Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Друзи

С Википедије, слободне енциклопедије
Друзи
موحدّون دروز


Друска звезда и друска застава
Укупна популација
≈800.000[1][2][3] to 2.000.000[4]
Оснивач
Хамза имб Али ибн Ахмад[5] иЕл Хаким би Амр Алах[6]
Региони са значајном популацијом
 Сирија600,000[7][8]
 Либан250,000[9]
 Израел143,000[10]
 Венецуела60,000[11]
 Сједињене Државе50,000[12]
 Канада25,000[13]
 Јордан20,000[14]
 Аустралија20,000[15]
 Њемачка10,000[16]
Религије
друизам
Свети списи
Посланице мудрости (Rasa'il al-hikma)
Језици

Друзи[18] суарапска,езотеричка,монотеистичка верска заједница од око милион људи, која се налази превасходно на простојуСирије,Либана,Израела иЈордана. Они сматрају да је отацМојсијеве женеШуајб предак Друза, те га поштују као свог духовног оснивача и главног пророка.[19][20][21][22][23] Ова религија је заснована на учењимаХамзе ибн Али ибн Ахмада,фатимидског калифаЕл Хаким би Амр Алаха идревних грчких филозофа као што суПлатон,Аристотел,Питагора иЗенон из Китијума.[24][25] Друзи суезотеричнаетнорелигијска група која говориарапски[26][27] пореклом иззападне Азије и који се самоидентификују каоНарод монотеизма (Ал-Мувахидун).[28]

Видео снимци из архивеИзраелског канала 2Израелске новинске компаније на којима се видеизраелски друзи у традиционалној одећи. Приказане су заставе Друза.

Посланице мудрости су основни и централни текст друске вере.[29] Вера Друза укључује елементеисмаилизма, огранкашиизма,[30]гностицизма,[31][32]хришћанства,[31][32]зороастризма,[33][34]будизма,[35][36]хиндуизма,[37][38]новоплатонизма,[31][32]питагорејанизма,[37][38] и других филозофија и веровања, стварајући засебну и тајанствену теологију засновану на езотеричној интерпретацији списа, која наглашава улогу ума и истинитости.[28][38] Друзи верују утеофанију иреинкарнацију илипресељење душе.[39] Друзи верују да се на крају циклуса поновног рађања, који се постиже узастопним реинкарнацијама, душа сједињује са космичким умом (al-ʻaql al-kullī).[40]

Иако се вера првобитно развила изисмаилизма, Друзи се не идентификују каомуслимани.[41][42][43] Друзи се теолошки разликују одмуслимана због свог еклектичног система доктрина,[43][44] као што су веровање у теофанију и реинкарнацију, а они не прихватају нити пратепет стубова ислама.[43]

Вера Друза је једна одглавних верских група на Леванту, са између 800.000 и милион присталица. Највише их има уЛибану,Сирији иИзраелу, са малим заједницама уЈордану. Они чине 5,5% становништва Либана, 3% Сирије и 1,6% Израела. Најстарије и најгушће насељене заједнице Друза постоје у планиниЛибан и на југу Сирије окоЏабал ал Друза (дословно „Планина Друза“).[45] Друшки друштвени обичаји се знатно разликују од обичаја муслимана и данашњих урбанизованијих хришћана. Познато је да формирају уско повезане, кохезивне заједнице које не допуштају у потпуности приступ онима који нису Друзи.

Заједница Друза играла је критично важну улогу у обликовању историјеЛеванта, где и даље игра значајну политичку улогу. Као верска мањина у свакој земљи у којој се налазе, често су били изложенипрогонима различитих муслиманских режима.[46] Друзи су често били на метиисламиста.[47][48]

Карактеристике

[уреди |уреди извор]
Друзијка

Религија Друза је један обликислама, али са специфичним елементимагностичких инеоплатонских филозофија. Они користеарапски језик и имају сличне обрасце друштвеног понашања као иАрапи у региону. Већинамуслимана их не сматра припадницима ислама, иако они себе виде као муслимане. Највећи број Друза себе сматра Арапима (уз изузетак Друза у Израелу). Затворена су заједница, прилив нових верника није допуштен, а брак са особом друге вероисповести аутоматски за собом повлачи екскомуникацију из заједнице. Друзима се, дакле, по законима те вере сматрају само особе чији је сваки предак потекао од првих конвертита, тј. из почетног периода ове религије, кад је конверзија у нову веру била допуштена сваком ко је то желео.[49]

Друзи називају себеАхл ел Тавхид илиел муваххидун,народ монотеизма. Названи су поМухамеду ад Даразију, који је1017. основао религију и који је шестог фатимидскогхалифа уЕгипту ел Хакима (996—1021), прогласио инкарнацијом божанства. Иако Друзи своју науку чувају у строгој тајности — њена суштина позната је само слоју одабраних (uqqual) — зна се да та монотеистичка религија представља комбинацију исламских,јеврејских,хришћанских,неоплатонистичких и иранских елемената.

Друзи верују у пресељење душа (метемпсихоза) иПоследњи суд. Живе уконзервативном, феудално-патријархалном друштвеном уређењу, под вођством угледнихплемићких породица. Забрањена јеполигамија, уживањеалкохола ипушење. Познати су по патријархалном моралу и ратоборности.

Историја

[уреди |уреди извор]

Године1519. признали су суверенитетТурске, али су и даље имали делимичну аутономију. Емиром је1585. именован Друз Факх ад-Дин-, који је1633. погубљен после неуспелог покушаја да се осамостали. У18. веку проблем свог осамостаљења Друзи су покушали решити везујуће се саБританцима (емир Башир, (1788—1840). Антагонизам Друза и хришћанске сектеМаронита је дошао до изражаја и1860. у рату, у којем су Друзи, подржани одВелике Британије иПорте, на подручјуСирије иЛибана побили око 11.000 Маронита. Масакр је прекинула интервенцијафранцуске војске. На захтев Француске један део Друза, пресељен је уХауран, данас по Друзима назван Џабал ад Дуруз.

ПослеПрвог светског рата Друзи су у Џабал ад Дурузу прогласили независност у оквиру француског мандата над Сиријом. Кад је француска управа1923. почела с увођењем административних и социјалних реформи и дирнула у традиције и племићку хијерархију Друза, избио је1925. устанак предвођени њиховимсултаном ел Атраш. Устанак је брзо захватио читаву Сирију и део Либана, а заузет је иДамаск. Борбе су трајале до средине1927. када су Французи успели савладати устанике, а султан је отишао уТрансјорданију. Аутономија Друза је била смањена, а француска контрола појачана.

Друзи су уИзраелу били организовани као аутономна верска општина са властитом управом и верским судовима.

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Carl Skutsch (7. 11. 2013). Skutsch, Carl, ур.Encyclopedia of the World's Minorities. Routledge. стр. 410.ISBN 978-1-135-19388-1. „Total Population: 800,000” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^Robert Brenton Betts (1. 1. 1990).The Druze (illustrated, reprint, revised изд.). Yale University Press. стр. 55.ISBN 978-0-300-04810-0. „The total population of Druze throughout the world probably approaches one million.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^Donna Marsh (11. 5. 2015).Doing Business in the Middle East: A cultural and practical guide for all Business Professionals (revised изд.). Hachette UK.ISBN 978-1-4721-3567-4. „It is believed there are no more than 1 million Druze worldwide; most live in the Levant.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^Samy Swayd (10. 3. 2015).Historical Dictionary of the Druzes (2 изд.). Rowman & Littlefield. стр. 3.ISBN 978-1-4422-4617-1. „The Druze world population at present is perhaps nearing two million; ...” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^Hendrix, Scott; Okeja, Uchenna, ур. (2018).The World's Greatest Religious Leaders: How Religious Figures Helped Shape World History [2 volumes]. ABC-CLIO. стр. 11.ISBN 978-1440841385. 
  6. ^Daftary, Ferhad.„ḤĀKEM BE-AMR-ALLĀH”.Encyclopædia Iranica. Приступљено27. 4. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^„Syria region map”(PNG).gulf2000.columbia.edu. 
  8. ^Irshaid, Faisal (19. 6. 2015).„Syria's Druze under threat as conflict spreads”.BBC News. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^Lebanon – International Religious Freedom Report 2008 U.S. Department of State. Retrieved on 2013-06-13.
  10. ^„The Druze population in Israel – a collection of data on the occasion of the Prophet Shuaib holiday”(PDF).CBS – Israel.Israel Central Bureau of Statistics. 2019-04-17. Приступљено2019-05-08. 
  11. ^„Tariq Alaiseme [reportedly to be] vice-president of Venezuela” (на језику: арапски). Aamama. 2013. Архивирано изоригинала 20. 05. 2019. г. Приступљено18. 07. 2021. : Referring governorTareck El Aissami.
  12. ^Druze Traditions, Institute of Druze Studies, Архивирано изоригинала 14. 1. 2009. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^„Dating Druze: The struggle to find love in a dwindling diaspora”.www.cbc.ca. Приступљено1. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^International Religious Freedom Report,US State Department, 2005 
  15. ^„Druze Population of Australia by Place of Usual Residence (2006)”. Australian Bureau of Statistics. Приступљено27. 7. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  16. ^„Drusentum - Die geheime Religion (2020)”.Deutschlandfunk. Приступљено5. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  17. ^Berdichevsky, Norman (2004-02-13).Nations, Language and Citizenship. McFarland.ISBN 978-0-7864-2700-0. 
  18. ^„Definition of druze”.Dictionary.com. 2013-07-18. Приступљено2019-08-26. 
  19. ^Corduan 2013, стр. 107
  20. ^Mackey 2009, стр. 28
  21. ^Lev, David (25. 10. 2010).„MK Kara: Druze are Descended from Jews”.Israel National News. Arutz Sheva. Приступљено13. 4. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  22. ^Blumberg, Arnold (1985).Zion Before Zionism: 1838–1880. Syracuse, NY: Syracuse University Press. стр. 201.ISBN 978-0-8156-2336-6. 
  23. ^Rosenfeld, Judy (1952).Ticket to Israel: An Informative Guide. стр. 290. 
  24. ^Léo-Paul Dana (1. 1. 2010).Entrepreneurship and Religion.Edward Elgar Publishing. стр. 314.ISBN 978-1-84980-632-9. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  25. ^Terri Morrison; Wayne A. Conaway (24. 7. 2006).Kiss, Bow, Or Shake Hands: The Bestselling Guide to Doing Business in More Than 60CountriesСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата (illustrated изд.).Adams Media. стр. 259.ISBN 978-1-59337-368-9. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  26. ^Chatty, Dawn (2010-03-15).Displacement and Dispossession in the Modern Middle East. Cambridge University Press.ISBN 978-0-521-81792-9. 
  27. ^Simon Harrison (2006).Fracturing Resemblances: Identity and Mimetic Conflict in Melanesia and the West. Berghahn Books. стр. 121—.ISBN 978-1-57181-680-1. 
  28. ^абDoniger 1999
  29. ^Nejla M. Abu Izzeddin (1993).The Druzes: A New Study of their History, Faith, and Society. Brill. стр. 108.ISBN 978-90-04-09705-6. 
  30. ^Daftary, Farhad (2013-12-02).A History of Shi'i Islam. I.B.Tauris.ISBN 978-0-85773-524-9. 
  31. ^абвQuilliam 1999
  32. ^абвThe New EncyclopaediaBritannicaНеопходна слободна регистрација. Encyclopaedia Britannica. 1992.ISBN 9780852295533. „Druze religious beliefs developed out of Isma'ill teachings. Various Jewish, Christian, Gnostic, Neoplatonic, and Iranian elements, however, are combined under a doctrine of strict monotheism.” 
  33. ^Philip Khuri Hitti (1928).The Origins of the Druze People and Religion: With Extracts from Their Sacred Writings. Library of Alexandria. стр. 27—.ISBN 978-1-4655-4662-3. 
  34. ^Kamāl Sālibī (2005).The Druze: realities & perceptions. Druze Heritage Foundation. стр. 186 190.ISBN 978-1-904850-06-9. 
  35. ^Claude Reignier Conder (20. 9. 2018).Palestine. BoD – Books on Demand. стр. 80—.ISBN 978-3-7340-3986-7. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  36. ^Al-Rāfidān. Kokushikan Daigaku, Iraku Kodai Bunka Kenkyūjo. 1989. стр. 2—. 
  37. ^абRosenthal 2003, стр. 296
  38. ^абвKapur, Kamlesh (2010).History of Ancient India. Sterling Publishers Pvt. Ltd.ISBN 978-81-207-4910-8. 
  39. ^Nisan 2002, стр. 95.
  40. ^„Druze”. druze.org.au. 2015. Архивирано изоригинала 14. 2. 2016. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  41. ^Lewis 2002
  42. ^„Are the Druze People Arabs or Muslims? Deciphering Who They Are”.Arab America (на језику: енглески). Arab America. 8. 8. 2018. Приступљено13. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  43. ^абвDe McLaurin, Ronald (1979).The Political Role of Minority Groups in the Middle East. Michigan University Press.ISBN 9780030525964. „Theologically, one would have to conclude that the Druze are not Muslims. They do not accept the five pillars of Islam. In place of these principles the Druze have instituted the seven precepts noted above..” 
  44. ^„Druze”. Britannica. 
  45. ^Radwan, Chad K. (јун 2009).„Assessing Druze identity and strategies for preserving Druze heritage in North America”.Scholar Commons. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  46. ^J. Stewart, Dona (2008).The Middle East Today: Political, Geographical and Cultural Perspectives. Routledge.ISBN 9781135980795. 
  47. ^Al-Khalidi, Suleiman.„Calls for aid to Syria's Druze after al Qaeda kills 20”. Reuters. 
  48. ^„Syria: ISIS Imposes 'Sharia' on Idlib's Druze”. Архивирано изоригинала 20. 05. 2015. г. Приступљено18. 07. 2021. 
  49. ^Faith in the Holy Land -- the Druze community. 

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Међународне
Државне
Остале
Друзи насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Друзи&oldid=30536691”
Категорије:
Сакривене категорије:
[8]ページ先頭
©2009-2025 Movatter.jp