| Емил Гепрат | |
|---|---|
 Емил Гепрат 1916. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Емил Пол Емебл Гепрат |
| Надимци | Point d'honneur (Британци), Српска мајка (Срби) |
| Датум рођења | (1856-08-30)30. август 1856. |
| Место рођења | Гранвил,Француска |
| Датум смрти | 21. новембар 1939.(1939-11-21) (83 год.) |
| Место смрти | Брест,Француска |
Емил Пол Емебл Гепрат (фр.Émile Paul Aimable Guépratte,30. август1856 –21. новембар1939) био јефранцускиадмирал.
Гепрат је рођен уГранвилу (департман Манш) у породици поморских официра. Студирао је на царском лицеју у Бресту од 1868, а уписао се на морнаричку војну школу 1. октобра 1871.
Постао је официр 5. октобра 1874, а 1. децембра 1877. добио је чинзаставника (Enseigne de vaisseau). УТунису је служио на француском бојном броду „Маренго“ (Marengo). Образовао се у областиторпеда и служио као експерт на броду „Адмирал Дипере“ (Amiral Duperré), пре него што је постао самостални командант 1889.
Командовао јетоповњачом „Каронад“ (Caronade) уИндокини, антиподморничким инсталацијама код Бреста,крстарицом „Фудр“ (Foudre), и тако стигао до чинабродског капетана (capitaine de vaisseau).
Године 1905. преузео је команду брода „Јованка Орлеанка“ (Jeanne d'Arc). Године 1909. командовао је бродом „Едгар Кине“ (Edgar Quinet), који је превозио француског председникаАрмана Фајереа.
Гепрат је промовисан у чинконтраадмирала 2. септембра 1912. По избијањуПрвог светског рата, предводио је флоту старих бојних бродова уМедитерану.
Кампања у Дарданелима, војно-поморска операцијасила Антанте, почела је 3. новембра 1914, када су француски бродови „Суфрен“ (Suffren) и „Верите“ (Vérité), заједно са британским бродовима „Индомитабл“ (Indomitable) и „Индефатигабл“ (Indefatigable) почели да бомбардују утврђења која су штитила улаз у мореуз. Главни напад одиграо се 18. марта, када је Гепрат предводио ударну флотилу. Флота је упала у припремљено минско поље, где их је дочекала артиљеријска ватра са копна. Два британска и један француски брод су потопљени, док је командни брод „Суфрен“ тешко оштећен.
Гепрат је унапређен у чинвицеадмирала 10. октобра 1915, по неким тврдњама да би умирили његов изражен борбени темперамент.
Гепрат је пензионисан 30. августа 1918. после чега се посветио политичкој каријери. Изабран је уНародну скупштину Француске 16. новембра 1919. на листи левице. Био је специјалиста за питања морнарице. Из политике се повукао 1924. Умро је уБресту 1939.
Вицеадмирал Емил Гепрат је 1916. био командант француске војске у Тунису и градоначелникграда Туниса. Тада су у Тунис почели бродовима да стижу српски војници, официри и мањи број цивила из Албаније. Гепрат је био изузетно предусретљив према Србима, тако да је добио надимак „Српска мајка“.[1] Срби су били лечени у болницама широмМагреба, а већина их је била смештена уБизерти. Цивиле који су пристизали у Бизерту слао је на опоравак у Марсељ, Нант, Париз и друге градове Француске.
Гепрат је сахрањен уПалати инвалида у Паризу, где се сахрањују хероји француске војске.
Једна улица уБеограду носи његово име. То је улица којом га је народ носио 1930. од железничке станице доСлавије.[1]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
