| Завида | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. век |
| Место рођења | Великожупанска Србија |
| Датум смрти | 12. век |
| Место смрти | Великожупанска Србија |
| Потомство | Тихомир Завидовић,Страцимир Завидовић,Мирослав Завидовић,Стефан Немања,Војислава Завидовић |
| Родитељи | Урош I Вукановић |
| Династија | Вукановићи |
| Претходник | - |
| Наследник | Мирослав Завидовић |
Завида (умро прве половине12. века) је био отацхумског кнезаМирослава и један одсрпских великаша. Пошто се кнез Мирослав у изворима помиње као брат великог жупанаСтефана Немање, у историографији се претпоставља да је Завида био и Немањин отац, а самим тим и отац остале Мирослављеве и Немањине браће, великог жупанаТихомира и кнезаСтрацимира, али по свим тим питањима има и другачијих гледишта, тако да се поменута питања у науци и даље сматрају отвореним. Претпоставља се да је Завида припадао династијиВукановића, а такође се сматра да је по женској линији био у сродству са династијомВојислављевића, која је у то доба владалаДукљом.[1][2]
Само имеЗавида спада узаштитна имена, која су деци давана првенствено ради останка у животу и доброг здравља, те се стога претпоставља да је Завида добио то име због тога што се његова породица претходно суочавала са губитком новорођене деце, што је управо у средњовековним временима била веома честа појава, услед велике смртности.
У запису о настанкуМирослављевог јеванђеља са краја12. века, као отац кнеза Мирослава изричито се помиње Завида, пошто се каже да је рукопис намењен "кнезу великославному Мирославу сину Завидину".[3] Поред тога, уктиторском натпису наЦркви светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, хумски кнез Мирослав се такође помиње као Завидин син, пошто се каже да је цркву подигао "син Завидин а именом раб Божији Стјепан Мирослав кнез хумски".[4] Поменути извори поуздано сведоче да је Завида био отац кнеза Мирослава, што је прихваћено и у науци.
Поред поменутих историјских извора првог реда, неки недовољно одређени или недовољно поуздани подаци постоје и у појединим изворима из познијих времена.
Тако се уЖитију деспота Стефана Лазаревића одКонстантина Костенечког поводом Немањиног порекла помиње да "Ликиније беше далматијски господин, родом Србин, и роди од Константије сина Белу-Уроша, а Бела-Урош роди Техомила, а Техомил роди светога Симеона", што би значило да је као Немањин отац у том низу означава Техомил, али поједини научници су поводом веома великог временског распона измеђуЛицинија и Немање указали на могућност да је писац житија посегао за сажимањем поколења, што би значило да је Техомил на том месту могао бити поменут не само као Немањин непосредни родитељ (отац), већ и као даљи предак.[5]
Слично томе, у разним српскимродословима илетописима помиње се и Завида, најчешће као син Техомила и брат Немање и Страцимира, али без додатних података који би омогућили поуздана тумчења, тако да су управо поводом родословних и летописних помена Завиде у историографији изношене бројне претпоставке.[6][7]
Стара српскажитија помињу Немањине родитеље, али на веома неодређен начин, без изричитог навођења њихових имена, што је представљало велики изазов за састављаче познијих српскихродослова илетописа, а потом и за историчаре, који су покушали да проникну у разлоге због којих су имена Немањиних родитеља остала незбележена.[8][9][10][11]
Тако је уЖитију Светог Симеона од Стефана Првовенчаног забележено да је Немањин отац, чије име није поменуто, изгубио земљу услед сукоба са браћом, након чега је из средишњихсрпских области пребегао у своју роднуДукљу ("да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу, а он изиђе из буна њихових у место рођења својега, по имену Диоклитија"). Према даљем казивању истог житија, ту му се родио син Немања, у месту Рибници (данас околинаПодгорице). Поред тога, Стефан Првовенчани пише да је Немања био крштен два пута, прво у месту рођења, по латинском обреду, а потом и други пут по обреду источне, православне цркве када се његов отац вратио на столно место.[12] Пошто се ово столно место налазило уРасу, неки истраживачи сматрају да је Немањин отац био српски велики жупан.[13]
У неким позним изворима садржани су и сасвим другачији подаци. Тако се уЛетопису Попа Дукљанина помиње, поводом збивања из средине 12. века, да је кнежевић Драгихна побегао у Драч заједно са своја четири сина: Првошем, Грубешом, Немањом и Сирком (лат.Dragichna vero cum quatuor filiis suis Prevoscio, Grubessa, Nemana et Sirac evasit et fugit Dyrrachium).[14][15] Полазећи од тог податка, поједини истраживачи (Константин Николајевић) су сматрали да је Немањин отац био управо Драгихна.
Насупрот томе, дубровачки хроничарМавро Орбини је1601. године као Немањиног оца означио великог жупанаДесу, а том податку су поверење поклонили и неки потоњи истраживачи, почевши одЈакова Лукаревића, прекоИвана Томка Мрнавића, доШарла Дифрена.[16][9]
Немањин отац је имао и најмање једну ћерку, пошто се управо Немања и његова браћа помињу као ујаци (лат.ab avunculis) последњегдукљанског кнезаМихаила III Војислављевића у писму које јебарски бискуп Григорије око1183. или1184. године послао уСплит, тамошњем канонику и папском легату Гвалтерију, што би значило да је Немањина сестра била удата за Михајловог оца.[17][18]
У историографији постоје разне претпоставке о пореклу и идентитету Немањиног оца. Полазећи од чињенице да се Немањин најстарији син зваоВукан, разни истраживачи су сматрали да је Немања свом првенцу наденуо име по сопственом оцу или деди, односно по неком даљем или славном претку или сроднику. Полазећи од те претпоставке,Љубомир Ковачевић (1900)[8] иТибор Живковић (2006)[11] су сматрали да је Немањин отац био син великог жупанаВукана I. На другој страни,Станоје Станојевић (1930) је сматрао да је Немањин отац био син Вукановог синовацаСтефана Вукана,[10] који се у византијским изворима помиње поводом догађаја из1094. године.[19][20]
На другој страни,пољски историчар Јан Лесни (1989),[21][17][22] и амерички медиевистаЏон Фајн (1994)[23] претпостављали су да је Немањин отац Завида био син српског великог жупанаУроша I.
Посебну пажњу поменутим питањима поклонио је Тибор Живковић, који је у разним радовима настојао да докаже да је Немањин отац био управо Завида. Поред тога, Живковић је сматрао да је Завида био велики жупан и то у два наврата, претпостављајући да је у Србији први пут завладао већ око1112. године, непосредно по смрти свог оца Вукана, али је временом био свргнут и протеран од странеУроша I, свог брата од стрица. Живковић је Завидин повратак "на столно место" покушао да интерпретира у светлу византијско-угарских борби за примат наБалкану. Из списавизантијског историчараЈована Кинама, познато је да је царЈован II Комнин око 1122/3. године повео велики поход противПеченега. Живковић је тим поводом претпоставио да је један део византијске војске послат уРас, где је помогао Завиди да се врати на власт. ПозниЛетописа Попа Дукљанина бележи да су и Уроша свргли његови сродници, након чега је заточен, па касније ослобођен и враћен на власт, око 1126/7. године. Отприлике у то време је на територију царства пребегао Алмош, стриц угарског краљаСтефана II. Алмош је уВизантији поново крштен, овога пута поправославном обреду, добивши име Константин и поставши византијски кандидат за угарски трон, те је рема Живковићу на сличан начин могао поступити и Завида, који је зарад приближавања Византији јавно поспешио друго крштење Стефана Немање. Како Јован II Комнин није хтео да угарском краљу изручи Алмоша, Стефан II је1126. године извео упад на територије под византијском контролом, што је био увод у отворени угарско-византијски рат 1127—1129. године. По подацима из делаGesta Hungarorum, угарска војска је том приликом заробила и са собом одвела и неименованог српског жупана. Живковић је у том жупану видео Завиду, што би значило да је његова друга владавина трајала од 1122/3. до 1126. године. Исто тако, сродници који су свргли Уроша I могла су бити четири брата Завидовића: Тихомир, Страцимир, Мирослав и Немања.[24]
Истим питањима је додатну пажњу обратио и историчар уметностиЖивојин Андрејић, који је у разним радовима настојао да преиспита досадашња гледишта о Немањиним родитељима, њиховом пореклу и родбинским односима.[25][26][27]
Подаци на Википодацима
