Његове драматичне песме, донеле су му велик круг обожавалаца, у почетку по Француској, а касније широм света. Његове песме, најчеће пуне оштре сатире и имплицитно религиозне, постале су веома популарне.[2] Брел се данас сматра за родоначелника модерне шансоне.[3] Иако је снимао готово искључиво нафранцуском, његове песме пробиле су се и наанглосаксонско тржиште, преко обрада које су изводили бројни тадашњи популарни музичари;Реј Чарлс,Џуди Колинс,Џон Денвер,Кингстон трио,Нина Симон,Френк Синатра,Скот Вокер,Енди Вилијамс.[4]
Брел није само певао своје шансоне, већ их је дубоко емотивно проживљавао. Свака његова песма била је дубоко проживљено емотивно искуство, о чему је певао без увијања и лажног срама, дајући комплетног себе публици којој се обраћа, а то је она у то време знала да цени. Често се обрушавао на малограђанштину, и бројне предрасуде које је она имала, ипак је љубав, као снага која покреће свет, била тема већине његових песама.
Жак Ромен Жорж Брел је рођен убуржоаској породици која је говорила француски иако су билиФламанци. Отац му је био власник фабрике картонске амбалаже. Брел од раних дана није био добар ученик, јер га школа није занимала, али је показивао изузетно интересовање за глуму и музику, а са 15 година почео је да свирагитару.[3] Како му школа није ишла, отац га је, са навршених 18 година, већ1947. године, запослио у сопственој фабрици. Жак се1950. године оженио Терезом Мишилсен, коју су пријатељи и он звали Мише. Већ следеће године родила му је ћерку, а до краја брака још две. Досадан, обични малограђански живот, није му био суђен, тако да је1952. године почео да пише и изводи сопствене песме, првобитно по породичним забавама, а касније побриселским кабареима, што се његовој породици и пријатељима није допадало. Те године наступио је по први пут на локалном радију.[3]
