Ват (енгл.watt; симбол:W) јеСИизведена јединица заснагу.[1][2] 1 kg⋅m²⋅s−3 or, equivalently,[3] Једнак је једномџулу усекунди (1 J/s), или у електричним јединицама, једномволтамперу (1 V·A). Ват је брзина, у џулима по секунди, којом се енергија претвара, користи или шири.
Када себрзина објекта одржава константном наједан метар у секунди у односу на константну супротстављајућу силу од једногњутна, брзина којом се обављарад је један ват.
У смислуелектромагнетизма, један ват је брзина којом сеелектрични рад изводи када струја од једногампера (А) тече преко разликеелектричног потенцијала од једногволта (V), што значи да је ват еквивалентволт-амперу (друга јединица се, међутим, користи за величину која се разликује од стварне снаге електричног кола).
Особа која има масу од 100 kg и која се попне на мердевине високе 3 метра за 5 секунди врши рад брзином од око 600 вати. Маса пута убрзање услед гравитације пута висина подељено временом које је потребно да се објекат подигне на дату висину дајебрзину обављања рада илиснагу.
Радник током осмочасовног радног дана може да одржи просечну снагу од око 75 вати; виши нивои снаге могу се постићи у кратким интервалима и код спортиста.[4]
Ват је добио име по шкотском проналазачуЏејмсу Вату.[5] Назив јединице првобитно је предложиоК. Вилијам Сименс у августу 1882. године у свом председничком обраћању на Педесет другом конгресуБританског удружења за унапређење науке.[6] Напомињући да су јединице упрактичном систему јединица назване по водећим физичарима, Сименс је предложио да биват могао бити одговарајући назив за јединицу снаге.[7] Сименс је јединицу доследно дефинисао у оквиру тада постојећег система практичних јединица као „снагу коју преноси струја од једногампера кроз разлику потенцијала од једног волта“.[8]
На Међународној конференцији о електричним јединицама и стандардима у Лондону октобра 1908. године,[9] установљене су такозване „међународне“ дефиниције за практичне електричне јединице.[10] Сименсова дефиниција је усвојена као „међународни” ват. (Такође се користи: 1 A2 × 1 Ω.)[5] Ват је дефинисан као једнак 107 јединица снаге у „практичном систему“ јединица.[10] „Међународне јединице“ су биле доминантне од 1909. до 1948. Након 9.Генералне конференције о теговима и мерама из 1948. године, „међународни“ ват је редефинисан са практичних јединица на апсолутне јединице (тј. користећи само дужину, масу и време). Конкретно, то је значило да је 1 ват сада дефинисан као количина енергије која се преноси у јединици времена, односно 1 J/s. У овој новој дефиницији, 1 „апсолутни“ ват = 1,00019 „међународних“ вати. Текстови написани пре 1948. вероватно ће користити „међународни“ ват, што имплицира опрез када се упоређују нумеричке вредности из овог периода са ватима после 1948. године.[5] 1960. године, 11. Генерална конференција за тегове и мере усвојила је „апсолутни” ват уМеђународни систем јединица (СИ) као јединицу снаге.[11]
Микроват (µW) је једнак милионитом делу вата (10−6 W). Важне снаге које се мере у микроватима се обично наводе умедицинским инструментационим системима као што суелектроенцефалограф (ЕЕГ) иелектрокардиограф (ЕКГ), у широком спектру научних и инжењерских инструмената, као и у вези са радио и радарским пријемницима. Компактнесоларне ћелије за уређаје као што сукалкулатори исатови се обично мере у микроватима.[12]
Миливат (mW) је једнак хиљадитом делу вата (0.001 W or 10−3 W). Типичанласерски показивач даје око 5 миливата светлосне снаге, док типичнислушни апарат користи мање од 1 миливата.[13]Аудио сигнали и други нивои електронских сигнала се често мере уdBm, у односу на 1 миливат.
Киловат (kW) је једнакхиљаду вати (1000 W или 103 W). Ова јединица се обично користи за изражавање излазне снагемотора и снагеелектричних мотора, алата, машина и грејача. Такође је уобичајена јединица која се користи за изражавање излазнеелектромагнетне снаге радио и телевизијскихпредајника.
Површина од 1 квадратног метра на Земљи обично прима око 1 киловатсунчеве светлости од Сунца (сунчево зрачење) (по ведром дану у подне, близу екватора).[15]
Мегават (MW) је једнакмилион вати (106 W). Многи догађаји или машине производе или одржавају конверзију енергије на овој скали, укључујући велике електричне моторе; велики ратни бродови као што су носачи авиона, крстарице и подморнице; великефарме сервера илицентри података; и неке научно-истраживачке опреме, као што сусуперколајдери, и излазни импулси веома великих ласера. Велика стамбена или пословна зграда може да користи неколико мегавата електричне енергије и топлоте. На железници, модернеелектричне локомотиве велике снаге обично имају вршну излазну снагу од7000500000000000000♠5или7006600000000000000♠6 MW, док неке производе много више.Евростар, на пример, користи више од7007120000000000000♠12 MW, док тешкедизел-електричне локомотиве обично производе/користе7000300000000000000♠3и7006500000000000000♠5 MW.Нуклеарне електране у САД имају нето летњи капацитет између око7002500000000000000♠500и7009130000000000000♠1300 MW.[16]:{{{1}}}
Гигават (GW) је једнакмилијарду вати (109 W) или 1 гигават = 1000 мегавата. Ова јединица се често користи за велике електране илиелектричне мреже. На пример, до краја 2010. очекивало се да ће несташице струје у кинеској провинцијиШанси порасти на 5–6 GW,[17] а инсталирани капацитет енергије ветра у Немачкој је био 25,8 GW.[18] Највећа јединица (од четири) белгијскенуклеарне електране Доел има вршну снагу од 1,04 GW.[19]HVDC претварачи су направљени са називном снагом до 2 GW.[20]
Терават (TW) је једнакбилиону вати (1012 W).Примарна енергија коју су људи користили широм света била је око 160.000 терават-сати 2019. године, што одговара просечној континуираној потрошњи енергије од 18 TW те године.[21] Најмоћнији ласери од средине 1960-их до средине 1990-их производили су снагу у тераватима, али само у интервалима однаносекунде. Просечан удар грома достиже врхунац од 1 TW, али ови удари трају само 30микросекунди.
Петават (PW) је једнак једном квадрилиону вати (1015 W) и може га произвести тренутна генерација ласера за временске скале реда величине пикосекунди (10−12 s). Један од таквих ласера јеЛоренс ЛиверморовНова ласер, који је постигао излазну снагу од 1,25 PW (7015125000000000000♠1,25×1015 W) процесом који се називапојачање чипног импулса. Трајање импулса је било отприлике 0,55 ps (6987500000000000000♠5×10−13 s), дајући укупну енергију од 600 J.[22] Други пример је Ласер за експерименте са брзим паљењем (LFEX) на Институту за ласерско инжењерство (ILE),Универзитета у Осаки, који је постигао излазну снагу од 2 PW у трајању од приближно 1 ps.[23][24]
На основу просечногукупног сунчевог зрачења[25] од 1.366 kW/m², укупна снага сунчеве светлости која пада у Земљину атмосферу процењује се на 174 PW. Просечна стопа глобалног загревања планете, мерена каоЗемљин енергетски дисбаланс, достигла је око 0,5 PW (0,3% сунчеве енергије) до 2019.[26]
Јединица за снагу помножена јединицом за време је чест начин исказивања енергије. На пример, једанкиловат час, количинаенергије коју утроши направа од једног киловата за један сат (1 сат = 3600 секунди) и износи 3,6 мегаџула.
Ова јединица се често користи у контексту електрана и рачуна за струју.Мегават дан (MWd или MW·d) је једнак 86,4 GJ.
^Avallone, Eugene A; et al., ур. (2007),Marks' Standard Handbook for Mechanical Engineers (11th изд.), New York: Mc-Graw Hill, стр. 9—4,ISBN978-0-07-142867-5
^„Address by C. William Siemens”.Report of the Fifty-Second meeting of the British Association for the Advancement of Science.52. London: John Murray. 1883. стр. 1—33.
^Siemens supported his proposal by asserting that Watt was the first who "had a clear physical conception of power, and gave a rational method for measuring it.""Siemens, 1883, p. 6"
^Loeb, Norman G.; Johnson, Gregory C.; Thorsen, Tyler J.; Lyman, John M.; et al. (15. 6. 2021). „Satellite and Ocean Data Reveal Marked Increase in Earth's Heating Rate”.Geophysical Research Letters.48 (13).Bibcode:2021GeoRL..4893047L.doi:10.1029/2021GL093047.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
