Вучје | |
|---|---|
 Главна улица | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2022. |  2.553 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 51′ 33″ С;21° 54′ 25″ И / 42.859166° С; 21.906833° И /42.859166; 21.906833 |
| Временска зона | UTC+1 (CET), летиUTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 411 m |
.svg)  Вучје Вучје на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 16203 |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Вучје је градско насељено местограда Лесковца уЈабланичком округу. Према попису из2022. било је 2.553 становника.
До1965. године је ово насеље било седиштеопштине Вучје, коју су чинила насељена места:Барје,Бели Поток,Брза,Букова Глава,Бунуша (од које су настала данашња самостална насељена местаБунушки Чифлук,Горња Бунуша иДоња Бунуша),Црцавац,Чукљеник,Дрводеља,Гагинце,Горина,Горња Јајина,Игриште,Калуђерце,Кукуловце,Мелово,Мирошевце,Накривањ,Оруглица,Паликућа,Пресечина,Радоњица (тада под званичним називом Радоњице),Равни Дел,Славујевце,Стројковце,Шаиновац,Тодоровце,Велико Трњане,Вина, Вучје иЖабљане. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.
Налази се приближно 17 km југозападно од градаЛесковца и географски је центар подручјаПоречје. Кроз Вучје протиче рекаВучјанка по којој је место добило име. На реци Вучјанки, неколико километара изнад Вучја, налази сехидроцентрала из 1903. године која још увек ради. У близини Вучја налазио сесредњовековниЗелен-град. Недалеко од Вучја налазе се и остаци Скобаљић града.
Вучје имадом здравља, полицијску станицу, фудбалски клубФК Вучје итд. Имаосновну школу „Бора Станковић“ исредњу школу „Светозар Крстић Тоза“. Ово место је и културно средиште краја, a у њега долазе млади из околних села да се забављају и друже.
У насељу Вучје живи 2649 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 1049 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.
Ово насеље је великим делом насељеноСрбима (према попису из2002. године).
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 3.195 | 98,06% | ||
| Црногорци | 16 | 0,49% | ||
| Бугари | 7 | 0,21% | ||
| Роми | 5 | 0,15% | ||
| Македонци | 5 | 0,15% | ||
| Немци | 1 | 0,03% | ||
| Југословени | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 26 | 0,79% | ||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 347 | 401 | 667 | 841 | 881 | 937 | 1.049 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 152 | 274 | 208 | 247 | 87 | 65 | 9 | 5 | 2 | 0 | 3,11 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.389 | 362 | 912 | 82 | 30 | 3 |
| Женски | 1.405 | 247 | 917 | 190 | 51 | 0 |
| УКУПНО | 2.794 | 609 | 1.829 | 272 | 81 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 543 | 80 | 0 | 0 | 179 |
| Женски | 409 | 25 | 0 | 0 | 212 |
| Укупно | 952 | 105 | 0 | 0 | 391 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 23 | 17 | 28 | 5 | 27 |
| Женски | 5 | 2 | 29 | 8 | 18 |
| Укупно | 28 | 19 | 57 | 13 | 45 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 2 | 69 | 29 | 24 |
| Женски | 1 | 2 | 8 | 26 | 52 |
| Укупно | 2 | 4 | 77 | 55 | 76 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 16 | 0 | 0 | 43 | |
| Женски | 4 | 0 | 0 | 17 | |
| Укупно | 20 | 0 | 0 | 60 | |
Вучје има 2 планинска засеока: Збежиште на око 600 m и Шутилицу на око 900 m надморске висине.
Лоцирано је на језерској тераси непосредно изнадСкобаљић града и по странама ридова који се стрмо спуштају уВучјанку изнад Соколице. Налази се на путу између Вучја иГолемог села, а према трагу који се очувао у топонимији села у њему је радила и друмска механа.
Постоји више легенди које се тичу овог засеока. Према једној назив је добио по збегу у који су се људи из Вучја склањали у време великих опасности. Једна легенда каже да је овај засеок најстарије насеље уПоречју, па чак и да је могло бити подграђе самог града.
У доба развијене мануфактурне прераде дрвета, Збежиштанци су, као и сви Вучјанци, били јако ангажовани на тим пословима. Бавили су се и сточарством, земљорадњом и радили у фабрици у Вучју.
Овај засеок подигнут је на присојним падинама Ките, преко пута Збежишта, од које је одваја дубока раседлина чијим дном тече река Вучјанка.
Шутилци су некада били вешти произвођачи вила, лопата и друге дрвенарије. Данас се на својим стрмим њивама баве земљорадњом и сточарством.
Оба засеока имају електрично осветљење.[4]
