Занат (тур.zanaat) је врста делатности која се бави производњом, поправком или одржавањем нечега. Занат је претечаиндустријске -фабричкепроизводње. Обично се термин примењује на традиционалне технике стварања предмета (било за личну употребу или као производа) који су и практични и естетски. Занатске индустрије су оне које производе ствари рукама како би задовољиле потребе људи у њиховом месту без употребе машина.[1][2][3][4]
У фабричкој производњи процес производње (нпр. ципеле) се дели на фазе, једни кроје, други шију, трећи лепе, четврти пакују... У фабричкој производњирадници се најчешће обучавају за једну технолошку операцију, обука траје брзо и може се користити јефтинија и мање квалификована радна снага.
Фабричка производња је својом масовношћу, применом софистициранихмашина омогућила производе који су знатно јефтинији од занатских и тиме полако одгурала занате у заборав.
Воскарска радионица почетком 20. века у СрбијиПлакат занатлијске задруге поводом хуманитарне забаве у Панчеву, 27. фебруар 1892.
Стари занати су пре стотинак година били извор прихода и могућност снабдевања становништва неопходним потрепштинама. Многи од њих су ишчезли прединдустријском револуцијом. Занатска производња се реализовала у занатским радњама а посао су водилимајстори. Они су за своје помоћнике ималикалфе ишегрте. Занат се учио годинама. Многи називи су им остали изтурског доба, нарочито они који у свом називу имају слово„џ“. У тежњи да их сачувадржава примењује мањепорезе али и захтева да буду посебно обележени као „производ старог заната“.[5]
Покретуметности и заната настао је као реформа дизајна касног 19. века и друштвени покрет углавном у Европи, Северној Америци и Аустралији, а наставља се и данас. Његови заговорници су мотивисани идеалима оснивача покрета као што суВилијам Морис иЏон Раскин, који су предложили да су у прединдустријским друштвима, као што је европскисредњи век, људи постизалииспуњење кроз креативни процес рукотворина. Ово становиште је заступано у супротности са оним што се сматрало отуђујућим ефектима индустријског рада.
Управа за напредак радова, Занатски час, 1935.
Ове делатности су названезанати, јер су многе од њих првобитно биле професије подеснафским системом. Адолесценти су били шегрти код мајстора и усавршавали своје вештине током година у замену за ниске плате. Када је њихова обука завршена, били су добро опремљени да се сами успоставе радионицу, зарађујући за живот вештином којом се може пословати директно у заједници, често за робу и услуге.Индустријска револуција и све већа механизација производних процеса постепено су смањивали или елиминисали многе улоге које су играле професионалне занатлије, а данас се многе рукотворине све више виде, посебно када више нису ослонацформалног стручног заната, као обликхобија,народне уметности. а понекад иликовне уметности.
Терминрукотворина се такође може односити на саме производе таквих занатских напора, који захтевају специјализовано знање, можда високо техничко у свом извођењу, захтевају специјализовану опрему и/или објекте за производњу, укључујуручни рад или радну етикуплавих оковратника, доступни су широј јавности, а изграђени су од материјала са историјом која превазилази границе западне традиције „ликовне уметности“, као што сукерамика,стакло,текстил,метал идрво. Ови производи се производе у оквиру специфичнезаједнице праксе, и док се углавном разликују од производа који се производе у заједници уметности и дизајна, границе се често преклапају, што резултира хибридним објектима. Поред тога, пошто је тумачење и валидација уметности често питање контекста, публика може да перципира ручно израђене предмете као уметничке предмете када се ови предмети посматрају у оквиру уметничког контекста, на пример у музеју или на истакнутом месту у нечијем дому.
Занатски начин производње људи су користили од давнина. У почетку су људи који су се бавили занатском производњом имали за циљ да задовоље потребе сопствене привреде, међутим, развојемробно-новчаних односа, све већи бројроба које су они производили почео је да се испоручује натржиште. Углавном су то били производи за домаћинство: посуђе, намештај, накит, сувенири, одећа, обућа. Међутим, временом су почела да се продају и друга добра, попуторужја.[7]
Упредреволуционарној Русији, занатска производња била је прилично распрострањена: око 30% свих произведених производа произведено је занатским методама. Производи су се продавали насајмовима, аразмена је била широко распрострањена.[7] Са почеткоминдустријализације иколективизације Совјетског Савеза, занатски начин производње проглашен је за „највиши степен угњетавања радног народа“ и престао је да постоји у готово свим сферамасовјетске привреде осим на неформалној основи.[8]
Неке државне економије, као што јевијетнамска, углавном се заснивају на занатској производњи. На пример,50-их година уСеверном Вијетнаму било је више од сто хиљада занатских предузећа. Почетком70-их година, чак и пре крајрата, занатска производња давала је око половине свих производа домаће индустрије и скоро трећину укупне индустријске производње републике. До1977. године, након поновног уједињења Вијетнама, уЈужном Вијетнаму је било 700.000 занатлија.[9]
Занатска производња уНепалу издржава конкуренцију са индустријском производњом и страним добрима, што се објашњава не само економским и природно-географским факторима, већ и подршком и подстицањем занатске индустрије од стране државе.[10]
^Evgeny Glazunov (1981). „Chapter 3. The Policy of the Party in Relation to the National and Petty Bourgeoisie During the Transition to the Construction of Socialism. Socialist Transformations of Private Industry and Trade”.Reforming Private Industry and Commerce in Vietnam. Moscow: Publishing House "Science", Main Editorial Office of Oriental Literature. стр. 134, 173.
Cumming, Elizabeth (2006).Hand, Heart and Soul: The Arts and Crafts Movement in Scotland. Birlinn.ISBN978-1-84158-419-5.
Danahay, Martin (2015). „Arts and Crafts as a Transatlantic Movement: C. R. Ashbee in the United States, 1896–1915”.Journal of Victorian Culture.20 (1): 65—86.doi:10.1080/13555502.2014.980611..
Johnson, Bruce (2012).Arts & Crafts Shopmarks. Fletcher, NC: Knock On Wood Publications.ISBN978-1-4507-9024-6.
Kaplan, Wendy (1987).The Art that Is Life: The Arts & Crafts Movement in America 1875-1920. New York: Little, Brown and Company.
Kreisman, Lawrence, and Glenn Mason (2007).The Arts & Craft Movement in the Pacific Northwest. Timber Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Krugh, Michele (2014). „Joy in Labour: The Politicization of Craft from the Arts and Crafts Movement to Etsy”.Canadian Review of American Studies.44 (2): 281—301.doi:10.3138/CRAS.2014.S06..online
Luckman, Susan (2004). „Precarious labour then and now: The British arts and crafts movement and cultural work revisited.”.Theorizing Cultural Work. Routledge: 33—43.
MacCarthy, Fiona (1994).William Morris. Faber and Faber.ISBN0-571-17495-7.
Mascia-Lees, Frances E. (2020). „American Beauty: The Middle Class Arts and Crafts Revival in the United States”.Critical Craft. Routledge. стр. 57—77.
Meister, Maureen (2014).Arts and Crafts Architecture: History and Heritage in New England. UP of New England.
Parry, Linda (2005).Textiles of the Arts and Crafts Movement. London: Thames and Hudson.ISBN0-500-28536-5.
Penick, Monica, Christopher Long, and Harry Ransom Center, ур. (2019).The rise of everyday design: The arts and crafts movement in Britain and America. Yale UP.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
