Одрастање жене период је у животу сваке жене из којега она прелази из детета у одраслу особу, барем на телесни начин. Жена тај период започињеменструацијом. Многе културе,[2] као нпр. ујудаизму, имају посебну церемонију званубат-мицва.
Изразжена се користити уопштено у било којем добу њеног живота, или конкретније када се жели назначити доба и разлучити од младе жене,девојке илицуре. У данашњем времену, израздевојка се такође користи и за неудану жену.Феминисткиње су се током1970-их строго успротивиле том називу те употреба изразадевојка код одрасле особе може значити увреду. Занимљива је и ситуација далатински изразfemina, откуд је и сам феминистички покрет добио назив, значиона која је сисана (одлатинскога коренаfelo = сисати), стога су се и око самог назива покрета водиле полемике.
У неким облицима израздевојка се може односити и на одраслу жену у свакодневним ситуацијама (као нпр.девојачка вечер) и међу старијим женама. У овом случају, израздевојка може се упоредити с изразомдечко за мушкарца. Ипак, и међу либералним културама, речдевојка често се сматра увредљивим ако се користи код старијих жена.
Осим већ наведених израза, у широкој употреби је и речженственост, што означава женску особу с карактеристичним женским понашањем.
Симбол за планету и богињуВенеру илиАфродиту код Грка је знак који се исто тако користи у биологији за женски пол.[4] То је стилизована репрезентација ручног огледала богиње Венере, или апстрактни симбол за богињу: круг са малим једнакостраничним крстом испод њега. Симбол Венере исто тако представљаженственост, а у древној алхемији је означаваобакар. Алхемичари су конструисали симбол од круга (који представљадух) изнад једнакостраничног крста (који представљаматерију).
Женственост је раздобље у животу људске жене након што је прошла кроз детињство и адолесценцију, углавном око узраста од 18 година.
Речжена се може генерално користити, за означавање било које женске особе или специфично, може се односити на одраслу женску особу у контрасту са „девојчицом”. Уенглеском језику је речgirl оригинално означавала „младу особу било ког пола”;[5] тек почетком 16. века почела је да значи специфично „женско” дете.[6] Терминдевојка се понекад колоквијално користи за ословљавање младе или неудате жене. Током раних 1970-их, феминисткиње су доводиле у питање такву употребу, јер употреба ове речи за потпуно одрасле жене може имати увредљиве конотације. Конкретно, ранији заједнички изрази као што је „канцеларијска девојка” више нису у широкој употреби. Насупрот томе, у одређеним културама које повезују породичнучаст са женскомневиношћу, речдевојка (или њен еквивалент на другим језицима) се још увек користи за неудату жену; у том смислу она се користи на начин који је приближно аналоган мање или више застарелој енглеској речиmaid илиmaiden.
Постоје различите речи које се односе на својство постојања као жена. Термин „женственост” означава само стање постојања жене, која је прошламенарху (први менструални циклус); „феминитет” се односи на скуп типичних женских квалитета везаних за одређени став премародној улози; „женство” је попут „феминитета”, али се обично повезује са другачијим погледом на родне улоге; „фемалност” је општи термин, али се често користи као скраћеница за „људску фемалност”; „преслица” (енгл.distaff) је архаични придев који произилази из конвенционалне улоге жене као преље, који се сада користи само као намерниархаизам.
Пуаби (c. 2600. п. н. е.), или Шубад – краљицаУра чија гробница је откривена са мноштвом скупих артефаката. Друге познате пресаргонске краљице Ура (краљевске супруге) су Ашусикилдигир, Нинбанда, и Гансаману.[15]
Кубаба (circa 2500. п. н. е.), гостионичарка изКиша коју је изабралоНипурско свештенство да постане хегемонијски владарСумера, и у каснијим годинама је обожавана као богиња „Кубаба”.
Баранамтара (c. 2384. п. н. е.), проминентна и утицајна краљица, женаЛугаланде изЛагаша. Друге познате пресаргонске краљице прве Лагошке династије су Менбара-абзу, Ашумерен, Нинкилисуг, Димтур, и Шагшаг, а и имена неколико принцеза је исто тако познато.
Шибту (c. 1775. п. н. е.), супруга краљаЗимри-Лиме и краљица сиријског града-државеМари. Током одсуства свог мужа, она је владала као регент Марија и имала је широку административну моћ као краљица.[21]
У бројним праисторијским културама, улога жена била је у обради земље и припитомљавању животиња, док би мушкарци ловили дивљач.
С настанком патријархалног друштва, примарни задатак жена био је одгајање деце, а мушкарац је био задужен за издржавање породице. У патријархалном друштву, породица у којој жена није радила био је пример добростојеће породице. Жена је радила само ако је то било неопходно за преживљавање породице. У самом друштву, жене нису имале право гласа, образовање им је било ограничено на читање и писање, ручне радове, и гајење деце, а саме оне су сматране неспособним да се старају саме о себи.
У 19. веку, долази до настанкафеминизма, чији је најистакнутији представник билаКлара Цеткин. Феминисткиње су захтевале потпуну једнакост жена и мушкараца. Највећа препрека том покрету биле су (и још увек су) предрасуде које су стваране вековима и које су стварале неједнакост. Феминисткиње су захтевале да се одбаци идеал жене домаћице. Међутим, тек ће крај Првог светског рата донети озбиљније промене у статусу жене у друштву. Како су сви мушкарци били на фронту, жене су морале да преузму послове које су ти мушкарци оставили отишавши у рат. У фабрикама, нарочито фабрикама оружја, раднички редови су се састојали од жена. Жене су вариле, лиле, и правиле топове и муницију. Такође је огроман број жена отишао на фронт као медицинско особље, где су радиле као болничарке и неговале рањенике. Након завршетка рата, многе од њих су одбиле да се врате у улогу домаћице, а и само друштво у многим земљама је почело да мења тврдокорне патријархалне ставове.
Данас у многим земљама света жене су доста изједначене са мушкарцима, а социолошка свест друштва се полако мења. Све је више жена које активно учествују у друштвеном, економском и политичком животу једне земље. Неке земље имају жене на месту председника или других битних политичких положаја. Међутим, још увек постоји дискриминација жена, чак и у најнапреднијим друштвима, почев од насиља у породици до неједнаких материјалних прихода за обављање истог посла. С друге стране, у примитивнијим друштвима многа људска права жена се крше, почев од потпуне потчињености мушкарцу да одлучује о њеној судбини и животу, било да се ради о мужу или оцу, брату, преко благонаклоног гледања на убиства жена са њихове стране због кршења неког од патријархалних закона, до физичког сакаћења (аблација) које је још увек присутно у неким афричким земљама.[22]
сваки чин родно заснованог насиља који доводи до, или би могао да доведе до физичке, сексуалне или менталне повреде или патње за жене, укључујући претње таквим радњама, принуду или произвољно лишавање слободе, било да се дешава у јавном или приватном животу.
Она идентификује три облика таквог насиља: оно које се дешавау породици, оно које се дешаваунутар опште заједнице и оно које врши или одобравадржава . Такође се наводи да је „насиље над женама манифестација историјски неједнаких односа моћи између мушкараца и жена".[25]
Насиље над женама остаје широко распрострањен проблем, подстакнут, посебно ван Запада, патријархалним друштвеним вредностима, недостатком адекватних закона и недостатком спровођења постојећих закона. Друштвене норме које постоје у многим деловима света ометају напредак ка заштити жена од насиља. На пример, према истраживањимаУНИЦЕФ-а, проценат жена од 15 до 49 година које сматрају да је муж оправдано да удари или туче своју жену под одређеним околностима је чак 90% уАвганистану иЈордану, 87% уМалију, 86 % уГвинеји иИсточном Тимору, 81 % уЛаосу и 80 % уЦентралноафричкој Републици.[26] Истраживање из 2010. које јеспровео истраживачки центар Пев открило је дакаменовање као казну запрељубу подржава 82% испитаника уЕгипту иПакистану, 70% уЈордану, 56% уНигерији и 42% уИндонезији.[27]
Било је и много облика насиља над женама који су преовлађивали историјски, посебноспаљивање вештица, жртвовањеудовица (као што јесати) ивезивање ногу. Гоњење жена оптужених завештичарење има дугу традицију; на пример, током раног модерног периода (између 15. и 18. века),суђења вештицама била су уобичајена у Европи и у европским колонијама у Северној Америци. Данас постоје региони у свету (као што су делови подсахарске Африке, рурална северна Индија и Папуа Нова Гвинеја) где многи људи верују у вештичарење, а жене оптужене да су вештице су изложене озбиљном насиљу.[28][29][30] Поред тога, постоје и земље које имају кривично законодавство против бављења вештичарењем. УСаудијској Арабији вјештичарење остаје злочин за који секажњава смртном казном, а 2011. у Саудијској Арабији је одрубљена главу жени због 'врачања и чаробњаштва'.[31][32]
Такође је случај да су одређени облици насиља над женама тек последњих деценија препознати као кривична дела и нису универзално забрањени, јер их многе земље и даље дозвољавају. Ово је посебно случај сасиловањем у браку.[33][34] У западном свету постоји тренд ка обезбеђивањуродне равноправности убраку и кривичном гоњењунасиља у породици, али у многим деловима света жене и даље губе значајна законска права приликом склапања брака.[35]
Закони и политике о насиљу над женама разликују се у зависности од надлежности. УЕвропској унији сексуално узнемиравање и трговина људима подлежудирективама.[38][39]
Биолошки, жене нормално имају женске полне органе. Женски полни органи део сурепродуктивног система и примарно служе за развијање заметка (ембриона) у телу жене, а секундарно за привлачење мужјака, конкретномушкарца. Ујајницима сазревајујајне ћелије, које у процесу оплодњесперматозоидима дају заметак. Гранамедицине која се бави женским полним системом зове сегинекологија.Материца је орган који штити и помаже у развоју заметка. Након првеменструације, жене постају спремне за трудноћу. Жене досежуменопаузу (престанак менструације) у касним четрдесетим или раним педесетим годинама свог живота.[41][42] Тада јајници престају производитиестроген и жене не могу више затруднети. Женске груди еволуирале су из млечне жлијезде, а примарна им је улогадојење малог детета. За разлику од већине других сисара, људски животни век обично траје много година након менопаузе.[43] Многе жене постајубаке и доприносе бризи о унуцима и другим члановима породице.[44] Многи биолози верују да је продужени људски животни век еволуцијски вођенселекцијом сродника, иако су предложене и друге теорије.[45][46][47][48]
Жене болују већином од истих болести као и мушкарци, иако су неке болести специфичне искључиво за жене. Код болести које су својствене и мушкарцима и женама, симптоми су исти или врло слични, али лечење и одговор на лекове често је одраз индивидуалне варијабилности.
У просеку се рађа више мушке деце од женске (однос је израчунат на приближно 105:100). Иако се рађа мање жена него мушкараца (однос је око 1:1,05), већа је вероватноћа да ће новорођене девојчице доживети свој први рођендан него дечаци, а жене обично имају дужи животни век од шест до осам година, иако у неким областима полно заснована дискриминација жена смањила је очекивани животни век жена на нижи или једнак животном веку мушкараца. Од укупне људске популације 2015. године на 100 жена долазило је 101,8 мушкараца.[49] Разлике у очекиваном животном веку делом су последица инхерентних биолошких предности, али такође одражавају разлике у понашању између мушкараца и жена. Јаз се у неким развијеним земљама донекле смањује, вероватно због повећаног пушења међу женама и смањења стопе кардиоваскуларних болести међу мушкарцима.Светска здравствена организација (СЗО) наводи да је „важно напоменути да додатне године живота за жене не живе увек у добром здрављу“.[50][51]
Здравље жена се односи на здравствена питања специфична за људску женску анатомију. Постоје болести које првенствено утичу на жене, као што јелупус. Исто тако, постоје запол везана обољења која се чешће или искључиво јављају код жена, e.g,рак дојке,рак грлића материце, илирак јајника. Жене и мушкарци могу да имају различите симптоме болести и могу да имају различите реакције на медицинске третмане. Ову област медицинског истраживања изучавародна медицина.[52]
Материнска смртност или умирање мајки СЗО дефинише као „смрт жене током трудноће или у року од 42 дана од престанка трудноће, без обзира на дужину трајања и место трудноће, из било којег узрока који се односи на или отежава трудноћа или њено управљање, али не од случајних или инцидентних узрока.”[54] Око 99% материнске смртности се јавља у земљама у развоју. Више од половине њих се јавља уПодсахарској Африци и скоро једна трећина ујужној Азији. Главни узроци материнског морталитета су тешко крварење (углавном крварење након порођаја), инфекције (обично након порођаја),прееклампсија иеклампсија, небезбедни абортус и компликације трудноће уследмаларије иHIV/AIDS.[55] Већина европских земаља, Аустралија, као и Јапана и Сингапур, веома су безбедни у погледу порођаја, док су подсахарске земље најопасније.[56]
Жене у различитим деловима света се облаче на различите начине, а на њихов избор одеће утичу локална култура, верска начела, традиције, друштвене норме и модни трендови, између осталих фактора. Различита друштва имају различите идеје оскромности. Међутим, у многим областима, избор жена у погледу облачења није увек слободан, са законима који ограничавају шта могу или не смеју да носе. Ово се посебно односи наисламску одећу. Док одређене области односно јурисдикције законски предвиђају ношење такве одећу (ношење мараме), друге земље забрањују или ограничавају ношење одређене одеће сахиџабом (као што јебурка / покривање лица) на јавним местима (једна таква земља јеФранцуска). Ови закони – и оне које обавезују и оне које забрањују одређене делове одеће – веома су контроверзни.[57]
Поједине верске доктрине имају посебне одредбе које се односе народне улоге, друштвену и приватну интеракцију између полова, одговарајућу одећу за жене и разна друга питања која утичу на жене и њихов положај у друштву.
У многим земљама, ова верска учења утичу накривични закон, илипородични закон (видишеријатски закон, на пример). О односу вере, закона и родне равноправности расправљале су међународне организације.[58]
Једнополно образовање је традиционално доминантно и још увек је веома релевантно. Универзално образовање, што значи основно и средње образовање које обезбеђује држава независно од пола, још увек није глобална норма, чак и ако се претпоставља у већини развијених земаља. У неким западним земљама жене су надмашиле мушкарце на многим нивоима образовања. На пример, у Сједињеним Државама 2005/2006. године жене су стекле 62% диплома, 58% диплома бачелор, 60% магистарских и 50% доктората.[59][60]
Родни јаз у образовању у земљамаОрганизације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) смањен је у последњих 30 година. Млађе жене данас имају много већу вјероватноћу да су завршиле терцијарну квалификацију: у 19 од 30 земаља ОЕЦД-а, више него двоструко више жена старости од 25 до 34 године завршило је терцијарно образовање него жена од 55 до 64 године. У 21 од 27 земаља ОЕЦД-а са упоредивим подацима, број жена које дипломирају на универзитетским програмима једнак је или је већи од броја мушкараца. Девојчице од 15 година имају тенденцију да показују много већа очекивања од своје каријере него дечаци истог узраста.[61] Док жене чине више од половине дипломацауниверзитета у неколико земаља ОЕЦД-а, оне добијају само 30% терцијарних диплома стечених у области науке и инжењерства, а жене чине само 25% до 35% истраживача у већини земаља ОЕЦД-а.[62]
Светска писменост је нижа за жене него за мушкарце.CIA World Factbook представља процену из 2010. која показује да је 80% жена писмено, у поређењу са 88,6% мушкараца (старих 15 и више година). Стопе писмености су најниже у јужној и западној Азији и у деловима подсахарске Африке.[63]
Жене су недовољно заступљене у влади у већини земаља. У јануару 2019, светски просек жена у националним скупштинама био је 24,3%.[64]Бирачко право је грађанско право гласа, аженски покрети за право гласа имају дугухронологију . На пример,право гласа жена у Сједињеним Државама је постигнуто постепено, прво на државном и локалном нивоу крајем 19. и почетком 20. века, затим 1920. године када су жене у САД добиле опште право гласа усвајањемДеветнаестог амандмана на Сједињене Државе. Устав . Неке западне земље су споро дозвољавале женама да гласају, посебно Швајцарска, где су жене стекле право гласа на савезним изборима 1971. године, а у кантонуАпенцелл Инероден жене су добиле право да гласају о локалним питањима тек 1991. године, када је кантон је на то натјераоФедерални врховни суд Швајцарске;[65][66] иЛихтенштајн, 1984. године, путем референдума о праву гласа за жене.
^Deana F. Morrow; Messinger, Lori, ур. (2006).Sexual Orientation and Gender Expression in Social Work Practice. Columbia University Press. стр. 8.ISBN978-0-231-50186-6.
^Fadul, Jose A. of Theory & Practice in Psychotherapy & Counseling.Encyclopedia. стр. 337.
^Fadul, стр. 337. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFadul (help)
^Used in Middle English from c. 1300, meaning 'a child of either sex, a young person'. Its derivation is uncertain, perhaps from an Old English word which has not survived: another theory is that it developed from Old English 'gyrela', meaning 'dress, apparel': or was a diminutive form of a borrowing from another West Germanic Language. (Middle Low German has Gör, Göre, meaning 'girl or small child'.) "girl, n.". OED Online. September 2013. Oxford University Press. 13 September 2013
^By late 14th century a distinction was arising between female children, often called 'gay girls' – and male, or 'knave girls' -: a1375 William of Palerne (1867) l. 816 ' Whan þe gaye gerles were in-to þe gardin come, Faire floures þei founde.' ('When the gay girls came into the garden, Fair flowers they found.') By the 16th century the unsupported word had begun to mean specifically a female: 1546 J. Heywood Dialogue Prouerbes Eng. Tongue i. x. sig. D, 'The boy thy husbande, and thou the gyrle his wyfe.' The usage meaning 'child of either sex' survived much longer inIrish English. "girl, n.". OED Online. September 2013. Oxford University Press. 13 September 2013
^In 2006, the UN Secretary-General'sIn-depth study on all forms of violence against women found that (p. 113): "Marital rape may be prosecuted in at least 104 States. Of these, 32 have made marital rape a specific criminal offence, while the remaining 74 do not exempt marital rape from general rape provisions. Marital rape is not a prosecutable offence in at least 53 States. Four States criminalize marital rape only when the spouses are judicially separated. Four States are considering legislation that would allow marital rape to be prosecuted."
^InEngland and Wales, marital rape was made illegal in 1991. The views of Sir Matthew Hale, a 17th-century jurist, published inThe History of the Pleas of the Crown (1736), stated that a husband cannot be guilty of the rape of his wife because the wife "hath given up herself in this kind to her husband, which she cannot retract"; in England and Wales this would remain law for more than 250 years, until it was abolished by theAppellate Committee of the House of Lords,in the case ofR v R in 1991.
^For example, inYemen, marriage regulations state that a wife must obey her husband and must not leave home without his permission. InIraq husbands have a legal right to "punish" their wives. The criminal code states at Paragraph 41 that there is no crime if an act is committed while exercising a legal right; examples of legal rights include: "The punishment of a wife by her husband, the disciplining by parents and teachers of children under their authority within certain limits prescribed by law or by custom".„The Penal Code – With Amendments”(PDF). Iraqi Ministry of Justice. Архивирано изоригинала(PDF) 2012-10-21. г. Приступљено2012-10-21. In theDemocratic Republic of Congo the Family Code states that the husband is the head of the household; the wife owes her obedience to her husband; a wife has to live with her husband wherever he chooses to live; and wives must have their husbands' authorization to bring a case in court or to initiate other legal proceedings.
^Directive 2002/73/EC — equal treatment of 23 September 2002 amending Council Directive 76/207/EEC on the implementation of the principle of equal treatment for men and women as regards access to employment, vocational training and promotion, and working conditions
^„Menopause: Overview”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 2013-06-28. Архивирано изоригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено8. 3. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Menopause: Overview”. PubMedHealth. 29. 8. 2013.Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. Приступљено8. 3. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Deana F. Morrow; Messinger, Lori, ур. (2006).Sexual Orientation and Gender Expression in Social Work Practice. Columbia University Press. стр. 8.ISBN978-0-231-50186-6.
Orleck, Annelise (2015),Rethinking American Women's Activism, New York: Routledge, 2015.
Mathur, Piyush (1998). „The archigenderic territories: Mansfield park and a handful of dust”.Women's Writing.5 (1): 71—81.doi:10.1080/09699089800200034.
.svg)
.jpg)
