| Вучитрн | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2024. | 28.150 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 49′ 18″ С;20° 57′ 56″ И / 42.82176° С; 20.96568° И /42.82176; 20.96568 |
| Временска зона | UTC+1 (CET),летиUTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 514 m |
.svg)  Вучитрн Вучитрн на карти Србије | |
| Поштански број | 42000 |
| Позивни број | +381 (0)28 |
| Регистарска ознака | KM |
| Веб-сајт | |
| kk | |
Вучитрн (стари обликВучји Трн;алб.Vushtrri, Vushtrria, Vuçitërnë) јеградско насеље и седиштеистоимене општине уСрбији, које се налази у северном делуКосова и Метохије и припадаКосовскомитровачком управном округу. Премапопису из 2024. било је 28.150 становника.[б]
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Вучитрн, површине 1.845 ha. Смештен је наушћуТрстене уСитницу, нанадморској висини од 512 m. Налази се на путном правцу који повезујеКосовску Митровицу саПриштином, односно на некадашњемкараванском друму, који је повезиваоДубровачку републику саСкопљем.
Град је добио име по биљциВучији трн (лат.Ononis spinosa). Према Вуку Караџићу, постоји предање да је некакав војвода Вук из Херцеговине кренуо у помоћ кнезуЛазару на Косово, али да је закаснио и успут срео Лазареве војнике код данашњег Вучитрна који су рекли да је кнез погинуо. Војвода Вук је тада узео свој мач, ставио дршку међу некакво трње, а себи зарио оштрицу у трбух и убио се по чему је место добило име Вучитрн.[1]
Најранија историја о постанку града није у потпуности расветљена. Неки археолошки налази упућују на закључак да се на месту данашњег Вучитрна налазиоримски градВицијанум (лат.Vitianum), али мишљења о томе нису у потпуности усаглашена. У средњем веку Вучитрн је био важно место за трговину саДубровником. У14. и15. веку у њему је постојао дворВука Бранковић, од кога је до данас осталаКула Војиновића. Године1426. у њему је потписан уговор о миру измеђуЂурђа Бранковића имлетачке владе. За време турске владавине у Вучитрну је било током14. и15. века седиште турске управне власти-санџака. У турским пописима Вучитрнског санџака из1477. и1487. остали су вредни подаци о српском становништву, црквама и манастирима. У њима је наведено да је у Вучитрнском санџаку било 12 манастира и 5 цркава са 24 свештена лица. Међутим, у каснија три турска пописа обављена1525/26. године, па затим1530/31. и1544/45, у време султанаСулејмана Величанственога, у Вучитрнском санџаку била су у прва два пописа убележена по 42 манастира и 11 цркава, а у трећем "укупно манастира и цркава-52". У граду је једно време било и седиште српске митрополије. Вучитрнски митрополит Јоасаф писао је1568. Триод "Св. Николе Сибовачкоме у Чичавици". По једном предању сматра се да је на месту садашњег турскогхамама била православна црква. По другом, пак, ту је била католичка црква некада снажне дубровачке насеобине. Остатке утврђеног дворца предање везује за Војиновиће, српску властелу из средине14. века. Међутим, из сачуваних писаних извора произилази да је у Вучитрну између1402. и1426. породицаБранковића имала свој двор, где су примани посланици и издаване повеље. Врло је вероватно да је дворац саградиоВук Бранковић пред крај14. века, када је његовим земљама запретила непосредна опасност одТурака. С обзиром на то да је Вучитрн смештен у плоднојравници, на раскрсници трговачких путева, може се претпоставити да се ту прво развио трг, а да је дворац изграђен касније. Почетком15. века Вучитрн је био значајна варош наКосову, са колонијомдубровачких трговаца и пословних људи.Дубровачка влада је2. фебруара1402. понудила госпођиМари Бранковић да јој исплати део њеног поклона усребру уНовом Брду или Вучитрну. Она је са синовима29. децембра1405. у Вучитрну издала повељу Дубровчанима. ДеспотЂурађ Бранковић је у Вучитрну15. новембра1419. издао повељу манастиру Св. Павла уСветој Гори, а22. априла1426. године он је тамо склопио споразум са посланицимаМлетачке републике.
Турци су први пут освојили Вучитрн1439. године и држали га све до1444, а други пут1455, оставши у њему све до1912. Године1462. Вучитрн се први пут помиње као седиштесанџака. Б. Курипчевић назива га1530."великим трговиштем". Године 1578. у њему је резидирао митрополит вучитрнски Јоасаф. У Вучитрнском срезу у току турске владавине није се ништа изграђивало, као и, мање-више, у осталим крајевима под турском империјом. Ово подручје је било искључиво пољопривредни крај у коме су се производиле житарице и узгајала стока. Турци су дозволили Албанцима да несметано насељавају ове крајеве изсеверне Албаније и неким места на Косову и истима давали власт.Срби су једино били раја. ПремаЕвлији Челебији, Вучитрн је1660. године имао око 2.000 кућа,џамију,медресу,хамам и друге објекте. У њему је А. Гиљфердинг видео 400 кућа, новуцркву и стару тврђавуса неколико кула.
Утврђење је саграђено на приближно квадратној основи са странама око 35x35 m. Бедеми су од ломљеног и притесаногкамена који је везиван кречним малтером, и широки су око 3 метра. Јужнибедем сачува се до 6–7 m висине, а остали бедеми око 3m. Једина кула (тзв.Војиновића кула) налази се у средини источногбедема. Она је готово квадратне основе, са странама дугим око 1 m, а сачувала се до око 8m висине. Зидана је притесаним каменом сложеним у правилним хоризонталним редовима, што је веома ретка појава код грађевина ове врсте. Улаз у кулу налазио се на западном зиду, окренутом ка унутрашњости, у висини првог спрата, и до њега се долазило дрвеним степеништем. Постојећи улаз у приземљу пробијен је касније.[2] ЗаВојиновиће, сестрићецара Душана по народном предању, везује се изградња каменом моста на рециСитници на северозападу од Вучитрна, са девет лукова, од којих је средњи највећи. Мост је направљен од тесаног камена и кречног малтера, а повезан је гвозденим клиповима и оловним спонама. РекаСитница је у18. веку за време велике поплаве пробила обалу на западној страни више од 300–400 m даљине од каменог моста, тако да је мост остао на сувом. Мост је сада запуштен, однесено је камење са ограде моста, а лукови су затрпани смећем и муљем. Приликом изградње асфалтног пута Вучитрн-железничка станица пре неких 35 година, он је трасиран непосредно поред моста. Завод за заштиту споменика је пре рата тужио општину због тога, али је било све узалуд. Данашња црква св. Илије у Вучитрну подигнута је уз дозволу турски власти1834. године на источној страни града, где су наводно пронађене закопане црквене утвари. То је ониски храм укопан у земљу да не би својим растом прешао од турских власти дозвољену висину цркве. Трошкове око зидања поднели суСрби Вучитрнци и управаманастира Девич.[3] Иза цркве је било српско гробље.
Српска народна школа ту је радила између 1867–1876. године. Била је то ниска једноспратна зграда, са две учионице и учитељском канцеларијом. Школско двориште је било врло пространо, ограђено високим зидом. Касније је поново отворена та школа и више није прекидала рад.[4] У Вучитрну је 1899. године прослављен први српски просветитељ и учитељ Св. Сава. Службовали су тог дана у цркви и школи иконом хаџи попа Данило Фртунић уз саслужење младог попе Давида Пардића. Светосавску беседу је изговорио учитељ Радивоје Орловић. Примио се за домаћина школског (школско кумство) идуће године, бакалин Димко Елезовић. На свечаности је уз гусле певао Анђелко Нешић.[5]
Ослобођењем Топлице и Јабланице (1878), велики бројАлбанаца из ових крајева је прешао уКосовски вилајет, па и у вучитрнски крај. Њиховим доласком значајно се ионако тежак положај Срба погоршао, што је покренуло исељење Срба из Вучитрна за Топлицу и Јабланицу. Њиховим одласком омогућено је да вучитрнска села постану чисто албанска:Бенчук,Брусник,Букош,Виљанце,Весековце,Гумниште,Дољак,Доња Судимља,Дрваре,Жиливоде,Караче,Коло,Курилово,Недаковац,Окраштица,Ресник,Ропица,Скровна, Стреоце,Тараџа,Трлабућ,Шалце,Штитарица иЦецелија. Послебалканских ратова почели су да се селе уТурскуАлбанци који нису хтели да живе у српској држави и тиме је отпочео долазак насељеника на купљену и државну земљу (утрину)1912, па надаље, те је тиме извршена обнова ових села:Брусник,Букош,Виљанце,Дољак,Доња Судимља,Дрваре,Коло,Недаковац,Окраштица,Ресник,Ропица,Тараџа,Трлабућ 1 кућа,Шалце,Штитарица иЦецелија. Остала села су и даље до дан данас остала самоалбанским становништвом.
Наводи се 1908. године у извештају о Вучитрну да ту има 250 православних домова, а муслиманских (са малобројним Циганима) је близу 1000. Старих Вучитрнаца је било врло мало, насељеници су чинили доминантан део становништва.[6]
Приликом ослобођења одТурака1912. године Вучитрн је ослобођен на Митровдан8. новембра (26. октобра по старом). Укулу Војиновића је затечен војни магацин и затвор у коме суСрби затварани од турских власти. На полеђини приложене фотографије која је снимљена1913. године пише:Ђурђић Владо Шеф пореске управе дао је кров на лицитацију 1922. и купио га је Петар Петровић-Зајче (ради се о житељу Вучитрна).
Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.
Између два светска рата место је опадало.[7]
Услед угрожености одАлбанаца, многиСрби су одмах1941. побегли уцентралну Србију иЦрну Гору ради спаса. По избијању устанка у овим крајевимаСрбије и Црне Горе против окупатора, многи су се прикључили устанцима иНОБ-у, а нарочито они који су раније били партијски организовани, други су пак приступили из патриотских разлога. Неки су се прикључивали првим наоружаним формацијама на које су наишли, па било да супартизани иличетници. Окупатор је уз помоћ албанских жандарма и есесоваца већи број Срба одвео на присилни рад уруднике Трепча, Бор,Баљевац на Ибру и друге. Они су након повезивања са припадницимаНОБ-а бежали и њима се прикључивали настављајући борбу до ослобођења. Њихов број се стално повећао, да би стигао на крају рата, 715 бораца.
| из места | учествовало |
|---|---|
| Вучитрн | 51 |
| Балинце | 7 |
| Бањска | 17 |
| Бивољак | 2 |
| Брусник | 10 |
| Букош | 27 |
| Велика Река | 29 |
| Виљанце | 16 |
| Врница | 17 |
| Главотина | 9 |
| Гојбуља | 39 |
| Горња Судимља | 6 |
| Горњи Сврачак | 12 |
| Граце | 20 |
| Добра Лука | 2 |
| Дољак | 8 |
| Доња Судимља | 4 |
| Доњи Сврачак | 31 |
| Доње Становце | 2 |
| Дрваре | 17 |
| Загорје | 7 |
| Језера | 30 |
| Луг Дубница | 9 |
| Маврић | 14 |
| Мијалић | 18 |
| Мироче | 11 |
| Невољане | 23 |
| Недаковац | 16 |
| Ново Село Бегово | 6 |
| Ново Село Мађунско | 22 |
| Окраштица | 2 |
| Пантина | 10 |
| Пестово | 16 |
| Прилужје | 58 |
| Ресник | 4 |
| Ропица | 6 |
| Самодрежа | 16 |
| Слаковце | 8 |
| Слатина | 35 |
| Тараџа | 15 |
| Херцегово | 12 |
| Цецелија | 6 |
| Шалце | 14 |
| Шљивовица | 6 |
| Штитарица | 5 |
| Брезница | 23 |
ПослеНАТО бомбардовања СРЈ и доласкаУНМИК-а наКосово и Метохију, око 1.300 Срба је према проценамаОЕБС-а напустило општину. Токоммартовских немира2004. страдале су куће Срба иАшкалија.Православна црква у самом граду је тешко оштећена. У граду се данас налази школаКосовске полиције.
Премапопису из 1981. године град је био већински насељенАлбанцима. Након рата1999. године већинаСрба је напустила Вучитрн.
| Етнички састав према попису из1953.[8] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Албанци | 3.603 | 53,8% | ||
| Срби | 1.217 | 18,2% | ||
| Турци | 1.064 | 15,9% | ||
| Црногорци | 175 | 2,6% | ||
| остали | 632 | 9,4% | ||
| Укупно: 6.691 | ||||
| Етнички састав према попису из1961.[9] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Албанци | 5.551 | 69,2% | ||
| Срби | 1.295 | 16,1% | ||
| Црногорци | 215 | 2,7% | ||
| остали | 762 | 9,5% | ||
| Укупно: 8.025 | ||||
| Етнички састав према попису из1981.[10] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Албанци | 17.903 | 88,6% | ||
| Срби | 1.046 | 5,2% | ||
| Роми | 947 | 4,7% | ||
| Црногорци | 142 | 0,7% | ||
| Укупно: 20.204 | ||||
| Етнички састав према попису из2011.[11] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Албанци | 26.824 | 98,4% | ||
| Турци | 276 | 1% | ||
| Ашкалије | 101 | 0,4% | ||
| Укупно: 27.272 | ||||
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Данас је од целокупног некадашњег утврђења опстала самоДонжон кула, која се у народу називаВојиновића кула (по Војиновићима изепских песама), са делом бедема у обликуквадрата.
Сам Донжон спада у ред најлепших кула тог типа у овом делуСрбије, због својих лепих пропорција и правилно поређаног камења у њеним зидовима. На њеним зидовима (дебљине око 3 m) се виде остацимашикула,стрелница односно пушкарница, а поред затвореног приземља, имала је спрат, над којим се налазио отворени врх куле сагрудобраном.
Висина бедема квадратног дворишта је 4—5 m, са изузетком јужног дела бедема који је окренут ка главној улици са косином при дну (висина 1,2—1,5 m, испад 0,35—0,4 m), чија је висина 6—7 m.
Војиновића мост у Вучитрну преко реке Ситнице на старом караванском друму који је повезиваоДубровачку републику саСкопљем је најстарији очувани камени мост на просторуСрбије и потиче са краја14. века. Чини га укупно 9лукова (5 првобитних и 4 накнадно додата) са укупномдужином преко 135 m, докширина коловоза износи скоро 5 m. Ситница више не протиче испод Војиновића моста, јер је, услед природних геолошких промена променила свој ток, па сада протиче у непосредној близини Војиновића моста.
Више од милион
|  | |
|---|---|---|
Између 100.000 и
| ||
Између 50.000 и
| ||
Између 20.000 и
| ||
| ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
