Војна хунта је један од облика ауторитарневласти. На власт долази недемократски, обично насилнимпучевима.
Појава војних хунти је била честа уЛатинској Америци током20. века. Реч хунта (шп.junta) долази изшпанског језика, и значи одбор, обично управни одбор.Настао је у националној и локалној хунти коју је организовао шпански отпор Наполеоновој инвазији на Шпанију 1808. године.[1]
Данас се термин користи за опис аутократских власти карактеришу олигархијска војна диктатура, за разлику од других облика овакве власти - власти појединца или једнопартијског, недемократског владања.
Понекад од хунте настајевојна диктатура, али ови изрази нису синоними.
Од 1920. војне хунте су биле чест пример владавине у Латинској Америци у облику "институционализоване, високо професионалне хунте" на чијем челу су били војни команданти, уз подршку шефова полиције или других кључних тела.[2]У свету је и данас присутна хунта као власт у појединим земљама Африке попутБуркине Фасо,Чада,Гвинеје илиСудана. На европском тлу, по владању хунте познате су Грчка(1967-1974), Пољска (1981 - 1983),Португал (1926-1933 и 1974-1975), те Турска у којој је такође у два наврата (1960-1961 и 1980-1983) власт успостављана на овај начин.
12. августа 1981. генералЛеополдо Галтијери је постао председникАргентине у војном удару. Нова владајућа војна хунта је започела планове за окупацијуФолкландских Острва у намери да скрене пажњу јавности са тешке економске ситуације и тако је избиоФолкландски рат.
УГрчкој је на власти била војна хунта од 1967. до 1974. године, у њеној свргавању имале су утицаја демонстрације 17. новембра 1973. и групаСедамнаести новембар.