Деизам[1][2] је становиште у филозофији религије, облик природне теологије[3]рационалистичкетеологије[4] које подразумева веровање уБога засновано наразуму, а не на наводним Божијим „откровењима“ или тврдњама појединаца или група које нису универзално проверљиве.[3][4][5][6][7][8] Деисти сматрају да се Бог никада није указао људима, нити постојао у људској форми, као и да нису постојали Божији пророци или посланици и да не постоји Божији „изабрани народ“. Бог је за деисте интелигентни „Творац“ универзума, односно „Први узрок“ целокупне стварности, који, међутим, не управља светом (лат.Deus Creator, sed non Gubernator). Бог је, као „Творац“ свега постојећег, установиозаконе природе на којима почивају универзум и све појаве у њему, „пустио у погон“ универзум и на даље се није мешао у ток догађаја у њему. Деисти одбацују могућност Божије интервенције у свету и нарушавања каузалног узрочно-последичног низа у природним процесима Божијом интервенцијом. Деизам се такође дефинише као вера упостојање Бога искључиво заснована на рационалној мисли, без икаквог ослањања на откривене религије или верски ауторитет.[3][4][5][6][7] Деизам наглашава концептприродне теологије, односно постојање Бога се открива кроз природу.[3][4][5][6][8]
Деизам, дакле, нијерелигија, већ поглед на целокупануниверзум и уверење да он није настао случајношћу. То се нарочито испољава у чињеници да деисти, иако верују у Бога, немају никакве религијске обреде иритуале, најчешће нисимболе, да немају „свете“ реликвије и списе, свештенике, поглаваре и светитеље,храмове (иако неки деисти воле да кажу да су школе, универзитети и, уопште, сва места где се стичу знања „храмови“ деизма) или организоване верске институције. Деисти сва своја схватања формирају у спектру познатих граница науке. Деисти тврде да је најбољи начин „служења“ Богу труд да се у потпуности расветле начини на које је Он створиосвемир и закони природе по којима свемир функционише, а које је Бог установио. Они не верују у Божија чуда и натприродне појаве, иако признају да неке појаве у природи наука још увек није успела да објасни.
Деизам је врло флексибилно становиште. Двојица деиста могу имати потпуно различита веровања по разним битним питањима, али то ни једног од њих не чини мањим деистом, све док су обојица сагласни око горенаведених основних принципа деизма. На пример, постоје деисти који верују у „загробниживот“, тј. да се „животнаенергија“ човека, као и било која друга енергија, не може уништити и да човеков дух (душа) наставља своје свесно постојање у другој, духовној, димензији постојања. С друге стране, постоје деисти који верују да јесмрт дефинитивни крајчовека и да се у тренутку смртисвест човека неповратно гаси, те да је једини облик у коме он „наставља живот“ његовДНК, који се преноси на генерације његових потомака. Све у свему, већина деиста тврди да се „нада“ животу после смрти. Неки од њих сматрају да је бесмртност људске душе, баш као и постојање човекове слободне воље и постојање Бога као утемељивача општих и нужних моралних закона и објективног „судије“ о нашем моралном поступању, неопходна као претпоставка моралности.
Од 17. века и токомдоба просветитељства, посебно уЕнглеској и Француској 18. века, разни западни филозофи и теолози формулисали сукритичко одбацивањерелигиозних текстова који припадају многиминституционализованим религијама и почели да се позивају само на истине за које су сматрали да могу бити установљен само разумом као искључиви извор божанског знања.[4][5][6][7] Такви филозофи и теолози су названи „деисти“, а филозофско/теолошка позиција коју су заступали назива се „деизам“.[4][5][6][7] Деизам као посебан филозофски и интелектуални покрет је опао крајем 18. века,[4] али је доживео сопствени препород почетком 19. века.[9] Неки од његових принципа су наставили да живе као део других интелектуалних покрета, попутунитаризма, и наставља да има заговорнике и данас.[3]
^абвгдManuel, Frank Edward; Pailin, David A.; Mapson, K.; Stefon, Matt (13. 3. 2020) [26 July 1999].„Deism”.Encyclopædia Britannica.Edinburgh:Encyclopædia Britannica, Inc.Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено3. 8. 2021. „Deism, an unorthodox religious attitude that found expression among a group of English writers beginning withEdward Herbert (later 1st Baron Herbert of Cherbury) in the first half of the 17th century and ending withHenry St. John, 1st Viscount Bolingbroke, in the middle of the 18th century. These writers subsequently inspired a similar religious attitude in Europe during the second half of the 18th century and in the colonial United States of America in the late 18th and early 19th centuries. In general, Deism refers to what can be callednatural religion, the acceptance of a certain body of religious knowledge that is inborn in every person or that can be acquired by the use of reason and the rejection of religious knowledge when it is acquired through either revelation or the teaching of any church.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^абвгKohler, Kaufmann;Hirsch, Emil G. (1906).„Deism”.Jewish Encyclopedia.Kopelman Foundation.Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено3. 8. 2021. „A system of belief which posits God's existence as the cause of all things, and admits His perfection, but rejects Divine revelation and government, proclaiming the all-sufficiency of natural laws. TheSocinians, asopposed to the doctrine of the Trinity, were designated as deists [...]. In the seventeenth and eighteenth centuries deism became synonymous with "natural religion," and deist with "freethinker."England and France have been successively the strongholds of deism. Lord Herbert of Cherbury, the "father of deism" in England, assumes certain "innate ideas," which establish five religious truths: (1) that God is; (2) that it is man's duty to worship Him; (3) that worship consists in virtue and piety; (4) that man must repent of sin and abandon his evil ways; (5) that divine retribution either in this or in the next life is certain. He holds that all positive religions are either allegorical and poetic interpretations of nature or deliberately organized impositions of priests.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^абGomes, Alan W. (2012) [2011]. „Deism”.The Encyclopedia of Christian Civilization.Chichester, West Sussex:Wiley-Blackwell.ISBN9781405157629.doi:10.1002/9780470670606.wbecc0408. „Deism is a rationalistic, critical approach to theism with an emphasis onnatural theology. The deists attempted to reduce religion to what they regarded as its most foundational, rationally justifiable elements. Deism is not, strictly speaking, the teaching that God wound up the world like a watch and let it run on its own, though that teaching was embraced by some within the movement.”
Schlereth, Eric R (2013).An Age of Infidels: The Politics of Religious Controversy in the Early United States. U of Pennsylvania Press.; on conflicts between deists and their opponents.
Willey, Basil (1940).The Eighteenth Century Background: Studies on the Idea of Nature in the Thought of the Period.
Yoder, Timothy S (2008).Hume on God: Irony, deism and genuine theism. Bloomsbury..
Peter Gay.Deism: An Anthology. (Van Nostrand, 1968)
E.Deism and Natural Religion: A Source Book. . Graham Waring (Frederick Ungar, 1967)
Kerry S. Walters.The American Deists: Voices of Reason & Dissent in the Early Republic. (University of Kansas Press, 1992), which includes an extensive bibliographic essay
Addante, Luca (2019). „Part II: Europe and The Iberian Connection – Unbelief, Deism, and Libertinism in Sixteenth-Century Italy”. Ур.: García-Arenal, Mercedes; Pastore, Stefania.From Doubt to Unbelief: Forms of Scepticism in the Iberian World. Studies in Hispanic and Lusophone Cultures.42.Cambridge:Modern Humanities Research Association. стр. 107—122.ISBN978-1-781888-69-8.doi:10.2307/j.ctv16km0hq.11.
Hussaini, Sayed Hassan (2016). „Islamic Philosophy between Theism and Deism”.Revista Portuguesa de Filosofia.Braga: Aletheia - Associação Científica e Cultural.72 (1:Teísmos: Aportações Filosóficas do Leste e Oeste / Theisms: Philosophical Contributions from the East to the West): 65—83.ISSN0870-5283.JSTOR43816275.doi:10.17990/RPF/2016_72_1_0065.
