Жељко Бебек | |
|---|---|
 Бебек 2019. г. | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Желимир Бебек |
| Друга имена | Жељко |
| Датум рођења | (1945-12-16)16. децембар 1945. (79 год.) |
| Место рођења | Сарајево,ФНР Југославија |
| Занимање | музичар |
| Музички рад | |
| Активни период | 1961—садашњост |
| Жанр | Рок,фолк-рок |
| Инструмент | вокал,гитара,усна хармоника,мандолина |
| Остало | |
| Повезани чланци | Бијело дугме,Кодекси |
Желимир „Жељко“ Бебек (Сарајево,16. децембар1945)босанскохерцеговачки ијугословенски је рок музичар, најпознатији као први певачБијелог дугмета.
Бебек је рођен уСарајеву.[1] Рано је показао интерес за музику, забављајући мајчине госте тако што је певао песме које је чуо на радију. Такође је експериментисао саусном хармоником, али ју је оставио у трећем разреду основне школе, пошто је желео да свирагитару и пева. Његов учитељ се, међутим, није сложио с тим, тако да је Жељко уместо тога почео свиратимандолину. Убрзо је постао најбољи мандолиниста у школи, па му је дозвољено да свира гитару.
Са шеснаест година први пут је засвирао у бенду, у забавном клубу „Ехо 61“ Друге гимназије, где је упознаоКорнелија Ковача,Зорана иФадила Реџића. Када се групa распала, Бебек је наставио да свира са браћом Реџић све до Фадиловог преласка уИндексе. У то времеЕдо Богељић га позива у групу Кодекс. Био је певач и ритам-гитариста Кодекса1960-их. Око1969. је упознаоГорана Бреговића и почео да пева са њима.1969. године свирају удубровачком бару „Сплендид“, где их је уочио Италијан Ренато Пацифико и понудио им да свирају у његовом клубу уНапуљу. Група је прешла уИталију и имала више него успешну каријеру све докМилић Вукашиновић није ступио у групу, доневши са собом нови музички утицај и група је почела да занемарује Жељка, пошто им више није био потребан певач. Бебек је напустио групу1970, вратио се у Сарајево и поново основао Нове Кодексе са Едом Богељићем (који је напустио Кодексе пар месеци пошто су отишли у Италију). Група је имала мало успеха али је Жељко убрзо морао да служивојску.
Након периода непријатељства,1972. (након Бебековог повратка из војске) Бреговић је позвао Бебека да пева са његовом новом групомЈутро, које се убрзо трансформисало у Бијело дугме.
Бебек је наставио каријеру као певач и повремени бас-гитариста Бијелог дугмета од1974. до1984. Године1978. је снимио соло албум „Скоро да смо исти“ са бубњаромЂиђијем Јанкелићем, гитаристом Едом Богаљићем и клавијатуристомНевеном Поцрњићем. Албум није имао велики успех.1984, мало пре напуштања Бијелог дугмета, Бебек је снимио свој други соло албум, „Мене тјера неки враг“. Групу је званично напустио23. априла1984. године. Својим ауторским албумом из1985. „Жељко Бебек и Армија Б“ покушао је да се врати на музичку сцену, али без великог успеха.
У соло каријери снимио је неколико хитова, попут „Шта је мени ово требало“, „Дабогда те вода однијела“, „Како дошло, тако прошло“, „Кучка невјерна“, „Синоћ сам пола кафане попио“ (за коју је текст написаоБора Ђорђевић), „Ил' ме жени, ил' тамбуру купи“.
Када су избилиратови у бившој Југославији, Бебек се преселио у Загреб, где је наставио да живи и ради. Издавачке куће у којима је снимао обухватају „Тејпед пикчерс“ и „Кроација рекордс“.
Учествовао је у сва три опроштајна концерта Бијелог дугмета2005.[2]
2022. године је издао аутобиографију под називомУ инат свима.[3]
Љубљана -Ове ћу ноћи наћи блуз (као вокал Бијелог дугмета)
Една надеж (Једна нада), '74 (као вокал Бијелог дугмета)
Једном даје нам Бог (саТешком индустријом), 2016
| Међународне | |
|---|---|
| Уметничке | |
| Остале | |
