Њега врши појединац као уско-стручнообучено лице или у сарадњи са више стручних, помоћнихрадника.
Мајстори који су „изучили“ занат су својпроизвод правили од почетка до краја. На примеробућар би од купљене, обрађенекоже и уз помоћалата и потрошнихматеријала као што суконац,ексери и лепак правиоципелу за купца, од почетка до краја.
У фабричкој производњи процес производње (нпр. ципеле) се дели на фазе, једни кроје, други шију, трећи лепе, четврти пакују... У фабричкој производњирадници се најчешће обучавају за једну технолошку операцију, обука траје брзо и може се користити јефтинија и мање квалификована радна снага.
Фабричка производња је својом масовношћу, применом софистициранихмашина омогућила производе који су знатно јефтинији од занатских и тиме полако одгурала занате у заборав.
Стари занати су пре стотинак година били извор прихода и могућност снабдевања становништва неопходним потрепштинама. Многи од њих су ишчезли прединдустријском револуцијом. Занатска производња се реализовала у занатским радњама а посао су водилимајстори. Они су за своје помоћнике ималикалфе ишегрте. Занат се учио годинама. На простору бившеЈугославије су многи називи за занате остали изтурског доба, нарочито они који у свом називу имају слово „џ“.
Понекаддржава, у настојању да ради заштите културне баштине и евентуалних додатних прихода одтуризма очува занате, на њих примењује мањепорезе али и захтева да буду посебно обележени као „производ старог заната“.
