Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Гетеборг

Координате:57° 42′ 25″ С;11° 57′ 59″ И / 57.706944° С; 11.966389° И /57.706944; 11.966389
С Википедије, слободне енциклопедије
Гетеборг
Göteborg  (шведски)
Знаменитости Гетеборга
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шведска
ОкругВестра Јеталанд
Основан1603.
Становништво
Становништво
 — 2023.521.587
 — густина2.560,94 ст./km2
Агломерација (2023)1.080.980
Географске карактеристике
Координате57° 42′ 25″ С;11° 57′ 59″ И / 57.706944° С; 11.966389° И /57.706944; 11.966389
Временска зонаUTC+1 (CET),летиUTC+2 (CEST)
Апс. висина0-60 m
Површина203,67 km2
Гетеборг на карти Шведске
Гетеборг
Гетеборг
Гетеборг на карти Шведске
Позивни број+46 031
Веб-сајт
goteborg.se

Гетеборг (швед.Göteborg) други је по величини и значају градШведске и средиште њеног југозападног дела.[1] Град има значај изван граница државе, па се сматра петим по значајуградом уНордијским државама. Гетеборг је истовремено и једна одопштина у оквируВестра Јеталанд округа. Данас Гетеборг има око 600 хиљада становника, а шире градско окружење више од милион.[2][3]

Гетеборг је данас космополитски град и културно, привредно и управно средиштесеверне Европе.

Порекло назива

[уреди |уреди извор]

Назив града води порекло одстарогерманског племенаГота. Од њих је прво настао назив области око града,Готске (швед.Gothia, Götland) и реке на којој се град налази (швед.Göta älv). На савременом шведском име града се изговара Јтебури.

Географија

[уреди |уреди извор]

Град Гетеборг се налази у југозападном делуШведске иСкандинавског полуострва.

Град се налази на средокраћи путева између најближа три главна града:

Историја

[уреди |уреди извор]

Подручје Гетеборга било је насељено још у времепраисторије. Прво стално насеље на датом подручју јавља се усредњем веку, али је било без већег значаја.

У16. и17. веку ширење границаШведске ка западу допринело је њеном изласку на обалуСеверног мора измеђуНорвешке иДанске (тада у заједничкомкраљевству). Како се дати излаз јавио у области Гетеборга, положај града постаје изванредно повољан, као „прозор Шведске на Запад”. У складу са потребама,шведски краљГустав Адолф II започео оснивање новог града на датом месту1603. године[1], да би после одређених немира то и успео1621. године.

Првих 50-ак година главна опасност по град била је одхоландских надзорника, чији је утицај отклоњен1652. године. У исто време поседи Шведске наСеверном мору се шире, па град више није угрожен од блиских суседа. После тога град се полако развија у највећушведскулуку на Северном мору, а потом и у велики град и средиште власти и културе.

Нови полет Гетеборг доживљава у другој половини19. века са доласкоминдустрије ижелезнице. Ово благостање траје и дан-данас.

Географски положај

[уреди |уреди извор]

Рељеф

[уреди |уреди извор]

Гетеборг се развио око ушћа рекеЈете Олв (швед.Göta), која се овде улива у море. Град се развио са обе стране реке, у невеликој долини, која се брзо претвара убрегове. Стога је градско подручје бреговито, а надморска висина се креће 0—60 м.

Воде

[уреди |уреди извор]

Гетеборг се развио наушћу рекеЈета Олв, која је отокајезераВетерн у море. Река се улива уКатегат, пространи заливСеверног мора. Ушће је широко, па је имало одлике природнелуке, што створило услове за развој великог и важног града.

Испред Гетеборга се налази низ малих острва. Она су махом каменита, али су близу града и са изванредним условима за спортове на води. Стога су она важнавикенд-одредишта градског становништва жељног одмора.

Клима

[уреди |уреди извор]

У Гетеборгу клима јеконтинентална са утицајем мора и крајњих огранакаГолфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на датугеографску ширину.

Клима Гетеборг, 1981—2010 (сун. 1961—1990; екст. 1901—)
Показатељ \ Месец.Јан..Феб..Мар..Апр..Мај..Јун..Јул..Авг..Сеп..Окт..Нов..Дец..Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)10,8
(51,4)
11,2
(52,2)
18,9
(66)
28,5
(83,3)
29,8
(85,6)
32,0
(89,6)
33,8
(92,8)
33,5
(92,3)
28,5
(83,3)
20,7
(69,3)
14,5
(58,1)
12,7
(54,9)
33,8
(92,8)
Максимум, °C (°F)2,0
(35,6)
2,2
(36)
5,2
(41,4)
10,6
(51,1)
16,0
(60,8)
18,6
(65,5)
21,1
(70)
20,4
(68,7)
16,4
(61,5)
11,5
(52,7)
6,4
(43,5)
3,2
(37,8)
11,2
(52,2)
Просек, °C (°F)−0,5
(31,1)
−0,5
(31,1)
1,9
(35,4)
6,3
(43,3)
11,2
(52,2)
14,3
(57,7)
16,8
(62,2)
16,4
(61,5)
12,6
(54,7)
8,3
(46,9)
3,8
(38,8)
0,6
(33,1)
7,7
(45,9)
Минимум, °C (°F)−3,0
(26,6)
−3,2
(26,2)
−1,4
(29,5)
2,0
(35,6)
6,4
(43,5)
10,1
(50,2)
12,6
(54,7)
12,3
(54,1)
8,8
(47,8)
5,1
(41,2)
1,2
(34,2)
−2,0
(28,4)
4,1
(39,4)
Апсолутни минимум, °C (°F)−26,0
(−14,8)
−22,8
(−9)
−19,2
(−2,6)
−11,0
(12,2)
−4,3
(24,3)
1,8
(35,2)
5,3
(41,5)
3,5
(38,3)
−2,5
(27,5)
−8,5
(16,7)
−13,5
(7,7)
−21,9
(−7,4)
−26,0
(−14,8)
Количина падавина, mm (in)84,2
(3,315)
57,1
(2,248)
58,5
(2,303)
48,6
(1,913)
54,0
(2,126)
73,1
(2,878)
75,2
(2,961)
83,7
(3,295)
73,2
(2,882)
95,9
(3,776)
84,8
(3,339)
86,5
(3,406)
874,8
(34,442)
Дани са падавинама1299881091110121212122
Сунчани сати — месечни просек44691672112392562341961689947321.762
Извор #1: NOAA[4]
Извор #2: Météo Climat[5]

Становништво

[уреди |уреди извор]

Гетеборг је данас други по величини град. Град има око 550.000 становника (податак из 2010. г.), а шире градско подручје око 950 хиљада становника. Последњих деценија број становника у граду брзо расте.

До средине20. века Гетеборг су насељавали искључиво етничкиШвеђани. Међутим, са јачањем усељавања уШведску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима око 78% чине етнички Швеђани, док су остало усељеници. Најстарију досељеничку скупину чинеФинци (7%), чије је досељавање трајало до током прве половине 20. века. Последњих година њих су претекли усељеници изИрана (9%) иИрака (8%).

Привреда

[уреди |уреди извор]
Гетеборшка лука
Гетеборг и река Јета Алв
УлицаКунгспортвенин, главна у Гетеборгу
Трг Гусва Адолфа, „срце” Гетеборга

Данас је Гетеборг савремени град, који по привредном значају припада самом врху међу градовимасеверне Европе, као једног од најразвијенијих деловаСвета.

Индустрија

Индустрија у Гетеборгу има корене још у прерадирибе ибродоградњи из18. века. Крајем19. века дошло до савременеиндустријализације у граду. Мада данас индустрија не игра толико пресудну улогу градској привреди као до пре пар деценија, она је и данас веома присутна и високо развијена. Најважнија предузећа су "Волво"[1], "Ериксон" и "СКФ".

Саобраћај

Саобраћај је веома важан део градске привреде. Гетеборг је већ вековима важналукаШведске, а данас и највећа у целојСкандинавији, као најближаАтлантику изападној Европи. Поред тога, град је и важно путно чвориште, раскршће путева одСтокхолма,Осла иКопенхагена. 30 км источно од града налази се и савремениаеродром Ландветер.

Терцијарни и квартарни сектор

Ови сектори играју све већу улогу у градској привреди. Последњих деценија посебно се развијајутрговина,услуге итуризам, као и областбанкарства и стручних услуга.

Знаменитости

[уреди |уреди извор]

Гетеборг, као и сваки великиградЕвропе, има низ знаменитости, које су неизоставан део градске културе, а значајно доприносе и градској привреди (туризам,трговина).

Град има добро очуваностаро градско језгро, које је до почетка19. века било окружено зидинама. И данас је оно смештено на вештачки насталомострву.

Од појединачних грађевина потребо је споменути:

Галерија

[уреди |уреди извор]
  • Поглед на Гетеборг
    Поглед на Гетеборг
  • Градска саборна црква
    Градска саборна црква
  • Градска кућа Гетеборга
    Градска кућа Гетеборга
  • Универзитет у Гетеборгу
    Универзитет у Гетеборгу
  • Нови део средишњег Гетеборга
    Нови део средишњег Гетеборга
  • Главна железничка станица
    Главна железничка станица
  • Гетеборшка опера
    Гетеборшка опера
  • Улеви стадион
    Улеви стадион

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^абвМишић, Милан, ур. (2005).Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 107.ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^„Göteborg över 600 000 invånare – och Sverige har fått en ny minsta kommun”. 
  3. ^„Folkmängd i riket, län och kommuner 31 december 2021 och befolkningsförändringar 1 oktober −31 december 2021. Totalt”. SEB. Архивирано изоригинала 18. 3. 2022. г. Приступљено23. 3. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^„Climate Gothenburg”. Приступљено21. 10. 2014. 
  5. ^„Météo Climat stats for Gothenburg 1981–2010”. Météo Climat. Приступљено16. 3. 2018. 

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
>1.000.000 становника
500.000—1.000.000 становника
100.000—500.000 становника
50.000—100.000 становника
20.000—50.000 становника
  • + Седишташведских округа
  • Напомена: Градови, који су истовремно и предграђа већих градова, нису унети у списак.
Међународне
Државне
Географске
Остале
Портал:
Гетеборг насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гетеборг&oldid=30227869
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp