Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Длето

С Википедије, слободне енциклопедије
Длето
Секач или длето.
Угловирезног алата.
Разни облици секача за метал.
Олдовански чопери или секачи стари око 1,7 милиона година из налазиштаХадар уЕтиопији.

Длето илисекач јеручнирезни алат засечење, а то је поступак којим се један доматеријалаодсеца илиодваја од остатка материјала. Потребнасила за одвајање се постиже ударцимачекића. Зависно од материјала који се обрађује бира се секач који има одговарајућиугао клина β секача, потребну дуљину и ширину.

Настанак

[уреди |уреди извор]

Длето потиче још изпраисторије. Било је карактеристично за горњипалеолит, али се јавља и у млађим периодима. Ово је уска алатка са краткимсечивом, која је служила за тесање или клиновање.Длето је првобитно било одкамена, а у каснијим периодима израђује се одбронзе,бакра игвожђа.

Палеолитска кремена длета формирана су тако што се помоћу једног или више удара, уздужно одстрањује део ивице одбитка.

Место на коме се спаја платформа са које је извршеноретуширање са негативом одбитка длета представља радну ивицу оруђа, које се зове „зуб длета“ који је омогућвао да се помођу ове алатке врши урезивање и гравирањекости,рога илидрвета.

Зависно од тога са какве површине је изведено одвајање одбитка длета се могу поделити на:

  • обична длета формирана на обичној неретушираној ивици,
  • длета на прелому сечива или одбитка,
  • длета на ретушираној ивици,
  • диедарска длета (одбијање извршено на негативу претходно формираног длета).

Поједни типови длета типични су за поједине културе попут длета типа Ноаје, Вашон, Рес Басале.

Секач за метал или легуре

[уреди |уреди извор]

Угао клина секача заметал добија себрушењем оштрице секача на брусној плочи, а контрола се изводи помоћумерила угла оштрења алата. Главни делови секача су оштрица секача, тело секача и глава секача (место где ударачекић). Угао клина секача:

  • меки метали од 30˚ до 35˚;
  • мекичелик од 50˚ до 60˚;
  • тврди челик од 60˚ до 70˚.

Подела

[уреди |уреди извор]

Врсте секача према намени:

  • плоснати секач служи за сечењелимова ипрофила и за одвајање материјала;
  • крстасти секач служи за израду утора и скидање дебљих слојева;
  • секач за уторе с полуокруглом оштрицом служи за израду утора уклизним лежајима, удубљењима и слично;
  • лучни секач има оштрицу у обликулука и служи за сечење лима на плочи и за кружна усецања у лиму;
  • полукружни секач служи за исецање кружних површина из лима.[1]

Углови на резном алату

[уреди |уреди извор]

Углови на резном алату одређују положај резне оштрице, односно положај предње и стражње површине резног делаалата. Означавање углова се вршигрчким словима:

  • γ – предњи или грудни угао; између предње површине алата и основне равни; при већем углу повољније одвођење честица, али слабија оштрица; величина грудног угла узрокује настанак и врсту струготине;
  • β – угао клина; између предње и стражње површине; при мањем углу лакше продирање у материјал, али истовремено слабија оштрица;
  • α – стражњи или леђни угао; између стражње површине алата и обрађене површине (тангента); увек већи од нуле да се смањи трење. За углове на резном алату вреди:α + β + γ = 90º.
  • δ – угао резања је збир угла клина и леђног угла;
  • ε – вршни угао; измеду главне и помоћне оштрице; увек се мери на предњој површини алата;
  • κ – угао намештања главне оштрице; између главне оштрице и површине обратка у смеру обраде;
  • λ – угао нагиба оштрице или угао одвођења струготине.[2]

Угао клина

[уреди |уреди извор]

Угао клина β је угао који затварају леђна и грудна површина алата. Угао клина зависи од материјала који се обрађује и поступка обраде. Уколико је мањи угао клина, при нормалном леђном углу, за продирање резног алата је потребна мањасила. Угао клина може бити утолико мањи, ако је материјал предмета мекши. Ако је угао клина превише мали долази до лома материјала оштрице алата. Подаци о величини угла клина могу се наћи у одговарајућим таблицама, а за поједини поступак обраде.

Леђни угао

[уреди |уреди извор]

Леђни угао α је угао између леђне површине резног алата и обрађене површине предмета обраде. Ако би он износио 0˚, леђна површина резног алата дирала би обрађену површину предмета обраде, што би доводило до великог трења, а тиме и загрејавања оштрице алата која би изгубила своју тврдоћу и трајност. Величина леђног угла мора осигурати слободно резање алата. Код обраде тврдих материјала појава трења је мања, па се за њих узимају мањи леђни углови, а већи углови клина.

Длето типа ноаје

[уреди |уреди извор]

Ово је двострано латерално длето на ретушираном прелому. Негативи одбитка длета често се завршавају малим, ретушираним јамичастим удубљењем.Типично је за горњиперигордијен узападној Европи.

Чопер

[уреди |уреди извор]

Чопер (енгл.chopper: секач) је једно од најпримитивнијих палеолитичких (старије камено доба) оруђа, код којег је сечиво добивено једностраним (енг.chopper) или двостраним (енг.chopping tool) окресивањем једнога краја облутка. Служио је у различите сврхе, најчешће задробљење и цепање тврђих материјала (кост,дрво).[3]

Зидарство

[уреди |уреди извор]
Длето с потпорњима

Зидарска длета су типично тешка, са релативно тупом главом која пробија и ломи, пре него да сече. Често кориштена као алати за рушење, она се постављају наударну бушилицу,пнеуматски чекић, или се ручно ударају чекићом, обично тешким маљом са неколико килограма. Та длета нормално имајуSDS,SDS-MAX, или1-1/8" Hex везе. Типови зидарских длета су:[4]

  • Шпиц
  • Равно длето
  • Секачи асфалта
  • Карбидни алити за бушење
  • Ашов за глину
  • Флексибилно длето
  • Тампер

Клинасто длето има зашиљени руб за чишћење очврснутогмалтера. Длето се држи једном руком и удара се чекићом. Правац оштрице длета одређује да ли оно дубоко засеца или се креће дуж површине састава.

Жлебаста длета

[уреди |уреди извор]
Разна жлебаста длета и дрвени маљеви

Модерна жлебаста длета је слична обичним длетима, осим што ивица ножа није равна, већ је закривљена или нагнута по пресеку. Модерна верзија је генерално уздужноулегнута, при чему оштрица и дршка типично имају исту дугу осу. Ако је косина ножа на спољној површини кривине, зазор се називаванканалним, иначе је познат каоканални. Длета са закошеном, уместо закривљене оштрице често се називају „V-длетима” или „ве”-алатима за растављање.

Геометрија сечива је дефинисана полу-стандардизованим системом нумерисања који се разликује међу произвођачима и земљама порекла. За свако длето наведен је „број замаха” који изражава део круга дефинисан кривом сечива. Тај идентифкатор је обично у опсегу од #1, за равно длето, до #9, за полукружно, са додатним специјализованим длетима при вишим бројевима, као што је #11 U-облика, и v-алат или алат за раставње, који могу да имају чак и више бројеве, као што је #41. Оси замаха, длета су такође специфицирају по растојању од ивице једне оштрице до друге (то одговара величини круга дефинисаног ивицом сечива). Састављајући ове делове, користе се два броја да би се специфицарао облик ивице сечива, као што је „#7-20mm”. Неки произвођачи дају дијаграма на којима су графички приказани облици оштрица длета.

Види још

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Mijo Matošević: "Tehnologija obrade i montaže", udžbenik za I razred strojarske struke,Um d.o.o., 2005.
  2. ^"Alatni strojevi I", dipl. ing. strojarstva Ivo Slade, www.cnt.tesla.hr, 2012.
  3. ^čoper,[1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2018.
  4. ^„Choosing the Right Jackhammer Tool for the Job”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено2013-09-22. 

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Државне
Остале
Длето насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Длето&oldid=29969942
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp