Децембар је последњи или дванаести месец у години и има 31дан. Почетак месеца појулијанском календару почиње 14-тог данагрегоријанског календара. По Црквеном рачунању циклуса времена је четврти месец.
Децембар је добио име по латинској речиdecem (што значидесет) јер је првобитно био десети месец у години укалендару Ромула[1][2] око 750. п. н. е. који је почињао у марту. Зимски дани након децембра нису били укључени ни у један месец. Касније су од безмесечног периода створени месеци јануар и фебруар и додати на почетак календара, али је децембар задржао име.[3]
Децембар је добио име од латинског (December). Месец је назван по „децем” (десети месец)римског календара.[12]
Децембар се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још ибожићни месец,просинац иколедар као и у старосрпском. На старорускомстудениј, слично старословенском и српскомстуден. На словеначком и украјинскомгруден слично пољскомгруџиен. Код Хрвата и Срба се називапросинац, слично чешкомпросинец. На белорускомснежань.
Месец децембар приказан у делуEmblematica Evangelica Ханса Бола и Адријана Колара.
Децембар садржизимски солстициј насеверној хемисфери, дан са најмање дневних сати, илетњи солстициј најужној хемисфери, дан са највише дневних сати (искључујући поларне регионе у оба случаја). Децембар на северној хемисфери је сезонски еквивалентјуну на јужној хемисфери и обрнуто. На северној хемисфери, почетак астрономскезиме је традиционално 21. децембар или дан солстиција.
Кише метеора које се јављају у децембру суАндромедиди (25. септембар – 6. децембар, врхунац око 9. новембра),Канис-Минориди (4. децембар – 15. децембар, врхунац око 10–11. децембра),Кома Беренисиди (12. децембар – 23. децембар, са врхунцем око 16. децембра),Делта Канцериди (14. децембра до 14. фебруара, главни пљусак од 1. јануара до 24. јануара, врхунац 17. јануара),Геминиди (13–14. децембар),Моноцеротиди (7. децембра до 20. децембра, врхунац 9. децембра. Овај пљусак такође може да почне у новембру),Фенициди (од 29. новембра до 9. децембра, са врхунцем око 5/6. децембра),Квадрантиди (обично јануарски пљусак, али може почети и у децембру),Сигма хидриди (4–15. децембар) иУрсиди (17. до 25/26. децембра, са врхунцем око 22. децембра).
Birashk, Ahmad (1993).A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers.ISBN978-0-939214-95-2.
Richards, EG (1998).Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press.ISBN978-0-19-850413-9.
Resnikoff, Louis A. (1943).Jewish Calendar Calculations.Scripta Mathematica.9. стр. 191—195,274—277.
Schwartz, Eduard (1905).Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin.
Spier, Arthur (1986).The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers.
Mathieson, Ralph W. (2003),People, Personal Expression, and Social Relations in Late Antiquity,Vol. II, Ann Arbor: University of Michigan Press.
Michels, Agnes Kirsopp Lake (1949), „The 'Calendar of Numa' and the Pre-Julian Calendar”,Transactions & Proceedings of the APA,Vol. 80, Philadelphia: American Philological Association, стр. 320—346.
