Највећи део адреналина потиче из сржи надбубрежних жлезда. Оне секретују адреналин у крв и путем крви адреналин доспева до готово свих органа где се везује за рецепторе и остварује своју функцију.
Неке нервне ћелије смештене упродуженој мождини у области ростралне-вентро-латералне продужене мождине (РВЛПМ) (предње-трбушно-бочног дела продужене мождине) секретују адреналин на својим нервни завршецима. Ови неурони учествују убарорецепторком рефлексу. Барорецептори су специјалне сензорне ћелије које се налазе у зиду великих артерија: аорте уаортном луку (лат.arcus aortae) икаротидним артеријама (лат.arteria carotis comunis). Имају улогу у регулацији крвног притиска.
Адреналин је један од хормонастреса. Услед стресне реакције долази до лучења адреналина из надбубрежне жлезде.[19][20] Путем крви долази до готово свих органа где изазива следеће промене (у загради су наведени главни рецептори преко којих се постиже дејство):
Адреналин испољава дејство везујући се за одговарајућерецепторе. Постоје α и β рецептори.α рецептори се деле на α1 и α2, а β на β1, β2 рецепторе. Адреналин се везује и за α и за β рецепторе подједнакимафинитетом (можда ипак за β рецепторе нешто јаче), док сенеуротрансмитернорадреналин везује нешто јаче за α рецепторе. Одатле потиче и мала разлика у дејству ових веома сличних супстанци, тако да нпр. адреналин преко β2 рецептора може деловати вазодилататорно, а преко α1 вазоконстрикторно, док норадреналин делује више преко α1 рецептора вазоконстрикторно.
α1-рецептори активирају преко протеина-Гфосфолипазу Ц, која доводи до даљих промена.
α2-рецептори инхибирају преко протеина-Гаденилциклазу-смањује се концентрацијацАМП-а, отварају се калијумски канали, а затварају калцијумски. Ови рецептори имају инхибиторно дејство.
ß1, ß2-рецептори активирају преко протеина-Г аденилциклазу, што доводи до даљих промена као нпр. разградња гликогена, разградња масти...
Феохромоцитом је тумор који производи и ослобађакатехоламин исеротонин. Карактерише се наглим нападима високог крвног притиска (хипертензија), црвенила (енгл.flush) и повраћања.
^El-Bahr SM, Kahlbacher H, Patzl M, Palme RG (мај 2006). „Binding and clearance of radioactive adrenaline and noradrenaline in sheep blood”.Veterinary Research Communications. Springer Science and Business Media LLC.30 (4): 423—32.PMID16502110.S2CID9054777.doi:10.1007/s11259-006-3244-1.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Franksson G, Anggård E (2009-03-13). „The plasma protein binding of amphetamine, catecholamines and related compounds”.Acta Pharmacologica et Toxicologica. Wiley.28 (3): 209—14.PMID5468075.doi:10.1111/j.1600-0773.1970.tb00546.x.
^Peaston RT, Weinkove C (јануар 2004). „Measurement of catecholamines and their metabolites”.Annals of Clinical Biochemistry. SAGE Publications.41 (Pt 1): 17—38.PMID14713382.doi:10.1258/000456304322664663.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Epinephrine”.The American Society of Health-System Pharmacists. Приступљено15. 8. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Hummel, Michael D. (2012).„Emergency Medications”. Ур.: Pollak, Andrew N.Nancy Caroline's Emergency Care in the Streets (7th изд.). Burlington: Jones & Bartlett Learning. стр. 557.ISBN9781449645861.Архивирано из оригинала 2017-09-08. г.
^Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 6: Widely Projecting Systems: Monoamines, Acetylcholine, and Orexin”. Ур.: Sydor A, Brown RY.Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd изд.). New York, USA: McGraw-Hill Medical. стр. 157.ISBN9780071481274. „Epinephrine occurs in only a small number of central neurons, all located in the medulla. Epinephrine is involved in visceral functions, such as the control of respiration. It is also produced by the adrenal medulla.”
^Phan, Minh Giang (2006). „Chemical and Biological Evaluation on Scopadulane-Type Diterpenoids from Scoparia dulcis of Vietnamese Origin”.Chemical and Pharmaceutical Bulletin.54 (4): 546—549.PMID16595962.doi:10.1248/cpb.54.546.
^Rummel, Forth Henschler.Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer.ISBN978-3-437-42520-2.
^Lindemann L, Hoener MC (2005). „A renaissance in trace amines inspired by a novel GPCR family”.Trends Pharmacol. Sci.26 (5): 274—281.PMID15860375.doi:10.1016/j.tips.2005.03.007.
