Држава јеорганизација која има монополвласти у одређеној друштвенојзаједници, поставља се каосила изнаддруштва ради заштите поретка.[1] Држава као организација у класном друштву заступа првенствено интересе владајуће класе, али својим деловањем обавезна је да штити интересе осталих делова друштва. Државе могу и не морају да будусуверене. На пример,федералне државе су чланицефедерације, и могу да имају само парцијални суверенитет, али су ипак државе.[1] Неке државе су потчињене спољашњем суверенитету илихегемонији, при чему ултиматнисуверенитет лежи у другој држави.[2] Државе које имају суверенитет су познате каосуверене државе.
Појам државе се може дефинисати по међународној и унутрашњој улози. На међународном нивоу држава је суверено тело.Суверенитет чине дефинисане и међународно признате границе и потпуна власт државе на тој територији (као и становништво које стално насељава територију државе). Када територија не испуњава те основне услове она постајенеуспела држава. Пример неуспеле државе јеСомалија, где не постоји власт која има суверенитет над територијом окруженом границама.
Две најзаступљеније теорије на нашим просторима о унутрашњој улози државе су:
Држава је апарат за принуду. По овој теорији држава постоји да би осигурала да свако испуни своје законске обавезе, као што су исплата дугова, поштовање приватне својине итд.
Држава испуњава принципе друштвеног уговора.Друштвени уговор је подразумевани уговор између сваког појединца и државе. Отац овог израза јеЖан Жак Русо. Друштвени уговор се заснива на томе да држава треба да заштитиприродна права сваке особе. Природна права су право на живот, право на слободу и право на имовину. У замену за ту заштиту, свака особа мора да испуњава одређене дужности према држави, као што је плаћање пореза. Оваква идеја улоге државе у друштвеном уговору је прихваћена у свим западним демократијама.
Атрибути државе су територија — географско пространство, становништво — људи настањени на територији који имају држављанство и државна власт — највиша и суверена. Термин „држава” се исто тако може односити на секуларне гране власти унутар државе,[3] често као начин наглашавања разлике од цркви ицивилних институција. Особе које говоре америчкиенглески често користе терминедржава ивлада каосинониме,[а] при чему се обе речи односе на организовану политичку групу која вршивласт над датом територијом.[4]
Многим људским друштвима су владале државе током миленијума, док су друга билабездржавна друштва. Током времена мноштво различитих форми је развијено, користећи разне врстеоправдања за своје постојање (као што јебожанско право краљева, теоријадруштвеног уговора, etc.). У 21. веку, модернанационална држава је предоминантна форма државе којој суљуди подложни.
Не постоји академскиконсензус по питању најподесније дефиниције државе.[5] Термин „држава” се односи на сет различитих, али међусобно повезаних и често преклапајућих, теорија о датом опсегу политичкихфеномена.[6] На чин дефинисања термина се може гледати као на део идеолошког сукоба, пошто различите дефиниције доводе до различитих теорија државних функција, и као резултат валидацију различитих политичких стратегија.[7] Према Џефрију иПејнтеру, „ако дефинишемосуштину државе на једном месту или ери, неминовно ћемо уочити да у неком другом времену или простору нешто што је такође схватано као држава има различитеесенцијалне карактеристике”.[8]
Још једна широко прихваћена дефиниција државе је дата наМонтевидејској конвенцији о Правима и дужностима државе из 1933. године. По овој дефиницији држава је простор који поседује следеће: перманентну популацију, дефинисану територију и владу који је способна да одржава ефективну контролу над кореспондирајућом територијом и да спроводи међународне односе са другим државама.[17]
Оно што уноси забуну у проблем дефинисања термина је да се појмови „држава” и „влада” често синонимно користе у свакодневној конверзацији, па чак и у неким академским предавањима. Према једној дефиниционој схеми, државе су нефизичке особе у смислумеђународног права, док су владе организације које сачињавају људи.[18] Однос између владе и њене државе има својство представништва и овлашћене агенције.[19]
Међународно право не садржи дефиницију државе. Покушаји чињени у том правцу, у оквиру Уједињених нација остали су безуспешни, због супротних идеолошких ставова и приступа овом питању.[20][б][в]
Тешкоће у дефинисању и утврђивању правних критеријума државе долазе делимично и отуда, што, посматрајући државу са становишта унутрашњег права имамо у виду, пре свега, њен однос према појединцима, њеним субјектима који су јој потчињени. Међутим са становишта међународног права, државу посматрамо првенствено у односу на друге државе, које су са правне тачке потпуно равноправне.[20]
Држава је организована заједница, а то претпоставља становништво настањено на једној одређеној територији. Номадским племенима која нису везана за једну територију није признато својство субјекта међународног права. Везе између државе и становништва су различите, зависно од личног положаја становника. Најмногобројнији и најзначајнији део становништва представљају држављани; они поседују на територији државе максимална права, али и најтеже обавезе. У односу на држављане, држава поседује пуну територијалну и персоналну надлежност, што значи да су држављани подвргнути извесним обавезама, на пример, војној, ако бораве на територији друге државе. Исто тако, држава има право дипломатске заштите свог држављанина, без обзира на место његовог боравка.[21]
Међу становништвом једне територије може бити и известан број страна чији је положај регулисан посебним унутрашњим прописима или међународним конвенцијама. Коначно, један део становништва може представљати и националну мањину која је подвргнута под специјални режим.[22]
Бројност становништва није увек одлучујући моменат, будући да има веома малих држава, нпр. Исланд или Луксембург. Нагла пролиферација држава уследила је кроз процес деколонизације, распадом Совјетског Савеза и насилним разарањем Југославије. Држава јесте статусни симбол за улазак у међународну заједницу, али треба додати да „мини” државе данас представљају велики проблем, који се нашао на дневном реду Генералне скупштине и Савета безбедности уназад последњих десет и више година. Многе од њих су само фиктивне државе, јер не поседују ни економски, ни безбедносни потенцијал за самосталан живот. Формална прокламација суверенитета не значи и ефективни суверенитет.[22]
Утврђена територија
Држава је територијална организација са сопственим механизмом. Другим речима, државна територија је други, битан елемент државе. Територија има и психолошки значај за народ; национални понос се буди кад је територија угрожена, нарочито историјска места везана за прошлост народа. Државна територија, по правилу, мора бити утврђена граничном линијом. Међутим, понекад политички мотиви имали су превагу над правним критеријумима, па су државе признате као субјекти и пре него што су биле утврђене државне границе.[22]
У току Првог светског рата признато је низ нових држава, а да питање њихове територије није било решено. Израел је проглашен за независну државу и примљен у чланство Уједињених нација, а да дефинитивно разграничење његове територије није извршено. Проблем је нарочито сложен у вези са признањем независности земаља које су тек изашле из колонијалног статуса. Колонијалне силе повлачиле су границе својих поседа зависно од моћи, потреба, интереса а често и међусобног ценкања; те околности су условиле да бивши колонијални поседи стицањем независности нису имали решен проблем својих сопствених граница. Но било би свакако неосновано при овако специфичним условима захтевати примену напред поменутих критеријума.[22]
Суверена власт
Трећи елемент, суверена власт, управо карактерише државу и по њему се држава разликује од осталих организација. Сувереност државне власти огледа се у супремацији државне власти према свим другим властима унутар те државе, у независности при обављању своје интерне мисије и своје функције на међународном плану. Суверена власт државе је изворна — оригинална, и не изводи се ни из какве друге власти. Тај изворни карактер власти немају, на пример, други субјекти међународног права, као што је било Друштво народа или данас Уједињене нације, које поседују изведену власт тј. власт коју су државе добровољно пренеле на те организације.[22]
Проблем дефинисања суверене власти изазива у пракси често велике тешкоће. Полази се обично од претпоставке да власт има ефективну контролу и моћ владања на целој територији. Поучан је у том погледу пример Финске 1917/18, која се отцепила од Русије у току Октобарске револуције, али су се на њеној територији водиле борбе. Комитет правника формиран од Друштва народа 1922, поводом спора између Финске и Шведске, по питању Аландских острва, у свом извештају истакао је:
Кроз дужи временски период нису постојали услови који се захтевају за формирање суверене државе. У јеку револуције и анархије недостајали су извесни битни елементи за постојање државе [...] Политички и друштвени живот био је дезорганизован; власт није била довољно јака да би се одбранила [...] надаље, оспорена је легалност законодавне Скупштине од већег дела становништва [...] Тешко је рећи ког датума је Финска Република дефинитивно конституисана као суверена држава у правом смислу речи. То свакако није био случај пре но што је створена стабилна политичка организација и пре но што су јавне власти постале довољно јаке да се заштите на целој територији земље, без помоћи страних трупа.[22]
Сукцесија држава је правни процес у међународном праву који означава промену територијалног суверенитета, при чему једна држава замењује другу у међународно признатим правима и обавезама на одређеној територији. Овај процес се може догодити на разне начине, као што су разбијање држава, уједињење, припајање или стицање независности.[23]
^Ова два појма су посебно синонимна кад се фразирају као "the state" и "the government".
^Влада Велике Британије у свом коментару поводом нацрта Декларације о правима и дужностима држава приметила је да таква Декларација треба да почне дефиницијом »државе«. Делегат Сирије такође се залагао у истом смислу. Комисија за међународно право одбила је овај предлог са мотивацијом да би једна таква дефиниција била некорисна. Види, UN. Doc. offic. de la IV Sess. de A. G. (1949). стр. 187., 195,196
^Конвенција о правима и дужностима држава прихваћена у Монтевидеу дефинише државу на следећи начин:„Држава као личност међународног права мора поседовати следеће квалификације:
^абвThompson, Della, ур. (1995). „state”.Concise Oxford English Dictionary (9th изд.). Oxford University Press. „3 (alsoState)a an organized political community under one government; a commonwealth; a nation.b such a community forming part of a federal republic, esp the United States of America”
^For example, theVichy France (1940—1944) officially referred to itself asl'État français (the French state).
