Пуни назив Дома лордова је „Честити духовни и мирски лордови Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске окупљени у Парламенту” (енгл.The Right Honourable the Lords Spiritual and Temporal of the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland in Parliament assembled).
Церемонијални назив му је „Дом перова” (енгл.House of Peers).
Британски Дом лордова се кроз историју састојао од духовних и световних лордова. Духовни лордови су 2 надбискупа и 24 бискупаЦркве Енглеске. Световни лордови су били насљедниперови (војводе, маркизи, грофови, виконти и барони). Два најважнија закона која су драстично измијенила састав Дома лордова су:Акт о доживотном перству 1958. иАкт о Дому лордова 1999.
УсвајањемАкта о доживотном перству 1958. (енгл.Life Peerages Act 1958) у Дом лордова су поред насљедних лордова уведени и доживотни лордови. Они су имали титулу барона коју нису преносили потомцима, а њихов број није законом ограничен. Стварање доживотног перства је знатно повећало политички утицајпремијера Уједињеног Краљевства у погледу састава Дома лордова. Иако је и насљедно перство стварао монарх на предлог премијера, ипак је такво перство било теже за „оправдати” пред бирачким тијелом. Закон је тада омогућио и стварање доживотног перства за жене.
Фебруара1998. Дом лордова је имао укупно 1.272 члана. Од духовних лордова било је 26 бискупаЦркве Енглеске. Световни лордови су били насљедни и доживотни перови. Било је 750 насљедних перова (од којих 16 жена). Остали лордови су били тзв.created peers, укупно њих 496. Међу њима је било 9 насљедних перова и 487 доживотних перова (од којих 81 жена).[1]
УсвајањемАкта о Дому лордова 1999. (енгл.House of Lords Act 1999) насљедноперство је изгубило право чланства у Дому лордова. Дозвољено је да се пословником регулише избор само 90 насљедних перова који би наставили да буду доживотни чланови у прелазном периоду. Изузетак од искључења из чланства су била и двадржавна великодостојника —лорд велики коморник игроф маршал.[2] Дакле, овим законом је потпуно измијењен састав Дома лордова који је трајао кроз вијекове. Апсолутну превласт у Дому лордова су тада стекли доживотни лордови тј. страначка лица.
Септембра2017. Дом лордова има укупно 798 чланова. Од духовних лордова је 25 бискупа. Световни лордови су доживотни перови, као и законом ограничен број насљедних перова. Доживотних перова је 682, а насљедних 91. Има и 27 лордова који су привремено спријечени да обављају дужност члана Дома лордова.[3][4]
Британски Дом лордова је кроз историју био равноправан уставотворни и законодавни чинилац саДомом комуна у оквируПарламента Уједињеног Краљевства. Два најважнија закона која су драстично измијенила улогу Дома лордова су:Акт о Парламенту 1911. иАкт о Парламенту 1949.
УсвајањемАкта о Парламенту 1911. (енгл.Parliament Act 1911) Дом лордова је изгубио право апсолутног вета над предлозима закона (енгл.public bills) претходно усвојеним уДому комуна, а нарочито над финансијским предлозима (енгл.money bills). Дом лордова од тада може једино „стопирати” предлог закона највише двије године, а финансијски предлог највише мјесец дана. Тако је омогућено демократски изабраном Дому комуна да усваја законе и шаље их монарху на санкционисање и без пристанка недемократског насљедног Дома лордова.
УсвајањемАкта о Парламенту 1949. (енгл.Parliament Act 1949) двогодишњи суспензивни вето Дома лордова је смањен на највише годину дана. Овај закон је био заправо измјена и допуна ка ранијемАкту о Парламенту 1911. Ова два уставна закона се могу посматрати као једна правна цјелина и насловљавати каоАкти о Парламенту 1911. и 1949. (енгл.Parliament Acts, 1911 and 1949).
Судску власт Дома лордова нису вршили свилордови него група од 12правних лордова (енгл.Law Lords) које је постављао монарх. Правни лордови су били доживотниперови. Они су морали имати положене судијске испите, тј. они су билисудије којима се уступала част да постану перови. Први правни лордови су почели са радом1876. године.[7] Судили су најчешће у вијећу које се називало апелациони комитет (енгл.Appellate Committee). Виши правни лорд (енгл.Senior Law Lord) био је први међуправним лордовима.
Данас, сви лордови могу учествовати у поступцима опозива. Опозиве предлажеДом комуна, а затим се о томе доноси одлука већином гласова свих лордова.
_(St_Edwards_Crown).svg)
