Вилњус (литв.Vilnius,пољ.Wilno,блр.Вільня,рус.Вильнюс) јепрестоница и највећи градЛитваније.[1] То је и други по величини град уБалтичким земљама. Вилњус чини истоимену општину у оквируВилњуског округа, који чини шире градско подручје, које са градом има око 800 хиљада становника.[2]
Вилњус се налази у југоисточнојЛитванији, на свега 20 km одбелоруске границе. ОдБалтичког мора на западу земље град је удаљен око 320 km. Други по град у Литванији,Каунас, налази се на 102 km западно од Вилњуса.
Вилњус се налази у западном делу пространеИсточноевропске низије. Град је смештен на 112 м надморске висине, у долини рекеНерис. Подручје града је благо заталасано. Градско управно подручје заузима данас 402 km². Град Вилњус се образовао на месту ушћа рекеВилње у значајнију реку Нерис. Река меандрира кроз град. На подручју градске управе налази и низ малих језераледничког порекла, око којих су данас смештени градски паркови.
Извор: WMO (avg high and low)[4] NOAA (sun, extremes, and mean temperatures),[5] Météo Climat,[6] Time and Date (dewpoints, 1985–2015)[7] and Weather Atlas[8]
Свега 20% градске површине је изграђено подручје, а остатак су паркови, шуме, поља и обрадиво земљиште. Због тога је Вилњус један од „најзеленијих“ главних градова уЕвропи.
Панорама старог градаОстробрамска улица у старом ВилњусуПравославна Богородичина црква у ВилњусуСпоменикТри крста
Насеље на месту Вилњуса је први пут спомиње 1252. год. под именом Ворута, легендарни главни градМиндаугас, а под данашњи називом 1323. године. Већ 1387. године насеље Вилњус добија градска права. У прво време град је био у оквируВелике кнежевине Литваније. Почетком16. века ова држава доживљава свој зенит, а средњовековни Вилњус свој процват. Град се обзиђује бедемима од1503. до1522. са чак девет градских врата и три куле. ВладарСигисмунд II Август је имао свој двор у Вилњусу1544.Универзитет у Вилњусу је основао краљСтефан Батори1579. године. Међутим, стални ратови саРусима на истоку државе довели су до пада града под њихову власт и његовог пустошења крајем17. века. Град се брзо опорављао и ускоро поново био један од највећих градова овог делаЕвропе.
Године 1795. Вилњус потпада под властЦарске Русије.[1] Град је и даље задржао положај важног привредног средишта, али су бунеЛитванаца довеле до низа мера, којима је бројност и значајлитванског живља у граду сведена на минимум у користПољака,Јевреја иБелоруса.
У раздобљу од 1918—41. године. Вилњус је био деопољске државе.[1] Град је у ово време био један од највећих градова међуратнеПољске, аПољаци су чинили претежно градско становништво. Вилњус је био познат као једно од најживљих места државе са јакоминдустријом. ПредДруги светски рат град је имао око 200 хиљада становника.
Други светски рат донео је бројне последице по слику дотадашњег Вилњуса.[1] Вилњус и већи деоЛитваније је прикључен1939. г.Совјетском Савезу. Заправо, руководство Литваније је пристало на присуство војске Совјетског Савеза на својој територији у замену за прикључење ВилњусаЛитванији. Већ1941. године град заузимајуНемци, који су веома брзо уништилијеврејско градско становништво. Одмах после рата већи део дотад претежних Пољака иселио се у матицу, а град је постепено добијао литвански карактер захваљујући наглој индустријализацији и урбанизацији, која привукла бројнолитванско становништво из свих делова земље.
У граду живи око 556.490 становника (2021.), док је густина насељености око 1560 ст./km².
По последњем попису већину становништва чине етничкиЛитванци са 67,1%, али град има веома хетерогену националну и верску структуру. Поред њих, значајан део становништва чинеПољаци (15,4%),Руси (10%) иБелоруси (4%). Пољаци су доДругог светског рата били претежно становништво у граду и околини. До тог рата у граду су живели иЈевреји (веома бројни) иНемци.
Од падакомунизма присутан је стални пад броја становника у Вилњусу (као и у целојЛитванији). Иако је последњих година овај процес успорен, он је и даље присутан.
Иако у Вилњусу живи око 15% становништваЛитваније, он даје 35% државног дохотка. Данас је Вилњус главно економско средиште земље, иако је некадашња индустрија знатно мање заступљена у односу на пре 20 година. Са друге стране, терцијарни сектор доживео је прави процват, највише захваљујући добијању статусапрестонице итуризму, заснованом на добром очуваном старом градском језгру.
Град Вилњус је препознатљив по добро очуваном старом градском језгру, једном од највећих у целојЕвропи (око 3,5 km²). стари град је и данас окружен старим зидинама са капијама, а у средишњем делу се налази катедрала и градска кућа. Посебно је занимљив доживљај сплета верских храмова (католичке, православне и протестантске цркве, синагоге), као одраза бурне прошлости, који су притом на веома малим растојањима.
.jpg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
.svg)
