Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Волга

С Википедије, слободне енциклопедије
Волга
Волга кодЈарославља
Слив Волге
Опште информације
Дужина3.692 km
Басен1.380.000 km2
Пр. проток8.060 m3s
Водоток
ИзворВалдајско побрђе (Тверска област, Русија)
В. извора228 m
УшћеКаспијско море
Географске карактеристике
Држава/е Русија
НасељаКазањ,Астрахан,Волгоград,Самара,Уљановск,Јарослављ
ПритокеОка,Кама
ДРВ08010100112110000000017
Медији на Остави

Волга (рус.Во́лга[1]) најдужа јерекаЕвропе, дугачка 3.534 km. Протиче крозРусију.Стари Грци су је звалиРа.

Волга извире уВалдајском горју,[2] а улива се уКаспијско море. У целој својој дужини Волга има пад само од 156 m.

У Волгу утиче око 200 река, а читавслив има око 151.000 река, речица, потока и других водотокова. Укупно сливно подручје Волге обухвата површину од 1,36 милиона km². Волга као водени пут повезује север и запад Европе са Каспијским морем исредњом Азијом. Средња годишња количина воде износи 258 милијарди кубних метара.

Номенклатура

[уреди |уреди извор]
Крстарење бродом на Волги.

РускихидронимВолга изведен је изпрасловенске речиvòlga „влажност, влага”, која је очувана у многим словенским језицима, укључујућиукрајинскиvolóha (воло́га) „влага”, рускивлага (влага),бугарскивлага (влага),чешкиvláha „влажност”,српскивлага, исловеначкиvlaga између осталих.[3]

Словенско име јепозајмљени превод ранијескитске речи (Ῥᾶ) „Волга”,[1] са дословним значењем „влажност”, што је сродно саавестанском речиRaŋhā „мистична струја” (такође треба упоредити са порекломсогдијске речиr’k „вена, крвни суд” (raha-ka),[4]персијскеرگrag „вена”[5]) исанскритскеrasā́- (रसा) „роса, течност, сок; мистична река”.[6] Скитско име је очувано у модерноммордвинском називуRav (Рав) „Волга”.

Туркијски народи који живе дуж реке су је раније називалиItil илиAtil, „велика река”. У медернимтуркијским језицима, Волга је позната каоИдел (Идел) утатарском, Атал (Atăl) учувашком,Idhel убашкирском,Edil указашком, иİdil утурском. Туркијски народи су асоцирали Итилов настанак са рекомКама. Стога је лева притока Каме названаAq Itil „Бели Итил” што се повезује са називомKara Itil „Црни Итил” код данашњег градаУфа. ИмеIndyl (Indɨl) се користи уадигејском језику.

Међу азијским народима, река је позната по свом туркијском именуSarı-su „жута вода”, алиОјрати исто тако користе своје сопствено име,Ijil mörön или „прилагодљива река”. У данашње времеМаријци, још једнаУралска група, назива рекуJul (Юл), са значењем „пут” утатарском језику. У прошлости, они су звали рекуVolgydo, позајмљујући изстароруског језика.

Опис

[уреди |уреди извор]

Волга је најдужарека уЕвропи.[7] Она припадазатвореном сливуКаспијског језера, при чему је она најдужа река тог слива. Река извире уВалдајском побрђу 225 mизнад нивоа мора северозападно одМоскве и око 320 km југоисточно одСанкт Петербургa. Волга тече на исток поред језераСтерж,Твера,Дубне,Рибинска,Јарославља,Нижњег Новгорода, иКазања. Одатле скреће на југ, тече поредУљановска,Тољатија,Самаре,Саратова иВолгограда, и улива се у Каспијско језеро исподАстрахана на 28 m испод нивоа мора.[7] На положају од знатног стратешког значаја, река савија каДону („велико скретање”). На том месту се налази Волгоград, раније Стаљинград.

Волга има многобројнепритоке, најважније од којих су рекеКама,Ока,Ветлуга, иСура. Волга и њене притоке формирају речни систем Волге, који протиче кроз област од око 1.350.000 km² у најнасељенијем делу Русије.[7]Ушће Волге је дугачко око 160 km и обухвата око 500 канала и мањих река. То је највећиестуар у Европи, и једино место у Русији где се могу наћипеликани,фламингои, илотуси. Волга се замрзава највећим делом свог тока током три месеца сваке године.[7]

Волга дренира највећи деозападне Русије. Њени многобројни велики резервоари се користе заиригацију и за погонхидроцентрала.Московски канал,канал Волга – Дон, иВолго-Балтички канал формирају пловневодене путеве којима се Москва повезује саБелим морем,Балтичким морем, Каспијским језером,Азовским морем иЦрним морем. Високи нивои хемијскогзагађења негативно утичу на реку и њена станишта.

Плодна речна долина пружа велике количинепшенице, и такође има много минералних богатстава. У долини Волге се налази значајнанафтна индустрија. Други ресурци суземни гас,со, ипоташа. Делта Волге и оближње Каспијско језеро нуде изврсне риболовне површине. Астрахан, у делти, је центаркавијарске индустрије.

Људска историја

[уреди |уреди извор]
Уз обале Волге се налазе бројне цркве и манастири Руске православне цркве

Област низводно од Волге, за коју се верује да је била колевкапраиндоевропских цивилизација, била је насељенаХунима и другимТуркијским народима упрвом миленијуму, који су заменилиСките. Антички учењакПтолемеј одАлександрије помиње доњу Вилгу у својојГеографији (Књига 5, Поглавље 8, 2. мапа Азије). Он је називаRha, што је било Скитско име реке. Птолемеј је веровао да Дон и Волга деле исте горње гране, које су текле изХиперборејанских планина.

Након тога, слив је одиграо важну улогу у кретању народа изАзије доЕвропе. Моћна државаПоволшка Бугарска је једном цветала на ушћуКаме у Волгу, док суХазари контролисали ниже делове реке. Градови на Волги као што суИтиљ,Саксин, илиСарај били су међу највећим у средњовековном свету. Река је служила као важнатруговачка рута која је повезивалаСкандинавију,Русе, и Поволшку Бугарску са Хазарима иПерсијом.

СликаИље РепинаТегљачи барже на Волги

Хазаре су заменилиКипчаци,Кимаци иМонголи, који су основалиЗлатну хорду у доњем току Волге. Касније је њихова империја подељена уКазањски канат иАстрахански канат, оба од којих су покорили Руси токомРуско-Казањских ратова 16. века. Дубока осећања Руског народа према Волги одјекују у њиховој националној култури и књижевности, почевши од 12. вековногСлова о Игоровом походу.[8]Песма бродара на Волги је једна од многобројних песама посвећених националној реци Русије.

Конструкције брана токомсовјетске ере често су узроковале пресељења великог броја људи, као и уништавање њиховог историјског наслеђа. На пример, градМолога је био поплављен ради конструисањаРибинског резервоара (у то време највећег вештачког језера на свету). КонструкцијаУгличког резервоара узроковала је плављење неколико манастира са зградама које датирају из 15. и 16. века. У таквим случајевима еколошка и културна штета често су премашивале било какву економску предност.[9]

Конфликти 20. века

[уреди |уреди извор]
Совјетскиморнари у нападу на обали Волге.
Главни чланци:Битка за Стаљинград иКазањска операција

ТокомРуског грађанског рата, обе стране су имале војне бродове на Волги. Године 1918, црвенаВолшка флотила учествовала је у потискивању Белих ка истоку, од средишње Волге кодКазања до Кама и коначно доУфе наБелаји.[10]

У модерним временима, град на великом завоју Волге, сада познат каоВолгоград, био је поприштеБитке за Стаљинград, вероватнонајкрвавије битке у људској историји, у којој су снаге Совјетског Савеза и Немачке биле умртвој тачки борбе за приступ реци. Волга је била (и још увек јесте) витална транспортна рута између централне Русије и Каспијског језера, која пружа приступ нафтним пољимаАпшеронског полуострва.Хитлер је планирао да користи приступ нафтним пољимаАзербејџана за опскрбу будућих Немачких освајања. Осим тога, ко год је држао обе стране реке могао би да премешта снаге преко реке, и да порази непријатељскафортификације изван реке.[11] Заузимајући реку,ХитлероваНемачка би била у могућности да транспортујезалихе,оружје, и људство у северне делове Русије. У исто време, Немачка би перманентно ускратила ову транспортну руту Совјетском Савезу, ометајући им приступ нафти и снабдевање прекоПерсијског коридора.

Из тих разлога, мноштвоамфибијских војних напада је спроведено у покушају уклањања друге стране са обала реке. У тим биткама, Совјетски Савез је био главнаофанзивна страна, док сунемачке трупе имале вишедефанзивни став, мада се највећи део битке састојао одблиске борбе, без јасне офанзивне или одбрамбене стране.

Речни ток

[уреди |уреди извор]

Читав ток реке се обично дели на три дела:

Горњи ток

[уреди |уреди извор]
Залеђена Волга кодТвера

Након што напустиВалдајско побрђе, Волга стиже доРжева и ту скреће на североисток. Од те тачке реком могу пловити само мањи теретни бродови. Низводно је смештен градТвер, основан још 1135. године, на путу који спајаМоскву иСанкт Петербург. Волга затим тече крозвештачко језеро Иванково, премаДубни, где се спаја са каналом Москва-Волга. Затим река стиже доУгличког језера, које је створено градњом бране код градаУглича. Волга затим иде према северу, доРибинског језера .

Средњи ток

[уреди |уреди извор]
Волга уНижњем Новгороду.

Даље, Волга протиче крозРибинск, највећу прекрцајну луку на горњем току реке. Ту Волга скреће на југоисток и долази доЈарославља, једног од најстријих градова Русије. Око 70 km низводно јеКострома, град основан још1152. године на ушћуистоимене реке. ИзаКинешме је на Волги изграђеноНижњеновгородско језеро, дугачко око 80 km.УНижњнем Новгороду у Волгу здесна утичеОка. После спајања са Оком, Волга скреће на исток и убрзо протиче крозЧебоксарско вештако језеро, које је настало током осамдесетих година 20. века. 150 km низводно Волга стиже уКазањ, главни градТатарстана, а затим скреће на југ. Казањ лежи на почетку читавих 550 km дугачкогвештачког језера Самара, највећег вештачког језера на Волги и у Европи. ТуКама утиче у Волгу. Уз обалу су смештени градовиСимбирск иТољати. Ту лежи и милионски градСамара.

Доњи ток

[уреди |уреди извор]

Саратовксо вештачко језеро почиње овде, а настало је градњом кодБалакова. Низводно од тог града у Волгу утичеВелики Иргис. Између Балакова иСаратова су до почеткаДругог светског рата живелиПоволошки Немци. Од Казања доВолгограда десна обала Волге оивичена је брежуљцима, док се уз супротну обалу пружа равница. Волга затим протиче кроз Саратов, индустријски и универзитетски град са око 880000 становника. Ту почиње 600 km дугачкоВолгоградско вештачко језеро, на чијој обали лежи градКамишин. Испод бране је Волгоград, који се пружа западном обалом Волге у дужини од осамдесет километара. Код Светлог Јара се према западу одвајаканал Волга-Дон. Тај канал представља везу Волге саЦрним морем, а ископан је између 1950. и 1957. године. Код Волжскија се од Волге одвајаАхтјуба. Ту се Волга окреће својим „коленом“ према југоистоку и наставља уКаспијско море. На почетку делте Волге сместио се градАстрахан.

Делта

[уреди |уреди извор]
Волга око ушћа

На почеткуДелте Волге сместио се градАстрахан (ранијеИтил). Делови делте су заштићени као важна међустаницаптица селица. Два највећа рукавца Волге у делти су Бахтемир и Табола, аАхтјуба утиче у највеће језеро на свету нешто источније.

Важне притоке Волге

[уреди |уреди извор]

Археологија

[уреди |уреди извор]
Stenka Razin baca perzijsku princezu u Volgu. Gravira iz knjige objavljene u Amsterdamu, 1681. godine.

Археолошки налази потврђују да су људи живели на обалама Волге још од најранијих времена. У различитим раздобљима су се на обалама реке налазили различити управни и трговачки градови, каоВелики Булгар (у близини градаБолгари уТатарстану),Сарај (недалекоВолгограда) иИтил (данасАстрахан). Плодно тле делте многи историчари сматрају колевкоминдоевропских народа, међу којима су били иКелти. Волга је служила као трговачки пут одСкандинавије доПерсије.

Водени систем

[уреди |уреди извор]

Основни извори воде су снежне падавине (60%), подземне воде (30%) и кишне падавине (10%). Природни састав карактерише дужина пролећа (од априла до јуна), мала количина воде у лето и зиму, те кишом узроковане поплаве у јесен (октобар). Годишње флуктуације у нивоу на позицији пре каскада од брана досеже уТверу 11 м, испод ушћаКаме 15-17 м а уАстрахану 3 м. Након регулације тока флуктуације су нагло смањене. Повећање истека до Волгограда приказује таблица:

МестоПросечни годишњи истек
Горњоволшка брана29 m³/s
Твер182 m³/s
Јарослављ1110 m³/s
Нижњи Новгород2970 m³/s
Самара7720 m³/s
Волгоград8060 m³/s

Испод Волгограда губици су око 2% као резултат испаравања. Максимални истек воде испод ушћа Каме у прошлости је достизао 67 000 m³/s, а у Волгограду као резултат разливања у долину не прелази 52 000 m³/s. Након регулисања тока највиша стопа истека се оштро смањила те најнижа увелико нарасла. Водена равнотежа реке код Волгограда током дугог раздобља је:

Процесmmkm³
падавине662900
истек187254
испаравање475646

Пре постављањабрана, река је доносила на ушће годишње око 25 Mtнаноса и 40 до 50 Мт растворенихминерала. Температура воде усред лета у јулу досеже 20 до 25 °C. УАстрахану се отапа средином марта, доКамишина у првој половини априла, а средином априла у преосталом току. На горњем и средњем току замрзава се крајем новембра, а на доњем току почетком децембра. Без леда остаје приближно 200 дана, у Астрахану ОКО 260 дана. Након што су постављене бране, променио се температурни режим реке, на горњем току се време залеђености продужило, а на доњем се тај период скратио.

Вештачка језера на Волги

[уреди |уреди извор]

На Волги су саграђена следећавештачка језера:

Пловни канали

[уреди |уреди извор]
Водни промет.

Река је повезана с околним речним системима кроз водне канале.

Планирано спајање с рекомУрал (Волшко-Уралски канал) није реализовано.

Галерија

[уреди |уреди извор]
  • Волга код Казања
    Волга кодКазања
  • Волга код Јарославља
    Волга кодЈарославља
  • Теснац Стенке Разина у саратовској области
    Теснац Стенке Разина усаратовској области
  • Сателитски снимак Волге
    Сателитски снимак Волге
  • Волга у Ржеву, Првом граду од извора. Фото с почетка XX века.
    Волга уРжеву, Првом граду од извора. Фото с почетка XX века.
  • Мост преко Волге у Саратову, најдужи у Русији.[12][13]
    Мост преко Волге уСаратову, најдужи у Русији.[12][13]
  • Волга код Волгограда
    Волга код Волгограда
  • Волга у Астрахану, посљедњем граду на Волги. У Астрахану се Волга сужава због многобројних рукаваца, формирајући делту.
    Волга уАстрахану, посљедњем граду на Волги. У Астрахану се Волга сужава због многобројних рукаваца, формирајући делту.

Види још

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^абJ.P. Mallory; D.Q. Adams (1997).Encyclopedia of Indo-European Culture. London: Fitzroy Dearborn. стр. 158—9. 
  2. ^Darby & Darby 1827, стр. 837 harvnb грешка: no target: CITEREFDarbyDarby1827 (help)
  3. ^SeeMax Vasmer's dictionary under "Волга".
  4. ^Michiel de Vaan (2008).Etymological Dictionary of Latin and the Other Italian Languages. Leiden: Brill. стр. 526—7. 
  5. ^Nourai, Ali. 2013. An Etymological Dictionary of Persian, English and Other Indo-European Languages. Index of Words in Different Languages Vol. 1 Vol. 1. стр. 130.
  6. ^Lebedynsky, Iaroslav (2002).Les Sarmates: Amazones et lanciers cuirassés entre Oural et Danube. Paris: Editions Errance,. .
  7. ^абвгScheffel, Richard L.; Wernet, Susan J., ур. (1980).Natural Wonders of the World. United States of America: Reader's Digest Association, Inc. стр. 406.ISBN 978-0-89577-087-5. 
  8. ^„The Volga”. www.volgawriter.com. Архивирано изоригинала(Microsoft FrontPage 12.0) 20. 6. 2010. г. Приступљено11. 6. 2010. 
  9. ^Josephson, Paul R. (2002).Industrialized Nature: Brute Force Technology and the Transformation of the Natural World. Island Press. стр. 31.ISBN 978-1-55963-777-0. „In all, Soviet dams flooded 2,600 villages and 165 cities, almost 78,000 sq. km. – the area of Maryland, Delaware, Massachusetts, and New Jersey combined – including nearly 31,000 sq. km. of agricultural land and 31,000 sq. km. of forestland 
  10. ^Brian Pearce,Introduction toFyodor Raskolnikov's "Tales of Sub-lieutenant Ilyin."
  11. ^„::The Battle of Stalingrad::”. Historylearningsite.co.uk. Приступљено11. 6. 2010. 
  12. ^„Saratov Bridge”. Архивирано изоригинала 28. 01. 2021. г. Приступљено23. 07. 2017. 
  13. ^Rossiyskaya Gazeta 16 October 2009.

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Извориште
Басен реке Волге
Највеће притоке
Рукавци
Вештачка језера
Хидроелектране
Канали
Међународне
Државне
Географске
Остале
Портали:
Волга насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Волга&oldid=30555810
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp