Жестоко пиће јеалкохолно пиће које се производидестилацијомжитарица,воћа,поврћа, илишећера који су већ прошлиалкохолну ферментацију. Други термини за алкохолна пића укључују:спирит,дестиловано пиће,алкохолна пића илитврда пића. Процес дестилације концентрише течност како би се повећао њеналкохол по запремини.[1] Пошто алкохолна пића садрже знатно вишеалкохола (етанола) од других алкохолних пића, сматрају се „тврђима“; у Северној Америци, терминhard liquor се понекад користи за разликовање дестилованих алкохолних пића од недестилованих, док је терминspirits чешћи у Великој Британији. Неки примери алкохолних пића укључујувотку,рум,џин итекилу. Ова пића често одлежавају у бурадима, на пример у производњибредија ивискија, или се додају ароме да би се формиралаароматизована пића, као што јеабсинт.
Док се речliquor обично односи на дестилована алкохолна пића, а не на пића произведена само ферментацијом,[3] понекад се може користити шире за означавање било којег алкохолног пића (или чак безалкохолних производа дестилације или разних других течности).[4]
Као и друга алкохолна пића, алкохол се обично конзумира збогпсихоактивних ефеката алкохола. Жестоко пиће се може конзумирати самостално („чисто“), обично у количинама од око 50 millilitres (1,7 US fluid ounces) по сервираном пићу. У неразређеном облику, дестилована пића су често благо слатка и горка и типично дају осећај печења у устима са мирисом који потиче од алкохола, и процеса производње и старења; тачан укус варира између различитих врста жестоких пића и различитих нечистоћа које садрже. Жестока пића се такође често мешају са другим састојцима да би се формираококтел.
Брза конзумација велике количине алкохола може изазвати тешку интоксикацију алкохолом илитровање алкохолом, што може бити фатално. Конзистентна конзумација алкохола током времена корелира са већом смртношћу и другим штетним ефектима на здравље, чак и у поређењу са другим алкохолним пићима.[5][6][7]
Термин 'жестоко пиће' односи се на алкохолно пиће које не би требало да садржи додат шећер[8] и обично садржи 35–40%алкохола по запремини (ABV).[9]Воћни бренди, на пример, познат је и као „воћни дух“.
Жестока пића (илидестилисана пића,дестилована пића) се производе од пречишћеног рафинисаногалкохола који се добијадестилацијомкомине одшећерне репе,шећерне трске, плодовајечма,ражи,кукуруза,кромпира и других. У жестока пића спадају:виски,вотка,џин,рум,бренди и друго.Ликери су посебна група јаких алкохолних пића коју карактеришу заједничке особине да су произведени на бази алкохола и шећерног сирупа. У саставу ликера алкохол може бити од природних ракија или рафинисани алкохол, сласт од инвертног шећера (сахароза илимед),глукозног сирупа, а ароматичне материје, као и боја одбиљних производа илиплодова. Ликери се деле на: слатке, горке и специјалне. Слатки ликери на воћне ликере, ликере са воћном аромом, ароматичним дестилатима и ароматизоване ликере. Горки ликери се производе од горких екстраката са мање шећера. Специјални ликери се деле на кордијал, емулзионе,коктеле ипунч.[10]
Ферментацијом се код алкохолних пића као што је вино добија свега 15% алкохола. Међутим, приликом производње етилалкохола, после ферментације следидестилација којом се алкохол концентрише ушпиритус.Обична дестилација је одвајање течности од њених неиспарљивих састојака. Течност се ставља указан који се греје, паре из казана одводе се у кондензатор где се хладе икондензују, и тако добијена течностдестилат [ru], скупља се у одређену посуду. Дестилација може бити прекидна, тј. дестилира се одређена количина комине, а затим се уводи нова, или непрекидна, када се у казан непрестано уводи нова смеса и одводи остатак (џибра). Код прекидне дестилације састав је променљив и слабији према крају дестилације. Код непрекидне дестилације постоје вертикални бакарни цилиндри са хоризонталним кружним плочама које проузрокују да се пара и течност мешају и то доводи до издвајања алкохола на врху и воде при дну казана. Подешавањем довода паре и комине постиже се стална равнотежа уз добијање чистог алкохола који непрестано притиче са врха и употребљене воде при дну казана.
Једноставни казани дају алкохол мање концентрације, док повезани казани дају шпиритус са већом концентрацијом алкохола. Бакарни (једноставни) казани напуњени вином или комином греју се директно или индиректно помоћу паре. Када маса прокључа испарљиве материје се дижу према врху казана. Паре које стигну до врха казана одводе се према кондензатору, где се кондензују и прикупљају. Алкохол се постепено издваја дестилацијом, а у казану остану само неиспарљиви остаци.Дестилисани алкохол ретко је намењен непосредној употреби. Често се годинама чува у дрвеним бачвама да би стекао богату арому, као што је то случај код вискија и коњака. Квалитет алкохола често зависи од времена проведеног у дрвеним бачвама. За продају на тржишту дестилисани алкохол се углавном разблажујеводом, па таква мешавина садржи 40% алкохола.
Процес дестилације зависи од састојака и производа који се жели добити. Сирови састојци који стварају шећер за ферментацију ферментишу се у каци са сладом. За виски и коњак комина се дестилира у казанима, а добијени алкохол се поново дестилише у казанима за шпиритус. Затим се држи у храстовим бачвама и може се мешати пре флаширања. Комина за друга алкохолна пића може се непрекидно дестилисати у торњу за дестилацију уз додавање ароматичних материја. Ароматизовани алкохол може се још једном дестиловати у казану. На тај начин се производе џин и вотка.
Шкотски виски одслада прави се од комине јечменог слада. Ферментисана комина из специјалних резервоара дестилише се у казанима, а затим се цео процес понавља. У шкотским дестилеријама вискија слад стоји у огромним кацама. Оне су пуне млевеним јечмом и врућом водом. Течна комина (уз додатак слада пре ферментације) пуна растворених материја из слада, пропушта се кроз рупичасте плоче на дну казана. Ферментисана комина се греје у казанима док се не дестилише слаб алкохол. Слични али мањи казани пуне се мешавином слабог алкохола и нечистог шпиритуса добијеног на почетку и на крају дестилације. Нови виски се добија од алкохола из средњег дела дестилационог процеса. Остатак дестилата се скупља и поново враћа на дестилацију. Добијен виски се чува у храстовим бачвама осам, дванаест и више година.
Виски од слада меша се са шкотским вискијем оджитарица да би се добио мешани шкотски виски. Виски од житарица добија се од комине претходно скуваног кукуруза и дела јечменог слада. Комина се дестилише у два казана. Виски од житарица и слада чува се у одвојеним бачвама и меша се непосредно пре претакања у флаше.Ирски виски прави се од житарица (јечам,пшеница ираж) које су помешане са јечменим сладом.Бурбон се производи у америчким државамаКентаки иИлиноис од комине житарица која садржи најмање 51%кукуруза. Дестилат стоји четири године у новим храстовим бачвама које су пре пуњења угљенисане са унутрашње стране.Канадски виски је мешавина јако ароматизованог вискија дестилисаног одражи и слабијег вискија од кукуруза.
Бренди је свако алкохолно пиће добијено печењем и дестилацијомбелих вина, и преврелих воћних сокова; вештачки бренди се прави од алкохола, есенције и боје.Коњак је алкохолно пиће добијено дестилацијом белих вина и сазревањем (2-3 и више година) у храстовимбачвама. Производи се у околини француског градаКоњака. Сличан дестилатвина производи се код нас уКрушевцу под називомвињак.Рум се добија дестилацијом превреле меласе шећера од шећерне трске; оригинални рум, где проценат алкохола може бити и 90%, производеКуба,Јамајка иБразил.Вотка је врста јаке рускеракије која се производи од житарица, или кромпира процесом врења и дестилацијом, и садржи од 35% до 70% алкохола.Алкохолно пиће добијено врењем и дестилацијомпиринча, шећерне меласе и разних палми, назива сеарак. Пије се углавном наСредњем иБлиском истоку. Код нас је то назив за јаку ракију ароматизовануанисом која се производи у околиниОхрида.Калвадос се добија од јабука, атекила од кактуса.Џин је јако алкохолно пиће које се добија дестиловањем комине, различито справљене саклеком,бадемом,коријандером и др. Производи се највише у Холандији и Енглеској.Ликери су жестока алкохолна пића која садрже 20-40% алкохола, мање или више шећера, разнаетарска уља или воћне сокове. Џин, вотка и ликери обично се не остављају да одстоје пре пуштања у продају.
^Korotayev, Andrey; Khaltourina, Daria; Meshcherina, Kira; Zamiatnina, Elena (2018). „Distilled Spirits Overconsumption as the Most Important Factor of Excessive Adult Male Mortality in Europe”.Alcohol and Alcoholism.53 (6): 742—752.PMID30113627.doi:10.1093/alcalc/agy054.
^Klatsky, A. L. (15. 9. 2003). „Wine, Liquor, Beer, and Mortality”.American Journal of Epidemiology. Oxford University Press (OUP).158 (6): 585—595.ISSN0002-9262.PMID12965884.doi:10.1093/aje/kwg184.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Alcohol and Blood Sugar”.Diabetes.co.uk (на језику: енглески). 15. 1. 2019. Приступљено27. 6. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Forbes, Robert (1997).Short History of the Art of Distillation from the Beginnings up to the Death of Cellier Blumenthal. Brill Academic Publishers.ISBN90-04-00617-6.
Multhauf, Robert (1993).The Origins of Chemistry. Gordon & Breach Science Publishers.ISBN2-88124-594-3.
Charles H, Patrick; Durham, NC (1952).Alcohol, Culture, and Society. Duke University Press (reprint edition by AMS Press, New York, 1970).ISBN9780404049065.
.jpg)
