Галебови (лат. Laridae) супородица типично обалских (морских или ријечних), обично бијелих или сивихптица, релативно дугог и танкогкљуна. Обухватају 6родова.Филогенетски су најсроднији фамилијама морских птицаSternidae иAlcidae.
У зависности од врсте, ове птице се крећу у распону од средњих до великих птица, масе од око 120 g и дужине 29 cm (патуљасти галеб) до масе од око 1,75 kg и дужине 76 cm (лучки галеб).
Обично су бијели или сиви, и обично имају црне мрље на глави или крилима.
Њихов кљун је релативно дуг и танак, повијек наниже. Наногама имају по три канџе окренуте ка напријед, а четврта је закржљала и окренута ка назад, скоро непримијетна. Између канџи се налазипливаћа кожица.
Највећи број врста галебова живи у умјереним и хладним поднебљима на објехемисфере.
Већина галебова, посебно врсте из родаLarus, су месождери, али повремено могу да се упусте и устрвинарење. Обично једуракове и ситнурибу. Углавном живе на обали или дубље на копну, ријетко се упуштајући у лет далеко на пучину. Крупним врстама галебова је потребно до четири године да стекнуперје до краја, док је мањим врстама довољно око двије године.
Галебови, нарочито крупније врсте, су врло интелигентне птице које користе сложену комуникацију и имају врло развијену социјалну структуру; примјера ради, многи галебови се удружују у групе да се одбране одпредатора[1]. Поред тога, неке врсте (нпр.Larus argentatus) су показале способност да користе примитивне алате. Многе врсте галебова су се показале успјешним у саживоту са човјеком. Друге врсте преживљавају на базиклептопаразитизма.
Најдужи забележени животни век галеба припада врсти сребрног галеба, и износи 49 година.[2]
Галебови једу оно што им људи дају или баце, и често се усуђују и да узимају директно из руке
Галебови се гнијезде на копну. Поједине врсте су се специјализовале за гнијежђење на литицама. Најчешће се гнијезде у колонијама. По правилу легу 2-4 јајета која агресивно бране.
На јајима на смјену сједе оба родитеља, што траје од 3 до 5 седмица. Младунци могу трчати и пливати тренутка кад се излегу, али им је потребно три до девет седмица да полете (при чему мањим врстама треба мање времена). Дотле остају у гнијезду гдје их родитељи хране.
У свакодневном говору, сви галебови се обично називају само тако — „галебови“ или „морски галебови“. Ипак, галебови се дијеле на шест родова, и већина врста припада родуLarus.
Фосилни остаци врста из фамилије галебова су стари и до 30-33 милиона година, дакле из раноголигоцена. Фосилни галеб из касног миоцена се класификује у родGaviota; остали фосилни галебови се обично додјељују родуLarus.
^Paton, Tara A.; Baker, Allan J.; Groth, Jeff G.; Barrowclough, George F. (2003). „RAG-1 sequences resolve phylogenetic relationships within Charadriiform birds”.Molecular Phylogenetics and Evolution.29 (2): 268—278.PMID13678682.doi:10.1016/S1055-7903(03)00098-8.
^Paton, Tara A.; Baker, Allan J. (2006). „Sequences from 14 mitochondrial genes provide a well-supported phylogeny of the Charadriiform birds congruent with the nuclear RAG-1 tree”.Molecular Phylogenetics and Evolution.39 (3): 657—667.PMID16531074.doi:10.1016/j.ympev.2006.01.011.
.JPG)
