Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Доналд Трамп

С Википедије, слободне енциклопедије
Доналд Трамп
Службени портрет (2025)
Лични подаци
Пуно имеДоналд Џон Трамп
Датум рођења(1946-06-14)14. јун 1946.(79 год.)
Место рођењаКвинс,Њујорк,САД
Религијапрезвитеријанство[1]
УниверзитетУниверзитет Пенсилваније
Занимање
  • политичар
  • предузетник
  • медијска личност
Супружници
Деца
РодитељиФред Трамп
Мери Ен Трамп
Политичка каријера
СтранкаРепубликанска (1987—1999, 2009—2011, 2012—данас)
Остале
странке
Тренутна функција
Функцију обавља од 20. јануара 2025.
ПотпредседникЏеј-Ди Венс
ПретходникЏо Бајден
20. јануар 2017 — 20. јануар 2021.
ПотпредседникМајк Пенс
ПретходникБарак Обама
НаследникЏо Бајден
Званични веб-сајт

Потпис

Овај чланак је део серије о
Доналду Трампу

45. и 47.Председник САД






Трампов потпис

Доналд Џон Трамп (енгл.Donald John Trump;Њујорк,14. јун1946) амерички је политичар, медијска личност и предузетник. Од 2025. обавља функцију 47.председника САД, док је у периоду од 2017. до 2021. био 45. председник. ПослеГровера Кливленда је други председник у историји САД који служи два одвојена мандата.

Своју кандидатуру за председника на изборима 2016. најавио је у јуну 2015. као кандидатРепубликанске странке, чији је члан од 2012. Након победе на унутарстраначким изборима, Трамп је однео победу и напредседничким изборима одржаним 8. новембра 2016, победивши противкандидаткињу изДемократске странке,Хилари Клинтон, иако је освојила 2,8 милиона више укупних гласова на националном нивоу од Трампа. Трамп је добио 304 електорска гласа наспрам 227 које је добила Хилари Клинтон, чиме је и званично изабран за 45. председника САД.

Дана 20. јануара 2017. званично јеинаугурисан и ступио је на дужност председника САД.[2] Током првог мандата је у унутрашњој политици драстично ограничиоимиграцију у САД, започео је градњу зида на граници саМексиком, реформисао је порески систем и умањио износ који плаћају грађани и велики послодавци, а такође је именовао три судије уВрховни суд. У спољној политици је наставиорат у Сирији, признаоЈерусалим као главни градИзраела и тамо преместио амбасаду, напустиоПариски споразум, побољшао односе саСеверном Корејом и заоштрио односе саИраном, што је кулминирало повлачењем из нуклеарног споразума и нападом дроном наКасема Солејманија. Инсистирао је на томе и да земље чланицеНАТО пакта плаћају свој део чланарине, уместо дотадашњег покрића тог дела од стране САД. Такође је заоштрио трговински рат са Кином и појачао реторику према њој.

Напредседничким изборима 2020. је изгубио од кандидата демократаЏоа Бајдена, али је одбио да призна пораз, наводећи изборну превару која се углавном доводи у везу са гласовима који су послати поштом. После немира, који су укључивали ијуриш демонстраната наКапитол, повукао се али није присуствоваоинаугурацији Џоа Бајдена.Представнички дом САД је покренуо други покушај за његовимпичмент, који је као и први прошао доСената, али такође као и први није имао довољно гласова, па није прошао.

Релативно лако је освојио номинацију Републиканске странке запредседничке изборе 2024. и током кампање је преживеопокушај атентата уПенсилванији, док је други покушај спречен пре него што је испаљен метак. На изборима је победио потпредседницу САДКамалу Харис, и том приликом је по први пут у 21. веку одпредседничких избора 2004. био кандидат из Републиканске странке који је освојио највише народног гласа.Инаугурисан је 20. јануара 2025. Покретач је политичког покрета познатог каотрампизам.

Младост

[уреди |уреди извор]

Доналд Џон Трамп рођен је14. јуна1946. уКвинсу, предграђуЊујорка, у америчкој државиЊујорк, као најмлађе од петоро деце. Трампов отац, Фред Трамп (1905—1999), рођен је у Њујорку, као дете немачких имиграната изКарлштата, док је његова мајка, Мери Ен МекЛод (1912—2000), шкотског порекла. Трамп има две сестре, Мери Ен и Елизабет, и брата Роберта (1948—2020[3]), док је његов други брат, Фред Млађи, преминуо1981. од последицаалкохолизма.

Трампов отац био је један од најистакнутијих грађевинских магната у Њујорку.[4]

Порекло

[уреди |уреди извор]

Трамп је немачког са очеве, и шкотског порекла са мајчине стране. Родитељи Трамповог оца и мајке рођени су уЕвропи. Трампов отац, Фред, рођен је уБронксу, док је његова мајка, Мери Ен, емигрирала у Њујорк из свог родног места уШкотској. Фред Трамп и Мери Ен упознали су се у Њујорку и венчали1936, а породицу су одгајали уКвинсу, једном од пет области града Њујорка.[5]

Осамнаестогодишњи Трамп на Њујоршкој војној академији,1964.

Трампов стриц, Џон. Г. Трамп, био је професор наМасачусетском технолошком институту од 1936. до1973. и учествовао је у радарским истраживањима за времеДругог светског рата. Џон Трамп је помогао на унапређењу рендгена што је продужило живот пацијентима оболелим од рака.ФБИ је1943. наложио Џону Трампу да истражи документаНиколе Тесле, након смрти познатог научника у хотелу Њујоркер.[6]

Трампов деда, Фредерик Трамп, стекао је богатство отварајући ресторане и пансионе уКанади.[7]

Религија породице Трамп била јеЛутеранизам, али Трампови родитељи припадали су Америчкој реформисаној цркви. Породично презиме првобитно је гласилоDrumpf док није промењено уTrump (Трамп) за времеТридесетогодишњег рата у седамнаестом веку.

Образовање

[уреди |уреди извор]

Већи део раног детињства Трамп је провео на имањима своје породице у Њујорку. Са тринаест година, Трамп је уписао Њујоршку војну академију уКорнволу, држави Њујорк, где је завршио осми разред и средњу школу. Пошто је био енергично дете, Трампови родитељи су сматрали да ће похађањем војне академије моћи да каналише своју енергију на добар начин.

Приликом интервјуа1983. године, Трампов отац, Фред, изјавио је да је Доналд био „прилично жесток дечак”.[8]

Трамп је две године похађао Фордам Универзитет уБронксу, а потом и Вортон пословну школу наУниверзитету Пенсилваније. Дипломирао јеекономију маја 1968. године.

Накратко је регрутован токомВијетнамског рата, али није служио уАмеричкој војсци.

Пословна каријера

[уреди |уреди извор]

Некретнине

[уреди |уреди извор]

Почевши од1968. године, Трамп је био запослен у очевој компанији за некретнине,Trump Management која је поседовала расно одвојене станове за изнајмљивање средње класе у спољним општинама Њујорка.[9][10] Године1971. отац га је поставио за председника компаније и он је почео да користиТрампову организацију као кровни бренд.[11]Рој Кон је био Трампов адвокат и ментор 13 година 1970-их и 1980-их.[12]1973. Кон је помогао Трампу да противтужи владу САД за 100 милиона долара (еквивалентно 708 милиона долара у 2024)[13] због оптужби да Трампова имовина има расну дискриминаторну праксу. Трампове противтужбе су одбачене, а владин случај је решен тако што су Трампови потписали декрет о сагласности о десегрегацији.[14] Помажући Трампове пројекте, Кон је био саветник чије су мафијашке везе контролисале грађевинске синдикате.[15] Кон упознао политичког консултантаРоџера Стоуна са Трампом, који је ангажовао Стоунове услуге да се бави савезном владом.[16] Између1991. и2009. поднео је захтев за заштиту од стечаја у складу рса Поглављем 11 за шест својих предузећа:Хотел Плаза на Менхетну, казина уАтлантик Ситију, и компанијуТрамп Хотели и Казино ризорт.[17]

1992. Трамп, његова браћа и сестре Меријан, Елизабет и Роберт и његов рођак Џон В. Волтер, сваки са по 20 процената удела, формирали суAll County Building Supply & Maintenance Corp. Компанија није имала канцеларије и наводно је била лажна компанија за плаћање продавцима који пружају услуге и залихе за Трампове јединице за изнајмљивање, а затим фактурисање тих услуга и залиха Трамповом менаџменту са маржама од 20–50 посто и више. Власници су поделили приходе остварене маржама. Повећани трошкови су искоришћени за добијање одобрења државе за повећање закупнина његових јединица стабилизованих рентом.[18]

Развој догађаја на Менхетну и Чикагу

[уреди |уреди извор]
Трамп 1985. са моделом једног од његових прекинутих развојних пројеката на Менхетну[19]

Трамп је привукао пажњу јавности1978. покретањем првог породичног подухвата на Менхетну, реновирања напуштеногхотела Комодоре, поред Гранд Централ Терминала.[20] Финансирање је олакшано са 400 милиона долара градског пореза на имовину коју му је организовао његов отац који је такође, заједно саХајатом, гарантовао 70 долара милиона банкарског кредита за изградњу.[10][21] Хотел је поново отворен 1980. године каоХотел Гранд Хајат,[22] и исте године је добио права за развојТрамп торња, небодера мешовите намене у центру Менхетна.[23] У згради се налази седиште Трамп корпорејшон и ТрамповогПАК- а и била је његова примарна резиденција до2019.[24] Трамп је1988. године купио хотел Плаза кредитом од конзорцијума 16 банака.[25] Хотел је1992. године поднео захтев за заштиту од стечаја, а месец дана касније одобрен је план реорганизације којим су банке преузеле контролу над имовином.[26]

Године1995. платио је преко 3 милијарди долара банкарских кредита, а зајмодавци су запленили хотел Плаза заједно са већином његове друге имовине у „великом и понижавајућем реструктурирању“ које му је омогућило да избегне лични банкрот.[27][28] Адвокат главне банке рекао је о одлуци банака да су се "сви сложили да би му било боље да је жив него мртав".[27] Трамп је1996. године купио и реновирао углавном празан небодер са 71 спратом наВолстриту 40, касније преименован у Трампову зграду.[29] Почетком 1990-их добио је право на развој земљишта од 70-acre (28 ha) тракт у насељуЛинколн сквер у близини рекеХадсон. Борећи се са дугом из других подухвата 1994. године, продао је већину свог интереса у пројекту азијским инвеститорима, који су финансирали завршетак пројекта,Риверсајд Саут.[30] Трампов последњи велики грађевински пројекат био је 92-спратни мешовитиТрамп међународни хотел и торањ уЧикагу који је отворен 2008. Године2024.Њујорк Тајмс иПроПублика су објавили да Пореска служба истражује да ли је два пута отписао губитке настале прекорачењем трошкова изградње и заосталом продајом стамбених јединица у згради за коју је у својој пореској пријави из2008. године прогласио да је безвредна.[31]

Казина у Атлантик Ситију

[уреди |уреди извор]
The entrance of the Trump Taj Mahal, a casino in Atlantic City. It has motifs evocative of the Taj Mahal in India.
Улаз у Трампов Тај Махал уАтлантик Ситију

Године1984. Трамп је отвориоХарах у Трамп плази, хотел и казино, уз финансијску и управљачку помоћХолидеј Корпорејшон.[32] Било је неисплативо, и платио је Холидеју 70 милиона долара умају1986. да преузме искључиву контролу.[33] Године1985. купио је неотворени хотел Атлантик Сити Хилтон и преименовао га уТрампов замак.[34] Оба казина су 1992. поднела захтев за заштиту од стечаја у складу са Поглављем 11.[35] Трамп је1988. године купио трећи објекат у Атлантик Ситију,Трамп Таџ Махал. Финансиран је са 675 милиона долара уџанк обвезницама, завршен за 1,1 милијарди долара и отваренаприла1990.[32] Поднео је захтев за заштиту од стечаја из Поглавља 111991. године. Према одредбама споразума о реструктурирању, он се одрекао половине свог почетног удела и лично гарантовао будући учинак.[36] Да би смањио својих 900 милиона долара личног дуга, продао је авио-компанијуТрамп Шатл; његову мегајахтуТрамп Принцеза, која је била изнајмљена његовим казинима и држана у пристаништу; и другим пословима.[37] Трамп је1995. основаоТрамп хотели и казино ризорти (ТХКР), који је преузео власништво над Трамп Плазом.[38] ТХКР је купио Таџ Махал и Трамп замак1996. и банкротирао2004. и2009. године, остављајући му 10 проценат власништва.[32] Остао је на челу до 2009.[39]

Клубови

[уреди |уреди извор]

1985. Трамп је купио имањеМар-а-Лаго уПалм Бичу на Флориди.[40] Године1995. претворио је имање у приватни клуб уз накнаду за иницијацију и годишње чланарине. Наставио је да користи крило куће као приватну резиденцију.[41] Клуб је прогласио својом примарном резиденцијом2019.[24] Почео је да гради и купује голф терене1999. године, поседујући 17 голф терена до2016.[42]

Лиценцирање имена Трамп

[уреди |уреди извор]

Трампова организација је лиценцирала име Трамп за потрошачке производе и услуге, укључујући храну, одећу, курсеве учења и кућни намештај.[43] ПремаВашингтон посту, постоји више од 50 уговора о лиценцирању или управљању који укључују његово име, и они су генерирали најмање 59 милиона долара за своје компаније.[44] До2018. само две компаније за широку потрошњу су наставиле да лиценцирају његово име.[43]

Споредни подухвати

[уреди |уреди извор]
Trump, Doug Flutie, and an unnamed official standing behind a lectern with big, round New Jersey Generals sign, with members of the press seated in the background
Трамп и квотербек Њу Џерси џенералсаДаг Флути на конференцији за штампу уТрамповом торњу 1985.

Године1970. Трамп је уложио 70.000 долара да би добио рачуне као копродуцент бродвејске комедије.[45] Септембра1983. купио јеЊу Џерси џенералсе, тим уФудбалској лиги Сједињених Држава. Након сезоне1985, лига се распала, углавном због њеног покушаја да пређе на јесењи распоред (када би се такмичила саНационалном фудбалском лигом (НФЛ) за публику) и покушаја да изнуди спајање са НФЛ-ом доношењем антимонополског одела.[46] Трамп и његов хотел Плаза били су домаћини неколико бокс мечева у конгресној дворани Атлантик Ситија.[32][47] Године1989. и1990. позајмио је своје име бициклистичкој етапној трциТур де Трамп, покушај да се створи амерички еквивалент европским тркама као што суТур де Франс илиЂиро д'Италија.[48] Од1986. до1988. куповао је значајне пакете акција у разним јавним предузећима, сугеришући да намерава да преузме компанију, а затим продао своје акције ради профита,[49] што је навело неке посматраче да помисле да се бавиогринмејлом.[50]Њујорк тајмс је открио да је у почетку зарадио милионе долара у таквим трансакцијама акцијама, али је „изгубио већину, ако не и све, те добити након што су инвеститори престали да озбиљно схватају његове разговоре о преузимању“.[49]

1988. Трамп је купиоИстерн Ерлајнс Шатл, финансирајући куповину са 380 милиона долара (еквивалентно 1.010 милиона долара у 2024)[13] у кредитима од синдиката 22 банке. Авиокомпанију је преименовао уТрамп шатл и управљао њом до 1992.[51] Каснио је са својим кредитима1991. године, а власништво је прешло на банке.[52] Године1996. купио јеМис универзума, укључујућиМис САД иМис Тин САД.[53] Због неслагања саСи-би-си-ом око заказивања, одвео је оба такмичења наНи-би-си-ом2002.[54][55] Године2007. добио је звезду наХоливудској стази славних за свој рад као продуцент Мис Универзума.[56] NBC и Унивизија су одустали од такмичења у јуну2015. као реакцију на његове коментаре о мексичким имигрантима.[57]

Трамп је2005. године био суоснивачТрамп универзитета, компаније која је продавала семинаре о некретнинама за до 35.000 долара. Након што су власти државе Њујорк обавестиле компанију да је њено коришћење „универзитета“ прекршило државни закон (пошто није била академска институција), њено име је промењено у Трамп предузетничка иницијатива2010.[58] Држава Њујорк је2013. поднела захтев од 40 милиона долара грађанске тужбе против Универзитета Трамп, наводећи да је компанија давала лажне изјаве и преварила потрошаче. Поред тога, две групне тужбе су поднете федералном суду против Трампа и његових компанија. Интерни документи откривају да су запослени добили инструкције да користе приступ тешкој продаји, а бивши запослени су сведочили да је Трамп универзитет преварио или лагао своје студенте.[59] Убрзо након што је победио на председничким изборима 2016, пристао је да плати укупно 25 милиона долара за решавање три случаја.[60]

Фондација

[уреди |уреди извор]

Фондација Доналд Џ. Трамп је била приватна фондација основана1988.[61] Од1987. до2006. Трамп је својој фондацији дао 5,4 милиона долара који су потрошени до краја 2006. Након што је донирао укупно 65.000 долара у периоду 2007–2008, престао је да донира било каква лична средства у добротворне сврхе,[62] које су добиле милионе од других донатора, укључујући 5 милиона долара одВинса Макмана. Фондација је давала добротворним организацијама које се односе на здравље и спорт, конзервативне групе,[63] и оним које су одржавале догађаје на Трамповим имањима.[62]Вашингтон Пост је2016. године известио да је фондација починила неколико потенцијалних правних и етичких кршења, укључујући наводно самопословање и могућуутају пореза.[64] Исте године, државни тужилац Њујорка утврдио је да фондација крши државни закон, јер тражи донације без подношења обавезних годишњих екстерних ревизија, и наложио јој да одмах прекине активности прикупљања средстава у Њујорку.[65] Трампов тим је удецембру2016. објавио да ће фондација бити распуштена.[66] Ујуну2018, канцеларија државног тужиоца Њујорка поднела је грађанску тужбу против фондације, Трампа и његове одрасле деце, тражећи 2,8 милиона долара за реституцију и додатне казне.[67] Удецембру 2018. године, фондација је престала са радом и исплаћивала своју имовину другим добротворним организацијама.[68] Уновембру2019, судија државе Њујорк наложио је Трампу да плати 2 милиона долара групи добротворних организација због злоупотребе средстава фондације, делом за финансирање његове председничке кампање.[69]

Правни послови и стечајеви

[уреди |уреди извор]

Према прегледу државних и савезних судских досијеа који је спровеоUSA Today 2018. године, Трамп и његова предузећа били су укључени у више од 4.000 државних и савезних правних поступака.[70] Иако он није поднео захтев за лични банкрот, његове компаније за хотеле и казино у Атлантик Ситију и Њујорку су шест пута поднеле захтев за заштиту од банкрота у складу са Поглављем 11 између1991. и2009.[71] Наставили су да раде док су банке реструктурирале дуг и смањиле његов удео у имовини.[71] Током 1980-их, више од 70 банака позајмило је Трампу 4 милијарди долара.[72] Након његових корпоративних банкрота раних 1990-их, већина великих банака, са изузеткомДојче банке, одбила је да му позајми.[73] Наконнапада на Капитол 6. јануара, банка је одлучила да убудуће не послује са њим или његовом компанијом.[74]

Богатство

[уреди |уреди извор]
Ivana Trump and King Fahd shake hands, with Ronald Reagan standing next to them smiling
Трамп (крајње десно) и супруга Ивана на државној вечери за краљаФахда од Саудијске Арабије 1985. са председникомРоналдом Реганом и првом дамомНенси Реган

Трамп је често говорио да је каријеру започео „малим зајмом од милион долара“ од свог оца и да је морао да га врати са каматама.[75] Позајмио је најмање 60 милиона долара од свог оца, углавном није отплаћивао кредите, а добио је још 413 милиона долара (еквивалент за 2018, коригован за инфлацију) од очеве компаније.[18][76] Представљајући се као званичник Трампове организације по имену "Џон Барон" Трамп је1984. позвао новинара Џонатана Гринберга, покушавајући да добије виши ранг наФорбсовој листи 400 најбогатијих Американаца.[77] Трамп је самопроцењивао своју нето вредност у широком распону: од најниже вредности од минус 900 милиона долара1990. године, до највише 10 милијарди долара у2015.[78] Године 2024.Форбс је проценио његову нето вредност на 2,3 милијарди долара и сврстао га као 1.438. најбогатију особу на свету.[79]

Медијска каријера

[уреди |уреди извор]
Трампова звезда наХоливудској стази славних

Трамп је произвео 19 књига под својим именом, од којих су већину написали или конаписалигоустврајтери.[80] Његова прва књига,Уметност договора (1987), била је бестселерЊујорк Тајмса, аЊујоркер је заслужан за то што је Трамп постао познат као „амблем успешног тајкуна“.[81] Књигу је под Трамповим именом написаоТони Шварц, који се представљао као коаутор. Трамп је имаокамео улоге у многим филмовима и телевизијским емисијама од1985. до2001.[82] Почевши од 1990-их, Трамп је 24 пута гостовао уемисијиХауарда Стерна.[83] Имао је свој кратки радио програм за разговоре,Trumped! , од2004. до2008.[84] Од2011. до2015. био је гостујући коментатор наFox & Friends.[85] Трамп, који је био чланСДГ - АФТРУ од1989. године, поднео је оставку како би избегао дисциплинско саслушање у вези санападом на Капитол.[86] Два дана касније, синдикат га је трајно забранио.[87]

Шегрт иШегрт славних

[уреди |уреди извор]

ПродуцентМарк Бурнет учинио је Трампа ТВ звездом[88] када је створиоШегт, који је Трамп копродуцирао и водио од2004. до2015. (укључујући варијантуШегрт славних). У емисијама је био супербогати извршни директор који је елиминисао такмичаре узфразу „отпуштен си“.Њујорк тајмс је назвао његов портрет „веома ласкавим, веома фикционализованим“. Емисије су поново направиле Трампову слику за милионе гледалаца широм земље.[89][90] Са повезаним уговорима о лиценцирању, зарадио је више од 400 милиона долара.[91]

Политички ангажман 1988—2015.

[уреди |уреди извор]

Трамп је први пут изразио интересовање да се кандидује за председника 1987. године, када је потрошио 100.000 долара да му неколико листова објаве написе преко целе странице у којима је критиковао америчку одбрамбену политику.[92][93] Иако је 1988, 2004. и 2012. године наговестио намеру да се кандидује за председника, а 2006. и 2014. године за гувернера Њујорка, није ушао у трке.[94][95]Сматран је потенцијалним кандидатом за потпредседникаЏорџа Буша старијег на изборној листи Републиканске странке 1988. године, али је то место припалоДену Квејлу. Није још разјашњено да ли је Трамп самог себе предложио за то место или је то урадио Бушов штаб.[96]

Године 1999. поднео је захтев истраживачком одбору да испита има ли шансе за председничку номинацију на листи Реформске странке на изборима 2000. године.[97] Анкета из јула 1999. године показала је да Трамп против вероватног републиканског кандидата Џорџа Буша Млађег и вероватног демократског кандидата Ал Гора има седам процента подршке.[98] На крају је одустао од трке због борби унутар Реформске странке, али је упркос томе победио на примарним страначким изборима у Калифорнији и Мичигену.[99][100][101][102]

Октобра 1999. Трамп је гостовао у емисији водитеља Лерија Кинга на Си-Ен-Ен-у и говорио о бомбардовању Косова. На питање Лерија Кинга шта мисли о томе и шта би он урадио да је на месту Клинтона, Трамп је одговорио:

Па, ја бих то урадио мало другачије и знам да ће то свима звучати грозно. Али, погледајте хаос који су направили на Косову. Мислим, ми можемо рећи да смо изгубили мало људи. Наравно, имали смо авионе који су летели 75.000 стопа горе у ваздуху и бацали бомбе. Али, погледајте шта смо урадили тој земљи, тим људима и смртне случајеве која смо проузроковали. Е сад, све то нисмо изазвали ни ми, ни наши савезници, зато што смо били високо горе у ваздуху у авионима. Али, у неком моменту, требало је да пошаљете копнене снаге како не би свако могао прелазити границе и радити све остало. Већина људи се слаже с тим. Е сад, да ли би људи онда страдали? Вероватно, вероватно још више. Али, барем на крају, било би далеко мање смртних случајева. И не бисте имали хаос и терор који имате управо сада. Тако да, знате, не знам да ли то сматрају успехом, зато што ја то не сматрам успехом.

[103]

Кандидатура за председника САД 2016.

[уреди |уреди извор]

Дана16. јуна2015. године, Трамп је најавио своју кандидатуру за председникаСАД у Трамп Кули (енгл.Trump Tower), у Њујорку. Кандидовао се као чланРепубликанске странке. Скренуо је пажњу на питања домаће политике, попут проблема илегалних имиграција, експлоатације америчких радних места, на национални дуг САД, иисламски тероризам. Слоган кампање је „Начинимо Америку величанственом поново” (енгл.Make America Great Again), по узору на слоганРоналда Регана.[104]

Кампања Доналда Трампа се увелико противила владајућој класи Републиканске странке, која није желела аутсајдера као кандидата уопштим изборима и плашила се да би Доналд Трамп променио углед Републиканске Странке, због политичког неискуства.[105] Међутим, Трамп увелико води у трци као претендент за председника, већином због неизмерног покрића од странемедија и способности да сам себи финансира кампању, у односу на политичаре који се служе политичким акционим комитетима (удружења која финансирају политичке кампање путем донора).[106] Такође, често добија подршку од јавних личности, а његове присталице га хвале јер „говори онако како јесте” (у односу на политичко-коректни приступ других кандидата).[107]

Трампов торањ, симбол Трампове пословне империје, налази се на Њујоршкој петој авенији
Доналд Трамп држи говор пред својим присталицама у Аризони током своје председничке кампање

Дана3. маја 2016. године, након што је победио на изборима уИндијани, Доналд Трамп је званично претпостављен да ће освојити номинацију Републиканске странке од стране председника странке,Рајнса Прибуса.[108] Само пар сати касније, Бивши председник Мексика,Висенте Фокс Кесада је упутио јавно извињење Трампу за погрдне коментаре које је изјавио поводом његове политике и кандидатуре у прошлости.[109] Захваљујући освојеним делегатима у Северној Дакоти,26. маја 2016. Доналд Трамп је премашио неопходних 1,237 делегата потребних за председничку номинацију у оквиру Републиканске странке.[110]

Избор за 45. председника САД

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Председнички избори у САД 2016.

Након једне од најдужих и најинтензивнијих кампања у Америчкој изборној историји, Трамп је изабран за 45. председника САД,8. новембра 2016.[111] Већина анкета и стручњака предвиђали су победу Хилари Клинтон, међутим, Трамп је тријумфовао у кључним државама попутФлориде,Охаја,Северне Каролине,Мичигена иПенсилваније, које су на председничким изборима 2008. и 2012. гласале за демократског кандидата.

Барак Обама и Доналд Трамп током састанка у Белој кући,10. новембра 2016. године.

Трамп је освојио 46,3% гласова на националном нивоу, 62.652.263, док је Хилари Клинтон припало 48,2%, 65.124.828.[112] Будући да се Амерички председник бира гласовимаЕлекторског колеџа САД, а не на директним изборима, кандидат који добије више електора бива изабран за председника. Иако не постоји законска обавеза да електори подрже кандидата који је освојио највише гласова у њиховој савезној држави, гласање у електорском колеџу углавном одражава изборне резултате. Трамп је тренутно обезбедио подршку 306 електора, што је за 36 више од 270, колико је потребно за победу. Хилари Клинтон тренутно има подршку 232 електора.[113] Трамп је био изабран са мање гласова на националном нивоу, што се десило први пут након2000. да један кандидат постане председник САД са мање гласова од свог противника.Џорџ В. Буш је напредседничким изборима 2000. победио, освојивши мање гласова од свог противкандидата, демократеАл Гора.

Трампова победа изазвала је серију протеста у неколико америчких градова.[114] Противници новоизабраног председника покренули су петицију којом се од електорског колеџа захтева да изгласају Хилари Клинтон за председника, будући да је Клинтонова освојила два милиона гласова више од Трампа на националном нивоу.[115]Кандидат странке Зелених, Џил Стајн, затражила је поновно пребројавање гласова[116] у држави Висконсин, као и у Мичигену и Пенсилванији, у којима је Трамп однео тесне победе.

Гласови су поново били пребројани у Висконсину и Мичигену, док је суд у Пенсилванији одбио такав захтев. Трамп је захтеве за поновним пребројавањем гласова назвао преваром.[тражи се извор]

Први председнички мандат (2017—21)

[уреди |уреди извор]

Председничка транзиција

[уреди |уреди извор]

Сходно Америчким законима, у периоду између избора и инаугурације новог председника, изабрани председник саставља кабинет и долази до постепене транзиције власти. Овлашћења одлазећег председника у тромесечном периоду преносе се на изабраног председника. Доналд Трамп је званично постао 45. председник САД20. јануара2017.

Трамп полаже заклетву као 45. председник САД на Капитол хилу

Трамп је већ био номиновао неколико кандидата на кључне позиције у администрацији. За већину именовања у председничкој администрацији потребна је сагласностСената САД, са изузетком позиције шефа особљаБеле куће.

Састав Трампове администрације

[уреди |уреди извор]
ПозицијаИме кандидатаМандат
ПредседникДоналд Трамп20. јануар201720. јануар2021.
ПотпредседникМајк Пенс20. јануар201720. јануар2021.
Државни секретарРекс Тилерсон
Мајк Помпео
1. фебруар201731. март2018.
26. април201820. јануар2021.
Секретар за финансијеСтивен Мнучин13. фебруар201720. јануар2021.
Секретар одбранеЏејмс Матис
Марк Еспер
20. јануар20171. јануар2019.
23. јул20199. новембар2020.
Државни правобранилацЏеф Сешонс
Вилијам Бар
9. фебруар20177. новембар2018.
14. фебруар201923. децембар2020.
Секретар за унутрашње пословеРајан Зинке
Дејвид Бернхард
1. март20172. јануар2019.
11. април201920. јануар2021.
Секретар за пољопривредуСони Перду25. април201720. јануар2021.
Секретар за трговинуВилбур Рос28. фебруар201720. јануар2021.
Секретар за радАлександар Акоста
Јуџин Скалија
28. април201719. јул2019.
30. септембар201920. јануар2021.
Секретар за здравство и социјалне службеТом Прајс
Алекс Азар
10. фебруар201729. септембар2017.
29. јануар201820. јануар2021.
Секретар за образовањеБетси ДеВос7. фебруар20178. јануар2021.
Секретар за изградњу и урбани развојБен Карсон2. март201720. јануар2021.
Секретар за транспортИлејн Чао31. јануар201711. јануар2021.
Секретар за енергетикуРик Пери
Ден Бруилет
2. март20171. децембар2019.
4. децембар201920. јануар2021.
Секретар за борачка питањаДејвид Шулкин
Роберт Вилки
14. фебруар201728. март2018.
30. јул201820. јануар2021.
Секретар за националну безбедностЏон Ф. Кели
Кирстен Нилсен
Чед Вулф (в.д.)
20. јануар201731. јул2017.
6. децембар201710. април2019.
13. новембар201911. јануар2021.
Шеф особља Беле кућеРајнс Прибус
Џон Ф. Кели
Марк Медоуз
20. јануар201731. јул2017.
31. јул20172. јануар2019.
31. март202020. јануар2021.
Управник агенције за заштиту животне срединеСкот Пруит
Ендру Вилер
17. фебруар20179. јул2018.
28. фебруар201920. јануар2021.
Директор канцеларије за менаџмент и буџетМик Мулвани
Расел Вот
16. фебруар201731. март2020.
22. јул202020. јануар2021.
Амбасадор при Уједињеним нацијамаНики Хејли
Кели Крафт
25. јануар201731. децембар2018.
12. септембар201920. јануар2021.
Представник САД за трговинску политикуРоберт Лајтхизер15. мај201720. јануар2021.
Управник агенције за мала и средња предузећаЛинда МекМахон
Ховита Каранза
14. фебруар201712. април2019.
14. јануар202020. јануар2021.
Директор националне обавештајне службеДен Коутс
Џон Ратклиф
16. март201715. август2019.
26. мај202020. јануар2021.
ДиректорЦентрално обевештајне агенцијеМајк Помпео
Џина Хаспел
23. јануар201726. април2018.
21. мај201820. јануар2021.

На место Државног секретара, једну од најважнијих позиција у администрацији, Трамп је именовао генералног директора нафтне компанијеЕксон мобил, бизнисмена,Рекса Тилерсона.[117]Тилерсон је привукао пажњу јавности због пословних веза са Русијом и добрим односима са Владимиром Путином. Тилерсон је претходно био директор заједничке Руско-Америчке нафтне компаније.

Остала именовања

[уреди |уреди извор]

На позицију саветника председника, Трамп је номиновао Стива Бенона[118], што је изазвало контроверзе у одређеним круговима, будући да је Бенон радио као уредник интернет сајтаБрејтбарт Њуз, који неки карактеришу као крајње десничарски. Бенон је такође оптужен заАнтисемитизам.

На позицију саветника за националну безбедност, Трамп је номиновао пензионисаног генерала Мајкла Т. Флина, док је за директораЦентралне обавештајне агенције номиновао сенатора изКанзаса, Мајка Помпеа.

Инаугурација и ступање на дужност

[уреди |уреди извор]

Трамп је ступио на дужност као 45. Председник Сједињених Држава 20. јануара 2017. Његовој инаугурацији присуствовало је око милион људи.[119]У првим данима свог мандата, Трамп је потписао бројна извршна наређења, а између осталог и указ о повлачењу САД из споразума о Транспацифичком партнерству[120] (ТПП) што је било једно од његових обећања током предизборне кампање. Трамп је предузео и прве кораке ка поништавању Обаминог закона о здравственој заштити.

Трампова администрација је27. јануара 2017. донела уредбу којом се привремено забрањује улазак у САД држављанима седам већински муслиманских земаља,Ирана,Ирака,Либије,Сирије,Јемена,Судана иСомалије.[121]

Трамп је истакао да је циљ ове уредбе спречавање радикалних исламских терориста да уђу на територију САД, и заштита националне безбедности. Уредба је изазвала бројне протесте широм САД и неколико европских земаља. Неколико удружења за заштиту грађанских права поднело је тужбу против Трампа због уредбе о забрањивању уласка избеглица у САД.[122]

Амерички Федерални суд блокирао је примену Трампове уредбе, а Апелациони суд је одбацио захтев америчког министарства правде да уредба поново ступи на снагу.[123]

Осуђујући одлуку федералног судије, Трамп је рекао да таква пресуда угрожава безбедност земље и најавио да ће одлука бити поништена. Током своје прве самосталне конференције за штампу као председника, Трамп је рекао да његова администрација ради на новој извршној уредби, којом ће бити замењена претходна уредба, а у циљу заштите америчких грађана од тероризма.[124]

Трампов сукоб са неколико водећих америчких медија наставио се и током његовог мандата. Амерички председник је у неколико наврата оптужио медије да шире лажне вести о његовој администрацији, као и да су веома непоштени и непрофесионални. У објави на свомТвитер профилу, Трамп је назваоЊујорк тајмс,Ен-Би-Си,Еј-Би-Си,Си-Би-Ес иСи-Ен-Ен непријатељима америчког народа.[125]

Протести

[уреди |уреди извор]

У току инаугурације и током првих дана мандата новоизабраног председника, одржане су насилне[126] демонстрације у Вашингтону и неколико већих америчких градова. У Вашингтону, другим градовима у САД и појединим градовима у свету, одржани су протести за права жена и против Трампа.[127]

Унутрашња и друштвена политика

[уреди |уреди извор]

Трамп себе описује као „здраво-разумног”конзервативца.[128] Овакав је по фискалним и верским питањима, теистополним браковима и питањуабортуса. Некиполитички аналитичари су Трампа окарактерисали као умереног конзервативца с обзиром на неуобичајен конзервативан приступ политици уз контрирање традиционално конзервативним кандидатима попут сенатораТеда Круза.[129] Платформа његове политичке кампање ставља велики акценат наАмерички патриотизам и негодовањеглобалистима. Такође, презиреполитичку коректност која је довела до регресије Америчког друштва протекле деценије, где изразито истиче неспособностБарака Обаме да именујеисламски тероризам и политички коректан приступ решавању проблемаИСИС-а.[130] Такође, предвиђену промену лика на новчаници од 20 долара истиче као безначајан и беспотребан акт чисте политичке коректности.[131] Са друге стране, Трамп верује да су за високу стопу силовања, убистава и криминала са дрогом у Америци заслужни илегални имигранти, већином изМексика. Из тог разлога сматра да је неопходно осигурати јужну границу САД у циљу регулације имиграната, као идепортовати све илегалне имигранте назад у отаџбину.[132]

Економија

[уреди |уреди извор]

Трамп је најавио да ће ревидирати трговачке споразуме попутНАФТА и Транспацифичког трговинског споразума (ТПП), опорезивање америчких компанија које напусте САД[133], као и да ће укинути Обамин закон о здравственој заштити, познат каоObamacare.

Многи оцењују Трампове економске ставове каопротекционистичке. Трамп је у више наврата изјавио да ће преиспитати трговачке споразуме попут НАФТА, а таком кампање је често напомињао да земље у развоју одузимају послове Американцима. Трамп је најавио да ће оживети индустријску производњу у САД и донети милионе нових послова. Његова политика умногоме се заснива на подршци средње класе, разочаране економском политиком САД током претходних деценија и измештања производње у земље попут Мексика.Трамп је најавио и смањење пореза и прописа, а снажно подржава индустријууљних шкриљаца.[134][135]

Кандидати за Врховни суд

[уреди |уреди извор]
Трампови кандидати за Врховни суд (с лева):Ејми Кони Барет,Нил Горсач,Брет Кавано

Трамп је именовао 226 судија по члану III, укључујући 54 за жалбене судове и три за Врховни суд:Нила Горсача,Брета Каваноа иЕјми Кони Барет.[136] Запажено је да су његови кандидати за Врховни суд политички померили суд удесно.[137][138][139] У кампањи 2016. обећао је да ћеРоу против Вејда бити поништен „аутоматски“ ако буде изабран и буде пружена могућност да именује две или три судије противабортуса. Касније је преузео заслуге када је Роу поништен у предметуДобс против Џексонове женске здравствене организације; сва три његова кандидата за Врховни суд гласала су са већином.[140][141] Трамп је омаловажавао судове и судије са којима се није слагао, често у личном смислу, и доводио у питање уставни ауторитетправосуђа. Његови напади на судове изазвали су прекоре од посматрача, укључујући и садашње савезне судије, забринуте због ефекта његових изјава на независност правосуђа и поверење јавности у правосуђе.[142][143]

Спољна политика

[уреди |уреди извор]

Често критикован да нема артикулисану спољну политику, Трамп је најавио да ће САД сарађивати са свима који желе сарадњу. Током свог инаугурационог говора 20. јануара 2017, Трамп је најавио да ће приоритет спољне политике САД бити искорењивање радикалног исламизма и борба против Исламске државе. Многи су протумачили његов говор као најаву значајног заокрета у спољној политици, али и као промену спољнополитичке парадигме, будући да је Трамп најавио да ће следити политику која ставља развој Америке на прво место —America First Foreign Policy.[144]

Односи са Русијом

[уреди |уреди извор]
Трамп са Владимиром Путином на самиту у Хамбургу

У спољној политици, Трамп је најавио да ће САД сарађивати са свима, док је руски ПредседникВладимир Путин изјавио да се нада бољим односима са Сједињеним Државама.[145]

Одбацујући наводе да му је Русија помогла да победи на председничким изборима, Трамп је навео да би било добро да САД сарађују са Русијом у борби са исламским тероризмом, али и решавању међународних конфликата.[146]

У једном интервјуу је најавио могућност укидања санкција Русији у замену за споразум о смањењу нуклеарног наоружања са Руским председником Путином.[147]

Односи са НР Кином

[уреди |уреди извор]

Трамп је заговорник редефинисања односа САД са Кином, али није изнео конкретне мере које би његова администрација могла да донесе у том правцу. У више наврата је изразио снажну подршкуИзраелу, противећи се политици Обамине администрације уИзраелско-палестинском конфликту. Током изборне кампање, Трамп је назвао Ирански нуклеарни споразум који је постигла Обамина администрација као „једним од најгорих споразума у историји”. Међутим, многи оцењују да није вероватно да ће Трампова администрација раскинути споразум са Ираном.[148]

Европа, ЕУ и НАТО

[уреди |уреди извор]
Трамп и француски председникЕмануел Макрон приликом Трампове званичне посете Француској

У свом првом интервјуу датом Европским медијима, Трамп је рекао да јенемачка канцеларка,Ангела Меркел, „направила катастрофалну грешку” својом политиком према мигрантима.[149]Такође је навео да јеЕвропска унија постала инструмент Немачке. Трамп је рекао да ће након изласкаВелике Британије из ЕУ, и друге земље напустити унију. Између осталог, Трамп је критиковао НАТО, тј. државе чланице које не плаћају „примерену чланарину” и издвајају мање од 2%БДП-а на одбрану.

Израел

[уреди |уреди извор]

Трампова администрација признала јеЈерусалим као главни град Израела[150], док је сам Трамп најавио да ће Сједињене Државе преместити амбасаду изТел Авива у Јерусалим. Оваква одлука изазвала је оштре протесте муслиманских земаља, а дошло је и до сукоба током протеста Палестинаца на улицама Јерусалима.[151]Трампову одлуку да призна Јерусалим као главни град Израела критиковале суРусија, као и многе Европске земље, укључујућиФранцуску иНемачку. Многи спољнополитички аналитичари оценили су да се овим потезом САД изоловале и искључиле из мировног процеса између Палестине и Израела.

Генерална скупштина УН на ванредној седници са 128 гласова „за” и девет „против” усвојила је резолуцију којом је америчко признање Јерусалима као главног града Израела прогласила ништавним. Резолуција је позвала америчког председника да повуче одлуку о Јерусалиму.[152]Пре усвајања резолуције, Трамп је запретио укидањем финансијске помоћи САД земљама које гласају за резолуцију УН којом се осуђује америчко признавање Јерусалима као главног града Израела.[153]Америчка амбасадорка при УН, Ники Хејли запретила је да ће САД „записивати имена” земаља које на седници Генералне скупштина УН буду гласале за резолуцију.[154]

Иран

[уреди |уреди извор]

Умају 2018. Трамп је повукао САД изЗаједничког свеобухватног плана акције, споразума из2015. који је укинуо већину економских санкцијаИрану у замену за ограничењаиранског нуклеарног програма.[155][156] Уавгусту2020. Трампова администрација је безуспешно покушала да искористи део нуклеарног споразума да биУН поново увела санкције Ирану.[157] Аналитичари су утврдили да се Иран, након повлачења САД, приближио развојунуклеарног оружја.[158][159]

1. јануара 2020. Трамп је наредио амерички ваздушни напад у којем је убијен ирански генералКасем Сулејмани, који је планирао скоро сваку значајну операцију коју Иран подржава и коју подржава Иран у претходне две деценије.[160][161] Недељу дана касније, Иран је узвратио ударимабалистичких ракета на две америчке ваздушне базе уИраку. Десетине војника задобило јетрауматске повреде мозга. Трамп је умањио важност њихових повреда и првобитно су им ускраћене медаље Пурпурног срца и бенефиције које су додељене њиховим примаоцима.[158][162]

Блиски Исток

[уреди |уреди извор]

У говору на скупу уСинсинатију, у држави Охајо, Трамп је изјавио:

УништићемоИсламску државу. У исто време, усвојићемо нову спољну политику која коначно учи на грешкама из прошлости. Прекинућемо да рушимо режиме и свргавамо владе... Наш циљ је стабилност, не хаос, зато што желимо да обновимо нашу земљу. Време је.

[163][164]

Северна Кореја

[уреди |уреди извор]
Trump and Kim shake hands on a stage with U.S. and North Korean flags in the background
Трамп са севернокорејским лидеромКим Џонг Уном уСингапуру,јун 2018.

Од доласка Трампа на место председника, порасле су тензије између САД иСеверне Кореје. На свом Твитер налогу, Трамп је запретио Северној Кореји и навео да ће се суочити са „ватром и бесом какве свет још није видео”.[165]У неколико наврата Трамп је навео да није искључено војно решење против Северне Кореје, а режим уПјонгјангу одговорио је прогласивши Трампа „лудим”.[166] Северна Кореја осудила је заједничке војне вежбе САД иЈужне Кореје и навела да се тиме регион доводи до ивице нуклеарног рата.

Тензије између две земље кулминирале су када је Северна Кореја објавила план ракетног напада на америчку војну базу на острвуГуам уПацифику.[167]

Трамп, први актуелни председник САД који се сусрео са севернокорејским лидером, састао се саКимом три пута: уСингапуру2018, уХаноју2019. и укорејској демилитаризованој зони2019. године.[168] Међутим, споразум о денуклеаризацији није постигнут,[169] а преговори уоктобру 2019. су прекинути након једног дана.[170] Иако није спроводила нуклеарне тестове од2017. године, Северна Кореја је наставила да гради својарсеналнуклеарних бомби ибалистичких пројектила.[171][172]

Пандемија ковида 19

[уреди |уреди извор]
Радна група Беле куће за коронавирус обавештава медије.

Администрација председника Доналда Трампа комуницирала је на различите начине токомпандемије КОВИД-19 у Сједињеним Државама, укључујући путем друштвених медија, интервјуа и конференција за штампу са Радном групом Беле куће за коронавирус.[173][174][175] Испитивање јавног мњења спроведено срединомаприла 2020. показало је да мање од половине Американаца верује здравственим информацијама које је дао Трамп и да су склонији да верују званичницима локалне владе, државним званичницима, Центрима за контролу и превенцију болести (CDC) и директору Националног института за алергије и инфективне болестиЕнтонију Фаучију.[176][177][178]

Трамп је био јавно оптимистичан током већег дела пандемије;[179] повремено се његова оптимистична порука разликовала од порука званичника за јавно здравље његове администрације.[180] Одјануара до срединемарта 2020. Трамп је умањио важност претње коју јеКОВИД-19 представљао Сједињеним Државама, као и озбиљност епидемије.[181][182][183][184] Трамп је, међутим,31. јануара поставио ограничења на путовања изКине.[185] Одфебруара домаја, Трамп је непрестано тврдио да ће КОВИД-19 „нестати“.[186][187] CDC је чекао до25. фебруара да прво упозори америчку јавност да се припреми за локалну епидемију вируса.[188] Умарту 2020. администрација је почела да одржава дневне брифинге за штампу у Белој кући,[189] где је Трамп био доминантан говорник.[190]

Трамп је више пута давао лажне изјаве у вези са пандемијом.[191] Примио је савете за размену порука од водитељаFox News-а попутШона Хенитија иЛуа Добса, које је обојицу позивао на састанке у Овалној канцеларији.[192] Трамп је преувеличавао утицај мера које су предузеле његова влада и приватни сектор,[182] потценио је предвиђено време за производњувакцине, препоручио неконтролисано преношење у потрази заимунитетом стада док се вакцина не развије,[193][194] и промовисао неодобрене третмани као што сухидроксихлорокин ихлорокин.[182] У таквим случајевима, научници, укључујући Ентонија Фаучија,[195][196]Мајкла Остерхолма,[197][198] иТедроса Адханома Гебрејезуса (генерални директорСветске здравствене организације),[199] јавно су се супротставили његовој поруци тачним информацијама.[200] Трамп је такође често мењао своје ставове у својој комуникацији, што је довело до мешовитих или контрадикторних порука.[201] Понекад је демантовао сопствене јавне изјаве.[202][203]

Трамп је више пута окривио друге за озбиљност избијања.[204] Најчешћа мета његових критика биле суДемократе, затим медији,гувернери савезних држава и Кина (где је вирус настао).[190] Трамп је прешао од хвале Кине ујануару у погледу њихове транспарентности као одговора на кинеску епидемију, до критиковања Кине у марту због недостатка транспарентности, до критиковања Светске здравствене организације уаприлу због похвале транспарентности Кине.[205][206]

Уоктобру 2020. Трампу је дијагностикован КОВИД-19. Епидемија је погодила многе људе повезане са Белом кућом, укључујући његову супругуМеланију Трамп, бившу председничку саветницуКелијан Конвеј и председничку саветницуХоуп Хикс.

Први опозив (2019)

[уреди |уреди извор]

Суђење у Представничком дому

[уреди |уреди извор]
Чланови Представничког дома гласају о два члана опозива (Х.Рес. 755), 18. децембра 2019.

Уавгусту2019, узбуњивач је поднео жалбу генералном инспектору обавештајне заједнице на телефонски разговор од25. јула између Трампа ипредседника УкрајинеВолодимира Зеленског, током којег је Трамп извршио притисак на Зеленског да истражи Кроуд Страјк и демократског председничког кандидатаБајдена и његовог синаХантера.[207] Узбуњивач је рекао да је Бела кућа покушала да прикрије инцидент и да је позив био део шире кампање Трампове администрације и Трамповог адвокатаРудија Ђулијанија која је можда укључивала ускраћивање финансијске помоћиУкрајини ујулу2019. и отказивање Пенсово путовањ еу Украјину умају 2019.[208]

Председница Представничког домаНенси Пелоси покренула је званичну истрагу о опозиву24. септембра.[209] Трамп је тада потврдио да је ускратио војну помоћ Украјини, нудећи контрадикторне разлоге за ту одлуку.[210][211] Трампова администрација је25. септембра објавила меморандум о телефонском разговору који је потврдио да је, након што је Зеленски поменуо куповину америчких противтенковских пројектила, Трамп од њега затражио да разговара о истрази Бајдена и његовог сина са Ђулијанијем иБаром.[207][212] Сведочење више званичника администрације и бивших званичника потврдило је да је ово био део ширег напора да се унапреде Трампови лични интереси давањем предности на предстојећим председничким изборима.[213] Уоктобру јеВилијам Б. Тејлор млађи, отправник послова за Украјину, сведочио пред конгресним комитетима да је убрзо по доласку у Украјину ујуну2019. открио да је Зеленски био подвргнут притиску у режији Трампа и на челу са Ђулијанијем. Према Тејлору и другима, циљ је био да се Зеленски натера да се јавно обавеже да истражује компанију која је запослила Хантера Бајдена, као и гласине о украјинској умешаности у председничке изборе у САД 2016. године.[214] Он је рекао да је јасно стављено до знања да док Зеленски не објави такву најаву, администрација неће издати заказану војну помоћ Украјини и неће позвати Зеленског у Белу кућу.[215]

Одбор за правосуђе Представничког дома је13. децембра гласао по партијској линији за усвајање два члана опозива: један за злоупотребу положаја и други за опструкцију Конгреса.[216] Након дебате, Представнички дом је18. децембра опозвао Трампа за оба члана.[217]

Суђење у Сенату

[уреди |уреди извор]
Трамп показује наслов "Трамп ослобођен оптужби"

Током суђења ујануару2020. године, менаџери за опозив Представничког дома цитирали су доказе који подржавају оптужбе за злоупотребу положаја и опструкцију Конгреса и тврдили да су Трампови поступци били управо оно што суочеви оснивачи имали на уму када су креирали процес опозива.[218]

Трампови адвокати нису негирали чињенице изнете у оптужбама, али су рекли да Трамп није прекршио ниједан закон или опструираоКонгрес.[219] Они су тврдили да је опозив "уставно и правно неважећи" јер Трамп није оптужен за злочин и да злоупотреба положаја није кривично дело за које се може опозвати.[219]

Сенат је31. јануара гласао против одобравања судских позива за сведоке или документа.[220] Суђење за опозив је било прво у историји САД без сведочења сведока.[221]

Трампа је републиканска већина ослободила обе оптужбе. СенаторМит Ромни је био једини републиканац који је гласао за осуду Трампа по једној оптужби, злоупотреби положаја.[222] После ослобађајуће пресуде, Трамп је отпустио сведоке опозива и друге политичке намештенике и каријерне званичнике које је сматрао недовољно лојалним.[223]

Председничка кампања 2020.

[уреди |уреди извор]
Трамп на предизборном скупу уАризони 2020.

Прекинувши преседан, Трамп је поднео захтев да се кандидује за други мандат у Федералној изборној комисији у року од неколико сати од преузимања председничке функције.[224] Одржао је свој први реизборни скуп мање од месец дана након што је преузео дужност[225] и званично је постао републикански кандидат уавгусту 2020. године.[226]

У његове прве две године на функцији, Трампов комитет за реизбор је известио да је прикупио 67,5 милиона долара и почео 2019. са 19,3 милиона долара у готовини.[227] Дојула 2020. Трампова кампања и Републиканска странка прикупили су 1,1 милијарду долара и потрошили 800 милиона долара, изгубивши предност у готовини у односу на Бајдена.[228] Недостатак готовине приморао је кампању да смањи потрошњу на оглашавање.[229]

Огласи за Трампову кампању фокусирали су се накриминал, тврдећи да ће градови пасти убезакоње ако Бајден добије председничку функцију.[230] Трамп је више пута погрешно представљао Бајденове ставове[231][232] и прешао на позивање нарасизам.[233]

Председнички избори 2020.

[уреди |уреди извор]

Почевши одпролећа 2020. године, Трамп је почео да сеје сумње у вези са изборима, тврдећи без доказа да ће избори бити намештени и да би очекивана широка употреба гласања путем поште произвела масивну изборну превару.[234][235] Када је у августу Представнички дом гласао за грант од 25 милијарди долара америчкој поштанској служби за очекивани пораст гласања путем поште, Трамп је блокирао финансирање, рекавши да жели да спречи било какво повећање гласања путем поште.[236] Више пута је одбијао да каже да ли би прихватио резултате ако изгуби и обавезао се на мирну транзицију власти.[237][238]

Бајден је победио наизборима 3. новембра, добивши 81,3 милиона гласова (51,3 одсто) према Трамповим 74,2 милиона (46,8 одсто)[239][240] и 306 гласова изборног колегијума према Трамповим 232.[241]

Tврдње о изборној превари и покушај да се спречи пренос власти

[уреди |уреди извор]
Резултати електорског колегијума 2020; Трамп је изгубио 232–306.

У 2 сата ујутро након избора, са још нејасним резултатима, Трамп је прогласио победу.[242] Након што је Бајден неколико дана касније пројектован за победника, Трамп је изјавио да су „ови избори далеко од завршетка“ и неосновано наводну изборну превару.[243] Трамп и његови савезници поднели су многе правне оспоравања резултата, које је одбацило најмање 86 судија у државним и савезним судовима, укључујући савезне судије које је именовао сам Трамп, не налазећи никакву чињеничну или правну основу.[244][245] Трампове наводе одбацили су и државни изборни званичници.[246] Након што је директор Агенције за сајбер безбедност и инфраструктурну безбедностКрис Кребс супротставио Трампове оптужбе за превару, Трамп га је отпустио17. новембра.[247]Врховни суд САД је11. децембра одбио да саслуша случај главног тужиоца Тексаса који је тражио од суда да поништи изборне резултате у четири државе на којима је победио Бајден.[248]

Трамп се повукао из јавних активности у недељама након избора.[249] У почетку је блокирао владине званичнике да сарађују у Бајденовој председничкој транзицији.[250][251] После три недеље, администратор Управе за опште службе прогласио је Бајдена „очигледним победником“ избора, дозвољавајући исплату транзиционих ресурса његовом тиму.[252] Трамп још увек није формално признао, тврдећи да је препоручио ГСА да започне транзиционе протоколе.[253][254]

Изборни колеџ је озваничио Бајденову победу14. децембра.[241] Од новембра до јануара, Трамп је више пута тражио помоћ да поништи резултате, лично притискајући републиканске локалне и државне носиоце функција,[255] републиканске државне и савезне законодавце,[256] Министарство правде,[257] и потпредседника Пенса,[258] подстичући различите акције као што је замена председничких електора или захтев да званичнициЏорџије „пронађу“ гласове и објаве „прерачунати“ резултат.[256] 10. фебруара 2021. године, тужиоци у Џорџији су отворили кривичну истрагу о Трамповим настојањима да подржи изборе у Џорџији.[259]

Трамп није присуствоваоБајденовој инаугурацији.[260]

Забринутост због могућег покушаја државног удара или војне акције

[уреди |уреди извор]

Удецембру 2020,Newsweek је известио да јеПентагон у стању приправности, а високи официри су разговарали о томе шта да раде ако Трамп прогласи ванредно стање. Пентагон је одговорио цитатима лидера одбране да војска нема никакву улогу у исходу избора.[261]

Када је Трамп преместио присталице на положаје моћи у Пентагону након избора у новембру 2020., председник Здруженог генералштабаМарк Мили и директорка ЦИАГина Хаспел постали су забринути због претње од могућег покушаја државног удара или војне акције противКине илиИрана.[262][263] Милеј је инсистирао на томе да га треба консултовати о било каквим Трамповим војним наредбама, укључујући употребу нуклеарног оружја, и наложио је Хаспелу и директору НСАПола Накасона да пажљиво прате развој догађаја.[264][265]

Јуриш на Капитол 6. јануара 2021.

[уреди |уреди извор]

Дана6. јануара2021. године, док се конгресна потврда резултата председничких избора одвијала уамеричком Капитолу, Трамп је одржао подневни митинг у Елипсу уВашингтону. Позвао је да се поништи изборни резултат и позвао своје присталице да „поврате нашу земљу“ маршом на Капитол да се „боре као пакао“.[266][267] Многе присталице су се придружиле гомили већ тамо.Руља је упала у зграду, пореметила сертификацију и изазвала евакуацију Конгреса.[268] Током насиља, Трамп је објавио поруке наТвитеру не тражећи од изгредника да се разиђу. Трамп је у 18 часова твитовао да изгредници треба да „иде кући с љубављу и у миру“, назвавши их „великим патриотама“ и поновивши да су избори покрадени.[269] Након што је руља уклоњена, Конгрес се поново састао и потврдио Бајденову победу у раним јутарњим сатима наредног јутра.[270] Према подацима Министарства правде, више од 140полицајаца је повређено, а пет особа је погинуло.[271][272]

Умарту2023. Трамп је сарађивао са затвореним изгредницима на песми у корист затвореника, а у јуну је рекао да ће, ако буде изабран, помиловати многе од њих.[273]

Други опозив (2021)
[уреди |уреди извор]
Председница Представничког домаНенси Пелоси потписује други опозив Трампа

Дана11. јануара 2021. у Представничком дому представљен је члан о опозиву који Трампа терети за подстицање побуне против владе САД.[274] Представнички дом је13. јануара гласао са 232 према 197 за опозив Трампа, чиме је постао први амерички председник који је два пута смењен.[275] Десет републиканаца је гласало за опозив — највише чланова једне странке који су икада гласали за опозив председника своје партије.[276]

Дана13. фебруара, након петодневног суђења у Сенату, Трамп је ослобођен оптужби када је гласање у Сенату пало десет гласова мање од двотрећинске већине потребне за осуду; седам републиканаца придружило се сваком демократу у гласању за осуду, што је највећа подршка двостраначја у било ком суђењу за опозив председника или бившег председника у Сенату.[277][278] Већина републиканаца је гласала за ослобађање Трампа, иако су га неки сматрали одговорним, али су сматрали да Сенат немајурисдикцију над бившим председницима (Трамп је напустио функцију20. јануара; Сенат је са 56-44 гласао да је суђење уставно).[279]

Међупредседништво (2021—25)

[уреди |уреди извор]

Наставак оспоравања изборног резултата, и доминација међу републиканцима

[уреди |уреди извор]

На крају свог мандата, Трамп је отишао да живи у свом клубу Мар-а-Лаго.[280] Као што је предвиђено Законом о бившим председницима,[281] он је тамо основао канцеларију за обављање својих постпредседничких активности.[281][282]

Трампове лажне тврдње у вези са изборима 2020. у штампи и његовим критичари обично су називали „великом лажи“. Умају 2021. Трамп и његове присталице покушали су да кооптирају термин, користећи га да се односе на саме изборе.[283][284] Републиканска странка је искористила Трампов лажни изборни наратив да оправда наметање нових ограничења гласања у своју корист.[284][285] Ујулу2022. Трамп је и даље вршио притисак на законодавце државе да пониште изборе 2020. године.[286]

Трамп је наставио своје скупове у стилу кампање говором на годишњој конвенцији Републиканске странкеСеверне Каролине6. јуна 2021. године.[287][288]26. јуна одржао је свој први јавни митинг од 6. јануара који је претходио нападу на Капитол.[289]

За разлику од других бивших председника, Трамп је наставио да доминира својом странком; описан је као модеран партијски шеф. Наставио је са прикупљањем средстава, прикупивши више него двоструко више од саме Републиканске странке, наговестио је трећу кандидатуру и профитирао од прикупљања средстава који су многи републикански кандидати одржали у Мар-а-Лагу. Велики део његовог фокуса био је на томе како се проводе избори и на свргавању изборних званичника који су се опирали његовим покушајима да поништи резултате избора 2020. На средњорочким изборима 2022. подржао је преко 200 кандидата за различите функције, од којих је већина подржала његову лажну тврдњу да су председнички избори 2020. покрадени.[290][291][292]

Оснивање нове друштвене мрежеTruth Social

[уреди |уреди извор]

Уфебруару 2021. Трамп је регистровао нову компанију,Trump Media and Technology Group (TMTG), за пружање „услуга друштвених мрежа“ америчким клијентима.[293][294] Умарту2024. TMTG се спојио са компанијом за куповину посебне наменеDigital World Acquisition и постаојавно предузеће.[295]

У фебруару 2022. ТМТГ је покренуоTruth Social, платформу друштвених медија.[296] Од марта 2023. године, федерални тужиоци су истраживали Трамп Медија, који је узео 8 милиона долара од ентитета повезаних са Русијом, због могућег прања новца.[297][298]

Истраге, кривичне пријаве, грађанске парнице

[уреди |уреди извор]

Трамп је предмет бројних истрага о његовим поступцима и пословним односима пре, током и после његовог председавања.[299] У фебруару 2021, окружни тужилацокруга Фултон, Џорџија,Фани Вилис, најавила је кривичну истрагу о Трамповим телефонским позивима државном секретару ЏорџијеБреду Рафенспергеру.[300] Канцеларија државног тужиоца државеЊујорк спроводи кривичне истраге о Трамповим пословним активностима у сарадњи са Окружним тужиоцемМенхетна.[301] Домаја 2021. специјална великапорота је разматрала оптужнице.[302][303] Ујулу 2021. њујоршки тужиоци оптужили су Трампову организацију за „15-годишњу 'шему за превару' владе“.[304] Ујануару 2023. године, финансијски директор организације,Ален Вајселберг, осуђен је на пет месеци затвора и пет година условно због пореске преваре након споразума о признању кривице.[305]

Истраге ФБИ-а

[уреди |уреди извор]
Тајни обавештајни материјал пронађен током претраге Мар-а-Лага

Када је Трамп напустио Белу кућу у јануару 2021, понео је владина документа и материјал са собом уМар-а-Лаго. До маја 2021. године,Национална управа за архиве и евиденцију (НАРА) схватила је да им важни документи нису предати и затражила је од његове канцеларије да их лоцира. Ујануару 2022. преузели су 15 кутија записа Беле куће из Мар-а-Лага. НАРА је касније обавестила Министарство правде да су неки од преузетих докумената поверљиви материјал.[306] Министарство правде је започело истрагу[307] и послало Трампу позив за додатни материјал.[306] Званичници Министарства правде посетили су Мар-а-Лаго и добили неке поверљиве документе од Трампових адвоката,[306] од којих је један потписао изјаву у којој се потврђује да је сав материјал означен као поверљив враћен.[308] Послат је додатни судски позив у којем се тражи снимак надзора из Мар-а-Лага, који је достављен.[306][309][310]

8. августа 2022, агентиФБИ-а су претражили Мар-а-Лаго да би пронашли владине документе и материјал који је Трамп понео са собом када је напустио функцију кршећи Закон о председничкој евиденцији,[311][312] наводно укључујући и неке повезане сануклеарним оружјем.[310] Налог за претрес указује на истрагу о потенцијалном кршењу Закона о шпијунажи и опструкцији закона о правосуђу.[313] Предмети узети у претрази укључивали су 11 скупова поверљивих докумената, од којих су четири означена као „строго поверљиво“, а један као „строго поверљиво/СЦИ“, највиши ниво тајности.[311][312]

Дана18. новембра 2022. године, амерички државни тужилацМерик Гарланд именовао је савезног тужиоцаЏека Смита да надгледа федералне кривичне истраге о томе да је Трамп задржао државну имовину у Мар-а-Лагу и да испита Трампову улогу у догађајима који су довели до напада на Капитол.[314][315]

Кривично упућивање од стране Комитета Представничког дома од 6. јануара

[уреди |уреди извор]

Дана19. децембра 2022. Комисија за одабир Представничког дома Сједињених Држава за напад 6. јануара препоручила је кривичну пријаву против Трампа због ометања званичног поступка, завере ради преваре Сједињених Држава и подстицања или помагања побуне.[316]

Савезни и државни кривични предмети

[уреди |уреди извор]

Велика порота у Њујорку је30. марта 2023. оптужила Трампа по 34 кривична дела за фалсификовање пословних записа.[317][318]4. априла се предао и ухапшен и изведен пред суд; изјаснио се да није крив и пуштен је на слободу.[319] Суђење је почело15. априла 2024. године.[320]

Министарство правде је8. јуна оптужило Трампа у савезном суду уМајамију по 31 тачки оптужнице за „намерно задржавање информација о националној одбрани у складу са Законом о шпијунажи“, једну тачку за давање лажних изјава и, заједно са личним помоћником, за појединачне тачке завере ради ометања правосуђе, задржавање владиних докумената, коруптивно прикривање евиденције, прикривање документа у савезној истрази и планирање да прикрију своје напоре.[321] Трамп се изјаснио да није крив.[322] У јулу је замењујућа оптужница додала три тачке оптужнице.[323] Почетак суђења заказан је за20. мај 2024. године.[324]

Дана1. августа, савезна велика порота у Вашингтону оптужила је Трампа за његове напоре да поништи резултате избора 2020. Оптужен је за заверу да превари САД, опструише сертификацију гласања наЕлекторском колегијуму и лишиграђанског права да се њихови гласови преброје, и омета званичан поступак.[325] Трамп се изјаснио да није крив.[326]

Дана14. августа, велика порота округа Фултон, Џорџија, оптужила је Трампа по 13 оптужби за – између осталих кривичних дела – рекетирање након што су званичници Трампове кампање приступили гласачким машинама са изборним званичницима.[327][328] Трамп се24. августа предао, ухапшен је и процесуиран у затвору округа Фултон и пуштен узкауцију. Искористио је фотографију из затвора за прикупљање средстава.[329] Он се31. августа изјаснио да није крив.[330] Дана13. марта2024. године, судија је одбацио три од 13 оптужби без одбацивања „отворених радњи повезаних са оптужбом“.[331]

Грађанске тужбе против Трампа

[уреди |уреди извор]

У септембру 2022. године, државни тужилац Њујорка поднео је грађанску парницу против Трампа, његово троје најстарије деце и Трампове организације.[332] Током истраге која је довела до тужбе, Трамп је кажњен са 110.000 долара због тога што није предао документацију коју је затражио државни тужилац.[333] Трамп је свргнут у августу и позвао се на своје право на Пети амандман против самооптуживања више од 400 пута.[334] Председавајући судија је у септембру 2023. пресудио да су Трамп, његови одрасли синови и Трампова организација у више наврата починили превару и наредио да се њихови њујоршки пословни сертификати пониште и да се њихови пословни субјекти пошаљу у стечај ради распуштања.[335] У фебруару 2024, суд је прогласио Трампа одговорним, наложио му је да плати казну већу од 350 милиона долара плускамате, у укупном износу већем од 450 милиона долара, и забранио му да служи као службеник или директор било које њујоршке корпорације или правног лица три године. Трамп је рекао да ће се жалити на пресуду.Судија је такође наложио да компанију надгледа посматрач којег је суд именовао 2023. године и независни директор за усклађеност, а да ће свако „реструктурирање и потенцијално распуштање“ бити одлука посматрача.[336]

У мају 2023. године, њујоршка порота у савезној тужби коју је покренула новинаркаЕ. Џин Карол прогласила је Трампа одговорним за сексуално злостављање и клевету и наложила му да јој исплати 5 милиона долара.[337] Трамп је од окружног суда затражио ново суђење или смањење накнаде штете, тврдећи да га порота није прогласила одговорним за силовање. Такође је тужио Керола за клевету у посебној тужби. Судија за две тужбе пресудио је против Трампа ујулу иавгусту.[338][339] Трамп се жалио на обе одлуке.[338][340] Дана26. јануара 2024. порота у случају клевете наложила је Трампу да Керолу исплати 83,3 милиона долара одштете. Трамп је у марту дао гаранцију од 91,6 милиона долара и уложио жалбу на пресуду.[341]

Председничка кампања 2024.

[уреди |уреди извор]
За више информација погледајте:Председничка кампања Доналда Трампа 2024.
Трамп на митингу у Аризони, 2024

Трамп је15. новембра 2022. објавио своју кандидатуру за председничке изборе у Сједињеним Државама 2024. и отворио рачун за прикупљање средстава.[342][343] У марту 2023. кампања је почела да преусмерава 10 одсто донација Трамповом вођству PAC-а. Трампова кампања је платила 100 милиона долара за његове правне рачуне до марта 2024. године.[344][345]

У децембру 2023. Врховни судКолорада је пресудио да је Трампу забрањено обављање функције у тој држави због своје улоге у нападу на Капитол све док Врховни суд САД није преиначио одлуку путем Трампа против Андерсона умарту 2024. године.[346]

Током кампање 2024. године, Трамп је имао све насилнију и ауторитарнију реторику и изјаве[347][348][349][350][351][352] и употребљавао је оштрију антиимигрантску реторике него током предеседничког мандата и претходне кампање.[353][354][355]

Покушаји атентата у Пенсилванији и на Флориди

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Покушај атентата на Доналда Трампа

Током митинга13. јула уБатлеру, уПенсилванији, на Трампа је извршенпокушај атентата. Зачуло се неколико пуцњева, убрзо након чега је Трамп био уклоњен са бине. Видела му се крв на увету.[356]

Петнаестог септембра 2024. дошло је до још једног покушаја атентата на Трампа. Док је играо голф на свом терену који се налази недалеко од његове куће, на Трампа је са даљине од 300 до 500 метара, из жбуња које окружује голф терене, један мушкарац уперио цев пушке. Агенти Тајне службе су га приметили, он се дао у бег и ухапшен је око 60 километара од места покушаја атентата.[357][358]

Избори и председничка транзиција

[уреди |уреди извор]
Резултати електорског колегијума 2024; Трамп је победио 312–226.

Трамп је изабран за 47. председника Сједињених Држава уновембру2024. године, победивши актуелнупотпредседницуКамалу Харис.[359][360]Асошиејтед прес иБи-Би-Си њуз описали су то као изванредан повратак за бившег председника.[361][362] Са 78 година у времеизбора 2024, Трамп је најстарија особа која је изабрана за председника САД. Такође је предвиђено да постане први републиканац у две деценије који ће обезбедити гласове народа на председничким изборима у САД..[363][364] Трамп је добио честитке од политичара из целог света.[365]

Џо Бајден и Доналд Трамп током састанка у Белој кући,13. новембра 2024. године.
Трамп полаже заклетву као 47. председник у Капитол Хилу

Други председнички мандат (2025—)

[уреди |уреди извор]

Након победе на председничким изборима 2024, у складу са Двадесетим амандманом на Устав САД ступа на дужност 20. јануара 2025, када ће положити своју другу председничку заклетву. ПослеГровера Кливленда је други председник САД који своја два мандата не служи узастопно, већ раздвојено.

Састав друге Трампове администрације

[уреди |уреди извор]
ПозицијаИме кандидатаМандат
ПредседникДоналд Трамп2025
ПотпредседникЏеј-Ди Венс2025
Државни секретарМарко Рубио2025
Секретар за финансијеСкот Бесент2025
Секретар одбранеПит Хегсет2025
Државни правобранилацПам Бонди2025
Секретар за унутрашње пословеДаг Бургум2025
Секретар за пољопривредуБрук Ролинс2025
Секретар за трговинуХауард Лутник2025
Секретар за радЛори Чавез Деремер2025
Секретар за здравство и социјалне службеРоберт Ф. Кенеди Мл.2025
Секретар за образовањеЛинда Мекмахон2025
Секретар за изградњу и урбани развојСкот Тарнер2025
Секретар за транспортШон Дафи2025
Секретар за енергетикуКрис Рајт2025
Секретар за борачка питањаДаг Колинс2025
Секретар за националну безбедностКристи Ноум2025
Шеф особља Беле кућеСузи Вајлс2025
Управник агенције за заштиту животне срединеЛи Зелдин2025
Директор канцеларије за менаџмент и буџетРасел Вот2025
Амбасадор при Уједињеним нацијамаМајкл Волц2025
Представник САД за трговинску политикуЏејмисон Грир2025
Управник агенције за мала и средња предузећаКели Лефлер2025
Директор националне обавештајне службеТалси Габард2025
ДиректорЦентрално обевештајне агенцијеЏон Ратклиф2025

Првих сто дана

[уреди |уреди извор]

По ступању на дужност, Трамп је потписао низ извршних наредби које су повукле САД изСветске здравствене организације иПариског споразума,[366] укинуо признавањеродног идентитета,[367] замрзнуо нове прописе, замрзнуо запошљавање невојних федералних радника, основао Одељење за владину ефикасност (DOGE), забранио савезно учешће у кривичним истрагама политичких противника, спречио федералну цензуруслободу говора, поништио предложено повлачење проглашењаКубе као државног спонзоратерора, поништио санкције израелским насељеницима, издао масовнопомиловање око 1.500 побуњеника6. јануара,[368][369] означио мексичкенарко картеле као стране терористичке организације, покушао да укине држављанство по рођењу за нову децуимиграната без докумената, преименоваоДенали назад у „Маунт Мекинли“, аМексички залив у „Амерички залив“,[370] одложио је забрануТикТок-а за 75 дана и прогласио ванредно стање на јужној граници што је изазвало распоређивањеоружаних снага.[371][372] Трамп је21. јануара даоРосу Улбрихту потпуно и безусловно помиловање.[373]

Трамп потписује извршне налоге у Овалној канцеларијиБеле куће20. јануара2025.

Савезна бирократија

[уреди |уреди извор]

Трамп је брзо преуредио савезнубирократију од почетка свог мандата. Замрзавање запошљавања је спроведено у целој савезнојвлади, савезним запосленима је наређено да се врате на функцију, а створена је и класификација запослених по слободном распореду / каријера.[374][375][376][377] Један број запослених је распоређен или отпуштен, са намером да их замени радницима који су више усклађени са Трамповомагендом.[378] Трамп је наредио окончање пројеката различитости,једнакости иинклузије (DEI) у савезној влади и ставио запослене у канцеларијама за разноликост на административно одсуство. Он је опозвао извршну наредбу 11246, која је налагала афирмативну акцију на основурасе ипола и праксе недискриминације за савезне извођаче.[379][380][381] Издао је привремено замрзавање до билиона долара годишње федералне потрошње до даље ревизије или одрицања, укључујући страну помоћ, грантове и зајмове.Социјално осигурање, Медикер и директна плаћања појединцима су изузети од замрзавања.[382][383][384] Трамп је створио Одељење за владину ефикасност, које је имало задатак да смањи федералну потрошњу и модернизује владину информатичку технологију.[385][386]

Имиграција и безбедност граница

[уреди |уреди извор]
Трамп потписује Лејкен Рили Акт

У својим првим данима на функцији, Трамп је донео далекосежне мере усмерене на илегалну имиграцију. Наложио је агентима граничне патроле да по кратком поступкудепортују мигранте који илегално прелазе границу, онемогућио је апликацију Си-Би-Пи Уан која се користила за заказивање граничних прелаза, наставиоОстани у Мексику, означионарко-картеле као терористичке групе, распоредио трупе на јужну границу и обновио изградњу јужног граничног зида.[387][388][389]

Трамп је спровео операцију масовне депортације са Имиграционом и царинском службом (ICE), што је проузроковало више од 1.000 дневних хапшења првих недељу дана његовог председничког мандата, а циљ је достигао 1.200 до 1.500 дневних хапшења. Трамп је првобитно фокусирао операције депортације у градовима уточишта и против појединаца на „циљаним листама“ криминалаца формираних пре Трампове администрације. Убрзано је и уклањање подносилаца захтева за азил који нису испунили услове.[390][391][392] Трамп је такође суспендовао процесуирање избеглица на четири месеца и укинуо статус условног отпуста мигрантима који су ушли у САД на основу хуманитарног условног отпуста Си-Би-Пи Уан и КХНВ.[389][392] Трамп је покушао да уклони држављанство по рођењу.[393]29. јануара2025. године, Трамп је потписао закон Лејкен Рили Акт.[394]

Енергија и клима

[уреди |уреди извор]

Трамп је прогласио националну енергетску ванредну ситуацију, што је омогућило суспензију неких еколошких прописа и брже одобравање енергетских пројеката. Трамп је наредио федералним одељењима и агенцијама да истраже коришћење федералног земљишта или еминентног домена како би олакшали „идентификовање, закуп, лоцирање, производњу, транспорт, прераду и производњу“ домаћих извора енергије. Такође је наредио да преиспитају све прописе који представљају „неоправдани терет” за изворе енергије и методе за њихово „суспендовање, ревизију или укидање” у року од 30 дана. Трамп је наредио да се укине Бајденова забрана нових терминала за извоз течног природног гаса, док је замрзнуо издавање дозвола и лизинг за нове пројектеенергије ветра. Остали пројекти обновљиве енергије на јавном земљишту, укључујућисоларну енергију, замрзнути су на 60 дана.[395][396][397][398]

Трамп је покренуо ревизију „законитости и сталне примењивости“ налаза ЕПА о угрожености, који је основа већине савезних прописа огасовима стаклене баште.[399]

Спољна политика

[уреди |уреди извор]

Трамп је20. јануара 2025. повукао САД изСветске здравствене организације иПариског споразума.[400] Он је то раније учинио током свог првог мандата, али је бивши председник Бајден поново ушао у споразум првог дана свог мандата.[401]

Трговина

[уреди |уреди извор]

Трамп је21. јануара 2025. запретио да ће1. фебруара бити уведенецарине од 25% на увоз из Канаде, Мексика и друге земље. Није јасно да ли ће оне бити спроведене и како би Канада и Мексико могли да реагују осветом или покушајем да убеде Трампа да не уведе тарифе.[402]

Трамп се рукује са француским председникомЕмануелом Макроном уБелој кући, 2025.

Европа

[уреди |уреди извор]

Током своје предизборне кампање, Трамп је рекао да се европски савезници „третирају према нама заправо горе од наших такозваних непријатеља“. Додао је: "Ми их штитимо, а онда нас зезну у трговини. Нећемо више дозволити да се то деси". Он је обећао да ће наметнутитарифе трговинским партнерима, укључујући оне уЕвропи, за којеекономисти кажу да би могло да изазоветрговинске ратове.[403]

Трамп је рекао да неће бранитиНАТО савезнике у Европи ако не испуне циљ алијансе да потроше 2%БДП-а на одбрану, и да ће уместо тога „охрабрити“Русију да „ради шта год хоће“.[404][405][406]

Русија и Украјина

[уреди |уреди извор]
Трамп и украјински председникВолодимир Зеленски уБелој кући, 2025.

Поводомруско-украјинског рата, Трамп је обећао да ће чак и пре него што буде инаугурисан, преговарати о окончању рата за један дан,[407] зауставити „бескрајни проток америчког блага у Украјину“ и натерати Европљане да надокнаде САД трошкове обнове старих залиха.[408] Међутим, истакнуто је да највећи део новца који се издваја заУкрајину заправо иде америчким компанијама, фабрикама и радницима који праве оружје и војну опрему.[409][410][411]

После своје победе, Трамп је позвао руског председникаВладимира Путина да га упозори да не ескалира руску инвазију на Украјину, изражавајући интерес да се рат реши касније.[412] Трамп се састао са украјинским председникомВолодимиром Зеленским током кампање и приликом реотварања катедралеНотр Дам.[413]

Пензионисанигенерал-потпуковникКит Келог иФредерик Х. Флејц, који су обојица служили у Трамповом особљу Савета за националну безбедност, представили су Трампу детаљан мировни план за окончање руског рата у Украјини. План има за циљ да натера две стране на мировне преговоре и прекид ватре на основу тренутних линија фронта. Ако Украјина одбије да уђе у мировне преговоре, испорукаоружја би била заустављена; ако би Русија одбила мировне преговоре, испоруке оружја Украјини би биле повећане.[414]

Трамп и Зеленски су28. фебруара 2025. одржали веома споран билатерални састанак који је преносила телевизија уОвалној соби.[415] Састанак је изненада завршен без јасне резолуције и без очекиваног потписивања споразума у ​​вези са украјинским реткимминералима.[416][417] Трамп и Венс су више пута критиковали, износили оптужбе и дигли глас на Зеленског током телевизијског састанка. Инцидент је био први пут у историји САД да је актуелни председник на такав начин вербално напао шефа државе у посети пред камером.[418][419]

Сједињене Државе укључујући Канаду, Гренланд и зону Панамског канала према експанзионистичким дизајнима које је предложио Доналд Трамп (2024)

Припајање Канаде, Гренланда и Панамског канала

[уреди |уреди извор]

Трамп је уочи своје друге инаугурације навео планове и идеје које би прошириле политички утицај и територију Сједињених Држава.[420] Последња територија коју су Сједињене Државе стекле1947. године саМаријанским, Каролинским иМаршалским острвима.

Трамп је рекао да ће увести царину од 25% на сву робу изКанаде у настојању да канадска влада заустави, по његовом мишљењу, кризу илегалних миграција и нарко-кризу на граници Канаде и Сједињених Држава.[421] Канадски званичници су одговорили тако што су запретили Сједињеним Државама узвратним царинама, као и да су обуставили доток канадске енергије у северне Сједињене Државе.[422] То је довело до тога да је Трамп исмевао канадског премијераТрудоа шаљивим понудама Канади да се придружи Унији, а Трамп је Трудоа назвао „гувернером Велике државе Канаде“.[423]

Удецембру 2024, Трамп је изнео даљи предлог да Сједињене Државе откупеГренланд одДанске, описујући власништво и контролу над острвом као „апсолутну неопходност“ у сврхе националне безбедности. Ово се надовезује на претходну Трампову понуду да купи Гренланд током његовог првог мандата, што је данско царство одбило, због чега је отказао посету Данској уавгусту 2019. године.[424]7. јануара 2025. Трампов синДоналд Трамп млађи посетио је главни град ГренландаНук заједно са Чарлијем Кирком да би поделио МАГА шешире.[425] На конференцији за новинаре следећег дана, Трамп је одбио да искључи војну или економску наредбу да заузме Гренланд илиПанамски канал.[426] Међутим, он је искључио војну силу у преузимању Канаде.[426] Дана14. јануара, Нелк Бојс повезани са Трампом су такође посетили Нук, где су мештанима делилидоларске новчанице.[427] Дана16. јануара, извршни директори великих данских компанија Ново Нордиск,Вестас иКарлсберг, између осталих, окупљени су на кризном састанку у Министарству државе да би разговарали о ситуацији.[428][429] Следећег дана, бивши извршни директорФрис Арне Петерсен у данском Министарству спољних послова описао је ситуацију као „историјски незапамћену“, док јеНоа Редингтон, специјални саветник бивше премијеркеХеле Торнинг-Шмит, упоредио тренутни међународни притисак на Данску саконтроверзом о цртаним филмовима Јиландс-Постен Мухамеда из2005. године.[430] Политички коментаторХенрик Квортруп изјавио је17. јануара да би помињање Гренланда током Трамповог инаугурационог обраћања20. јануара потврдило Трампову озбиљност, што би дефинитивно учинило ситуацију највећом међународном кризом за Данску одДругог светског рата.[431]

Трамп је 2024. тражио даПанама врати контролу надПанамским каналом Сједињеним Државама због 'превисоких стопа' које се наплаћују за амерички пролаз.[432] Ако би Сједињене Државе преузеле контролу над Панамским каналом, то би било први пут да су Сједињене Државе контролисале панамску територију одинвазије САД на Панаму.[433]

Трамп и израелски премијерБенјамин Нетанјаху уБелој кући, 2025.

Блиски исток

[уреди |уреди извор]

Ујануару 2025. Трамп и његова нова администрација помогли су да се постигне прекидватре између Израела и Хамаса заједно са Бајденовом администрацијом, који је усвојен дан пре Трампове инаугурације.[434][435][436]

Став и мишљење јавности о Трампу

[уреди |уреди извор]

Већина Трампових предлога одговарасредњој класи САД, док их неки политички стручњаци сматрајуконтроверзним или неостваривим, попут предлога депортације 11 милиона илегалних имиграната, подизања зида на граници САД-Мексико (који би према Трампу, Мексико исплатио), агресивних техника испитивања осумњичених терориста, и привременој забрани Муслимана да приступе територији САД док се не разреши проблем исламског тероризма у свету.[437] Такође, Трампа критикују по питању противљења политичкој коректности, и сматрају да је „раздвајач” народа и „силеџија”.[438] Истичу вербалне нападе према новинарима, политичарима, и ривалским кандидатима.[439] Медији и политичари широмЕвропе су с обзиром на те критике преувеличали ставове Трампа, те га многи карактеришу каорасисту,шовинисту и сл. Преко 500.000 људи уУједињеном Краљевству је потписалопетицију да се Трампу забрани улаз у државу, те су је британски политичари размотрили и закључили да ипак не поступе на такав начин.[440]

Међутим, Трампова контроверзнареторика је увелико прихваћена од странеинтернета, те многе „интернетске познате личности” и новинари подржавају Доналда Трампа: новинариМајло Јанопулос и Херит Армстронг, јутјуберГавин Макинес, комичар и уметник Бен Герисон, и др.[441] Они сматрају да је западом завладао регресивнилиберализам и регресивналевица, чији резултат су између осталог сигурносне зоне (енгл. Safe-space) науниверзитетима (зоне где је забрањено изношење мишљења које вам се не допада), оживљавање расизма кроз „пецање на расизам” (енгл. Race baiting) од стране медија, имилитаризација активиста „Црначки животи вреде” (енгл.Black Lives Matter) — те Трампа виде као директну опозицију оваквојидеологији и из тих разлога га подржавају.[442] Доналд Трамп је такође захваљујући својој кампањи постао велики део интернет културе (енгл. Cyberculture), те добио надимак „Бог Император”, и јутјуб серију „Не Можеш Искрчити Трампа” (енгл. You Can't Stump The Trump).[443] Захваљујући популаризацији преко интернета, људи широм света прате кампању Доналда Трампа и многи су уплетени у исту, па скрећу пажњу грађанима САД на анкете и релевантне покрете путем интернета.

Доналда Трампа подржавајудесничари Европе, који се противе масовној миграцији која нарушава хомогену културу запада.[444] Немачка популарна десничарска странкаАлтернатива за Немачку је прихватила анти-муслимански став,[445]Пољаци су покренули контра-петицију Британцима којом позивају Трампа у посету својој држави[446], аБелгијски политичар и оснивач Народне странке, Мајкл Модрикамен је јавно подржао Доналда Трампа за председника пар дана пре него је у Бриселу избио терористички напад.[447]

Трамп и Срби

[уреди |уреди извор]

Студентрачунарства изСрбије, Игор Тот је марта 2016. године покренуовебсајт „Нема Трампа — Нема Гласа!” (енгл. No Trump — No vote!) као контру републиканској политичкој елити која настоји да спречи номинацију Доналда Трампа.[448] Ово је инспирисало хиљаде Американаца да шаљу разгледнице Републиканском одбору уВашингтону са натписом „Нема Трампа — Нема Гласа!”.[449][450]

Војислав Шешељ је 2016. позвао све Србе у САД да гласају за Доналда Трампа, након што је Недељник објавио вест да је Трамп осудиобомбардовање СР Југославије 1999. године.[451] Испоставило се да је вест нетачна и редакција „Недељника” се извинила Трамповом штабу.[452][453]

Тадашњи председник владе СрбијеАлександар Вучић је 2016. подржао Трампову противкандидаткињуХилари Клинтон, да би на изборима 2020. и 2024. подржао Трампа. Председник Републике СрпскеМилорад Додик је такође подржао Трампа наизборима 2024.

Приватни живот

[уреди |уреди извор]

Три пута је ступао у брак, и једини је председник САД за кога то важи. Претходно јеРоналд Реган био два пута ожењен. СаИваном Зелничковом је био у браку од 1977. до 1990, и са њом је имао троје деце:Доналда Млађег,Иванку иЕрика.

Са другом супругомМарлом Мејплс се оженио 1993, а развео се од ње 1999. Током брака су добили ћеркуТифани Трамп.

У трећи брак је ступио 2005. са словеначком манекенкомМеланијом Трамп, и из брака са њом има синаБарона.

Деца његовог старијег брата Фреда, Фред III и Мери Трамп га уопште не подржавају политички, и на изборима 2024. су јавно подржали противкандидаткињу свог стрица,Камалу Харис.[454][455]

У америчком фудбалу навија заЊу Ингланд пејтриотсе.[456]

Књиге

[уреди |уреди извор]

Види још

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Mattera, Jason (March 14, 2011).„Trump Unplugged”. Архивирано изоригинала 17. 10. 2016. г. Приступљено16. 11. 2016.  Human Events
  2. ^Џереми Херб, Лора Џерет, Кејтлин Поланц (24. март 2019).„Mueller did not find Trump or his campaign conspired with Russia, also did not exonerate him on obstruction” [Малер је закључио да ни Трамп ни његова председничка кампања није сарађивала са Русијом, али га није ослободио сумње о ометању истраге].CNN (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 16. сеп 2024. г. Приступљено16. септембар 2024. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|archive-date= (помоћ)CS1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза)
  3. ^„Скончался младший брат Дональда Трампа”.Спутник Казахстан (на језику: руски). 16. 8. 2020.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено16. 8. 2020. 
  4. ^„The Man Who Made Trump Who He Is — Politico”.Архивирано из оригинала 28. 04. 2019. г. Приступљено10. 11. 2016. 
  5. ^Donald Trump's Immigrant Mother. Архивирано изоригинала 18. 05. 2019. г. Приступљено18. 01. 2017. The New Yorker 24. 6. 2016.
  6. ^Donald Trump's Nuclear Uncle”.”. Архивирано изоригинала 14. 07. 2016. г. Приступљено18. 01. 2017. The New Yorker 8. 4. 2016.
  7. ^„Donald Trump's grandfather ran Canadian brothel during gold rush, author says”. Архивирано изоригинала 27. 04. 2019. г. Приступљено18. 01. 2017. CBC News 19. 9. 2015.
  8. ^„THE EMPIRE AND EGO OF DONALD TRUMP”.Архивирано из оригинала 16. 06. 2016. г. Приступљено20. 1. 2017. NYTimes.com 7. 8. 1983
  9. ^Mahler, Jonathan; Eder, Steve (27. 8. 2016).„'No Vacancies' for Blacks: How Donald Trump Got His Start, and Was First Accused of Bias”.The New York Times.Архивирано из оригинала 27. 05. 2019. г. Приступљено13. 1. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^абRich, Frank (30. 4. 2018).„The Original Donald Trump”.New York.Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено8. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^Blair 2015, стр. 250. sfn грешка: no target: CITEREFBlair2015 (help)
  12. ^Mahler, Jonathan; Flegenheimer, Matt (20. 6. 2016).„What Donald Trump Learned From Joseph McCarthy's Right-Hand Man”.The New York Times.Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено26. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^абFederal Reserve Bank of Minneapolis Community Development Project.„Consumer Price Index (estimate) 1800–”. Federal Reserve Bank of Minneapolis. Приступљено21. октобар 2016. 
  14. ^Kranish, Michael; O'Harrow, Robert Jr. (23. 1. 2016).„Inside the government's racial bias case against Donald Trump's company, and how he fought it”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 29. 07. 2016. г. Приступљено7. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  15. ^Johnston 2016, стр. 45–46. sfn грешка: no target: CITEREFJohnston2016 (help)
  16. ^Brenner, Marie (28. 6. 2017).„How Donald Trump and Roy Cohn's Ruthless Symbiosis Changed America”.Vanity Fair.Архивирано из оригинала 28. 06. 2017. г. Приступљено26. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  17. ^Qiu, Linda (21. 6. 2016).„Yep, Donald Trump's companies have declared bankruptcy...more than four times”.PolitiFact.Архивирано из оригинала 25. 05. 2023. г. Приступљено25. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^абBarstow, David;Craig, Susanne; Buettner, Russ (2. 10. 2018).„Trump Engaged in Suspect Tax Schemes as He Reaped Riches From His Father”.The New York Times.Архивирано из оригинала 06. 09. 2023. г. Приступљено2. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^Handy, Bruce (1. 4. 2019).„Trump Once Proposed Building a Castle on Madison Avenue”.The Atlantic.Архивирано из оригинала 28. 07. 2024. г. Приступљено28. 7. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^Nevius, James (3. 4. 2019).„The winding history of Donald Trump's first major Manhattan real estate project”.Curbed.Архивирано из оригинала 09. 10. 2021. г. Приступљено01. 02. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  21. ^Kessler, Glenn (3. 3. 2016).„Trump's false claim he built his empire with a 'small loan' from his father”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 30. 10. 2019. г. Приступљено29. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  22. ^Kranish & Fisher 2017, стр. 84. sfn грешка: no target: CITEREFKranishFisher2017 (help)
  23. ^Geist, William E. (8. 4. 1984).„The Expanding Empire of Donald Trump”.The New York Times Magazine.Архивирано из оригинала 01. 02. 2017. г. Приступљено29. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  24. ^абHaberman, Maggie (31. 10. 2019).„Trump, Lifelong New Yorker, Declares Himself a Resident of Florida”.The New York Times.Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено24. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  25. ^„Trump Revises Plaza Loan”.The New York Times. 4. 11. 1992.Архивирано из оригинала 12. 01. 2021. г. Приступљено23. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  26. ^„Trump's Plaza Hotel Bankruptcy Plan Approved”.The New York Times.Reuters. 12. 12. 1992.Архивирано из оригинала 20. 08. 2016. г. Приступљено24. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  27. ^абSegal, David (16. 1. 2016).„What Donald Trump's Plaza Deal Reveals About His White House Bid”.The New York Times.Архивирано из оригинала 22. 05. 2018. г. Приступљено3. 5. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  28. ^Stout, David; Gilpin, Kenneth N. (12. 4. 1995).„Trump Is Selling Plaza Hotel To Saudi and Asian Investors”.The New York Times.Архивирано из оригинала 22. 03. 2017. г. Приступљено18. 7. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  29. ^Kranish & Fisher 2017, стр. 298. sfn грешка: no target: CITEREFKranishFisher2017 (help)
  30. ^Bagli, Charles V. (1. 6. 2005).„Trump Group Selling West Side Parcel for $1.8 billion”.The New York Times.Архивирано из оригинала 16. 06. 2016. г. Приступљено17. 5. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  31. ^Kiel, Paul; Buettner, Russ (11. 5. 2024).„IRS Audit of Trump Could Cost Former President More Than $100 Million”.ProPublica.Архивирано из оригинала 26. 08. 2024. г. Приступљено26. 8. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  32. ^абвгMcQuade, Dan (16. 8. 2015).„The Truth About the Rise and Fall of Donald Trump's Atlantic City Empire”.Philadelphia.Архивирано из оригинала 22. 03. 2016. г. Приступљено21. 3. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  33. ^Kranish & Fisher 2017, стр. 128. sfn грешка: no target: CITEREFKranishFisher2017 (help)
  34. ^Saxon, Wolfgang (28. 4. 1986).„Trump Buys Hilton's Hotel in Atlantic City”.The New York Times.Архивирано из оригинала 04. 06. 2019. г. Приступљено25. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  35. ^„Trump's Castle and Plaza file for bankruptcy”.United Press International. 9. 3. 1992.Архивирано из оригинала 10. 08. 2022. г. Приступљено25. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  36. ^„Company News; Taj Mahal is out of Bankruptcy”.The New York Times. 5. 10. 1991.Архивирано из оригинала 05. 04. 2016. г. Приступљено22. 5. 2008. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  37. ^O'Connor, Claire (29. 5. 2011).„Fourth Time's A Charm: How Donald Trump Made Bankruptcy Work For Him”.Forbes.Архивирано из оригинала 26. 08. 2011. г. Приступљено27. 1. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  38. ^Norris, Floyd (7. 6. 1995).„Trump Plaza casino stock trades today on Big Board”.The New York Times.Архивирано из оригинала 26. 05. 2015. г. Приступљено14. 12. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  39. ^Tully, Shawn (10. 3. 2016).„How Donald Trump Made Millions Off His Biggest Business Failure”.Fortune.Архивирано из оригинала 11. 03. 2016. г. Приступљено6. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  40. ^Peterson-Withorn, Chase (23. 4. 2018).„Donald Trump Has Gained More Than $100 Million On Mar-a-Lago”.Forbes.Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено4. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  41. ^Dangremond, Sam; Kim, Leena (22. 12. 2017).„A History of Mar-a-Lago, Donald Trump's American Castle”.Town & Country.Архивирано из оригинала 29. 07. 2016. г. Приступљено3. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  42. ^Garcia, Ahiza (29. 12. 2016).„Trump's 17 golf courses teed up: Everything you need to know”.CNN Money.Архивирано из оригинала 29. 01. 2025. г. Приступљено23. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  43. ^абAnthony, Zane; Sanders, Kathryn;Fahrenthold, David A. (13. 4. 2018).„Whatever happened to Trump neckties? They're over. So is most of Trump's merchandising empire.”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 13. 04. 2018. г. Приступљено29. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  44. ^Williams, Aaron; Narayanswamy, Anu (25. 1. 2017).„How Trump has made millions by selling his name”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 26. 01. 2017. г. Приступљено12. 12. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  45. ^Paulson, Michael (6. 3. 2016).„For a Young Donald J. Trump, Broadway Held Sway”.The New York Times.Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено7. 3. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  46. ^Markazi, Arash (14. 7. 2015).„5 things to know about Donald Trump's foray into doomed USFL”.ESPN.Архивирано из оригинала 08. 08. 2016. г. Приступљено30. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  47. ^O'Donnell & Rutherford 1991, стр. 137–143. sfn грешка: no target: CITEREFO'DonnellRutherford1991 (help)
  48. ^Hogan, Kevin (10. 4. 2016).„The Strange Tale of Donald Trump's 1989 Biking Extravaganza”.Politico Magazine.Архивирано из оригинала 10. 04. 2016. г. Приступљено12. 4. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  49. ^абBuettner, Russ;Craig, Susanne (7. 5. 2019).„Decade in the Red: Trump Tax Figures Show Over $1 Billion in Business Losses”.The New York Times.Архивирано из оригинала 07. 05. 2019. г. Приступљено8. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  50. ^Mattingly, Phil; Jorgensen, Sarah (23. 8. 2016).„The Gordon Gekko era: Donald Trump's lucrative and controversial time as an activist investor”.CNN.Архивирано из оригинала 21. 09. 2022. г. Приступљено14. 9. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  51. ^Peterson, Barbara (13. 4. 2017).„The Crash of Trump Air”.The Daily Beast.Архивирано из оригинала 17. 05. 2023. г. Приступљено17. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  52. ^„10 Donald Trump Business Failures”.Time. 11. 10. 2016.Архивирано из оригинала 19. 02. 2015. г. Приступљено17. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  53. ^Haberman 2022, стр. 129–130. sfn грешка: no target: CITEREFHaberman2022 (help)
  54. ^Rutenberg, Jim (22. 6. 2002).„Three Beauty Pageants Leaving CBS for NBC”.The New York Times.Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г. Приступљено14. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  55. ^de Moraes, Lisa (22. 6. 2002).„There She Goes: Pageants Move to NBC”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 11. 09. 2016. г. Приступљено14. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  56. ^Zara, Christopher (26. 10. 2016).„Why the heck does Donald Trump have a Walk of Fame star, anyway? It's not the reason you think”.Fast Company.Архивирано из оригинала 21. 10. 2017. г. Приступљено16. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  57. ^Puente, Maria (29. 6. 2015).„NBC to Donald Trump: You're fired”.USA Today.Архивирано из оригинала 01. 07. 2015. г. Приступљено28. 7. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  58. ^D'Antonio 2015, стр. 281–282. sfn грешка: no target: CITEREFD'Antonio2015 (help)
  59. ^D'Antonio 2015, стр. 282–283. sfn грешка: no target: CITEREFD'Antonio2015 (help)
  60. ^Eder, Steve (18. 11. 2016).„Donald Trump Agrees to Pay $25 Million in Trump University Settlement”.The New York Times.Архивирано из оригинала 18. 11. 2016. г. Приступљено18. 11. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  61. ^Tigas, Mike; Wei, Sisi (9. 5. 2013).„Nonprofit Explorer”.ProPublica.Архивирано из оригинала 03. 10. 2016. г. Приступљено9. 9. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  62. ^абFahrenthold, David A. (10. 9. 2016).„How Donald Trump retooled his charity to spend other people's money”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 22. 09. 2016. г. Приступљено19. 3. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  63. ^Solnik, Claude (15. 9. 2016).„Taking a peek at Trump's (foundation) tax returns”.Long Island Business News.Архивирано из оригинала 16. 09. 2016. г. Приступљено30. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  64. ^Cillizza, Chris;Fahrenthold, David A. (15. 9. 2016).„Meet the reporter who's giving Donald Trump fits”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 16. 09. 2016. г. Приступљено26. 6. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  65. ^Fahrenthold, David A. (3. 10. 2016).„Trump Foundation ordered to stop fundraising by N.Y. attorney general's office”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 24. 04. 2020. г. Приступљено17. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  66. ^Jacobs, Ben (24. 12. 2016).„Donald Trump to dissolve his charitable foundation after mounting complaints”.The Guardian.Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено25. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  67. ^Thomsen, Jacqueline (14. 6. 2018).„Five things to know about the lawsuit against the Trump Foundation”.The Hill.Архивирано из оригинала 16. 06. 2018. г. Приступљено15. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  68. ^Goldmacher, Shane (18. 12. 2018).„Trump Foundation Will Dissolve, Accused of 'Shocking Pattern of Illegality'.The New York Times.Архивирано из оригинала 08. 05. 2019. г. Приступљено9. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  69. ^Katersky, Aaron (7. 11. 2019).„President Donald Trump ordered to pay $2M to collection of nonprofits as part of civil lawsuit”.ABC News.Архивирано из оригинала 08. 11. 2019. г. Приступљено7. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  70. ^„Donald Trump: Three decades, 4,095 lawsuits”.USA Today.Архивирано из оригинала 17. 04. 2018. г. Приступљено17. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  71. ^абWinter, Tom (24. 6. 2016).„Trump Bankruptcy Math Doesn't Add Up”.NBC News.Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено26. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  72. ^Flitter, Emily (17. 7. 2016).„Art of the spin: Trump bankers question his portrayal of financial comeback”.Reuters.Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено14. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  73. ^Smith, Allan (8. 12. 2017).„Trump's long and winding history with Deutsche Bank could now be at the center of Robert Mueller's investigation”.Business Insider.Архивирано из оригинала 08. 12. 2017. г. Приступљено14. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  74. ^Riley, Charles; Egan, Matt (12. 1. 2021).„Deutsche Bank won't do any more business with Trump”.CNN.Архивирано из оригинала 22. 09. 2022. г. Приступљено14. 9. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  75. ^Stump, Scott (26. 10. 2015).„Donald Trump: My dad gave me 'a small loan' of $1 million to get started”.CNBC.Архивирано из оригинала 16. 05. 2019. г. Приступљено13. 11. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  76. ^Barstow, David;Craig, Susanne; Buettner, Russ (2. 10. 2018).„11 Takeaways From The Times's Investigation into Trump's Wealth”.The New York Times.Архивирано из оригинала 27. 09. 2019. г. Приступљено3. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  77. ^Stracqualursi, Veronica (20. 4. 2018).„Ex-Forbes reporter says Trump posed as executive, lied to him to crack Forbes 400 list”.CNN.Архивирано из оригинала 25. 12. 2024. г. Приступљено25. 12. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  78. ^Johnston 2021, стр. 20. sfn грешка: no target: CITEREFJohnston2021 (help)
  79. ^LaFranco, Rob; Chung, Grace; Peterson-Withorn, Chase (2024).„Forbes World's Billionaires List - The Richest in 2024”.Forbes.Архивирано из оригинала 04. 01. 2019. г. Приступљено20. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза) - Enter "trump" in the search box.
  80. ^Buncombe, Andrew (4. 7. 2018).„Trump boasted about writing many books – his ghostwriter says otherwise”.The Independent.Архивирано из оригинала 04. 07. 2018. г. Приступљено11. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  81. ^Mayer, Jane (18. 7. 2016).„Donald Trump's Ghostwriter Tells All”.The New Yorker.Архивирано из оригинала 18. 07. 2016. г. Приступљено19. 6. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  82. ^LaFrance, Adrienne (21. 12. 2015).„Three Decades of Donald Trump Film and TV Cameos”.The Atlantic.Архивирано из оригинала 03. 06. 2023. г. Приступљено01. 02. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  83. ^Kranish & Fisher 2017, стр. 166. sfn грешка: no target: CITEREFKranishFisher2017 (help)
  84. ^Massie, Christopher; Kaczynski, Andrew (16. 3. 2016).„There Are Hours Of Audio Of Donald Trump's Nationally Syndicated Radio Show In The 2000s”.BuzzFeed.Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено6. 12. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  85. ^Grossmann, Matt; Hopkins, David A. (9. 9. 2016).„How the conservative media is taking over the Republican Party”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 09. 09. 2016. г. Приступљено19. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  86. ^Rao, Sonia (4. 2. 2021).„Facing expulsion, Trump resigns from the Screen Actors Guild: 'You have done nothing for me'.The Washington Post.Архивирано из оригинала 04. 02. 2021. г. Приступљено5. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  87. ^Harmata, Claudia (7. 2. 2021).„Donald Trump Banned from Future Re-Admission to SAG-AFTRA: It's 'More Than a Symbolic Step'.People.Архивирано из оригинала 07. 02. 2021. г. Приступљено8. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  88. ^Buettner & Craig 2024, стр. 7, "Mark Burnett, the television producer who made Trump a star, did not just hand him a fortune.". sfn грешка: no target: CITEREFBuettnerCraig2024 (help)
  89. ^Grynbaum, Michael M.;Parker, Ashley (16. 7. 2016).„Donald Trump the Political Showman, Born on 'The Apprentice'.The New York Times.Архивирано из оригинала 08. 07. 2018. г. Приступљено8. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  90. ^Nussbaum, Emily (24. 7. 2017).„The TV That Created Donald Trump”.The New Yorker.Архивирано из оригинала 14. 10. 2023. г. Приступљено18. 10. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  91. ^Poniewozik, James (28. 9. 2020).„Donald Trump Was the Real Winner of 'The Apprentice'.The New York Times.Архивирано из оригинала 14. 02. 2021. г. Приступљено18. 10. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  92. ^Oreskes, Michael (2. 9. 1987).„Trump Gives a Vague Hint of Candidacy”.The New York Times.Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено17. 2. 2016. 
  93. ^Kurtz, Howard (2. 9. 1987).„Between the Lines of a Millionaire's Ad”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 18. 02. 2016. г. Приступљено17. 2. 2016. 
  94. ^Smith, Kyle (30. 5. 2015).„Stop pretending – Donald Trump is not running for president”.New York Post.Архивирано из оригинала 02. 06. 2015. г. Приступљено7. 6. 2015. 
  95. ^Travis, Shannon (17. 5. 2011).„Was he ever serious? How Trump strung the country along, again”. CNN.Архивирано из оригинала 18. 06. 2015. г. Приступљено7. 6. 2015. 
  96. ^Schultz, Marisa (9. 11. 2015).„Was Donald Trump almost on the George H.W. Bush ticket?”.New York Post.Архивирано из оригинала 17. 02. 2016. г. Приступљено28. 12. 2015. 
  97. ^Winger, Richard (25. 12. 2011).„Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries”.Ballot Access News.Архивирано из оригинала 17. 06. 2015. г. Приступљено11. 11. 2016. 
  98. ^Johnson, Glen. „Donald Trump eyeing a run at the White House”.Standard-Speaker. Hazelton, Pennsylvania. 
  99. ^„Ballot Access News – Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries”. ballot-access.org. 25. 12. 2011.Архивирано из оригинала 17. 06. 2015. г. Приступљено1. 7. 2015. 
  100. ^„CA Secretary of State – Primary 2000 – Statewide Totals”. ca.gov. Архивирано изоригинала 19. 7. 2015. г. Приступљено1. 7. 2015. 
  101. ^Madison, Lucy (4. 10. 2010).„Donald Trump for President in 2012?”. CBS News.Архивирано из оригинала 17. 02. 2016. г. Приступљено4. 10. 2010. 
  102. ^Zwick, Jesse (4. 10. 2010).„Donald Trump for President?”.The Washington Independent. Архивирано изоригинала 18. 7. 2012. г. Приступљено4. 10. 2010. 
  103. ^Доналд Трамп, Лери Кинг, транскрипт интервјуа„Donald Trump announces plans to form presidential exploratory committee”. Архивирано изоригинала 30. 12. 2020. г. Приступљено12. 11. 2016.  Транскрипт, 8. октобар 1999, приступљено, 12. новембар 2016
  104. ^„Donald Trump's Presidential Announcement Speech”. Time.com. 16. 6. 2015.Архивирано из оригинала 19. 05. 2020. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  105. ^„Inside the Republican Party’s Desperate Mission to Stop Donald Trump — The New York Times”.Архивирано из оригинала 21. 04. 2016. г. Приступљено08. 05. 2016. 
  106. ^Langley, Monica (4. 5. 2016).„Donald Trump Won't Self-Fund General-Election Campaign”. WSJ.Архивирано из оригинала 09. 05. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  107. ^By Jack KellyJuly 26, 2015 (26. 7. 2015).„Trump Tells It Like It Is”. RealClearPolitics.Архивирано из оригинала 03. 08. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  108. ^„Donald Trump Presumptive Candidate: The World Reacts”.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено08. 05. 2016. 
  109. ^„Exclusive: President Fox Apologizes, Invites Trump to Mexico — Breitbart”.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено08. 05. 2016. 
  110. ^Donald Trump becomes 'official Republican presidential nominee' | Americas | News | The Independent
  111. ^„Donald Trump Wins the 2016 Election”.Архивирано из оригинала 24. 12. 2020. г. Приступљено11. 11. 2016.  Тајм магазин
  112. ^„CNN — Presidential Election Results”.Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено14. 11. 2016.  CNN — резултати председничких избора
  113. ^Председнички избори у САД 2016.
  114. ^„Protesti protiv Trampa DAN TREĆI: Tramp mora DA ODE!”.Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено4. 12. 2016.  Блиц, 12. 11. 2016
  115. ^„Najveća online peticija — Klintonovu za predsednicu SAD”. Архивирано изоригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено4. 12. 2016.  N1, 3. 12. 2016
  116. ^„Ponovo prebrojavanje glasova u SAD: Da li će Tramp ostati bez fotelje?”. Архивирано изоригинала 28. 11. 2016. г. Приступљено4. 12. 2016.  Недељник, 27. 11. 2016
  117. ^„Трамп: Рекс Тилерсон биће нови државни секретар”.Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено22. 12. 2016.  Политика, 13. 12. 2016
  118. ^„Tramp odlučio — Pribusu i Benonu istaknute funkcije”.Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. Приступљено4. 12. 2016.  Блиц, 14.11. 2016
  119. ^„Tramp položio zakletvu, postao 45. predsednik SAD”.Архивирано из оригинала 22. 01. 2017. г. Приступљено23. 1. 2017.  РТС, 20. 1. 2017
  120. ^„Nova era: Tramp potpisao povlačenje i zamrzavanje”. 23. 01. 2017.Архивирано из оригинала 24. 01. 2017. г. Приступљено23. 1. 2017.  Б92
  121. ^„PANIKA I PROTESTI Trampova zabrana ulaska izbeglicama u SAD izazvala HAOS NA SVETSKIM AERODROMIMA”.Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено19. 2. 2017.  Блиц, 29. 1. 2017
  122. ^„Tužba protiv Trampa zbog zabrane ulaska izbeglica u SAD”.Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено19. 2. 2017.  Блиц, 28. 1. 2017
  123. ^„Одбачен Трампов захтев за деблокирање уредбе о забрани уласка у САД”.Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено19. 2. 2017.  Политика, 5. 2. 2017
  124. ^„Nova Trampova zabrana putovanja stiže sledeće nedelje”. Приступљено19. 2. 2017.  Глас Америке, 17. 2. 2017
  125. ^„Трамп: Медији су непријатељи америчког народа”.Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено19. 2. 2017.  РТС, 18. 2. 2017
  126. ^„Protesters smash windows as violence breaks out ahead of Donald Trump inauguration — YouTube”.Архивирано из оригинала 25. 01. 2017. г. Приступљено25. 01. 2017. 
  127. ^MARŠ ŽENA” Vašington predvodi globalne proteste protiv Trampa”.Архивирано из оригинала 24. 01. 2017. г. Приступљено23. 1. 2017.  Блиц, 21. 1. 2017
  128. ^Kendall, Joshua (7. 5. 1930).„Trump's new catchphrase: I'm a common-sense conservative”. Politico.Архивирано из оригинала 14. 05. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  129. ^Ahler, Doug (16. 12. 2015).„Donald Trump is a textbook example of an ideological moderate”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 04. 06. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  130. ^Loiaconi, Stephen (23. 3. 2016).„Cruz, Trump blast Obama administration 'political correctness'. KVAL.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  131. ^Wright, David (21. 4. 2016).„Trump: Tubman on the $20 bill is 'pure political correctness' - CNNPolitics.com”. Cnn.com.Архивирано из оригинала 24. 04. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  132. ^„Immigration Reform | Donald J Trump for President”. Donaldjtrump.com. Архивирано изоригинала 1. 8. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  133. ^„Трамп упозорава америчке компаније”.Архивирано из оригинала 02. 12. 2016. г. Приступљено4. 12. 2016.  РТС, 1. 12. 2016
  134. ^„Trump signals big shift on energy, climate policies”.Архивирано из оригинала 24. 01. 2017. г. Приступљено21. 1. 2017. Phys.org
  135. ^„TRUMP'S ENERGY PLAN: 'We must take advantage of the estimated $50 trillion in untapped shale, oil, and natural gas reserves'.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено21. 1. 2017. Business Insider
  136. ^Gramlich, John (13. 1. 2021).„How Trump compares with other recent presidents in appointing federal judges”.Pew Research Center.Архивирано из оригинала 30. 03. 2021. г. Приступљено30. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  137. ^Kumar, Anita (26. 9. 2020).„Trump's legacy is now the Supreme Court”.Politico.Архивирано из оригинала 16. 02. 2021. г. Приступљено31. 01. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  138. ^Farivar, Masood (24. 12. 2020).„Trump's Lasting Legacy: Conservative Supermajority on Supreme Court”.Voice of America.Архивирано из оригинала 03. 03. 2024. г. Приступљено21. 12. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  139. ^Biskupic, Joan (2. 6. 2023).„Nine Black Robes: Inside the Supreme Court's Drive to the Right and Its Historic Consequences”.WBUR-FM.Архивирано из оригинала 04. 10. 2023. г. Приступљено21. 12. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  140. ^Quay, Grayson (25. 6. 2022).„Trump takes credit for Dobbs decision but worries it 'won't help him in the future'.The Week.Архивирано из оригинала 11. 09. 2023. г. Приступљено2. 10. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  141. ^Kapur, Sahil (17. 5. 2023).„Trump: 'I was able to kill Roe v. Wade'.NBC News.Архивирано из оригинала 05. 02. 2024. г. Приступљено21. 12. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  142. ^Phillip, Abby; Barnes, Robert; O'Keefe, Ed (8. 2. 2017).„Supreme Court nominee Gorsuch says Trump's attacks on judiciary are 'demoralizing'.The Washington Post.Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено6. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  143. ^Shepherd, Katie (8. 11. 2019).„Trump 'violates all recognized democratic norms,' federal judge says in biting speech on judicial independence”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 02. 12. 2020. г. Приступљено6. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  144. ^„Trump admin targets violent Islamist groups as foreign policy priority”.Архивирано из оригинала 20. 01. 2017. г. Приступљено21. 1. 2017. Reuters
  145. ^„Први разговор Путина и Трампа: О Сирији, тероризму…”.Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено4. 12. 2016.  Спутњик, 14. 11. 2016
  146. ^„Burgeoning Moscow-Beijing Relationship Has Trump Seeking Russian Rapprochement”.Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено21. 1. 2017. Sputnik
  147. ^„PRVI INTERVJU ZA EVROPSKE MEDIJE Donald Tramp: Zastareli NATO, katastrofalna Angela i PAMETNI BRITANCI”.Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено21. 1. 2017. Блиц
  148. ^„What will Trump do with the Iran nuclear deal?”.Архивирано из оригинала 21. 01. 2017. г. Приступљено21. 1. 2017. AlJazeera
  149. ^„Tramp: Katastrofalna greška Angele Merkel”.Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено21. 1. 2017. Deutsche Welle
  150. ^„Tramp: Jerusalim glavni grad Izraela, selimo ambasadu”.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено23. 12. 2017.  Б92, 6. 12. 2017
  151. ^„Сукоби на протестима Палестинаца — једна особа страдала, више од 200 повређених”.Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено23. 12. 2017.  РТС, 8. 12. 2017
  152. ^„УН прогласиле Трампову одлуку о Јерусалиму ништавном”.Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено23. 12. 2017.  РТС, 21. 12. 2017
  153. ^„Tramp: Ne mogu da dobijaju naš novac i glasaju protiv nas”. Архивирано изоригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено23. 12. 2017.  Н1, 20. 12. 2017
  154. ^„Niki Hejli pred glasanje u UN: SAD će zapisivati imena”.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено23. 12. 2017.  РТС, 20. 12. 2017
  155. ^Lederman, Josh; Lucey, Catherine (8. 5. 2018).„Trump declares US leaving 'horrible' Iran nuclear accord”.AP News.Архивирано из оригинала 08. 03. 2021. г. Приступљено8. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  156. ^Landler, Mark (8. 5. 2018).„Trump Abandons Iran Nuclear Deal He Long Scorned”.The New York Times.Архивирано из оригинала 08. 05. 2018. г. Приступљено4. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  157. ^Nichols, Michelle (18. 2. 2021).„U.S. rescinds Trump White House claim that all U.N. sanctions had been reimposed on Iran”.Reuters.Архивирано из оригинала 22. 08. 2021. г. Приступљено14. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  158. ^абHennigan, W.J. (24. 11. 2021).„'They're Very Close.' U.S. General Says Iran Is Nearly Able to Build a Nuclear Weapon”.Time.Архивирано из оригинала 24. 11. 2021. г. Приступљено18. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  159. ^Donevan, Connor; Dorning, Courtney; Kelly, Mary Louise (30. 5. 2023).„5 years after U.S. left Iran nuclear deal, more enriched Uranium and much less trust”.NPR.Архивирано из оригинала 09. 10. 2024. г. Приступљено3. 11. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  160. ^Crowley, Michael; Hassan, Falih;Schmitt, Eric (2. 1. 2020).„U.S. Strike in Iraq Kills Qassim Suleimani, Commander of Iranian Forces”.The New York Times.Архивирано из оригинала 03. 01. 2020. г. Приступљено3. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  161. ^Baker, Peter;Bergman, Ronen;Kirkpatrick, David D.; Barnes, Julian E.;Rubin, Alissa J. (11. 1. 2020).„Seven Days in January: How Trump Pushed U.S. and Iran to the Brink of War”.The New York Times.Архивирано из оригинала 12. 01. 2020. г. Приступљено8. 11. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  162. ^Horton, Alex; Lamothe, Dan (8. 12. 2021).„Army awards more Purple Hearts for troops hurt in Iranian attack that Trump downplayed”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 02. 01. 2024. г. Приступљено8. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  163. ^„Trump's new foreign policy: 'We will stop looking to topple regimes'.Архивирано из оригинала 31. 01. 2017. г. Приступљено4. 12. 2016.  Washington Examiner, 1. 12. 2016
  164. ^„Has Trump Announced a Major Shift in US foreign policy?”. Архивирано изоригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено4. 12. 2016.  Trending Issue, 3. 12. 2016
  165. ^„Tramp: Severnu Koreju će snaći vatra i bes ako budu pretili”.Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено23. 12. 2017.  Политика, 8. 8. 2017
  166. ^„Severna Koreja: Tramp je lud”.Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено23. 12. 2017.  Б92, 4. 12. 2017
  167. ^„Северна Кореја објавила план напада на Гуам”.Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено23. 12. 2017.  РТС, 10. 8. 2017
  168. ^Baker, Peter;Crowley, Michael (30. 6. 2019).„Trump Steps Into North Korea and Agrees With Kim Jong-un to Resume Talks”.The New York Times.Архивирано из оригинала 01. 02. 2021. г. Приступљено5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  169. ^Sanger, David E.;Sang-Hun, Choe (12. 6. 2020).„Two Years After Trump-Kim Meeting, Little to Show for Personal Diplomacy”.The New York Times.Архивирано из оригинала 13. 01. 2021. г. Приступљено5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  170. ^Tanner, Jari; Lee, Matthew (5. 10. 2019).„North Korea Says Nuclear Talks Break Down While U.S. Says They Were 'Good'.AP News.Архивирано из оригинала 21. 07. 2021. г. Приступљено21. 7. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  171. ^Herskovitz, Jon (28. 12. 2020).„Kim Jong Un's Nuclear Weapons Got More Dangerous Under Trump”.Bloomberg News.Архивирано из оригинала 12. 01. 2021. г. Приступљено5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  172. ^Warrick, Joby;Denyer, Simon (30. 9. 2020).„As Kim wooed Trump with 'love letters', he kept building his nuclear capability, intelligence shows”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 01. 10. 2020. г. Приступљено5. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  173. ^McCaskill N, Kenen J, Cancryn A (16. 3. 2020).„'This is a very bad one': Trump issues new guidelines to stem coronavirus spread”.Politico.Архивирано из оригинала 16. 3. 2020. г. Приступљено18. 3. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  174. ^Cohen J (22. 3. 2020).„'I'm going to keep pushing.' Anthony Fauci tries to make the White House listen to facts of the pandemic”.Science.Архивирано из оригинала 23. 3. 2020. г. Приступљено22. 3. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  175. ^Goldberg, Dan (17. 3. 2020).„'It's going to disappear': Trump's changing tone on coronavirus”.Politico.Архивирано из оригинала 18. 08. 2020. г. Приступљено19. 3. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  176. ^Weissmann, Jordan (17. 3. 2020).„Democrats Are Being Much, Much More Careful About the Coronavirus Than Republicans”.Slate.Архивирано из оригинала 25. 05. 2020. г. Приступљено5. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  177. ^Pace, Julie; Fingerhut, Hannah (24. 4. 2020).„AP-NORC poll: Few Americans trust Trump's info on pandemic”.Associated Press.Архивирано из оригинала 30. 09. 2020. г. Приступљено5. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  178. ^Agiesta, Jennifer (12. 5. 2020).„CNN Poll: Negative ratings for government handling of coronavirus persist”.CNN.Архивирано из оригинала 14. 10. 2020. г. Приступљено13. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  179. ^Samuels, Brett; Chalfant, Morgan (29. 4. 2020).„White House risks backlash with coronavirus optimism”.The Hill.Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  180. ^Superville, Darlene; Woodward, Calvin (4. 3. 2020).„A disconnect between Trump and health officials on COVID-19”.Associated Press.Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено15. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  181. ^Blake, Aaron (17. 3. 2020).„A timeline of Trump playing down the coronavirus threat”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 20. 3. 2020. г. Приступљено19. 3. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  182. ^абвQiu, Linda (27. 3. 2020).„Analyzing the Patterns in Trump's Falsehoods About Coronavirus”.The New York Times.Архивирано из оригинала 25. 4. 2020. г. Приступљено28. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  183. ^Rieder, Rem (19. 3. 2020).„Trump's Statements About the Coronavirus”.FactCheck.org.Архивирано из оригинала 16. 10. 2020. г. Приступљено5. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  184. ^Phillips, Amber (1. 4. 2020).„Trump now says he knew the virus 'could be horrible' when he was saying things like 'it's going to disappear'.The Washington Post. Архивирано изоригинала 1. 4. 2020. г. Приступљено22. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  185. ^Corkery, Michael; Karni, Annie (31. 1. 2020).„Trump Administration Restricts Entry Into U.S. From China”.The New York Times.Архивирано из оригинала 22. 11. 2021. г. Приступљено10. 11. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  186. ^Bump, Philip (29. 4. 2020).„Yet again, Trump pledges that the coronavirus will simply go away”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 28. 4. 2020. г. Приступљено1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  187. ^Blake, Aaron (9. 5. 2020).„Trump says coronavirus will disappear without a vaccine. Fauci has said the opposite.”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 9. 5. 2020. г. Приступљено9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  188. ^Taylor, Marisa (23. 3. 2020).„Exclusive: U.S. axed CDC expert job in China months before virus outbreak”.Reuters.Архивирано из оригинала 22. 03. 2020. г. Приступљено28. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  189. ^Wolfe, Jan (30. 3. 2020).„Trump brags about high TV viewership of coronavirus briefings”.Reuters.Архивирано из оригинала 09. 10. 2020. г. Приступљено22. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  190. ^абBump, Philip;Parker, Ashley; Abutaleb, Yasmeen (26. 4. 2020).„13 hours of Trump: The president fills briefings with attacks and boasts, but little empathy”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 27. 4. 2020. г. Приступљено27. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  191. ^Paz, Christian (27. 4. 2020).„All the President's Lies About the Coronavirus”.The Atlantic.Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено10. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  192. ^Parker, Ashley; Dawsey, Josh (9. 1. 2022).„Trump's cable cabinet: New texts reveal the influence of Fox hosts on previous White House”.The Washington Post (на језику: енглески).ISSN 0190-8286.Архивирано из оригинала 10. 01. 2022. г. Приступљено2022-01-10. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  193. ^Gittleson, Ben (15. 10. 2020).„Trump embraces idea behind 'herd immunity' as Fauci calls concept 'total nonsense'.ABC News (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено19. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  194. ^Achenbach, Joel (13. 10. 2020).„Proposal to hasten herd immunity grabs White House attention, appalls top scientists”.Anchorage Daily News (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 20. 11. 2020. г. Приступљено2020-10-19. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  195. ^Blake, Aaron (3. 3. 2020).„Trump's baffling coronavirus vaccine event”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 3. 3. 2020. г. Приступљено24. 3. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  196. ^Wise, Justin (22. 3. 2020).„Fauci on differing with Trump on coronavirus 'game-changer': 'I just want to get the facts out'.The Hill.Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено22. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  197. ^Alcindor, Yamiche (2020-04-24).„An infectious disease expert on the dangers of Trump's 'non-scientific' claims”.PBS NewsHour (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено2020-10-19. 
  198. ^Golgowski, Nina (2020-10-18).„Infectious Disease Expert: The 'Darkest Of The Entire Pandemic' Has Yet To Come”.HuffPost (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено2020-10-19. 
  199. ^Walsh, Joe (12. 10. 2020).„WHO Chief Decries 'Herd Immunity' Covid Strategy Endorsed By Key Trump Advisor”.Forbes (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 26. 01. 2021. г. Приступљено2020-10-19. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  200. ^Westcott, Ben; Adam Renton, Lauren Said-Moorhouse, Sharon Braithwaite and Ed Upright (19. 1. 2021).„Fauci says it "has not been an easy thing" to have to contradict Trump on scientific facts”.CNN (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено19. 1. 2021. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  201. ^Blake, Aaron (24. 4. 2020).„12 of Trump's worst coronavirus contradictions”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено13. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  202. ^Reiger, JM (21. 4. 2020).„Watch Trump deny saying things about the coronavirus that he definitely said”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 22. 4. 2020. г. Приступљено13. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  203. ^Breuninger, Kevin; Wilkie, Christina (5. 5. 2020).„Trump's tendency to deny his past statements has become more glaring during coronavirus”.CNBC.Архивирано из оригинала 18. 7. 2020. г. Приступљено11. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  204. ^Lemire, Jonathan (10. 4. 2020).„As pandemic deepens, Trump cycles through targets to blame”.Associated Press.Архивирано из оригинала 19. 08. 2020. г. Приступљено5. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  205. ^McDonald, Jessica; Rieder, Rem; Gore, D'Angelo; Farley, Robert; Robertson, Lori; Kiely, Eugene (15. 4. 2020).„FactChecking Trump's Attack on the WHO”.FactCheck.org.Архивирано из оригинала 12. 05. 2020. г. Приступљено26. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  206. ^Ward, Myah (15. 4. 2020).„15 times Trump praised China as coronavirus was spreading across the globe”.Politico.Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено26. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  207. ^абBump, Philip (25. 9. 2019).„Trump wanted Russia's main geopolitical adversary to help undermine the Russian interference story”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 12. 10. 2019. г. Приступљено1. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  208. ^Cohen, Marshall; Polantz, Katelyn; Shortell, David; Kupperman, Tammy; Callahan, Michael (26. 9. 2019).„Whistleblower says White House tried to cover up Trump's abuse of power”.CNN.Архивирано из оригинала 29. 09. 2022. г. Приступљено4. 10. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  209. ^Fandos, Nicholas (24. 9. 2019).„Nancy Pelosi Announces Formal Impeachment Inquiry of Trump”.The New York Times.Архивирано из оригинала 25. 09. 2019. г. Приступљено8. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  210. ^Forgey, Quint (24. 9. 2019).„Trump changes story on withholding Ukraine aid”.Politico.Архивирано из оригинала 01. 10. 2019. г. Приступљено1. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  211. ^Graham, David A. (25. 9. 2019).„Trump's Incriminating Conversation With the Ukrainian President”.The Atlantic.Архивирано из оригинала 31. 05. 2021. г. Приступљено7. 7. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  212. ^Santucci, John; Mallin, Alexander;Thomas, Pierre; Faulders, Katherine (25. 9. 2019).„Trump urged Ukraine to work with Barr and Giuliani to probe Biden: Call transcript”.ABC News.Архивирано из оригинала 25. 09. 2019. г. Приступљено1. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  213. ^„Document: Read the Whistle-Blower Complaint”.The New York Times. 24. 9. 2019.Архивирано из оригинала 02. 10. 2019. г. Приступљено2. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  214. ^Shear, Michael D.;Fandos, Nicholas (22. 10. 2019).„Ukraine Envoy Testifies Trump Linked Military Aid to Investigations, Lawmaker Says”.The New York Times.Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено22. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  215. ^LaFraniere, Sharon (22. 10. 2019).„6 Key Revelations of Taylor's Opening Statement to Impeachment Investigators”.The New York Times.Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено23. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  216. ^Siegel, Benjamin; Faulders, Katherine; Pecorin, Allison (13. 12. 2019).„House Judiciary Committee passes articles of impeachment against President Trump”.ABC News.Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено13. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  217. ^Gregorian, Dareh (18. 12. 2019).„Trump impeached by the House for abuse of power, obstruction of Congress”.NBC News.Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено18. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  218. ^Kim, Seung Min; Wagner, John;Demirjian, Karoun (23. 1. 2020).„Democrats detail abuse-of-power charge against Trump as Republicans complain of repetitive arguments”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 26. 01. 2020. г. Приступљено27. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  219. ^абShear, Michael D.;Fandos, Nicholas (18. 1. 2020).„Trump's Defense Team Calls Impeachment Charges 'Brazen' as Democrats Make Legal Case”.The New York Times.Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено30. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  220. ^Herb, Jeremy; Mattingly, Phil;Raju, Manu; Fox, Lauren (31. 1. 2020).„Senate impeachment trial: Wednesday acquittal vote scheduled after effort to have witnesses fails”.CNN.Архивирано из оригинала 07. 10. 2022. г. Приступљено2. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  221. ^Bookbinder, Noah (9. 1. 2020).„The Senate has conducted 15 impeachment trials. It heard witnesses in every one.”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 07. 02. 2020. г. Приступљено8. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  222. ^Wilkie, Christina; Breuninger, Kevin (5. 2. 2020).„Trump acquitted of both charges in Senate impeachment trial”.CNBC.Архивирано из оригинала 30. 12. 2020. г. Приступљено2. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  223. ^Baker, Peter (22. 2. 2020).„Trump's Efforts to Remove the Disloyal Heightens Unease Across His Administration”.The New York Times.Архивирано из оригинала 22. 02. 2020. г. Приступљено22. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  224. ^Morehouse, Lee (31. 1. 2017).„Trump breaks precedent, files as candidate for re-election on first day”.KTVK. Архивирано изоригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено19. 2. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  225. ^Graham, David A. (15. 2. 2017).„Trump Kicks Off His 2020 Reelection Campaign on Saturday”.The Atlantic.Архивирано из оригинала 18. 11. 2020. г. Приступљено19. 2. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  226. ^Martin, Jonathan;Burns, Alexander;Karni, Annie (24. 8. 2020).„Nominating Trump, Republicans Rewrite His Record”.The New York Times.Архивирано из оригинала 24. 08. 2020. г. Приступљено25. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  227. ^Balcerzak, Ashley; Levinthal, Dave; Levine, Carrie; Kleiner, Sarah; Beachum, Lateshia (1. 2. 2019).„Donald Trump's campaign cash machine: big, brawny and burning money”.Center for Public Integrity.Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено8. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  228. ^Goldmacher, Shane;Haberman, Maggie (7. 9. 2020).„How Trump's Billion-Dollar Campaign Lost Its Cash Advantage”.The New York Times.Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено8. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  229. ^Egkolfopoulou, Misyrlena; Allison, Bill; Korte, Gregory (14. 9. 2020).„Trump Campaign Slashes Ad Spending in Key States in Cash Crunch”.Bloomberg News.Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено8. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  230. ^Haberman, Maggie; Corasaniti, Nick;Karni, Annie (21. 7. 2020).„As Trump Pushes into Portland, His Campaign Ads Turn Darker”.The New York Times.Архивирано из оригинала 24. 07. 2020. г. Приступљено25. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  231. ^Bump, Philip (28. 8. 2020).„Nearly every claim Trump made about Biden's positions was false”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 03. 01. 2021. г. Приступљено9. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  232. ^Dale, Daniel; Subramaniam, Tara; Lybrand, Holmes (31. 8. 2020).„Fact check: Trump makes more false claims about Biden and protests”.CNN.Архивирано из оригинала 04. 10. 2022. г. Приступљено9. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  233. ^Hopkins, Dan (27. 8. 2020).„Why Trump's Racist Appeals Might Be Less Effective In 2020 Than They Were In 2016”.FiveThirtyEight.Архивирано из оригинала 21. 03. 2021. г. Приступљено28. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  234. ^Kumar, Anita (8. 8. 2020).„Trump aides exploring executive actions to curb voting by mail”.Politico.Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено15. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  235. ^Saul, Stephanie; Epstein, Reid J. (31. 8. 2020).„Trump Is Pushing a False Argument on Vote-by-Mail Fraud. Here Are the Facts.”.The New York Times.Архивирано из оригинала 23. 08. 2020. г. Приступљено8. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  236. ^Bogage, Jacob (12. 8. 2020).„Trump says Postal Service needs money for mail-in voting, but he'll keep blocking funding”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 23. 08. 2020. г. Приступљено14. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  237. ^Sonmez, Felicia (19. 7. 2020).„Trump declines to say whether he will accept November election results”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено8. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  238. ^Browne, Ryan;Starr, Barbara (25. 9. 2020).„As Trump refuses to commit to a peaceful transition, Pentagon stresses it will play no role in the election”.CNN.Архивирано из оригинала 22. 09. 2022. г. Приступљено8. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  239. ^„Presidential Election Results: Biden Wins”.The New York Times. 11. 12. 2020.Архивирано из оригинала 12. 06. 2022. г. Приступљено11. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  240. ^„2020 US Presidential Election Results: Live Map”.ABC News. 10. 12. 2020.Архивирано из оригинала 06. 01. 2021. г. Приступљено11. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  241. ^абHolder, Josh;Gabriel, Trip; Paz, Isabella Grullón (14. 12. 2020).„Biden's 306 Electoral College Votes Make His Victory Official”.The New York Times.Архивирано из оригинала 05. 06. 2022. г. Приступљено9. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  242. ^„With results from key states unclear, Trump declares victory”.Reuters. 4. 11. 2020.Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено10. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  243. ^King, Ledyard (7. 11. 2020).„Trump revives baseless claims of election fraud after Biden wins presidential race”.USA Today.Архивирано из оригинала 08. 11. 2020. г. Приступљено7. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  244. ^Helderman, Rosalind S.; Viebeck, Elise (12. 12. 2020).„'The last wall': How dozens of judges across the political spectrum rejected Trump's efforts to overturn the election”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 09. 01. 2021. г. Приступљено9. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  245. ^Blake, Aaron (14. 12. 2020).„The most remarkable rebukes of Trump's legal case: From the judges he hand-picked”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 27. 02. 2021. г. Приступљено9. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  246. ^Woodward, Calvin (16. 11. 2020).„AP Fact Check: Trump conclusively lost, denies the evidence”.AP News.Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено17. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  247. ^„Trump fires election security official who contradicted him”.BBC News. 18. 11. 2020.Архивирано из оригинала 18. 11. 2020. г. Приступљено18. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  248. ^Liptak, Adam (11. 12. 2020).„Supreme Court Rejects Texas Suit Seeking to Subvert Election”.The New York Times.Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено9. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  249. ^Smith, David (21. 11. 2020).„Trump's monumental sulk: president retreats from public eye as Covid ravages US”.The Guardian.Архивирано из оригинала 11. 01. 2021. г. Приступљено9. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  250. ^Lamire, Jonathan; Miller, Zeke (9. 11. 2020).„Refusing to concede, Trump blocks cooperation on transition”.AP News.Архивирано из оригинала 10. 11. 2020. г. Приступљено10. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  251. ^Timm, Jane C.; Smith, Allan (14. 11. 2020).„Trump is stonewalling Biden's transition. Here's why it matters.”.NBC News.Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено26. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  252. ^Rein, Lisa (23. 11. 2020).„Under pressure, Trump appointee Emily Murphy approves transition in unusually personal letter to Biden”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено24. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  253. ^Naylor, Brian; Wise, Alana (23. 11. 2020).„President-Elect Biden To Begin Formal Transition Process After Agency OK”.NPR.Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено11. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  254. ^Ordoñez, Franco; Rampton, Roberta (26. 11. 2020).„Trump Is In No Mood To Concede, But Says Will Leave White House”.NPR.Архивирано из оригинала 04. 12. 2020. г. Приступљено11. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  255. ^Gardner, Amy (3. 1. 2021).„'I just want to find 11,780 votes': In extraordinary hour-long call, Trump pressures Georgia secretary of state to recalculate the vote in his favor”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 04. 01. 2021. г. Приступљено20. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  256. ^абKumar, Anita; Orr, Gabby; McGraw, Meridith (21. 12. 2020).„Inside Trump's pressure campaign to overturn the election”.Politico.Архивирано из оригинала 22. 12. 2020. г. Приступљено22. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  257. ^Cohen, Marshall (5. 11. 2021).„Timeline of the coup: How Trump tried to weaponize the Justice Department to overturn the 2020 election”.CNN.Архивирано из оригинала 05. 10. 2022. г. Приступљено6. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  258. ^Haberman, Maggie; Karni, Annie (5. 1. 2021).„Pence Said to Have Told Trump He Lacks Power to Change Election Result”.The New York Times.Архивирано из оригинала 06. 01. 2021. г. Приступљено7. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  259. ^Fausset, Richard; Hakim, Danny (10. 2. 2021).„Georgia Prosecutors Open Criminal Inquiry Into Trump's Efforts to Subvert Election”.The New York Times.Архивирано из оригинала 10. 02. 2021. г. Приступљено11. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  260. ^Haberman, Maggie (20. 1. 2021).„Trump Departs Vowing, 'We Will Be Back in Some Form'.The New York Times.Архивирано из оригинала 25. 01. 2021. г. Приступљено25. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  261. ^Arkin, William M. (24. 12. 2020).„Exclusive: Donald Trump's martial-law talk has military on red alert”.Newsweek.Архивирано из оригинала 15. 09. 2021. г. Приступљено15. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  262. ^Gangel, Jamie; Herb, Jeremy; Cohen, Marshall; Stuart, Elizabeth;Starr, Barbara (14. 7. 2021).„'They're not going to f**king succeed': Top generals feared Trump would attempt a coup after election, according to new book”.CNN.Архивирано из оригинала 06. 10. 2022. г. Приступљено15. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  263. ^Breuninger, Kevin (15. 7. 2021).„Top U.S. Gen. Mark Milley feared Trump would attempt a coup after his loss to Biden, new book says”.CNBC.Архивирано из оригинала 15. 09. 2021. г. Приступљено15. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  264. ^Gangel, Jamie; Herb, Jeremy; Stuart, Elizabeth (14. 9. 2021).„Woodward/Costa book: Worried Trump could 'go rogue,' Milley took top-secret action to protect nuclear weapons”.CNN.Архивирано из оригинала 04. 10. 2022. г. Приступљено15. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  265. ^Schmidt, Michael S. (14. 9. 2021).„Fears That Trump Might Launch a Strike Prompted General to Reassure China, Book Says”.The New York Times.Архивирано из оригинала 15. 09. 2021. г. Приступљено15. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  266. ^Savage, Charlie (10. 1. 2021).„Incitement to Riot? What Trump Told Supporters Before Mob Stormed Capitol”.The New York Times.Архивирано из оригинала 13. 01. 2021. г. Приступљено11. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  267. ^„Donald Trump Speech "Save America" Rally Transcript January 6”.Rev. 6. 1. 2021.Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено8. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  268. ^Tan, Shelley; Shin, Youjin; Rindler, Danielle (9. 1. 2021).„How one of America's ugliest days unraveled inside and outside the Capitol”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 11. 01. 2021. г. Приступљено2. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  269. ^Panetta, Grace; Lahut, Jake; Zavarise, Isabella; Frias, Lauren (21. 12. 2022).„A timeline of what Trump was doing as his MAGA mob attacked the US Capitol on Jan. 6”.Business Insider.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено1. 6. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  270. ^Gregorian, Dareh; Gibson, Ginger; Kapur, Sahil; Helsel, Phil (6. 1. 2021).„Congress confirms Biden's win after pro-Trump mob's assault on Capitol”.NBC News.Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено8. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  271. ^Rubin, Olivia; Mallin, Alexander; Steakin, Will (4. 1. 2022).„By the numbers: How the Jan. 6 investigation is shaping up 1 year later”.ABC News.Архивирано из оригинала 13. 04. 2024. г. Приступљено4. 6. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  272. ^Cameron, Chris (5. 1. 2022).„These Are the People Who Died in Connection With the Capitol Riot”.The New York Times.Архивирано из оригинала 19. 01. 2022. г. Приступљено29. 1. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  273. ^Terkel, Amanda (11. 5. 2023).„Trump says he would pardon a 'large portion' of Jan. 6 rioters”.NBC.Архивирано из оригинала 22. 04. 2024. г. Приступљено3. 6. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  274. ^Naylor, Brian (11. 1. 2021).„Impeachment Resolution Cites Trump's 'Incitement' of Capitol Insurrection”.NPR.Архивирано из оригинала 13. 01. 2021. г. Приступљено11. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  275. ^Fandos, Nicholas (13. 1. 2021).„Trump Impeached for Inciting Insurrection”.The New York Times.Архивирано из оригинала 14. 01. 2021. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  276. ^Blake, Aaron (13. 1. 2021).„Trump's second impeachment is the most bipartisan one in history”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено19. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  277. ^Levine, Sam; Gambino, Lauren (13. 2. 2021).„Donald Trump acquitted in impeachment trial”.The Guardian.Архивирано из оригинала 20. 02. 2021. г. Приступљено13. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  278. ^Fandos, Nicholas (13. 2. 2021).„Trump Acquitted of Inciting Insurrection, Even as Bipartisan Majority Votes 'Guilty'.The New York Times.Архивирано из оригинала 19. 02. 2021. г. Приступљено14. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  279. ^Watson, Kathryn; Quinn, Melissa; Segers, Grace; Becket, Stefan (10. 2. 2021).„Senate finds Trump impeachment trial constitutional on first day of proceedings”.CBS News.Архивирано из оригинала 23. 02. 2021. г. Приступљено18. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  280. ^Spencer, Terry (28. 1. 2021).„Palm Beach considers options as Trump remains at Mar-a-Lago”.Associated Press.Архивирано из оригинала 15. 02. 2021. г. Приступљено2. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  281. ^абWolfe, Jan (27. 1. 2021).„Explainer: Why Trump's post-presidency perks, like a pension and office, are safe for the rest of his life”.Reuters.Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено2. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  282. ^Quinn, Melissa (27. 1. 2021).„Trump opens "Office of the Former President" in Florida”.CBS News.Архивирано из оригинала 27. 01. 2021. г. Приступљено2. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  283. ^Solender, Andrew (3. 5. 2021).„Trump Says He'll Appropriate 'The Big Lie' To Refer To His Election Loss”.Forbes.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено10. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  284. ^абWolf, Zachary B. (19. 5. 2021).„The 5 key elements of Trump's Big Lie and how it came to be”.CNN.Архивирано из оригинала 07. 10. 2022. г. Приступљено10. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  285. ^Balz, Dan (29. 5. 2021).„The GOP push to revisit 2020 has worrisome implications for future elections”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 29. 05. 2021. г. Приступљено18. 6. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  286. ^Bender, Michael C.; Epstein, Reid J. (20. 7. 2022).„Trump Recently Urged a Powerful Legislator to Overturn His 2020 Defeat in Wisconsin”.The New York Times.Архивирано из оригинала 24. 08. 2022. г. Приступљено13. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  287. ^Karni, Annie;Haberman, Maggie (5. 6. 2021).„At Once Diminished and Dominating, Trump Begins His Next Act”.The New York Times.Архивирано из оригинала 08. 06. 2021. г. Приступљено6. 6. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  288. ^Orr, Gabby; Warren, Michael (6. 6. 2021).„Trump dwells on 2020 during North Carolina event aimed at helping Republicans in 2022”.CNN.Архивирано из оригинала 24. 09. 2022. г. Приступљено7. 6. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  289. ^Peters, Jeremy W. (26. 6. 2021).„Trump, Seeking to Maintain G.O.P. Sway, Holds First Rally Since Jan. 6”.The New York Times.Архивирано из оригинала 03. 07. 2021. г. Приступљено10. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  290. ^Goldmacher, Shane (17. 4. 2022).„Mar-a-Lago Machine: Trump as a Modern-Day Party Boss”.The New York Times.Архивирано из оригинала 04. 05. 2022. г. Приступљено31. 7. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  291. ^Paybarah, Azi (2. 8. 2022).„Where Trump's Endorsement Record Stands Halfway through Primary Season”.The New York Times.Архивирано из оригинала 10. 08. 2022. г. Приступљено3. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  292. ^Castleman, Terry; Mason, Melanie (5. 8. 2022).„Tracking Trump's endorsement record in the 2022 primary elections”.Los Angeles Times.Архивирано из оригинала 10. 08. 2022. г. Приступљено6. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  293. ^Lyons, Kim (6. 12. 2021).„SEC investigating Trump SPAC deal to take his social media platform public”.The Verge.Архивирано из оригинала 08. 12. 2021. г. Приступљено30. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  294. ^„Trump Media & Technology Group Corp”.Bloomberg News.Архивирано из оригинала 01. 01. 2022. г. Приступљено30. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  295. ^Harwell, Drew (26. 3. 2024).„Trump Media soars in first day of public tradings”.The Washington Post. Приступљено28. 3. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  296. ^Bhuyian, Johana (21. 2. 2022).„Donald Trump's social media app launches on Apple store”.The Guardian.Архивирано из оригинала 01. 05. 2022. г. Приступљено7. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  297. ^Lowell, Hugo (15. 3. 2023).„Federal investigators examined Trump Media for possible money laundering, sources say”.The Guardian.Архивирано из оригинала 15. 03. 2023. г. Приступљено5. 4. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  298. ^Durkee, Alison (15. 3. 2023).„Trump's Media Company Reportedly Under Federal Investigation For Money Laundering Linked To Russia”.Forbes.Архивирано из оригинала 15. 03. 2023. г. Приступљено15. 3. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  299. ^Baker, Peter (19. 9. 2022).„The Story So Far: Where 6 Investigations Into Donald Trump Stand”.The New York Times.Архивирано из оригинала 26. 09. 2022. г. Приступљено20. 9. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  300. ^Mangan, Dan (10. 2. 2021).„Georgia DA opens criminal probe of Trump call urging secretary of state to find votes”.CNBC.Архивирано из оригинала 10. 02. 2021. г. Приступљено19. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  301. ^Harding, Luke; Holpuch, Amanda (19. 5. 2021).„New York attorney general opens criminal investigation into Trump Organization”.The Guardian.Архивирано из оригинала 19. 05. 2021. г. Приступљено19. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  302. ^Jacobs, Shayna; Fahrenthold, David A. (25. 5. 2021).„Prosecutor in Trump criminal probe convenes grand jury to hear evidence, weigh potential charges”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 26. 05. 2021. г. Приступљено21. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  303. ^Sisak, Michael R. (25. 5. 2021).„New grand jury seated for next stage of Trump investigation”.Associated Press.Архивирано из оригинала 25. 05. 2021. г. Приступљено10. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  304. ^Protess, Ben; Rashbaum, William K.; Bromwich, Jonah E. (1. 7. 2021).„Trump Organization Is Charged in 15-Year Tax Scheme”.The New York Times.Архивирано из оригинала 07. 07. 2021. г. Приступљено1. 7. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  305. ^Anuta, Joe (10. 1. 2023).„Ex-Trump Org. CFO Allen Weisselberg sentenced to 5 months in jail for tax fraud”.Politico.Архивирано из оригинала 10. 05. 2024. г. Приступљено7. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  306. ^абвгLybrand, Holmes; Cohen, Marshall; Rabinowitz, Hannah (12. 8. 2022).„Timeline: The Justice Department criminal inquiry into Trump taking classified documents to Mar-a-Lago”.CNN.Архивирано из оригинала 04. 10. 2022. г. Приступљено14. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  307. ^Montague, Zach; McCarthy, Lauren (9. 8. 2022).„The Timeline Related to the F.B.I.'s Search of Mar-a-Lago”.The New York Times.Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено14. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  308. ^Haberman, Maggie; Thrush, Glenn (13. 8. 2022).„Trump Lawyer Told Justice Dept. That Classified Material Had Been Returned”.The New York Times.Архивирано из оригинала 13. 08. 2022. г. Приступљено14. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  309. ^Thrush, Glenn; Haberman, Maggie; Protess, Ben (11. 8. 2022).„Trump Search Said to Be Part of Effort to Find Highly Classified Material”.The New York Times.Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено12. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  310. ^абBarrett, Devlin; Dawsey, Josh; Stein, Perry; Harris, Shane (12. 8. 2022).„FBI searched Trump's home to look for nuclear documents and other items, sources say”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 11. 08. 2022. г. Приступљено12. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  311. ^абBarrett, Devlin; Dawsey, Josh (12. 8. 2022).„Agents at Trump's Mar-a-Lago seized 11 sets of classified documents, court filing shows”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено12. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  312. ^абHaberman, Maggie; Thrush, Glenn;Savage, Charlie (12. 8. 2022).„Files Seized From Trump Are Part of Espionage Act Inquiry”.The New York Times.Архивирано из оригинала 13. 08. 2022. г. Приступљено13. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  313. ^Swan, Betsy; Cheney, Kyle; Wu, Nicholas (12. 8. 2022).„FBI search warrant shows Trump under investigation for potential obstruction of justice, Espionage Act violations”.Politico.Архивирано из оригинала 24. 08. 2022. г. Приступљено12. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  314. ^Thrush, Glenn;Savage, Charlie; Haberman, Maggie; Feuer, Alan (18. 11. 2022).„Garland Names Special Counsel for Trump Inquiries”.The New York Times.Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено19. 11. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  315. ^Tucker, Eric; Balsamo, Michael (18. 11. 2022).„Garland names special counsel to lead Trump-related probes”.AP News.Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено19. 11. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  316. ^Feuer, Alan (19. 12. 2022).„It's Unclear Whether the Justice Dept. Will Take Up the Jan. 6 Panel's Charges”.The New York Times.Архивирано из оригинала 15. 01. 2023. г. Приступљено25. 3. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  317. ^Scannell, Kara; Miller, John; Herb, Jeremy; Cole, Devan (31. 3. 2023).„Donald Trump indicted by Manhattan grand jury on 34 counts related to fraud”.CNN.Архивирано из оригинала 02. 04. 2023. г. Приступљено1. 4. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  318. ^Marimow, Ann E. (4. 4. 2023).„Here are the 34 charges against Trump and what they mean”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 05. 04. 2023. г. Приступљено5. 4. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  319. ^Sangal, Aditi; Vales, Leinz; Vogt, Adrienne (5. 4. 2023).„The latest on Trump's historic indictment and felony charges”.CNN.Архивирано из оригинала 03. 05. 2024. г. Приступљено5. 4. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  320. ^Kates, Graham; Kaufman, Katrina (15. 4. 2024).„Trump trial gets underway in New York with jury selection in historic case”.CBS News.Архивирано из оригинала 23. 04. 2024. г. Приступљено17. 4. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  321. ^Barrett, Devlin;Dawsey, Josh; Stein, Perry;Alemany, Jacqueline (9. 6. 2023).„Trump Put National Secrets at Risk, Prosecutors Say in Historic Indictment”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 15. 07. 2024. г. Приступљено10. 6. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  322. ^Greve, Joan E.; Lowell, Hugo (14. 6. 2023).„Trump pleads not guilty to 37 federal criminal counts in Mar-a-Lago case”.The Guardian.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено14. 6. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  323. ^„5 revelations from new Trump charges”.The Hill. 28. 7. 2023.Архивирано из оригинала 27. 08. 2024. г. Приступљено4. 8. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  324. ^Stein, Perry; Dormido, Hannah; Wagner, John; Jacobs, Shayna (28. 8. 2023).„All the times Trump's trials conflict with the 2024 election campaign”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 29. 08. 2023. г. Приступљено28. 8. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  325. ^Barrett, Devlin; Hsu, Spencer S.; Stein, Perry; Dawsey, Josh; Alemany, Jacqueline (2. 8. 2023).„Trump charged in probe of Jan. 6, efforts to overturn 2020 election”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 01. 08. 2023. г. Приступљено2. 8. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  326. ^Sneed, Tierney; Rabinowitz, Hannah; Polantz, Katelyn; Lybrand, Holmes (3. 8. 2023).„Donald Trump pleads not guilty to January 6-related charges”.CNN.Архивирано из оригинала 12. 04. 2024. г. Приступљено3. 8. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  327. ^Lowell, Hugo; Wicker, Jewel (15. 8. 2023).„Donald Trump and allies indicted in Georgia over bid to reverse 2020 election loss”.The Guardian.Архивирано из оригинала 21. 08. 2024. г. Приступљено22. 12. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  328. ^Drenon, Brandon (25. 8. 2023).„What are the charges in Trump's Georgia indictment?”.BBC News.Архивирано из оригинала 29. 05. 2024. г. Приступљено22. 12. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  329. ^Pereira, Ivan; Barr, Luke/ (25. 8. 2023).„Trump mug shot released by Fulton County Sheriff's Office”.ABC News.Архивирано из оригинала 01. 09. 2023. г. Приступљено25. 8. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  330. ^Rabinowitz, Hannah (31. 8. 2023).„Trump pleads not guilty in Georgia election subversion case”.CNN.Архивирано из оригинала 25. 03. 2024. г. Приступљено31. 8. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  331. ^Bailey, Holly (13. 3. 2024).„Georgia judge dismisses six charges in Trump election interference case”.The Washington Post. Приступљено14. 3. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  332. ^Scannell, Kara (21. 9. 2022).„New York attorney general files civil fraud lawsuit against Trump, some of his children and his business”.CNN.Архивирано из оригинала 30. 09. 2022. г. Приступљено21. 9. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  333. ^Katersky, Aaron (14. 2. 2023).„Court upholds fine imposed on Trump over his failure to comply with subpoena”.ABC News.Архивирано из оригинала 06. 05. 2024. г. Приступљено8. 4. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  334. ^Bromwich, Jonah E.; Protess, Ben; Rashbaum, William K. (10. 8. 2022).„Trump Invokes Fifth Amendment, Attacking Legal System as Troubles Mount”.The New York Times.Архивирано из оригинала 24. 08. 2022. г. Приступљено11. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  335. ^Kates, Graham (26. 9. 2023).„Donald Trump and his company "repeatedly" violated fraud law, New York judge rules”.CBS News.Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено23. 04. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  336. ^Bromwich, Jonah E.; Protess, Ben (17. 2. 2024).„Trump Fraud Trial Penalty Will Exceed $450 Million”.The New York Times.Архивирано из оригинала 29. 06. 2024. г. Приступљено17. 2. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  337. ^Sullivan, Becky; Bernstein, Andrea; Marritz, Ilya; Lawrence, Quil (9. 5. 2023).„A jury finds Trump liable for battery and defamation in E. Jean Carroll trial”.NPR.Архивирано из оригинала 09. 05. 2023. г. Приступљено10. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  338. ^абOrden, Erica (19. 7. 2023).„Trump loses bid for new trial in E. Jean Carroll case”.Politico.Архивирано из оригинала 03. 04. 2024. г. Приступљено13. 8. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  339. ^Reiss, Adam; Gregorian, Dareh (7. 8. 2023).„Judge tosses Trump's counterclaim against E. Jean Carroll, finding rape claim is 'substantially true'.NBC News.Архивирано из оригинала 13. 08. 2023. г. Приступљено13. 8. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  340. ^Stempel, Jonathan (10. 8. 2023).„Trump appeals dismissal of defamation claim against E. Jean Carroll”.Reuters.Архивирано из оригинала 10. 08. 2023. г. Приступљено17. 8. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  341. ^Kates, Graham (8. 3. 2024).„Trump posts $91 million bond to appeal E. Jean Carroll defamation verdict”.CBS News.Архивирано из оригинала 08. 03. 2024. г. Приступљено8. 4. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  342. ^Arnsdorf, Isaac; Scherer, Michael (15. 11. 2022).„Trump, who as president fomented an insurrection, says he is running again”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 16. 11. 2022. г. Приступљено5. 12. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  343. ^Schouten, Fredreka (16. 11. 2022).„Questions about Donald Trump's campaign money, answered”.CNN.Архивирано из оригинала 16. 11. 2022. г. Приступљено5. 12. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  344. ^Goldmacher, Shane; Haberman, Maggie (25. 6. 2023).„As Legal Fees Mount, Trump Steers Donations Into PAC That Has Covered Them”.The New York Times.Архивирано из оригинала 30. 06. 2023. г. Приступљено25. 6. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  345. ^Escobar, Molly Cook; Sun, Albert; Goldmacher, Shane (27. 3. 2024).„How Trump Moved Money to Pay $100 Million in Legal Bills”.The New York Times.Архивирано из оригинала 26. 04. 2024. г. Приступљено3. 4. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  346. ^Sherman, Mark (4. 3. 2024).„Supreme Court restores Trump to ballot, rejecting state attempts to ban him over Capitol attack”.Associated Press.Архивирано из оригинала 04. 03. 2024. г. Приступљено4. 3. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  347. ^Bender, Michael C.; Gold, Michael (20. 11. 2023).„Trump's Dire Words Raise New Fears About His Authoritarian Bent”.The New York Times.ISSN 0362-4331.Архивирано из оригинала 08. 12. 2023. г. Приступљено23. 04. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  348. ^Stone, Peter (22. 11. 2023).„'Openly authoritarian campaign': Trump's threats of revenge fuel alarm”.The Guardian.Архивирано из оригинала 27. 11. 2023. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  349. ^Colvin, Jill; Barrow, Bill (7. 12. 2023).„Trump's vow to only be a dictator on 'day one' follows growing worry over his authoritarian rhetoric”.Associated Press.Архивирано из оригинала 08. 12. 2023. г. Приступљено23. 04. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  350. ^Haberman, Maggie; Nehamas, Nicholas; McFadden, Alyce (3. 10. 2023).„Trump Said Shoplifters Should Be Shot, Part of a String of Violent Remarks”.The New York Times.Архивирано из оригинала 08. 10. 2023. г. Приступљено23. 04. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  351. ^Gabriel, Trip (5. 10. 2023).„Trump Escalates Anti-Immigrant Rhetoric With 'Poisoning the Blood' Comment”.The New York Times.Архивирано из оригинала 17. 01. 2024. г. Приступљено23. 04. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  352. ^LeVine, Marianne (12. 11. 2023).„Trump calls political enemies 'vermin,' echoing dictators Hitler, Mussolini”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 13. 11. 2023. г. Приступљено23. 04. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  353. ^Gold, Michael; Huynh, Anjali (2. 4. 2024).„Trump Again Invokes 'Blood Bath' and Dehumanizes Migrants in Border Remarks”.The New York Times.ISSN 0362-4331.Архивирано из оригинала 02. 04. 2024. г. Приступљено3. 4. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  354. ^Savage, Charlie; Haberman, Maggie; Swan, Jonathan (11. 11. 2023).„Sweeping Raids, Giant Camps and Mass Deportations: Inside Trump's 2025 Immigration Plans”.The New York Times.Архивирано из оригинала 25. 04. 2024. г. Приступљено23. 04. 2024. „As he has campaigned for the party’s third straight presidential nomination, his anti-immigrant tone has only grown harsher. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  355. ^Layne, Nathan; Slattery, Gram; Reid, Tim (3. 4. 2024).„Trump calls migrants 'animals,' intensifying focus on illegal immigration”.Reuters.Архивирано из оригинала 17. 06. 2024. г. Приступљено3. 4. 2024. „While speaking of Laken Riley - a 22-year-old nursing student from Georgia allegedly murdered by a Venezuelan immigrant in the country illegally - Trump said some immigrants were sub-human. "The Democrats say, 'Please don't call them animals. They're humans.' I said, 'No, they're not humans, they're not humans, they're animals,'" said Trump, president from 2017 to 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  356. ^Gold, Michael; Levien, Simon J.; Robertson, Campbell (2024-07-13).„Live Election Updates: Trump ‘Safe’ After What Sounded Like Gunshots at Rally”.The New York Times (на језику: енглески).ISSN 0362-4331.Архивирано из оригинала 13. 07. 2024. г. Приступљено2024-07-13. 
  357. ^Tanjug, Euronews Srbija, BBC (2024-09-16).„Osumjičeni u žbunju na oko 500 metara od bivšeg predsednika: Šta se zna o još jednom napadu na Trampa”.Euronews.rs (на језику: српски).Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено2024-09-16. 
  358. ^„Осумњичени за покушај убиства Трампа пред федералним судом на Флориди”.Politika Online.Архивирано из оригинала 16. 09. 2024. г. Приступљено2024-09-16. 
  359. ^Gillespie, Tom (6. 11. 2024).„Donald Trump wins US election in monumental political comeback”.Sky News. Приступљено6. 11. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  360. ^„Election 2024: Latest News, Results and Analysis”. Associated Press.Архивирано из оригинала 06. 11. 2024. г. Приступљено6. 11. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  361. ^„Trump wins the White House in political comeback rooted in appeals to frustrated voters”. Associated Press. 5. 11. 2024.Архивирано из оригинала 07. 11. 2024. г. Приступљено6. 11. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  362. ^„Jubilation in the room as Trump declared victory”. BBC News.Архивирано из оригинала 10. 11. 2024. г. Приступљено6. 11. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  363. ^„Donald Trump Becomes First Republican To Win Popular Vote In 20 Years”.NDTV.Архивирано из оригинала 06. 11. 2024. г. Приступљено6. 11. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  364. ^„Trump pulls off historic White House comeback”. BBC News.Архивирано из оригинала 06. 11. 2024. г. Приступљено6. 11. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  365. ^„Trump's U.S. election win: how world leaders reacted”.Reuters. 
  366. ^„Trump signs executive order directing US withdrawal from the Paris climate agreement — again”.AP News (на језику: енглески). 2025-01-20.Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено2025-01-21. 
  367. ^„Trump rolls back trans and gender-identity rights and takes aim at DEI”.The Guardian. Приступљено21. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  368. ^„Trump commutes sentences of Jan. 6 extremist group leaders; Tarrio gets pardon”.thehill.com. The Hill.Архивирано из оригинала 22. 01. 2025. г. Приступљено21. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  369. ^„Trump pardons roughly 1,500 criminal defendants charged in the Jan. 6 Capitol attack”.NBC News (на језику: енглески). 2025-01-21.Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено2025-01-21. 
  370. ^Office of the Press Secretary (20. 1. 2025).„Restoring Names That Honor American Greatness”.whitehouse.gov.Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено20. 1. 2025 — прекоNational Archives. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  371. ^„Trump signs slew of executive actions after being sworn in”.CNN.Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено21. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  372. ^„Trump signs the first executive orders of his new administration”.NBC News.Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено21. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  373. ^Doherty, Brian (2025-01-22).„President Donald Trump pardons Silk Road founder Ross Ulbricht”.Reason.com (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено2025-01-22. 
  374. ^„Trump’s Moves to Upend Federal Bureaucracy Touch Off Fear and Confusion”.The New York Times. 25. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  375. ^„On Day 4 of President Trump, telework is on the chopping block”.The Washington Post. 23. 1. 2025.Архивирано из оригинала 26. 01. 2025. г. Приступљено28. 01. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  376. ^„Trump plan to upend civil service advances under new name”.Politico. 27. 1. 2025.Архивирано из оригинала 28. 01. 2025. г. Приступљено28. 01. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  377. ^„Trump accelerates campaign to remake federal bureaucracy”.Reuters. 23. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  378. ^„Trump's bureaucracy goes to war”.Axios. 27. 1. 2025.Архивирано из оригинала 28. 01. 2025. г. Приступљено28. 01. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  379. ^„Trump rescinds affirmative action by contractors based on race, gender”.Society for Human Resource Management. 23. 1. 2025.Архивирано из оригинала 26. 01. 2025. г. Приступљено28. 01. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  380. ^„Trump's rapid changes in US government stun federal workers”.Reuters. 24. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  381. ^„In first days, Trump deals ‘death blow’ to DEI and affirmative action”.The Washington Post. 23. 1. 2025.Архивирано из оригинала 26. 01. 2025. г. Приступљено28. 01. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  382. ^„White House orders freeze on federal aid to focus on Trump's conservative agenda”.NBC News. 28. 1. 2025.Архивирано из оригинала 28. 01. 2025. г. Приступљено28. 01. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  383. ^„Trump orders temporary funding freeze that could affect trillions of dollars”.NBC News. 23. 1. 2025.Архивирано из оригинала 28. 01. 2025. г. Приступљено28. 01. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  384. ^„Trump Order Freezing Foreign Aid Halts Programs Worldwide, Prompts Confusion and Rush for Waivers”.The Wall Street Journal. 28. 1. 2025.Архивирано из оригинала 28. 01. 2025. г. Приступљено28. 01. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  385. ^„Trump made DOGE part of the government. Here’s what that might mean”.The Associated Press. 22. 1. 2025.Архивирано из оригинала 27. 01. 2025. г. Приступљено28. 01. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  386. ^„Federal IT experts take wait-and-see approach with Elon Musk’s DOGE”.Fed Scoop. 23. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  387. ^Montoya-Galvez, Camilo (22. 1. 2025).„U.S. border agents told to summarily deport migrants without granting asylum hearings under Trump edict”.CBS News. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  388. ^Bustillo, Ximena (20. 1. 2025).„Trump signs sweeping actions on immigration and border security on Day 1”.NPR News. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  389. ^абMontoya-Galvez, Camilo (28. 1. 2025).„Trump's sweeping immigration crackdown targets some legal means to enter U.S., too”.CBS News. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  390. ^Dorn, Sara (28. 1. 2025).„Everything To Know About Trump's 'Mass Deportation' Plans: ICE Tops 1,000 Daily Arrests”.Forbes. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  391. ^Hackman, Michelle (28. 1. 2025).„Trump Ramps Up Deportation Effort After Slow Start”.The Wall Street Journal. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  392. ^абContreras, Russell; Gibson, Brittany (20. 1. 2025).„Trump's orders unleash sweeping limits on immigration, asylum”.Axios. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  393. ^Sneed, Tierney (23. 1. 2025).„Judge blocks Trump's 'blatantly unconstitutional' executive order that aims to end birthright citizenship”.CNN. Приступљено23. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  394. ^Doyle, Katherine; Richards, Zoë (29. 1. 2025).„Trump signs the Laken Riley Act into law”.NBC News. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  395. ^Natter, Ari (20. 1. 2025).„Biden's Ban on New Liquefied Natural Gas Exports Lifted by Trump”.Bloomberg News. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  396. ^Elliott, Rebecca F. (27. 1. 2025).„Oil Companies Embrace Trump, but Not 'Drill, Baby, Drill'.The New York Times. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  397. ^Chemnick, Jean (22. 1. 2025).„Trump's environmental purge casts wide net”.Politico. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  398. ^Brady, Jeff (22. 1. 2025).„Trump's energy emergency is a gift to fossil fuel firms. It's likely headed to court”.NPR News. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  399. ^Zraick, Karen; Friedman, Lisa (28. 1. 2025).„Inside Trump's Renewed Effort to Undo a Major Climate Rule”.The New York Times. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  400. ^Daly, Matthew; Borenstein, Seth (20. 1. 2025).„Trump signs executive order directing US withdrawal from the Paris climate agreement — again”.AP News.Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено23. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  401. ^McGrath, Matt (20. 1. 2021).„US rejoins Paris accord: Biden's first act sets tone for ambitious approach”.BBC Home.Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено25. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  402. ^Tausche, Kayla; Liptak, Kevin; Goldman, David; Buchwald, Elisabeth (20. 1. 2025).„Trump threatens 25% tariffs on Mexico and Canada on Feb. 1, punting Day 1 pledge”.CNN.Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено20. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  403. ^Butts, Dylan (26. 9. 2024).„Not just China, Trump 2.0 could spell trouble for U.S. allies as he doubles down on tariff talk”.CNBC.Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступљено23. 01. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  404. ^Baker, Peter (11. 2. 2024).„Favoring Foes Over Friends, Trump Threatens to Upend InternationalOrder”Неопходна новчана претплата.The New York Times (на језику: енглески).ISSN 1553-8095.Архивирано из оригинала 20. 2. 2024. г. Приступљено11. 2. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)(потребна претплата)
  405. ^Ibssa, Lalee; Kim, Soo Rin (11. 2. 2024).„Trump says he'd 'encourage' Russia 'to do whatever the hell they want' if a NATO country didn't spend enough on defense”.ABC News.Архивирано из оригинала 11. 2. 2024. г. Приступљено12. 2. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  406. ^Hayden, Jones; Ward, Myah; Cienski, Jan (11. 2. 2024).„Trump says he would 'encourage' Russia to attack NATO allies who don't pay up”.Politico.eu.Архивирано из оригинала 11. 2. 2024. г. Приступљено12. 2. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  407. ^„Trump promises to 'settle' war in Ukraine if elected”.PBS News. 11. 9. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  408. ^Colvin, Jill (12. 11. 2023).„Trump's plans if he returns to the White House include deportation raids, tariffs and mass firings”. Associated Press.Архивирано из оригинала 10. 12. 2023. г. Приступљено10. 12. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  409. ^Stengle, Jamie; Boak, Josh (2024-02-20).„Biden wants people to know most of the money he's seeking for Ukraine would be spent in the US”.AP News (на језику: енглески). Приступљено2024-12-09. 
  410. ^Masters, Jonathan; Merrow, Will (27. 9. 2024).„How Much U.S. Aid Is Going to Ukraine?”.Council on Foreign Relations. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  411. ^„Fact Sheet: US Assistance to Ukraine”.Institute for the Study of War. 
  412. ^Nakashima, Ellen; Hudson, John; Dawsey, Josh (10. 11. 2024).„Trump talked to Putin, told Russian leader not to escalate in Ukraine”.The Washington Post.Архивирано из оригинала 22. 11. 2024. г. Приступљено10. 11. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  413. ^„Trump, Zelensky meet in Paris as Macron hosts three-way talks”. Le Monde. 7. 12. 2025. Приступљено17. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  414. ^Slattery, Gram; Lewis, Simon (2024-06-25).„Exclusive-Trump handed plan to halt US military aid to Kyiv unless it talks peace withMoscow”Неопходна слободна регистрација.Reuters.Архивирано из оригинала 27. 6. 2024. г. Приступљено18. 8. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  415. ^„Live updates: Trump and Vance call Zelenskyy 'disrespectful' in Oval Office meeting when pushed for US security commitment”.AP News (на језику: енглески). Приступљено2025-02-28. 
  416. ^Cone, Allen; Godfrey, Paul (2025-02-28).„Trump breaks off mineral talks with Ukraine, calls Zelensky 'disrespectful' in shouting match”.United Press International (на језику: енглески). Приступљено2025-03-01. 
  417. ^Kramer, Andrew E.; Varenikova, Maria; Méheut, Constant (2025-02-28).„The U.S.-Ukraine Mineral Deal Is Now In Peril: What WeKnow”Неопходна новчана претплата.The New York Times. Приступљено2025-03-01. 
  418. ^Baker, Peter (2025-02-28).„Tempers flare before Zelensky abruptly departs the White House without signing a minerals deal.”.The New York Times (на језику: енглески).ISSN 0362-4331. Приступљено2025-03-01. 
  419. ^Liptak, Kevin; Zeleny, Jeff; Maher, Kit;Collins, Kaitlan (2025-02-28).„Trump, Vance castigate Zelensky in tense Oval Office meeting”.CNN (на језику: енглески). Приступљено2025-02-28. 
  420. ^Sanger, David E.; Friedman, Lisa (23. 12. 2024).„Trump's Wish to Control Greenland and Panama Canal: Not a Joke This Time”.The New York Times. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  421. ^Wayland, Michael (2024-12-23).„Trump's 25% tariff could be an existential threat to Canada's recovering auto industry”.CNBC (на језику: енглески). Приступљено2024-12-24. 
  422. ^Egan, Matt; Newton, Paula (2024-12-13).„Canadian official threatens to cut off energy to the United States”.CNN Business (на језику: енглески).CNN. Приступљено2024-12-24. 
  423. ^Watson, Kathryn (2024-12-10).„Trump trolls Justin Trudeau as "governor" of the "great state" of Canada”.CBS News (на језику: енглески). Приступљено2024-12-24. 
  424. ^McCormack, Caitlin (2024-12-23).„Trump indicates he may be interested in buying Greenland — again” (на језику: енглески). Приступљено2024-12-24. 
  425. ^Eller, Emil (8. 1. 2025).„Trumps søn beskyldte Danmark for racisme: 'Det har han sådan set ret i'.DR. Архивирано изоригинала 17. 1. 2025. г. Приступљено8. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  426. ^аб„Trump ramps up threats to gain control of Greenland and Panama Canal”.www.bbc.com (на језику: енглески). Приступљено2025-01-17. 
  427. ^Gille, Anna Danielsen; Jørgensen, Nicolai Jørgen (15. 1. 2025).„Jacobs 11-årige søn fik 100 dollar af Trumps YouTube-venner i Nuuk: 'Ikke i orden'.DR.Архивирано из оригинала 17. 1. 2025. г. Приступљено17. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  428. ^Jørgensen, Steen A. (17. 1. 2025).„Politikere har været til nyt hastemøde om Trump og Grønland”.Jyllands-Posten.Архивирано из оригинала 17. 1. 2025. г. Приступљено17. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  429. ^Mortensen, Mikkel Walentin (17. 1. 2025).„Mens verden holder vejret, forbereder danske virksomheder sig på Trumps trusler”.TV 2.Архивирано из оригинала 17. 1. 2025. г. Приступљено17. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  430. ^Hansted, Morten (17. 1. 2025).„Danmark i "historisk uhørt" krise: - Alarmtilstanden går kun én vej, og det er op”.TV 2.Архивирано из оригинала 17. 1. 2025. г. Приступљено17. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  431. ^Brisling, Alexander Søgaard (17. 1. 2025).„Qvortrup: Det kan ende i den værste krise for Danmark siden Anden Verdenskrig”.Ekstra Bladet.Архивирано из оригинала 17. 1. 2025. г. Приступљено17. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  432. ^„Donald Trump threatens to retake control of Panama Canal”.ABC News (на језику: енглески). 2024-12-23. Приступљено2024-12-24. 
  433. ^„Dec. 20, 1989: Invasion of Panama”.Zinn Education Project (на језику: енглески). Приступљено2024-12-24. 
  434. ^Sanger, David E.; Shear, Michael E. (15. 1. 2025).„How the Cease-Fire Push Brought Together Biden and Trump's Teams”.The New York Times. Приступљено20. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  435. ^Liptak, Kevin; Williams, Michael; Carvajal, Nikki; Tree, Alayna; Saenz, Arlette (15. 1. 2025).„How the Biden and Trump teams worked together to get the Gaza ceasefire and hostages deal done”.CNN. Приступљено20. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  436. ^Schwartz, Felicia (16. 1. 2025).„How Donald Trump swung the Gaza ceasefiredeal”Неопходна новчана претплата.Financial Times. Приступљено20. 1. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  437. ^„CNN Economic Analyst: Donald Trump's Trade Proposals Are "Either A Bad Idea Or Impossible". Mediamatters.org. 28. 4. 2016.Архивирано из оригинала 09. 05. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  438. ^„Viguerie: Trump a divider, not a 'uniter'. Onenewsnow.com. 2. 3. 2016. Архивирано изоригинала 09. 05. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  439. ^Yan, Holly (8. 8. 2015).„Trump draws outrage after Megyn Kelly remarks - CNNPolitics.com”. Cnn.com.Архивирано из оригинала 20. 04. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  440. ^„British MPs debate banning Trump from UK after petition”. Al Jazeera English. 18. 1. 2016.Архивирано из оригинала 14. 05. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  441. ^Milo (4. 5. 2016).„Meme Magic: Donald Trump Is The Internet's Revenge On Lazy Elites”. Breitbart.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  442. ^Svrluga, Susan (14. 12. 2012).„Someone wrote 'Trump 2016' on Emory's campus in chalk. Some students said they no longer feel safe.”.The Washington Post. Приступљено9. 5. 2016. 
  443. ^„Donald J. Trump on Twitter: ""@codyave: @drudgereport @BreitbartNews @Writeintrump "You Can't Stump the Trump" https://t.co/0xITB7XeJV http://t.co/iF6S05se2w"". Twitter.com.Архивирано из оригинала 25. 07. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. Спољашња веза у|title= (помоћ)
  444. ^03/25/16 8:33 PM (25. 3. 2016).„Europe's Right-Wing Leaders Can't Get Enough of Donald Trump”. Fusion. Архивирано изоригинала 01. 05. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  445. ^Thomas, Chad.„Germans Turn to Trump-Style Politics in Challenge to Merkel”. Bloomberg. Архивирано изоригинала 23. 3. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  446. ^„PetitionGo — We invite Donald Trump to make his first presidential trip as US president — not to UK — but to Poland”.Архивирано из оригинала 02. 05. 2016. г. Приступљено08. 05. 2016. 
  447. ^„MUST-SEE VIDEO=> Brussels Politician Releases Video Endorsing Donald Trump — 11 Days Before Brussels ISIS Attacks”.Архивирано из оригинала 26. 04. 2016. г. Приступљено08. 05. 2016. 
  448. ^„No Trump - No Vote!”. Notrumpnovote.org. 16. 3. 2016. Архивирано изоригинала 6. 12. 2016. г. Приступљено9. 5. 2016. 
  449. ^The, Admin WP.„Grassroots "No Trump No Vote" Postcard event floods RNC, getting national attention | EndingFed News Network”. Endingthefed.com. Приступљено9. 5. 2016. 
  450. ^„Donald J. Trump on Twitter: ""@Cam: Reports are RNC has received +1 million postcards so far! If I get more info on ## I'll post @AnnCoulter https://t.co/yhyWihDdMq"".Архивирано из оригинала 8. 5. 2016. г. Приступљено8. 5. 2016. Спољашња веза у|title= (помоћ)
  451. ^„ŠEŠELJ POZVAO SRBE U AMERICI: Braćo, svim svojim snagama podržite Donalda Trampa! - Informer”. Архивирано изоригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено8. 5. 2016. 
  452. ^„A Serbian News Magazine Retracts Its Story on Donald Trump”.The Atlantic. 14. 10. 2016.Архивирано из оригинала 25. 09. 2024. г. Приступљено9. 11. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза), theatlantic.com
  453. ^„Saopštenje redakcije povodom slučaja Tramp”. Архивирано изоригинала 09. 11. 2016. г. Приступљено9. 11. 2016. , Nedeljnik
  454. ^Ayman Mohyeldin (4. новембар 2024).„Trump's nephew, Fred Trump III, says he’s voting for Kamala Harris” [Трампов братанац, Фред III, каже да ће гласати за Камалу Харис].MSNBC (на језику: енглески). Приступљено7. новембар 2024. 
  455. ^„Mary Trump, niece and critic of Donald Trump, has debate advice for Kamala Harris” [Мери Трамп, братаница и критичар Доналда Трампа, даје савете Камали Харис за дебату].USA Today (на језику: енглески). 23. август 2024. Приступљено7. новембар 2024. 
  456. ^Закари Волф (4. фебруар 2019).„Donald Trump’s favorite team just won another Super Bowl” [Омиљени тим Доналда Трампа је управо освојио још један Супербол].CNN (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 04. јун 2019. г. Приступљено7. новембар 2024. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|archive-date= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
чланци о председникуСједињених Америчких Држава
Породица
Доналд Трамп
Политика
Остало
Садашњи лидери чланицаНАТО
  • НАТО Генерални секретар:Руте
ЛидериГ7
1927–1950
1951–1975
1976–2000
2001–0000
Међународне
Државне
Академске
Уметничке
Људи
Остале
Портали:
Доналд Трамп насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитатима
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доналд_Трамп&oldid=30718142
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2026 Movatter.jp