Дивљи кунић илиевропски кунић (лат.Oryctolagus cuniculus) је врста из породицезечева и једина врста из родаOryctolagus. Од правогзеца се разликује нешто мањим растом, виткијим телом, краћим ушима и краћим задњим ногама. Дивљи кунић се наенглеском говорном подручју називаEuropean rabbit (европски кунић) илиBrown rabbit (смеђи кунић).[2]
Дивљи кунић дугачак је око40центиметара и тежак око 2килограмаа.Реп му је двобојан, на врху црн, доњи део му је бео, остали део тела прекривен му је сивим крзном који на леђима полако прелази у жућкастосмеђу боју.[2]Скоро сви научници претпостављају да је првобитна домовина кунића билајужна Европа и да је тек касније стигао до земаља северно одАлпа. Покрети кунића се доста разликују од покретазеца. Кунић својом брзином и спретношћу премашујезеца. Кунић је неупоредиво лукавији одзеца те врло тешко допушта да му се приближиловачки пас.
Вид,слух и њух кунића су веома оштри и снажнији него код зеца. Кунићи су углавном ноћне животиње, али се и дању могу видети ако их нико не узнемирава.[3][4]
Кунић се храни истомхраном као изец, веома воли да се храни кором младог дрвећа.
Дивљи кунић храни се усевима са њива и различитом зеленом храном током топлијег дела године, када му је доступна таква храна, а у зимским месецима године храни се разним корама дрвета и гранчицама. У подручјима где их налазимо, током године могу да направе велике штете. Храни се и разним плодовима, пупољцима, младицама, младим корама. Битно је споменути да је за њих карактеристична честа појавацекотрофија (поновно конзумирање измета).[5]
Дивљи кунић је животиња која доста воли да се крије. У земљи копајутунеле који су доста дуги и у којима се скривају, живе у групама које могу да броје од 10 до 30 кунића.
Углавном живи на пољима, ливадама, пропланцима, шумарцима, вртовима, али највише воле места где могу да себи ископају дубоку јаму и да се ту сакрију. Кунић тражи брежуљке и песковите пределе, са доста кланаца и усеклинама међу камењем и ниским грмљем. Односно место где се могу добро сакрити.[6]
Уфебруару имарту почиње доба парења код кунића. Женка кунића носи 30 дана, али се одмах после коћења може опет оплодити. Доминантни мужјаци имају приступ женкама, док доминантне женке трагају за одговарајућим местом за прављење јаме при чему могу да избију туче међу њима. Могу да се паре углавном од четири до седам пута годишње. Женка коти од три до седам младих кунића. Кунићи се коте слепи, без длаке и без слуха. Мајка их доји од 21 до 25 дана, а прогледају тек са десет дана. Мужјак кунића се може парити са четири, а женка са три и по месеца.[7]
Кунић има краће уши, краће ноге, живи у заједници, копа под земљом где живи и где негује своје младе. Рађају више младих неголи зечеви. Зечеви имају дуже уши и ноге него кунићи, они за разлику од кунића воле да живе сами и скровишта су им изнад површине земље.[8]
_(17038036390).jpg)
