Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Детлићи

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено саДетлићи (ред))

Piciformes
Временски распон: Раниеоцен до данас
црвенокруни детлић
Melanerpes rubricapillus rubricapillus
женак,Тобого
Dendrocopos major
Научна класификацијаe
Домен:Eukaryota
Царство:Animalia
Тип:Chordata
Класа:Aves
Кладус:Picodynastornithes
Ред:Piciformes
Meyer &Wolf, 1810
Подредови и фамилије

За праисторијске таксоне, погледајте текст

Синоними

GalbuliformesFürbringer, 1888

Детлићи[1] (лат. Piciformes) представљајуред изкласептица који се најчешће дели на два подреда и девет породица које углавном живе на дрвећу. Најпознатија од тих породица је свакакоPicidae, која обухватадетлића и његове рођаке. У Piciformes спадају 57 данас постојећих родова са преко 400 врста, од којих Picidae чине половину.

Деветпородица претежно арбореалнихптица чинередPiciformes, а најпознатија од њих су Picidae, која укључуједетлиће и блиске сроднике. Piciformes садржи око 71 живирод са нешто више од 450врста, од којихPicidae (детлићи и сродници) чине око половину.

Уопштено говорећи, Piciformes су инсектоједи, иакобарбети итукани углавном једу воће, амедовође су јединствени међу птицама по томе што могу да сваре пчелињивосак (иако инсекти чине највећи део њихове исхране). Скоро сви Piciformes имајузигодактилна стопала попутпапагаја - два прста напред и два позади, распоред који има очигледне предности за птице које проводе већи део свог времена на деблима дрвећа. Изузетак је неколико врста тропрстих детлића.Јакамаре на страну, Piciformes немајупаперје у било ком узрасту, само право перје. Њихове величине варирају одруменог пикулета дужине 8 центиметара и тежине 7 грама дотоко тукана, дужине 63 центиметра и тежине 680 грама.[2] Сви се гнезде у шупљинама и имајуалтричне младе.

Систематика

[уреди |уреди извор]

Galbulidae и Bucconidae се често раздвајају у посебан редGalbuliformes. Анализануклеарних гена потврђује да они формирају сопствену лозу, али сугерише да их је боље третирати каоподред. Остале породице чине другумонофилетску групу подредног ранга, али је утврђено да су барбетипарафилетски у односу на тукане и стога је ранија свеобухватна фамилија Capitonidae подељена.[3] Детлићи имедовође су једни другима најближи сродници.[4] Према неким истраживачима,[5] цео ред Piciformes треба да буде укључен као подгрупа уCoraciiformes.[6]

Изглед

[уреди |уреди извор]

То су необичне, добро опремљене птице пузачице. Готово све птице из овог реда имају зигодактилно обликована стопала, што значи да имају два прста окренута према напред(до половине првог чланка међусобно срасла), а два према назад. Сви прсти имају снажне, оштре канџе полумесечастог облика које им омогућују хватање за стабло, а кљунови су им такође снажни и при врху оштри. Имају врло специфичан реп. Пера у репу су релативно кратка и чврста, тако да реп птицама служи као “трећа нога” код пузања горе-доле по стаблу, а највише као ослонац код кљуцања по кори или дубљењу дупљи.

Исхрана

[уреди |уреди извор]

Уопштено, ове птице су инсективори, иако сетукани углавном хране воћем, амедарицепчелињим воском. Оне врсте које се хране инсектима, крећу се од дна стабла према крошњи, кљуном разбијају кору како би дошли до инсеката и њиховихларви помажући се при томе врло необично обликованимјезиком. Он је врло дугачак, црволико извучен, лагано рожнат, а уз рубове са сваке стране има четири до пет крутих бодљи чији изглед подсећа на куке на врху стрелица. Уз то, њихове жлезде луче лепљивуслуз која, као кодмравоједа, премазује језик. Након што кљуном отвори приступ до поткорних канала разних инсеката, језиком продире у њих. Сматрају се врло корисним чистачем шума.

Гнежђење

[уреди |уреди извор]

Све птице из овог реда су без изузетка дупљашице. Гнезде се у дупљама које или саме праве или их, како то чини тукан, отимају од других птица или насељавају напуштене. Младунци свих ових птица сучучавци.

Еволуција

[уреди |уреди извор]
Primozygodactylus,зигодактилина птица

Реконструкција еволуционе историје Piciformes била је отежана лошим разумевањем еволуције зигодактилног стопала. Одређени број праисторијских породица и родова, одраноеоценскихNeanis иHassiavis,Zygodactylidae/Primoscenidae,Gracilitarsidae,Sylphornithidae, и „Homalopus”,[7] домиоценских„Picus” gaudryi иплиоценскогBathoceleus, понекад се приписују овом реду.[8] Постоје некиизумрли преци Piciformes познати изфосила које је било тешко класификовати, али бар делимично вероватно припадају Pici. Познато је да модерне породице постоје од средњег касноголигоцена до раногмиоцена; сходно томе, изгледа да су старији облицибазалнији. Чини се да се велики део еволуције пициформа догодио уЕвропи где се данас јављају само Picidae; можда чак и неке сада искључивонеотропске породице воде порекло изСтарог света.

Класификација

[уреди |уреди извор]
Piciformes 
 
 

Galbulidae– јакамари

 
 

Bucconidae – пуховке

 
 
 
 
 

Indicatoridae – медовође

 
 

Picidae – Детлићи

 
 
 
 

Megalaimidae – азијски барбети

 
 
 

Lybiidae – афрички барбети

 
 
 

Semnornithidae – тукански барбети

 
 
 

Capitonidae – новосветски барбети

 
 

Ramphastidae – тукани

 
 
 
 
 
 
 
Односи између породица засновани на филогенетској студији Кларамунта и Кракрафта објављеној 2015.[9]
ред Piciformes
подред:Galbuloidea
породица:Bucconidae
породица:Galbulidae
подред:Picoidea
фосили:
родRupelramphastoides
родCapitonides
породицаMiopiconidae
породицаPicavidae
инфраредPicidaes
породица:Indicatoridae (медарице[10])
породица:Picidae (детлићи)[11]
инфраред:Ramphastidaes
породица:Capitonidae (брадоњице[10])
породица:Lybiidae
породица:Megalaimidae
породица:Semnornithidae
породица:Ramphastidae (тукани)

Врсте

[уреди |уреди извор]

Подврсте

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог II Заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку B Уредбе Комисије (ЕЗ) број 750/2013 од 29. јула 2013. године”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^Short, Lester L. (1991). Forshaw, Joseph, ур.Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 152–157.ISBN 1-85391-186-0. 
  3. ^Lanyon, Scott M.; Hall, John G (април 1994).„Reexamination of Barbet Monophyly Using Mitochondrial-DNA Sequence Data”(PDF).The Auk.111 (2): 389—397.doi:10.2307/4088602. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^Johansson, Ulf S.; Ericson, Per G.P. (2003). „Molecular support for a sister group relationship between Pici and Galbulae (Piciformessensu Wetmore 1960”.Journal of Avian Biology.34 (2): 185—197.doi:10.1034/j.1600-048X.2003.03103.x. 
  5. ^Hackett, Shannon J.; Kimball, Rebecca T.; Reddy, Sushma; Bowie, Rauri C. K.; Braun, Edward L.; Braun, Michael J.; Chojnowski, Jena L.; Cox, W. Andrew; Han, Kin-Lan; Harshman, John; Huddleston, Christopher J.; Marks, Ben D.; Miglia, Kathleen J.; Moore, William S.; Sheldon, Frederick H.; Steadman, David W.; Witt, Christopher C.; Yuri, Tamaki (2008).„A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”.Science.320 (5884): 1763—1768.PMID 18583609.doi:10.1126/science.1157704. 
  6. ^Prum, R.O.; Berv, J.S.; Dornburg, A.; Field, D.J.; Townsend, J.P.; Lemmon, E.M.; Lemmon, A.R. (2015). „A comprehensive phylogeny of birds (Aves) using targeted next-generation DNA sequencing”.Nature.526: 569—573.doi:10.1038/nature15697 Слободан приступ. 
  7. ^Described in 1870, its name is preoccupied by asubgenus ofCryptocephalusleaf beetles described in 1835.
  8. ^Cracraft, Joel; Morony, John J. Jr. (1969).„A new Pliocene woodpecker, with comments on the fossil Picidae”(PDF).American Museum Novitates.2400: 1—8. 
  9. ^Claramunt, Santiago; Cracraft, Joel (2015). „A new time tree reveals Earth history’s imprint on the evolution of modern birds”.Science Advances.1 (11): e1501005.doi:10.1126/sciadv.1501005 Слободан приступ. 
  10. ^абAlfred Edmund Brehm, "Egzotične ptice", prijevod Vlatko Šarić, "Otokar Keršovani", Rijeka, 1968.
  11. ^"CMC 152", adistalcarpometacarpus; more similar to extant barbets than toCapitonides.Ballmann, Peter. „Les Oiseaux miocènes de la Grive–Saint–Alban (Isère)” [The Miocene birds of Grive-Saint-Alban (Isère)].Geobios (на језику: француски и енглески).2: 157—204.doi:10.1016/S0016-6995(69)80005-7. 

Литература

[уреди |уреди извор]
  • Gorman, Gerard (2004): Woodpeckers of Europe: A Study of the European Picidae. Bruce Coleman, UK.ISBN1-872842-05-4.

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Анатомија
Понашање
Еволуција
Фосили
Интеракција са људима
Листе
Neornithes
Palaeognathae
Neognathae
Galloanserae
Anseriformes
Anatidae
Anhimidae
Anseranatidae
Galliformes
Cracidae
Megapodidae
Numididae
Odontophoridae
Phasianidae
Neoaves
Columbea
Columbimorphae
Mirandornithes
Passerea
Otidimorphae
Strisores
Opisthocomiformes
Gruimorphae
Phaethontimorphae
Aequornithes
Afroaves
Australaves
Идентификатори таксона
Државне
Остале
Портал:
Детлићи насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксони на Викиврстама
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Детлићи&oldid=30560442”
Категорија:
Сакривене категорије:
[8]ページ先頭
©2009-2025 Movatter.jp