Порекло Данске је изгубљено у праисторији. Пре него што је била настањенанордијским народима, Данска је била домКелтима — што је потврђено открићима ритуалних мочварних убистава и сахрана. Најстарије данско писмо потиче изседмог века, када је настала и новарунска азбука. Најстарији град јеРибе који датира из810. године.
Реконструкција Викиншког брода
Све до11. века (када је дошло допокрштавања) Данци су били познати каоВикинзи, заједно саНорвежанима иШвеђанима, који су колонизовали, нападали и трговали у свим деловима Европе. Многи археолози и историчари верују да су Викинзи допрли чак до Америке и да су је први пронашли. Путовали су одСкандинавије доИсланда, затим даље доГренланда и на крају до Америке.
У различитим добима краљ Данске је владао деловимаЕнглеске иИрске,Норвешком,Шведском,Финском, Исландом,Француском, нарочитоНормандијом и деловимаДевичанских острва, Транкебаром уИндији, деловима обалаБалтичког мора и данашњом северномНемачком. Сканија, Блекинг и Халанд су били делови Данске већим делом њене ране историје, али су потпали под шведску власт1658. године. Савез са Норвешком је раскинут1814. године, када је Норвешка ушла у нови савез са Шведском, до 1905. године.
Уставотворна скупштина 1849.
Дански либерални и национални покрет постао је значајан1830-их година и после европских револуција1848. године Данска постаје уставна монархија5. јуна1849. године.
ПослеДругог шлезвичког рата1864. године, Данска је била присиљена да уступи покрајинуШлезвиг-ХолштајнПруској, што је била последица пораза који је оставио дубоке трагове у данском националном идентитету. После овога Данска је усвојила политику неутралности, због чега остаје неопредељена уПрвом светском рату. Због пораза Немачке током склапањаВерсајског мира Данској је понуђено враћање покрајине Шлезвиг-Холштајн. Бојећи се Немачке одмазде она је одбила да прихвати враћање Холштајна и инсистирала је на плебисциту о повраткуШлезвига. Године 1920. је као резултат плебисцита северни Шлезвиг враћен Данској.
Године 1849. Данска је посталауставна монархија усвојивши нови устав.Монарх је формално на челу државе, што је углавном церемонијална улога, пошто јеизвршна власт у рукама кабинета министара, са премијером као првим међу једнакима (primus inter pares). Законодавну власт чине и влада и Данскипарламент, познат као Фолкетинг, који се састоји од (не више од) 179 чланова. Данско судство је функционално и административно независно од извршне и законодавне власти.
Парламентарни избори морају се одржавати најмање сваке четири године; алипремијер може да затражи превремене изборе, ако тако одлучи. Уколико парламент изгласа неповерење премијеру, целокупна влада се распада.
Данска се састоји изполуострваЈиланд (Jylland) и 405 именованихострва. Од њих је 323 насељено, а највећа суСеланд (Sjælland) иФин (Fyn). ОстрвоБорнхолм се налази нешто источније од остатка земље, уБалтичком мору. Многа од већих острва су повезана мостовима; Ересунд мост (Øresund) повезује Зеаланд саШведском, Мост великог појаса повезује Фин са Селандом, а Мост малог појаса повезује Јиланд саФином. Мања острва су повезана линијама трајекта.
Данска је заталасана равница, са брежуљцима чије висине не прелазе 173 m надморске висине. Највиша тачка је Ејер Бавнехој (173 m надморске висине). Велики утицај на образовање ове равнице имали суледници токомплеистоценеглацијације. Глацијални трагови најмлађе глацијације бројни су на територији Данске, осим у западном делуЈиланда где су они слабије очувани.Глацијални акумулативни облици рељефа представљени суморенама које се састоје од глацијалних и флувиоглацијалних седимената наталожених преко подинских стена. На простору Данске присутни суеолски облици рељефа представљени пустарама идинама. Бројне пустаре образоване су на челу некадашњег инландајса и састоје се од песковитог материјала. Дине се јављају у западном делу полуострва Јиланд, који није био захваћен вирмском глацијацијом.[7]
Зиме су благе, а лета свежа. Најзначајнији градови су престоница,Копенхаген (на Селанду),Архус,Алборг (на Јиланду) иОденсе (на Фину).
Оранице, пашњаци и травњаци заузимају око ¾ површине и засејане су у првом реду крмним биљкама. Више од половине извозне вредности дајесточарство. Извозе живу стоку,месо,маслац,јаја,сир,мед имлеко. Развијен је ириболов.
Данска је подељена на 5 регија и укупно 98 општина. Регије су формиране 1. јануара 2007. године као део данске опште реформе која је заменила 13 традиционалнихокруга (amter). У исто време мање општине (комуне) којих је било 270, су спојене у веће целине и сад их има 98. Најважније подручје одговорности за нове регије је национална здравствена служба. За разлику од бивших кантона, регије не смеју наплаћивати порез, а здравствене услуге се финансирају првенствено из националног 8% пореза у комбинацији са средствима из обе владе и општина. Свако регионално веће састоји се од 41 политичара изабраних на данским општинским изборима.
Већина нових општина има популацију од 20.000 становника, иако су неке изузеци овом правилу.
Гренланд иФарска острва су делови Краљевине Данске, али имају аутономан статус и увелико су самоуправни, а представљени су сваки по два места у парламенту.
Већина становништва Данске је скандинавског порекла, уз мале групеИнуита (саГренланда),Фарана, и имиграната. Пошто не постоје званичне статистике о саставу становништва, процјењује се да је 86,1% становништваданског порекла, укључујући људе који воде порекло саГрендланда иФарских острва. Од крајаДругог светског рата, Данска је постала земља имиграције. Процењује се да у држави живи 10,5% имиграната, док су 3,3% потомци имиграната. Од 18. века па све до седамдесетих година 20. века, данска влада је водила процес "Данизације", тј. асимиловања гренландскихИнуита у данску нацију.
Иако Данска има ниску стопу фертилитета, становништво расте захваљујући досељавању страних држављана. Стопа раста популације износи 0,59% годишње.
Дански једе факто национални језик Данске. Припадасеверном огранку Германских језика и сродан јешведском,норвешком ифарском језиком.Немачки језик се прича у мањини у јужном дијелу полуострваЈиланд и признат је као мањински језик на државном нивоу. По подацима из 2007. године било је око 25.900 говорника овог језика у јужном делу Јиланда. Фарски језик службени је на Фарским острвима и сродан је данском језику, докгренлански језик, који је службени на Гренланду, нема повезаности са данским језиком. Велика већина становништва Данске (86%) причаенглески као други језик.
Од религија у Данској, по статистикама из јануара 2020, 74,3% Данаца су чланови Лутеранске државне цркве,Данске народне цркве (Den Danske Folkekirke). Остатак припада првенствено другимхришћанскимденоминацијама уз око 4,4%муслимана.
Данска књижевност почиње са рунским натписима око 300. године. Сачувани су епитафи краљевима, ратницима и свештеницима, нарочито из периода 800—1100, а то су кратки садржајни натписи о биткама, о ратничким и пљачкашким подвизимаВикинга. Око 1200.Саксо Граматикус написао је на латинском једно од највећих деласредњег века „Геста Данорум“, историјску хронику о јуначким делима Данаца. Позната је збирка данских народних песми коју је саставиоСвенд Грунтвиг, са 539балада у 3.000 варијанти. У њима се велича слобода данског народа, а најпопуларнија је о Нилсу Ебесену, племићу са Јиланда, и његовој победи над немачким тиранином и грофом Халстајном, који је1340. пошао да покори Данску. Прваштампарија основана је 1842. ХуманистаКристијерн Педерсен преводиБиблију и Лутерове памфлете противкатоличке цркве.
У стварању Андерса Ареба који преводи псалме и пише религиозниеп „Хексамерон“ примећује се позни утицајренесансе. Бординг је песник дидактичар и представник барокне поезије, а највећи песник седамнаестог векаТомас Кинго пише химне и пасторалне поеме. Најзначајније проно дело „Спомен жалости“ (Јамерс Минде) написала је принцезаЛеонора Кристина Улфелт (1621—1698).Лудвиг Холберг је творац данске комедије.Јохан Х стекао је име најбољег хумористе осамнаестог века комедијом „Љубав без чарапа“.Ханс Кристијан Андерсен доноси потпуно нови облик у књижевност, писао је бајке и приче за децу.Хенрик Понтопидан пише 3 велика циклуса романа и настоји да каже праву истину о својим земљацима.
Два највећа писца прве половине деветнаестог века суМартин Андерсен Нексе, песник градског пролетаријата, иЈоханес Јенсен, есејиста, песник.
Стара опсерваторија у оквиру Универзитета у Копенхагену
Образовање у Данској је бесплатно и готово сва омладина је образована. Девет година школе за децу од 7 до 16 година је обавезно. Предшколска настава и вртићи су остављени слободном избору али их око 60% деце похађа. После завршених девет разреда четвртина ученика напушта школу и почиње да ради. Такође постоји и десети разред који деца могу да упишу уколико се не осећају спремнима за средњу школу. Доста ученика га похађа.
Приближно половина ученика иде назанат и нешто мало више од четвртине се уписује у више средње школе (гимназија) или друге институције које нуде више образовање. После гимназије млади најчешће настављају са универзитетима или академијама. Већина их прави једногодишњу паузу између средње школе и факултета и путују по свету.
Већина ученика за време средњег образовања ради отприлике по 6 сати недељно. Са навршених шеснаест година они од државе добијају школарину, како не би морали радити прековремено и како би имали више времена за учење.
У свим школама постоје савети ученика који се брину о свим проблемима ученика и о њима расправљају на састанцима са директорима и професорима. Сваке године од владе добију одређену своту новца са којом сами располажу. Најчешће са тим парама праве школске приредбе, купују уџбенике. Дужина часа варира од школе до школе.
Данска има модерну тржишну привреду. Животни стандард је врло висок,данска круна је стабилна и везана узевро (1 € = 7,42 ДКК). Привреда зависи од спољне трговине и извоза (највише се извози:свињетина,риба ижитарице).Данци су одбили евро на референдуму2000. године. Привреда је врло синдикализована; више од 75% радне снаге су чланови синдиката. Правила о раду и плати већином се договарају између синдиката и послодаваца, без уплитања државе.
.svg)
