Гилбоа (енгл.Mount Gilboa) је планински ланац уИзраелу на граници премаЈордану, познат по бици у којој је око 1010. пре н.е. пао јеврејски краљСаул са своја три сина у борби противФилистинаца.[1]
Јеврејска номадска племена су се око 2000. пре н.е доселила из Месопотамије уКанаан, који су, према Библији, у то време насељавалиАморијци на северу иКанаанци на југу. У експанзији на запад Јевреји су прешли уЕгипат, али се у 14. веку пре н.е. враћају у Канаан. Недорасли борби са Канаанцима, који су претежно живели у утврђеним градовима и имали боље оружје, Јевреји настањују брдске пределе Палестине, почињу да се баве земљорадњом и да са Канаанцима развијају трговинске везе. Налазећи се на путу између Азије и Африке, Палестина је била изложена инвазијама многих народа: после 1478. пре н.е. (Битка код Мегида) освојили су је Египћани, а у 13. веку пре н.е. била је поприште борби Египта иХетита. Крајем 13. века пре н.е. Јевреји су искористили слабост Египта да се прошире према западној обали Палестине: око 1200. пре н.е. победом над Канаанцима кодТаанаке почели су освајање приморских области Палестине. Почетком 12. века пре н.е. на западној обали Палестине измеђиЈафе иГазе насељавају сеФилистинци, ратничко племе изМале Азије. Победом над Јеврејима кодЕвен ха-Езера око 1080. пре н.е. освојили су јужне области Палестине.[2]
Борећи се против Филистинаца, Јевреји су око 1020. пре н.е. у Палестини створили своју прву државу -краљевство Израел - на челу са племенским вођомСаулом, који се прогласио за краља. Победом кодМичмаша Саул је потиснуо Филистинце на узани приморски појас, али је код Гилбоа око 1010. пре н.е. претрпео пораз и изгубио живот са своја три сина.[2]
После Саулове смрти његова држава је подељена у два дела: Северним делом - Израел - владао је његов синЕш-бал (Esh-baal или Ish-bosheth), а у јужном (Јудеја) прогласио се за краља Саулов зет и војсковођаДавид. У низу сукоба двеју држава Давид је изашао као победник и под својом влашћу ујединио оба краљевства.[2]
