Људи крај пута гледају ТВ пренос утакмицекрикета између Индије и Пакистана (2003).Учесници банкета који играјукотабос и девојке које играјуаулос. Грчка (око 420. п. н. е.). Банкети и музика су наставили да буду два важна вида забаве од давнина.
Забава је врста активности која држипажњу и интересовањепублике или пружа задовољство и узбуђење. Може бити идеја или задатак али углавном је активност или догађај који се развијао преко хиљаду година са једном једином сврхом а то је да држи пажњу публике.[1] Мада људи имају различита интересовања неколико форми забава је препознатљиво свима.Беседништво,музика,драма,плес и различите врсте перформанса постоје у свим културама; оне су се развиле на племићкимдворовима и постале софистициране форме које су временом постале доступне свима. Овај процес је убрзан прекоиндустрије забаве која је комерцијализовала забаву.
Забава се може разликовати од других активности, попутобразовања имаркетинга, иако су они спознали како да користе привлачност забаве за постизање својих различитих циљева. Понекад забава може бити мешавина за обе вида активности. Значај и утицај забаве препознају научници,[2][3] и њена све већа софистицираностутицала је на праксе у другим областима, попутмузеологије.[4][5]
Психолози нопомињу да је функција медијске забаве „постизањезадовољства”.[6] Од ње се обично не очекују други резултати или мерљива корист (осим можда коначног резултата у спортској забави). Ово је у супротности са образовањем (које је осмишљено са циљем развијања разумевања или помагања људима у учењу) и маркетингом (чији је циљ охрабривање људи да купујукомерцијалне производе). Међутим, разлике постају замагљене када образовање настоји да буде „забавније“, а забава или маркетинг „образовнији“. Такве мешавине су често познате понеологизмима „едузабава“ или „инфозабава“. Психологија забаве, као и учења, примењена је на сва ова поља.[7] Неки облици образовања-забаве представљају озбиљан покушај да се споје најбоље особине ове две активности.[8][9] Неке људе забавља туђа туга или идеја о њиховој несрећи (злорадство).
Забава може надићи задовољство и произвести одређени увид у своју публику. Забава може вешто размотрити универзална филозофска питања попут: „Шта значи бити човек?”; „Шта је исправно учинити?”; или „Како да знам шта знам?”. „Смисао живота”, на пример, тема је у широком спектру забавних облика, укључујући филм, музику и књижевност. Питања попут ових покрећу многе наративе и драме, било да су представљена у облику приче, филма, представе, песме, књиге, плеса, стрипа или игре. Драматични примери укључујуШекспирову утицајну драмуХамлет, чији јунак ове бриге артикулише упоезији; и филмови, као што јеМатрикс, који истражује природу знања[10] и који је промовисан широм света.[11]Романи пружају велики простор за истраживање ових тема док забављају читаоце.[12] Пример креативног рада које филозофска питања разматра тако забавно да је представљен у веома широком спектру облика јеАутостоперски водич кроз галаксију. Првобитнорадио комедија, ова прича је постала толико популарна да се појавила као роман, филм, телевизијска серија, сценска емисија, стрип,аудио књига,ЛП плоча,авантуристичка игра ионлајн игра, њене идеје су постале популарне референце (погледајтеФразе из Аутостоперског водича кроз галаксију) и преведена је на многе језике.[13] Њене теме обухватајусмисао живота, као и „етику забаве,вештачку интелигенцију, више светова, Бога ифилозофски метод”.[14]
„Древни занат преношења догађаја и искустава, користећи речи, слике, звукове и гесте” причањем приче[15] није само начин на који су људи преносили своје културне вредности, традицију и историју са једне генерације на другу, већ био је важан део већине облика забаве још од најстаријих времена. Приче се и даље причају у раним облицима, на пример, око ватре токомкамповања или доктуристи слушају приче о другој култури. „Најранији низови приповедања које поседујемо, а сада, наравно, писана дела, несумњиво су првобитно били говор од уста до уха и њихова снага као забава произашла је из истих оних елемената у којима данас уживамо у филмовима и романима.“[16] Причање прича је активност која је еволуирала и развијала се „ка разноликости”.[16] Многе забаве, укључујући приповедање, али посебно музика и драма, остају познате, али су се развиле у широк спектар облика који одговарају широком спектру личних преференција и културног изражавања. Многе врсте се мешају или подржавају у другим облицима. На пример, драму, приче и банкете (или ручавање) обично побољшава музика; спорт иигре су укључени у друге активности како би се повећала привлачност. Неки су можда из озбиљних или неопходних активности (попуттрчања иjumpingскакања) еволуирале у такмичење, а затим постале забава. На пример, каже се да сзскокови мотком „можда настали у Холандији, где су људи користили дугачке мотке за прескакање широких канала, уместо да истроше своје кломпе ходајући миљама до најближег моста. Други тврде да је овај вид скакања био кориштен у рату зарад прескакања зидина тврђаве током битке.”[17]” Опрема за такве спортове постала је све софистициранија. На пример, мотке за прескакање су првобитно биле направљене од дрвета попутјасена,хикорија илилеске; у 19. веку је кориштенбамбус, а у 21. веку ове мотек могу бити одугљеничних влакана.[17] Друге активности, попутходања на штулама, и даље се виђају уциркуским представама у 21. веку.Гладијаторске борбе, познате и као „гладијаторске игре“, популарне током римског доба, представљају добар пример активности која је комбинација спорта, казне и забаве.[18][19]
До промена у ономе што се сматра забавом може доћи као одговор на културне или историјске промене. Лов на дивље животиње, на пример, уведен је уРимско царство изКартагине и постао је популарна јавна забава и спектакл, подржавајући међународну трговину дивљим животињама.[20]
Релативно мале промене у облику и месту забаве настављају да долазе и одлазе, јер на њих утичу период, мода, култура, технологија и економија. На пример, прича испричана у драматичној форми може се представити у позоришту на отвореном, умузичкој сали, убиоскопу, умултиплексу или у виду напредних технолошких могућности, путем личног електронског уређаја, попуттаблет рачунара. Забава се пружа масовној публици у наменски изграђеним структурама, попутпозоришта,аудиторијума илистадиона. Једно од најпознатијих места у западном свету,Колосеум, који је „посвећен 80. години АД са стотину дана игара, омогућавао је одржавање представа је педесет хиљада гледалаца“, а у њему је публика „уживала у крвавом спорту са пољашњим сјајем сценских представа“.[26]Спектакли, такмичења,трке и спортови су некада били представљени у овој наменски изграђеној арени као јавна забава. Нови стадиони настављају да се граде како би одговарали све софистициранијим захтевима глобалне публике.
^TheOxford English Dictionary (Oxford University Press, 1971, Vol 1 pp. 213–4) gives Latin and French origins for the word, includinginter (among) +tenir (to hold) as derivations, giving translations of "to hold mutually" or "to hold intertwined" and "to engage, keep occupied, theattention thoughts or time (of a person)". It also provides words like "merry-making", "pleasure", "delight", as well as "to receive as a guest and show hospitality to". It cites a 1490 usage byWilliam Caxton.
^For example, the application of psychological models and theories to entertainment is discussed in Part III ofBryant, Jennings; Vorderer, Peter (2006).Psychology of Entertainment. Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates, Inc. стр. 367—434.ISBN978-0-8058-5238-7.
^Sayre, Shay; King, Cynthia (2010).Entertainment and Society: Influences, Impacts, and Innovations (Google eBook) (2nd изд.). Oxon; New York: Routledge. стр. 22.ISBN978-0-415-99806-2..
^Zillmann, Dolf; Vorderer, Peter (2000).Media Entertainment – the psychology of its appeal. Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates, Inc. Taylor & Francis e-library. стр. vii.ISBN978-0-8058-3324-9.
^Singhal, Arvind; Cody, Michael J.; Rogers, Everett; Sabido, Miguel, ур. (2008).Entertainment-Education and Social Change: History, Research, and Practice. Taylor & Francis.ISBN978-1-4106-0959-5.
^de Freitas, Sara; Maharg, Paul, ур. (2011).Digital Games and Learning. London; New York: Continuum International Publishing Group.ISBN978-1-4411-9870-9.
^Roshwald, Aviel; Stites, Richard (2002).European Culture in the Great War: The Arts, Entertainment and Propaganda, 1914–1918. Cambridge University Press.ISBN978-0-521-57015-2.
^Heinrich, Anselm (2007). Meech, Tony, ур.Heinrich, Entertainment, propaganda, education: regional theatre in Germany and Britain between 1918 and 1945. Hatfield, England: University of Hertfordshire Press.ISBN978-1-902806-74-7.
^Laing, Dave; Oliver, Paul; Wicke, Peter (2003). Horn, David, ур.Continuum Encyclopedia of Popular Music of the World Part 1 Media, Industry, Society. Continuum.ISBN978-0-8264-6321-0.
