Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Динстање

С Википедије, слободне енциклопедије
Динстање
Динстање јагнетине
Врста јелаПаприкаш
Главни састојциПоврће (шаргарепа,целер,пашканат,кромпир,лук,пасуљ,печурке итд),месо (као што јеговедина) и течност као што јевода,вино,пиво илибујон од костију
Cocido montañés или горштачка чорба, уобичајенокантабријско јело

Динстање (пирјање) је процестермичке обраде намирница у пари, у затвореној посуди на тихој ватри уз додатак уља, тако да се делимичнокува али и делимичнопржи.[1]

Здрава исхрана као вечита дилема и тежња није базирана само на правилном одабиру намирница, већ је потребно обратити пажњу на начин припреме хране.[2]

Динстање је погодно за најмање мекане комаде меса који постају меки и сочни методом споре влажне топлоте. То га чини популарним у кувању по ниској цени. Резови са одређеном количином мраморног и желатинозног везивног ткива дају влажне, сочне чорбе, док немасно месо лако може постати суво.

Варива се згушњавају редукцијом илибрашном, или премазивањем комада меса брашном пре печења, или употребомзапршке илиbeurre manié, теста које се састоји од једнаких делова масти и брашна. Могу се користити и средства за згушњавање као што сукукурузни скроб,кромпиров скроб илиароурут.

Историја

[уреди |уреди извор]
Охав, чорба од рибе и поврћа народаАјну из северног Јапана

Варива се праве од давнина. Најстарији познати доказ о паприкашу пронађен је у Јапану, који датира изџомонског периода.[3][4] Поред тога,Херодот каже да суСкити (8. до 4. век пре нове ере) „стављали месо у стомак животиње, помешали воду са њим и тако га кували на ватри од костију. Кости веома добро горе, а бураг лако садржи сво месо када се скине. На тај начин се вол, или било која друга жртвована звер, генијално скува саму себе.”

Рецепти за јагњеће и рибље чорбе налазе се у римској куварској књизиApicius, за коју се верује да потиче из 4. века.Le Viandier, једна од најстаријих куварских књига нафранцуском, коју је почетком 14. века написао француски кувар познат као тарел, садржирагу или чорбе разних врста.[5]

Прва писана референца на 'ирски паприкаш' је уБајроновом делу „Ђавоља вожња” (1814): „Ђаво је... вечерао... бунтовника или тако нешто у ирском паприкашу.”[6]

Типови

[уреди |уреди извор]

Бела чорба на бази меса позната и каобланкети илифрикасе се праве од јагњетине или телетине која јебланширана или лаганопржена без запечености и кувана у чорби. Смеђи паприкаши се праве од комадића црвеног меса који се прво прже или запеку, пре него што се додаје запеченимирепва, а понекад и запечено брашно, зачини и вино.

Процес динстања

[уреди |уреди извор]

Намирницу која је премет обраде (обичномесо) на маломасноће ставити у загрејану посуду те сталним додавањем воде или неке друге течности (вино, бујон) вршимо њену термичку обраду. Сама намирница динстањем отпушта вишак влаге, тако да је крајњи резултат јело које је припремљено на здравствено прихватљив начин и врло укусно. Процес припреме је кратак а храњиве материје ивитамини су сачувани.

Примери чорби

[уреди |уреди извор]

Галерија

[уреди |уреди извор]

Види још

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„Kuvarski rečnik”.kuvajsam.com. Кувај сам. Приступљено10. 2. 2016. 
  2. ^„Večita dilema: pržiti ili dinstati?”.mandarina.rs. Архивирано изоригинала 16. 02. 2016. г. Приступљено10. 2. 2016. 
  3. ^BBC - A History of the World - About: Transcripts - Episode 10 - Jomon pot
  4. ^World's Oldest Pottery Used to Cook Fish in Japan | JOMON FOOD | Facts and Details
  5. ^„Taillevent, Viandier (Manuscrit du Vatican)”.www.staff.uni-giessen.de. Архивирано изоригинала 07. 08. 2020. г. Приступљено2017-01-27. 
  6. ^Byron, George Gordon Byron Baron (1891-01-01).The Poetical Works of Lord Byron: With Memoir and the Original Explanatory Notes, &c (на језику: енглески). F. Warne and Company. 
  7. ^Sheraton, M. (2015).1,000 Foods To Eat Before You Die: A Food Lover's Life List. Workman Publishing Company. стр. pt142.ISBN 978-0-7611-8306-8. Приступљено2. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^Behr 2011, стр. 202
  9. ^Dryansky, G.; Dryansky, J. (2012).Coquilles, Calva, and Crème: Exploring France's Culinary Heritage: A Love Affair with FrenchFoodНеопходна слободна регистрација. Pegasus Books. стр. pt162.ISBN 978-1-4532-4926-0. Приступљено2. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^Fodor's Normandy, Brittany & the Best of the North: with Paris. Fodor's Travel Publications. 2011. стр. pt246.ISBN 978-0-307-92858-0. Приступљено2. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^Auguste Escoffier,„Pièce de bœuf à la bourguignonne”.A Guide to Modern Cookery: 379. 1907. 
  12. ^Jim Chevallier (2018).A History of the Food of Paris: From Roast Mammoth to Steak Frites. стр. 191.ISBN 978-1442272828. 
  13. ^Marcel Butler.La bonne cuisine pour tous. стр. 241—2. . Paris, 1885,[1]
  14. ^„The best dishes of traditional Polish cuisine”.TheFad.pl - Polska i Świat. Opinie i komentarze (на језику: пољски). 2017-12-15. Приступљено2021-05-13. 
  15. ^Rafael Hernández, "Birria," inCelebrating Latino Folklore: An Encyclopedia of Cultural Traditions, Vol. 1 (2012, ed. María Herrera-Sobek).
  16. ^Tamez and Barreras, Abraham and Roxana (2021-02-26).„Birria: its successful ancestral secret recipe”.interesante.Архивирано из оригинала 2021-08-02. г. Приступљено2021-07-20. 
  17. ^Charles C. Doyle. „Mulling over Mull: A North Georgia Foodways Localism”.Midwestern.29: 5—11. 
  18. ^Southern Chicken Stew basic recipe
  19. ^Leo M.L. Nollet; Toldra, Fidel (1. 4. 2011).Handbook of Analysis of Edible Animal By-Products. CRC Press. стр. 9—.ISBN 978-1-4398-0361-5. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Нормативна контролаУреди на Википодацима
Портал:
Динстање насродним пројектима Википедије:
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Динстање&oldid=30555541
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2026 Movatter.jp