Готика илиготичка уметност (у архитектури), односноготички стил, је биоуметнички правац, који је следио изароманике после12. века (у Француској) до краја15. века (у средњој и северној Европи). Најпре је употребљаван као погрдан израз (настао у Италији), „готика” је као огорчење над туђим против-античким импортом Гота, који се одомаћио и који се у првом реду употребљавао за означавање архитектуре и орнаментике где се у првом реду и највише ова уметност одразила и где је била највидљивија. Од13. века готика се раширила на све дисциплине у уметности. Колевка готике је билаФранцуска.
Готика је била искључиво сакрална уметност, која је дала опипљиву тежину растућој моћицркве у Риму. Ово не само да је инспирисало јавност, него и његове секуларне вође, успостављајући тако чврсту везу измеђурелигије иуметности, што је био један од темељаИталијанске ренесансе.[1] Иако је имала свој препознатљиви стил, готска архитектура је на много начина била заснована на ранијем стилу познатом под именомроманика.[2]
Најпознатије дело Томе АквинскогSumma theologica, које је „један од класика у историји западне филозофије и једно од најутицајнијих дела у западној литератури.”[3]
Да би се разумела готска уметност мора се узети у обзир историјско, културно и друштвено окружење које ју је обликовало. Дванаести век је било време европског ширења уз велики прираштај становништва, побољшања упољопривредној производњи итрговини који су ојачали економију на европском континенту.Ходочашћа икрсташки ратови проширили су европски ихришћански утицај током овог временског периода. УШпанији, хришћани су истералиМавре, аНемци су почели да се шире на исток. У 12. веку су се такође десиле монастичке реформе, а нови градови су се развијали постајући културни и академски центри. Градске школе укатедралама су замениле манастире као центре учења.Феудални систем је замењен све већим прихватањем моћи краља. Француска, где је овај процес био најснажнији је била колевка готске уметности. До 13. века институцијамонархије је била чврсто успостављена. Био је то векLuja IX, краља Француске,Едварда I, краља Енглеске,Фридриха II, цара Светог римског царства иАлфонса X од Кастиље. Тринаести век је такође било време економског просперитета. Духовни живот је углавном био обликован развојем градова и појавом нових верских редова као што суфрањевци идоминиканци. Они су утицали како на обичне људе тако и на културу и уметност.
Током овог века универзитети постају средишта учења, а две главне струје постају преовладавајуће и то оне одФрање Асишког иТоме Аквинског. РемекделоSumma Theologica у оквиру којег се налазе иРасправе Томе Аквинског јефилозофско дело у којем је сумирана интелектуална активност тог времена. Тринаести век се сматра периодом највећег средњовековног сјаја, а до краја овог века економски развој је достигао свој врхунац. У14. веку европско друштво је ушло у кризу уз падове у пољопривредној производњи, трговини и економији. Велике епидемије се шире, а посебнокуга из1348. -1349. године. Највећа политичка криза 14. века је биостогодишњи рат између Енглеске и Француске. Током овог истог века десили су се сукоби у самојкатоличкој цркви, као и сукоби између цркве и државе. Привремено пресељење Свете столице из Рима уАвигнон у Француској као иЗападни раскол у којем је неколико црквених достојанственика сматрало себе правим папом, узрокујући политички и духовни немир. Као одговор на ово стање појављују се нови верски покрети. Још једна реакција на ову кризу је била и гомилање политичке моћи у рукама неколицине владара. У исто време почео је да настаје икапитализам. Овај економски систем је његовао нове идеје, као што је визија света заснованог на критичкој мисли и личним остварењима. Оваквим начином размишљања јуди су обновили своју снагу и оптимизам идући против вредности успостављених од стране цркве. Они су произвели нерелигијску културу остваривши напретке у научним открићима. Ове нове вредности су биле преточене у уметничке облике током првих таласа ренесансе.[4]
Карактеристика готике јескелетна конструкција и виткост форми које је она омогућила и које се крећу према вертикали нагоре. У свом развијеном добу примећују се јако разрађене форме, компликоване сводове који су подупрти свежњевима витких камених ребара и свежњевима ступова. Масе се преносе на свежњеве ступова што омогућава стварање унутрашњег простора и не постоје носећи зидови као уроманици.
Карактеристични знак за готику је биоизломљени лук који је за разлику од кружног лука који се до тада употребљавао у романици био много статичнији односно статички правилније решење. Овај лук се употребљавао на прозорским отворима (бифорама или трифорама), порталима и приликом решавања сводова. У готском стилу су се градили сакрални архитектонски објекти, катедрале, профане зграде, дворци, мостови и друго.
Готска катедрала је врхунац развоја хришћанскебазилике. У супротности са конструкцијом која полази од масивних носећих зидова ту се ради о конструкцији чији је основни елеменат ступ који сада има конструктиван задатак. Важан елеменат који је карактеристичан за готику је прозорски отвор који је добијен у оваквом приступу ка конструкцији и који се богато украшава бојеним стаклом и назива се витраж где се комади стакла у боји спајају оловом да би се добила слика и добило прожаривање простора у унутрашњости објеката.Ентеријер иекстеријер се богато украшавају скулптурама у којим се људска фигура извија и све више добија на реализму. Форме од схематизма иду ка индивидуализму.
Скулптура има неодељиви задатак на украшавањукатедрала и употребљава се као допуна архитектури и украшавање архитектонских елемената,капителаступова,пиластера иконзола.Балдахинска пластика је била основни елеменат развоје скулптуре као самосталног дела ууметности. У12. и13.-том веку то је пре свега катедралска пластика, амотиви су из животаХриста и девице Марије као и из животасветаца. Прекорељефа који је био у пре у употреби скулптура долази до изражавања волуминозности и до типа просторне скулптуре. Главни значај добија презентација људског тела које се све више конфронтира са пропорцијом и природним облицима а моменат реализма означили су и облици који су од првобитног схематизма добијали на индивидуалности.
Клањање три краља од Ђентиље де ФабијанаМадона, Флоренција око1410.
У доба готике уметност се подједнако развијала и као скулптура и као сликарство. Тражио се „ред и чистоћа“ у уметности. У доба готике претрпани тимпанони се сређују и јављају се геометријске форме и на порталу се формирају више разрађених зона. Рељеф се извлачи из равни зида али задржава оквир архитектуре и од њеног се утицаја биће ослобођена тек у доба ренесансе када је настало засебно скулпторско дело.
Готика је уништила велике зидне површине које су биле погодне за осликавање. Скелетна готска конструкција је уништила зидне слике и нема више могућности да се развијају али су ову функцију прихватили отвори и прозори који се овде налазе и омогућавају једну нову технику сликања на стаклу- витраж. Сликарство готике не уме да реализује дубину слике. Јављају се и теоретичари (Витилио) који се баве проблемом простора на слици и перспективом и који су утицали на сликаре и сматра се да су инспирисали Ђота и уметнике његовога времена.Ђото чији је учитељ биоЧимабуе вратио је сликарству просторне илузије- повратак реалнога сликарскога простора може да се прати од Ђота. Уметници истом бојом добијају сенку и познају згуснуту и разређену боју. Витраж је једна племенита техника која се развијала у готици, стакло се везује у већим и мањим плохама и гради слику. То су сликарске композиције у великим димензијама. Структура слике је дводимензионалног значи плошног карактера. Доминирају боје црвена и плава, модре и жуте боје. Контуре се развијају и формирају се оловом. Касније се јављају и другачији приступи у фази декаденције, композиције су мање, смањују се стаклене површине, јавља се додавање сенки на витроима и техника где се само средина обрађује у витражу.
Усликарству осим традиционалне сликарске технике које је билокњижно сликарство, а захваљујући губитку зидних површина употребом скелетног система конструкције објеката у готици долази до појаве сликарства на стаклу, нове сликарске технике које се развија у готичкој уметности и поред скулптуре постаје један од главних елемената украшавања и декорисања објеката. Катедрале како су се утркивале која ће од њих бити виша тако се утркују и која ће имати најбоље и најлепшевитраже. Нова техника је и појава сликарства на плочи односно слике која је израђена на специјално зготовљеној дрвеној плочи од тврдог дрвета која се лепи из унакрсно послаганих делова и која је по неким митовима била покривена и платном и ако се зна да је слика на платну настала тек у доба ренесансе. Нови елементи реализма око1400. године долазе из Бургундије и фламанских области (браћа ван Ајк) и тежиште развоја је пренесено у француско- холандске области (Авињон,Бургундија иХоландија) одакле се готика проширује у друге области Европе.
били су организовани по сродству заната и самостално у цехове који су имали задатак да чувају квалитет производа. Тим начином се производња јако усавршила и добила високи квалитет.
било је развијано углавном приликом декорације храмова, где је богата декорација и фигурална орнаментика покривала зидове великих катедрала (портали, прозорске оквире, забате, галерије и торњеве).
Основни облик намештаја је била шкриња која је имала општу употребу (орман, библиотека, каса и друго). Њену спољашњу декорацију су сачињавали архитектонски украси који су преузети са грађевина. Почела је употреба техникеинтарзије са применом различитог племенитог дрва. Шкриње су биле украшаване и уметничким оковом од кованог метала које је обезбеђивало и њихову чврстоћу.
Уметничко резбарство је било употребљавано код израде различитог црквеног намештаја- шкриње, проповедаонице, свећњаци, клупе, столице и најме крила олтара.
У готичкој пластици се уздижу радови од метала. То се најбоље види на златарским радовима и златарима који су стилски стварали најразличитије литургијске предмете (крижеве, пехаре, тањире и сл.), који су били украшавани свим врстама декорација и форми које је готика познавала и употребљавала.
Израђивали су се црквена звона и надгробне плоче. Од цинка су се правиле црквене крстионице. Даље су се готовили разни оклопи и витешка оружја, знакови, грбови, печати и ковани новац са знаком на обе стране.
Уколико су књиге биле ручно писане и такође ручно декорисане, били су јако скупе и ретке и због тога се на њима израђивала чврста заштита од дрвених плоча који су пресвучене кожом која се специјално украшавала и на угловима се израђивало декоративно ковање и нарочито је велики акценат био на горњој плочи.
Израда гоблена- окачених ћилимова који су стварали декоративни елеменат зидова у просторијама и делимично су били топлотна изолација, била је релативно јако раширена. Налазили су се на њима различите композиције фигура са религиозном, античком али и профаном тематиком.
На развој одеће су утицали не само крсташки ратови већ и настанак нових културних центара на дворовима владара и племића. Идеал лепоте није био снажан човек већ пре женствени младић. Естетски идеал жене је било витко тело у "S" линији. Основни мушки део одеће је била неупасана врста кошуље. Даља врста одеће је био "cotte" који је био препасан опасачем који је био украшен дугмићима а понекад и везом. Главним горњим делом одеће је био полукружан плашт који је покривао оба рамена а његово потшивање се вршило контрастним бојама. Женска одећа се у основи није много разликовала од мушке одеће. Одећа у виду кошуље је била поткасана опасачем. На то одело су облачиле плашт у полукружном кроју. На измаку раздобља опанци и ногавице су се стопили у једну целину и настали су тзв. "miniparti".
Геометријски орнамент се оснива на конструкцијилинија,круга и кружног одсечка од чега настаје елеменат који се примењује на украшавању прозора. Даљи елеменат су биљни мотив који црпи из домаћег биља (храст, винова лоза и сл.) и који се преузима из природе у највернијим облицима.
Нарочити украси који се налазе на храмовима су украси из екстеријера на готичким храмовима и другим зградама са мотивима животињских ликова који су служили за одвод атмосферске воде са катедрала.
^Ross, James F., "Thomas Aquinas,Summa theologiae (ca. 1273), Christian Wisdom Explained Philosophically", inThe Classics of Western Philosophy: A Reader's Guide, (eds.) Jorge J. E. Gracia, Gregory M. Reichberg, Bernard N. SchumacherThe Classics of Western Philosophy: A Reader's Guide. Oxford: Blackwell Publishing. 2003. стр. 165.ISBN978-0-631-23611-5.
^Jose Bracons.The Key to Gothic Art. стр. 7—11.ISBN0-9225-2051-6 Проверите вредност параметра|isbn=: checksum (помоћ)., Prvo izdanje 1988. godine, od strane Editorial Planeta, Španija. , 11-14, 17, 18-24, 33, 37-42
Marks, Richard; Williamson, Paul (2003). Marks, Richard and Williamson, Paul, eds, ур.Gothic: Art for England 1400-1547. London: V&A Publications.ISBN978-1-85177-401-2.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак уредника (веза).
Honour, Hugh; Fleming, John (1984).A World History of Art. Macmillan.ISBN9780333371855.Пронађени су сувишни параметри:|author= и|last1= (помоћ), 1st edn. 1982 (many later editions), Macmillan, London, page refs to 1984 Macmillan 1st edn. paperback.
Robinson, James; Ackermann, Silke (2008).Masterpieces of Medieval Art. British Museum Press.ISBN978-0-7141-2815-3..
Rudolph, Conrad, ур. (2006).A Companion to Medieval Art: Romanesque and Gothic in Northern Europe. Wiley.ISBN978-1405198783.
Rudolph,Conrad (2010). „Inventing the Gothic Portal: Suger, Hugh of Saint Victor, and the Construction of a New Public Art at Saint-Denis”.Art History.33 (4): 568—595.doi:10.1111/j.1467-8365.2010.00767.x.
Rudolph, Conrad (2011). „Inventing the Exegetical Stained-Glass Window: Suger, Hugh, and a New Elite Art”.Art Bulletin.93 (4): 399—422.doi:10.1080/00043079.2011.10786016.
