| Егон Кренц | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Егон Кренц, 1984. године | |||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||
| Пуно име | Егон Руди Ернст Кренц | ||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | (1937-03-19)19. март 1937. (88 год.) | ||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Колберг,Нацистичка Немачка | ||||||||||||||||||||||||
| Професија | политичар | ||||||||||||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||||||||||||
| Супружник | Ерика Кренц (1961—2017) | ||||||||||||||||||||||||
| Деца | 2 | ||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Јединствена социјалистичка партија Немачке (SED) (1961-1989) | ||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||||||||||||||
Егон Руди Ернст Кренц (нем.Egon Rudi Ernst Krenz;Колберг,19. март1937) је био политичар уИсточној Немачкој и последњи секретарЈединствене социјалистичке партије Немачке (СЕД).
Рођен је 19. марта 1937. године уКолобжегу, данас уПољској. Породица му је пресељена уДармгартен1944. године. Члан СЕД-а постао је1955. године.
Вршио је многе функције у Источној Немачкој. Био је вођаПионирске организације Ернст Телман од1971. до1974, чланЦентралног комитета СЕД од1973, члан Народне коморе од 1971. до1990. и члан њеног Президијума од 1971. до1981. године. Био је и вођаСлободне немачке омладине од 1974. до1983. и члан Државног већа Немачке Демократске Републике.
Године 1983, постао је чланПолитбироа ЦК СЕД и секретар ЦК. Наредне године постао је заменикЕриха Хонекера у Државном већу. Био је, после Хонекера, по утицају други најјачи човек у држави.
Након таласа протеста у источној Немачкој, Политбиро СЕД сменио је,18. октобра1989, Ериха Хонекера са функције секретара партије и на то место изабрао Егона Кренца. Народна комора изабрала је Кренца за председника Народне коморе (еквивалент председнику државе) и председника Већа народне одбране. Након његовог доласка на власт,Немци су поновно изашли на протесте, тражећи његово смењивање.
Упркос обећањима да ће покренути реформе, опозиција против Кренца је расла. Кренц је убрзо отворио границу Источне Немачке премаЧехословачкој.[1] Били су олакшани и услови путовања уЗападну Немачку.
Након што је9. новембра 1989. срушенБерлински зид, Кренц је18. новембра формирао нову, коалициону владу. Почеткомдецембра, сви чланови Централног комитета и Политбироа дали су оставку. Дана6. децембра, Кренц је дао оставку на све функције.
Године1997, Кренц је осуђен на седам и по година робије због оптужби да је одговоран за смрт четворо људи који су покушали да пређу преко Берлинског зида. Био је оптужен за лажирање избора и остало. Кренц се жалио да суд није узимао на увид тадашње условеХладног рата, те да није имао много избора. Кренцу је пресуђено 1997. године. Осуду је описао као „победничку правду“.[2]
Робију је служио у затвору уШпандауу (Берлин). Из затовра је пуштен у децембру2003, након чега се сместио уДирхаген (Мекленбург-Западна Померанија).
За разлику од осталих источнонемачких високих функционера, Кренц је остао одан Немачкој Демократској Републици и није променио своја политичка уверења.[3] Неколико пута је описао уједињење Западне и Источне Немачке каоАншлус.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
