Био је четврто од десеторо децеЕдварда IV и Елизабет Вудвил. Рођен је у доба кратке рестаурације династије Ланкастер на челу саХенријем VI године 1470. Повратком Едварда IV из изгнанства на власт године1471. постао је службени наследник енглеске круне и добио назив Принц од Велса.
Дана9. априла 1483, смрћу свог оца Едварда IV наследио је круну са непуних тринаест година. Како још тада није био пунолетан, његовом стрицуРичарду је поверена улога заштитника младог краља. Но,Ричард није своју улогу извршавао лојално младом краљу него је пред Парламентом покренуо поступак којим је желео доказати да његов нећак нема легитимитет да наследи енглеску круну.
Дана25. јуна 1483. године Парламент је прогласио младог Едварда и његовог млађег брата Ричарда, грофа од Шрузберија (остала деца била су женског пола), нелегитимним наследницима круне, јер је њихов стриц Ричард доказао да је његов покојни братЕдвард IV, пре него што се оженио са Елизабетом Вудвил већ био ожењен са Леди Елеонор Батлер, па је стога брак са Елизабет био неваљан и деца рођена у том браку незаконита. Како су другаРичардова браћа умрла пре покојног Едварда IV Ричард је, следом споменутих догађаја, био једини законити наследник круне.
Млади краљ Едвард и његов брат Ричард заточени су, тобоже ради властите безбедности, у Лондон тауер и никада више нису виђени. О томе шта се после догађало може се само нагађати, а сматра се да су највероватније убијени.Ричарда су оптуживали за њихову смрт мада то никада није било доказано. Ричард се након њиховог заточења дао6. јула 1483. крунисати за енглеског краља.
Године1674. неки радници су, приликом преуређења Лондон тауера, ископали кутију са два мала костура. Ставили су их на хрпу отпада док се неко није досетио да би то могли бити остаци двојице младих принчева. Тадашњи енглески краљЧарлс II заповедио је да се њихови остаци преселе уВестминстерску опатију и тамо достојно сахране где и данас леже, иако никада није са сигурношћу утврђено да су то њихови посмртни остаци.
