Дивљи коњ Пржеваљског је спашен одизумирања и поново успјешно живи у дивљини. Тарпан је лутаостепамаЕвроазије у вријеме припитомљавања домаћих коња, а изумро је у19. вијеку.[3] Послије изумирања било је покушаја да се поново реконструише његовфенотип, што је довело до настајања новихпасмина коња, као што суконик иХеков коњ. Ове пасмине посједују особине припитомљених, а не дивљих коња.
Израз „дивљи коњ“ се такође користи за лутајућа крда подивљалих домаћих коња, као што јемустанг уСјеверној Америци,брамби уАустралији,ливањски дивљи коњи у Босни и Херцеговини и многи други. Ови коњи су неукроћени домаћи коњи, а не прави дивљи коњи.
