веб-сајтуWayback Machine (29. октобар 2012).Encyclopedia of informal education. Last updated: January 28, 2005. Retrieved: 2006-07-15.
