Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Волгоград

Координате:48° 42′ 30″ С;44° 30′ 54″ И / 48.7084068° С; 44.5150125° И /48.7084068; 44.5150125
С Википедије, слободне енциклопедије
Волгоград
рус.Волгоград
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни
ОбластВолгоградска област
Основан1589.
Статус града1780.
Стара именаЦарицин (1589—1925)
Стаљинград (1925—1961)
Становништво
Становништво
 — 2010.1.021.244
Географске карактеристике
Координате48° 42′ 30″ С;44° 30′ 54″ И / 48.7084068° С; 44.5150125° И /48.7084068; 44.5150125
Временска зонаUTC+4
Апс. висина156 m
Површина859,35[1] km2
Волгоград на карти Русије
Волгоград
Волгоград
Волгоград на карти Русије
Остали подаци
ГрадоначелникРоман Гребеников
Поштански број400001–400138
Позивни број+7 844
ОКАТО код18401
Веб-сајт
www.volgadmin.ru

Волгоград (рус.Волгоград) град је уРусији и административни центар Волгоградске области.[2] Налази се у југоисточном делу европског дела Русије, на рециВолги. Волгоград је носи почасну титулу „град херој“, јер се у њему одигралаСтаљинградска битка. Град се од свог оснивања1589. па до1925. године зваоЦарицин (Царицын), од 1925. до1961.Стаљинград (Сталинград), а од 1961. године су се у склопудестаљинизације, променила сва имена места названих по њему, па се данас град зове Волгоград. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.021.244 становника.

Географија

[уреди |уреди извор]

Волгоград је један од највећих градова уРусији. Град се протеже 60 км дуж обале Волге. Већи део града се налази на десној обали реке, али у састав града улази и неколико острва као што је острво Голодин, Денежно и Сарпинско острво. Територији града припада и мост прекоВолге, који северни део града повезује са тзв. „ градом-сапутником“,Волжонским. Мост који повезује ова два дела волгоградска агломерата прелази преко бране хидроелектране која се налази на Волги. Осим Волгограда и Волженског, волгоградски англомерат чини и градКраснослободск. Надморска висина града у појасу дуж реке је од 0 до 40 m, док је на удаљености од једног до три километра западно од реке, надморска висина од 50 до 100 m. Подручје града се налази настепи.

Клима јеумерено-континентална. Просек падавина износи 403 mm талога годишње. Од крајааприла па дооктобра клима је слична климисредње Азије иБлиског истока.[3] Зиме су умерено хладне са честим падавинама. Најхладнији месец у години јефебруар. Лето је дуго и топло, а температура може достићи и 41 °C.

Клима Волгограда
Показатељ \ Месец.Јан..Феб..Мар..Апр..Мај..Јун..Јул..Авг..Сеп..Окт..Нов..Дец..Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)12,3
(54,1)
13,1
(55,6)
20,5
(68,9)
29,2
(84,6)
37,2
(99)
39,4
(102,9)
41,8
(107,2)
42,6
(108,7)
37,8
(100)
31,0
(87,8)
21,0
(69,8)
12,3
(54,1)
42,6
(108,7)
Максимум, °C (°F)−3,3
(26,1)
−3,1
(26,4)
3,6
(38,5)
14,9
(58,8)
21,9
(71,4)
27,0
(80,6)
29,6
(85,3)
28,6
(83,5)
21,6
(70,9)
13,0
(55,4)
3,6
(38,5)
−1,9
(28,6)
13,0
(55,4)
Просек, °C (°F)−5,7
(21,7)
−5,9
(21,4)
,1
(32,2)
9,9
(49,8)
16,7
(62,1)
21,6
(70,9)
24,2
(75,6)
23,0
(73,4)
16,4
(61,5)
8,8
(47,8)
,8
(33,4)
−4,2
(24,4)
8,8
(47,8)
Минимум, °C (°F)−9,0
(15,8)
−9,7
(14,5)
−3,9
(25)
4,2
(39,6)
10,1
(50,2)
15,1
(59,2)
17,5
(63,5)
16,2
(61,2)
10,4
(50,7)
4,1
(39,4)
−2,4
(27,7)
−7,3
(18,9)
3,8
(38,8)
Апсолутни минимум, °C (°F)−33,0
(−27,4)
−32,5
(−26,5)
−25,8
(−14,4)
−12,8
(9)
−1,1
(30)
2,0
(35,6)
7,4
(45,3)
4,5
(40,1)
−1,0
(30,2)
−12,2
(10)
−25,8
(−14,4)
−27,8
(−18)
−33,0
(−27,4)
Количина падавина, mm (in)38
(1,5)
30
(1,18)
28
(1,1)
28
(1,1)
39
(1,54)
41
(1,61)
35
(1,38)
30
(1,18)
29
(1,14)
29
(1,14)
34
(1,34)
45
(1,77)
406
(15,98)
Дани са кишом97812121211810111211123
Дани са снегом20181120,030000,1191879
Релативна влажност, %88868164575653516173868970
Сунчани сати — месечни просек66,196,9138,4204,2290,8308,4329,3300,2228,9155,863,642,52.225,1
Извор #1: Pogoda.ru.net[4]
Извор #2: Weatherbase (sun only)[5]

Историја

[уреди |уреди извор]

Град је основан каотврђава2. јула1589. године, када је назив „ Царцинска тврђава“ први пут поменут у једној царској повељи. Царцин је изграђен на стратешки важном месту најмање удаљености Волге иДона и на раскршћу путева од којих најважнији онај изЕвропе заКину. У Царцинској тврђави1608. године изграђена је прва црква, да би крајем седамнаестог века ова тврђава бројалa између 350-400 људи. У периоду од1607. па до1670. године тврђава је била освајана више пута од стране различитих завојевача. Године1708, Царцин је припојен Казанској губернији, да би1719. године био припојен Астраханској губернији. У Царцину је1814. године, почела да се гради лука, а први теретни брод пристао је четири године касније. Од1857. године из волгоградске луке су почели да испловљавају путнички бродови, који су саобраћали од Царцина до Нижнег Новгорада. Прво позориште је изграђено1872. године, а први биоскоп1907. Од1913. Царицин је добио струју, трамваје и асфалт.

За времеРуског грађанског рата уновембру1917. године у Царцину је проглашена совјетска власт. Године1918, Царицин је био опседан од странеБеле армије генералаКраснова. Три напада су била одбијена, али је град ипак био заузет ујуну1919. године од стране војника беле армије под командом генералаАнтона Дењикина, који је на крају напустио Царицин ујануару1920. године. После заузећа Царицина од стране Црвене армије 2,5 хиљаде чланова угледних и богатих породица било је стрељано и бачено у Волгу.[тражи се извор]

Рушевине Стаљинграда за време битке за Стаљинград (Павловљева кућа).

Град је преименован у Стаљинград10. април1925. године. Град је стекао славу за времеДругог светског рата када се у њему крајем1942. године одиграла чувенаСтаљинградска битка. Битка је почела17. јула 1942. године. Масовна немачка бомбардовања23. августа су разрушила град, убила више од 40 хиљада људи и уништила више од половине градских резерви. Досептембра град је бомбардован од стране немачке авијације више од 400 пута. Након тог периода у граду није остало ништа осим рушевина. Битка за Стаљинград је била једна од највећих битака Другог светског рата, која је вођена са великим интензитетом. Као пример може се узети главна железничка станица, која је прелазила чак 13 пута час у немачке, а час у руске руке. Без обзира на велике губитке Црвена армија није дозволила напредовање војскеТрећег рајха.19. новембра 1942. године почела је контраофанзива Црвене армије која је убрзо допринела опкољавању немачких трупа.31. јануара1943. године командујући немачких снага, генерал-фелдмаршалФридрих Паулус се предао, да би2. фебруара све опкољене јединице немачке војске биле ликвидиране. Овим је у потпуности завршена Стаљинградска битка. Године1944. почело је обнављање Стаљинграда које је због велике материјалне штете дуго трајало.

Дана10. новембра1961. године, Стаљинград је по одлуциНиките Хрушчова, који је вршио дестаљинизацију тадашњегСовјетског Савеза, преименован у Волгоград, а свиСтаљинови споменици у граду су уклоњени. Умају1963. године Волгоград је посетиоФидел Кастро, а8. марта1965. године град је добио звање „Град-херој“, које се додељивало градовима који су страдали од стране немачких окупатора за време Другог светског рата. Дан града се одржава сваке прве недеље у месецу.

Становништво

[уреди |уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.021.244 становника, 9.827 (0,97%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
445.312593.844817.647928.894998.8641.011.417[6]1.021.215

Више од 90% становништва чине Руси. Волгоград се састоји од осам области: Держенска, Красноармејска (Црвеноармијска), Краснооктобарска (Црвенооктобарска), Тракторзаводска, Совјетска, Кировска, Централна и Вовршиловска област. Становништво је великим делом православне вере. У Волгограду се налази петнаест православнихцркава, а2007. године у Волгограду је саграђена исинагога.

Привреда

[уреди |уреди извор]

Захваљујући свом географском положају у Волгограду су заступљене скоро све гране привреде. У електро привреди запослено је око 13.000 људи, металургијом се бави око 12% грађана Волгограда, у хемијској индустрији ради око 10.000 људи, а у машинској индустрији ради 20.000 људи. Трговина је у Волгограду веома заступљена и једна је од најразвијенијих грана привреде.

Саобраћај

[уреди |уреди извор]

Аеродром је се налази у насељу Гумрак , 15 км северозападно од Волгограда и повезује град и област са многим градовима Русије и Европе. Био је опсежно реконструисан уочиСветског првенства 2018..

Партнерски градови

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„Росстат. База данных показателей муниципальных образований”. Архивирано изоригинала 17. 10. 2014. г. Приступљено21. 11. 2014. 
  2. ^Мишић, Милан, ур. (2005).Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 72.ISBN 86-331-2112-3. 
  3. ^„Average Weather in Volgograd, Russia, Year Round - Weather Spark”.weatherspark.com.Архивирано из оригинала 23. 05. 2019. г. Приступљено23. 5. 2019. 
  4. ^„Pogoda.ru.net” (на језику: руски).Архивирано из оригинала 15. 04. 2013. г. Приступљено7. 7. 2016. 
  5. ^„Weatherbase: Historical Weather for Volgograd, Russia”. Weatherbase.Архивирано из оригинала 12. 07. 2017. г. Приступљено17. 11. 2012. 
  6. ^Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004).„Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”.Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено4. 9. 2012. 

Литература

[уреди |уреди извор]
  • Волгоградская городская Дума. Решение №72/2149 от 30 января 2013 г. «Об использовании наименования "город-герой Сталинград"», в ред. Решения №9/200 от 23 декабря 2013 г. «О внесении изменений в пункт 1 Порядка использования наименования "город-герой Сталинград", определённого Решением Волгоградской городской Думы от 30.01.2013 №72/2149 "Об использовании наименования "город-герой Сталинград"». Вступил в силу со дня принятия. Опубликован: "Городские вести. Царицын – Сталинград – Волгоград", #10, 2 февраля 2013 г. (Volgograd City Duma. Decision #72/2149 of January 30, 2013On Using the Name of the "Hero City Stalingrad", as amended by the Decision #9/200 of December 23, 2013On Amending Item 1 of the Procedures for Usage of the Name "Hero City Stalingrad", Adopted by the January 30, 2013 Decision #72/2149 of Volgograd City Duma "On Using the Name of the "Hero City Stalingrad". Effective as of the day of adoption.).

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Медаља Златна звезда
Грб СССР-а
Међународне
Државне
Географске
Остале
Портал:
Волгоград насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Волгоград&oldid=30548574
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2026 Movatter.jp