Гурбети су подгрупа ромских народа који живе на територији бившеЈугославије,[1][2] чији су чланови претежномуслимани.[3] На Косову су друге ромске групе Гурбете доживљавале као лепе и марљиве.[4]
У српском речникуВука Стефановића Караџића речгурбет значи „цигански луталица”. Реч је изведена из турског глаголаgurbet, што значи „емигрирати”.[5] Прво помињање номадских Рома који су приписани као преци Гурбета, углавном Роми који су избегли из ропства уВлашкој, потиче из 17. века.[6] Преци Гурбета напустили су Влашку иМолдавију у 19. веку након укидања ропства. Од 1941. године већинајугословенских Рома се настанила за стално, осим Гурбета уЦрној Гори.[2]
Они деле културне одлике саКалдерашима, али и са другим Ромима, попут Хорахана (муслиманских Рома). Гурбети су се делом асимилирани у друштво и не следе у потпуностиромски закон. Говоре гурбетским дијалектом, под-дијалектом влашког ромског језика, или се понекад сматрају посебним дијалектом.
Постоји гурбетска дијаспора, на пример у Аустрији, где су се мигранти, углавном неквалификовани радници, интегрисали у аустријско друштво.
Гурбетски језик је варијетет јужно-влашких ромских језика.[7] На Косову, гурбетски говор има или доминантни српски супстрат, или албански супстрат.Џамбази говоре гурбетским под-дијалектом. Порекло ромских позајмица у хрватском језику највероватније потиче од Гурбета, који су се доселили претежно из Босне и Херцеговине.[8]Раде Ухлик превео јеЈеванђеље по Луки на босански гурбетски дијалекат каоO keriben pal e Devleskre bičhade. Ово дело је објавило Британско и страно библијско друштво 1938. године, а објављено је уБеограду.
|date= (помоћ)
Подаци на Википодацима