У Волгу утиче око 200 река, а читавслив има око 151.000 река, речица, потока и других водотокова. Укупно сливно подручје Волге обухвата површину од 1,36 милиона km². Волга као водени пут повезује север и запад Европе са Каспијским морем исредњом Азијом. Средња годишња количина воде износи 258 милијарди кубних метара.
РускихидронимВолга изведен је изпрасловенске речиvòlga „влажност, влага”, која је очувана у многим словенским језицима, укључујућиукрајинскиvolóha (воло́га) „влага”, рускивлага (влага),бугарскивлага (влага),чешкиvláha „влажност”,српскивлага, исловеначкиvlaga између осталих.[3]
Словенско име јепозајмљени превод ранијескитске речиRā (Ῥᾶ) „Волга”,[1] са дословним значењем „влажност”, што је сродно саавестанском речиRaŋhā „мистична струја” (такође треба упоредити са порекломсогдијске речиr’k „вена, крвни суд” (raha-ka),[4]персијскеرگrag „вена”[5]) исанскритскеrasā́- (रसा) „роса, течност, сок; мистична река”.[6] Скитско име је очувано у модерноммордвинском називуRav (Рав) „Волга”.
Туркијски народи који живе дуж реке су је раније називалиItil илиAtil, „велика река”. У медернимтуркијским језицима, Волга је позната каоИдел (Идел) утатарском, Атал (Atăl) учувашком,Idhel убашкирском,Edil указашком, иİdil утурском. Туркијски народи су асоцирали Итилов настанак са рекомКама. Стога је лева притока Каме названаAq Itil „Бели Итил” што се повезује са називомKara Itil „Црни Итил” код данашњег градаУфа. ИмеIndyl (Indɨl) се користи уадигејском језику.
Међу азијским народима, река је позната по свом туркијском именуSarı-su „жута вода”, алиОјрати исто тако користе своје сопствено име,Ijil mörön или „прилагодљива река”. У данашње времеМаријци, још једнаУралска група, назива рекуJul (Юл), са значењем „пут” утатарском језику. У прошлости, они су звали рекуVolgydo, позајмљујући изстароруског језика.
Волга има многобројнепритоке, најважније од којих су рекеКама,Ока,Ветлуга, иСура. Волга и њене притоке формирају речни систем Волге, који протиче кроз област од око 1.350.000 km² у најнасељенијем делу Русије.[7]Ушће Волге је дугачко око 160 km и обухвата око 500 канала и мањих река. То је највећиестуар у Европи, и једино место у Русији где се могу наћипеликани,фламингои, илотуси. Волга се замрзава највећим делом свог тока током три месеца сваке године.[7]
Плодна речна долина пружа велике количинепшенице, и такође има много минералних богатстава. У долини Волге се налази значајнанафтна индустрија. Други ресурци суземни гас,со, ипоташа. Делта Волге и оближње Каспијско језеро нуде изврсне риболовне површине. Астрахан, у делти, је центаркавијарске индустрије.
Уз обале Волге се налазе бројне цркве и манастири Руске православне цркве
Област низводно од Волге, за коју се верује да је била колевкапраиндоевропских цивилизација, била је насељенаХунима и другимТуркијским народима упрвом миленијуму, који су заменилиСките. Антички учењакПтолемеј одАлександрије помиње доњу Вилгу у својојГеографији (Књига 5, Поглавље 8, 2. мапа Азије). Он је називаRha, што је било Скитско име реке. Птолемеј је веровао да Дон и Волга деле исте горње гране, које су текле изХиперборејанских планина.
Након тога, слив је одиграо важну улогу у кретању народа изАзије доЕвропе. Моћна државаПоволшка Бугарска је једном цветала на ушћуКаме у Волгу, док суХазари контролисали ниже делове реке. Градови на Волги као што суИтиљ,Саксин, илиСарај били су међу највећим у средњовековном свету. Река је служила као важнатруговачка рута која је повезивалаСкандинавију,Русе, и Поволшку Бугарску са Хазарима иПерсијом.
Конструкције брана токомсовјетске ере често су узроковале пресељења великог броја људи, као и уништавање њиховог историјског наслеђа. На пример, градМолога је био поплављен ради конструисањаРибинског резервоара (у то време највећег вештачког језера на свету). КонструкцијаУгличког резервоара узроковала је плављење неколико манастира са зградама које датирају из 15. и 16. века. У таквим случајевима еколошка и културна штета често су премашивале било какву економску предност.[9]
У модерним временима, град на великом завоју Волге, сада познат каоВолгоград, био је поприштеБитке за Стаљинград, вероватнонајкрвавије битке у људској историји, у којој су снаге Совјетског Савеза и Немачке биле умртвој тачки борбе за приступ реци. Волга је била (и још увек јесте) витална транспортна рута између централне Русије и Каспијског језера, која пружа приступ нафтним пољимаАпшеронског полуострва.Хитлер је планирао да користи приступ нафтним пољимаАзербејџана за опскрбу будућих Немачких освајања. Осим тога, ко год је држао обе стране реке могао би да премешта снаге преко реке, и да порази непријатељскафортификације изван реке.[11] Заузимајући реку,ХитлероваНемачка би била у могућности да транспортујезалихе,оружје, и људство у северне делове Русије. У исто време, Немачка би перманентно ускратила ову транспортну руту Совјетском Савезу, ометајући им приступ нафти и снабдевање прекоПерсијског коридора.
Из тих разлога, мноштвоамфибијских војних напада је спроведено у покушају уклањања друге стране са обала реке. У тим биткама, Совјетски Савез је био главнаофанзивна страна, док сунемачке трупе имале вишедефанзивни став, мада се највећи део битке састојао одблиске борбе, без јасне офанзивне или одбрамбене стране.
Након што напустиВалдајско побрђе, Волга стиже доРжева и ту скреће на североисток. Од те тачке реком могу пловити само мањи теретни бродови. Низводно је смештен градТвер, основан још 1135. године, на путу који спајаМоскву иСанкт Петербург. Волга затим тече крозвештачко језеро Иванково, премаДубни, где се спаја са каналом Москва-Волга. Затим река стиже доУгличког језера, које је створено градњом бране код градаУглича. Волга затим иде према северу, доРибинског језера .
Даље, Волга протиче крозРибинск, највећу прекрцајну луку на горњем току реке. Ту Волга скреће на југоисток и долази доЈарославља, једног од најстријих градова Русије. Око 70 km низводно јеКострома, град основан још1152. године на ушћуистоимене реке. ИзаКинешме је на Волги изграђеноНижњеновгородско језеро, дугачко око 80 km.УНижњнем Новгороду у Волгу здесна утичеОка. После спајања са Оком, Волга скреће на исток и убрзо протиче крозЧебоксарско вештако језеро, које је настало током осамдесетих година 20. века. 150 km низводно Волга стиже уКазањ, главни градТатарстана, а затим скреће на југ. Казањ лежи на почетку читавих 550 km дугачкогвештачког језера Самара, највећег вештачког језера на Волги и у Европи. ТуКама утиче у Волгу. Уз обалу су смештени градовиСимбирск иТољати. Ту лежи и милионски градСамара.
Саратовксо вештачко језеро почиње овде, а настало је градњом кодБалакова. Низводно од тог града у Волгу утичеВелики Иргис. Између Балакова иСаратова су до почеткаДругог светског рата живелиПоволошки Немци. Од Казања доВолгограда десна обала Волге оивичена је брежуљцима, док се уз супротну обалу пружа равница. Волга затим протиче кроз Саратов, индустријски и универзитетски град са око 880000 становника. Ту почиње 600 km дугачкоВолгоградско вештачко језеро, на чијој обали лежи градКамишин. Испод бране је Волгоград, који се пружа западном обалом Волге у дужини од осамдесет километара. Код Светлог Јара се према западу одвајаканал Волга-Дон. Тај канал представља везу Волге саЦрним морем, а ископан је између 1950. и 1957. године. Код Волжскија се од Волге одвајаАхтјуба. Ту се Волга окреће својим „коленом“ према југоистоку и наставља уКаспијско море. На почетку делте Волге сместио се градАстрахан.
На почеткуДелте Волге сместио се градАстрахан (ранијеИтил). Делови делте су заштићени као важна међустаницаптица селица. Два највећа рукавца Волге у делти су Бахтемир и Табола, аАхтјуба утиче у највеће језеро на свету нешто источније.
Stenka Razin baca perzijsku princezu u Volgu. Gravira iz knjige objavljene u Amsterdamu, 1681. godine.
Археолошки налази потврђују да су људи живели на обалама Волге још од најранијих времена. У различитим раздобљима су се на обалама реке налазили различити управни и трговачки градови, каоВелики Булгар (у близини градаБолгари уТатарстану),Сарај (недалекоВолгограда) иИтил (данасАстрахан). Плодно тле делте многи историчари сматрају колевкоминдоевропских народа, међу којима су били иКелти. Волга је служила као трговачки пут одСкандинавије доПерсије.
Основни извори воде су снежне падавине (60%), подземне воде (30%) и кишне падавине (10%). Природни састав карактерише дужина пролећа (од априла до јуна), мала количина воде у лето и зиму, те кишом узроковане поплаве у јесен (октобар). Годишње флуктуације у нивоу на позицији пре каскада од брана досеже уТверу 11 м, испод ушћаКаме 15-17 м а уАстрахану 3 м. Након регулације тока флуктуације су нагло смањене. Повећање истека до Волгограда приказује таблица:
Испод Волгограда губици су око 2% као резултат испаравања. Максимални истек воде испод ушћа Каме у прошлости је достизао 67 000 m³/s, а у Волгограду као резултат разливања у долину не прелази 52 000 m³/s. Након регулисања тока највиша стопа истека се оштро смањила те најнижа увелико нарасла. Водена равнотежа реке код Волгограда током дугог раздобља је:
Пре постављањабрана, река је доносила на ушће годишње око 25 Mtнаноса и 40 до 50 Мт растворенихминерала. Температура воде усред лета у јулу досеже 20 до 25 °C. УАстрахану се отапа средином марта, доКамишина у првој половини априла, а средином априла у преосталом току. На горњем и средњем току замрзава се крајем новембра, а на доњем току почетком децембра. Без леда остаје приближно 200 дана, у Астрахану ОКО 260 дана. Након што су постављене бране, променио се температурни режим реке, на горњем току се време залеђености продужило, а на доњем се тај период скратио.
^Michiel de Vaan (2008).Etymological Dictionary of Latin and the Other Italian Languages. Leiden: Brill. стр. 526—7.
^Nourai, Ali. 2013. An Etymological Dictionary of Persian, English and Other Indo-European Languages. Index of Words in Different Languages Vol. 1 Vol. 1. стр. 130.
^Lebedynsky, Iaroslav (2002).Les Sarmates: Amazones et lanciers cuirassés entre Oural et Danube. Paris: Editions Errance,..