| Живка Матић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Живка Матић |
| Надимак | Паја |
| Датум рођења | (1923-06-19)19. јун 1923. |
| Место рођења | Пожаревац,Краљевина СХС |
| Датум смрти | 15. мај 1998.(1998-05-15) (74 год.) |
| Место смрти | Београд,Србија,СР Југославија |
| Веза до IMDb-а | |
Живка Матић (Пожаревац,19. јун1923 —Београд,15. мај1998) била јесрпска глумица.[1]
Рођена је у богатој грађанској породици. Отац Раденко и мајка Данка редовно су посећивали позоришта у Београду, водећи са собом и Живку. Живка је имала прилику да као девојчица гледаЖозефину Бекер која је у априлу 1929. гостовала на београдској сцени.
После трагичне смрти мајке и оца бригу о Живки преузима бака Даница, која живи у Београду. Бака Даница изненада умире крајем 1936, па бригу о малолетној Живки преузима Дом за незбринуту децу у Београду. На Ускрс 1936. Дом посећује Душан Белић, банкарски чиновник који у име банке доноси поклоне за штићенике. Ту је запазио тринаестогодишњу девојчицу - Живку и у договору са надлежним властима одлучује да преузме бригу о њој.
Уочи рата 1940. године Живка похађа "Флајникову филмску школу". Своју прву улогу одиграла је на сцени омладинског позоришта "Ласта". 1. април 1941. У комаду Деца улице, играла је улогу собарице.
Убрзо постаје члан "Животићевог позоришта" основаног 9. августа 1941. Прву улогу у овом позоришту одиграла је у фебруару 1942. у комаду Мајчин благослов. Крајем јуна 1942. "Животићево позориште" одлази у Ваљево, а Живка се од децембра 1942 прикључује позоришту "Разбрибрига" и игра у комадуСлавомира Настасијевића "Женидба Павла Аламуње".[1]
Послератну глумачку каријеру наставила је у радијским и телевизијским улогама којима су глумци тог доба стицали највећу популарност. Старије генерације још памте чувене емисије "Весело вече", "Вече уз радио", "Аутобус у пола шест", "Вечерас заједно". Живка Матић је имала и занимљив филмски опус у насловима „Пре истине”Кокана Ракоњца, „Сирота Марија”Жике Лазића , „Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда”Жике Митровића, „WР–Мистерија организма”Душана Макавејева и „Бубашинтер”Милана Јелића.
Највећу популарност Живка Митић достиже крајем шездесетих. Тих година је редитељДрагослав Лазић са својим сарадницимаДушаном Савковићем иЖиком Лазићем креирао тзв. руралне комедије српског села:Парничари,Музиканти,Љубав на сеоски начин. У серијиГрађани села Луга из 1972. Живка је играла главну женску улогу и исте године добија награду ТВ Новости за глумачки пар године. Живка је имала органску веродостојност профила српске сељанке, полухистеричне мајке – љубопитљиве стрине, али је остала у сенци јачег глумачког карактера сродне Радмиле Савићевић.[2]
Живка Матић преминула је тихо, у 74. години. у свом родном Пожаревцу, 1998. године, заборављена од колега и јавности.[3]
Године2008. поводом десетогодишњице смрти ове велике глумице,Центар за културу Пожаревац је покренуо фестивал — Сусрет аматерских позориштаБраничевског округа „Живка Матић“[4]
Добитница је награде „Глумачки пар годинеОНА И ОН” (статуета „ОНА”),1972. године, у избору читалаца листа „ТВ Новости“, која се додељује наФилмском фестивалу у Нишу, у пару саВелимиром Батом Живојиновићем, за улогу Росе у ТВ серији „Грађани села Луга”.[5]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1960-е | |||
| 1967—1968. | Парничари (серија) | ||
| 1968. | Пре истине | Ђорђева секретарица | |
| 1968. | Сирота Марија | Стрина | |
| 1969. | Обично вече (ТВ) | ||
| 1969. | Вране | Вујкина мајка | |
| 1969. | Музиканти (серија) | Сида | |
| 1969. | Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда | Сведок | |
| 1970-е | |||
| 1970. | Драга Ирена! | Баба | |
| 1970. | Љубав на сеоски начин (серија) | Стамена | |
| 1970. | Милораде, кам бек (ТВ) | Стамена | |
| 1970—1971. | Леваци (серија) | Служавка код Нахтигала | |
| 1971. | Цео живот за годину дана | Каја Матић | |
| 1971. | Мистерије организма | Лендлејди | |
| 1971. | Бубашинтер | Соја | |
| 1972. | Време коња | ||
| 1972. | Грађани села Луга (серија) | Роса | |
| 1972. | Мајстори (серија) | Радница у јавном купатилу | |
| 1973. | Камионџије (серија) | Баба Даца | |
| 1973. | Паја и Јаре | Баба Даца | |
| 1973. | Наше приредбе (ТВ серија) | ||
| 1975. | Тестамент | ||
| 1975. | Отписани (серија) | Момина мајка | |
| 1975. | Повратак лопова | Жена у продавници | |
| 1978. | Повратак отписаних (серија) | Перина ташта | |
| 1978. | Ласно је научити, него је мука одучити (ТВ серија) | ||
| 1980-е | |||
| 1981. | Зелени кабаре | ||
| 1981. | Кад свеци марширају (кратак филм) | ||
| 1981—1982. | Приче преко пуне линије (серија) | Баба Мара | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
Подаци на Википодацима
