Средишња област Будимпеште дуж Дунава је проглашена каоУнесковаСветска баштина и има неколико значајних споменика класичне архитектуре, међу којима суЗграда мађарског парламента иБудимски дворац.[11] Град такође има око 80геотермалних извора,[12] највећи пећински систем термалне воде,[13] другу по величинисинагогу и трећу највећу зграду парламента на свету.[14] Будимпешта привлачи око 12 милиона међународних туриста годишње, што је чини веома популарном дестинацијом у Европи.[15]
ИмеБудимпешта настало је спајањем називаБудима иПеште, који су се (заједно саОбудом) ујединили1873. године.[16] Гроф Иштван Сечењи, мађарски политичар, писац и историчар, помиње овај назив у књизиСвет, објављеној 1831. године.
О пореклу називаБудим постоји више теорија. Према првој, која потиче изсредњег века, Будим је добио име по оснивачу,Бледи, претходнику и рођакуАтиле Хунског. Бледа је умађарској литератури познат под именомБуда (мађ.Buda). Ову теорију подржавају и савремени историчари. Према другој теорији, назив потиче одсловенске речивода и везује се заАквинкум,стари римски град, који се налазио на овом подручју.
Порекло назива Пеште, такође се тумачи на више начина. Једно од њих, које је забележиоКлаудије Птолемеј, каже да је овде још у периодуримске владавине постојало утврђење. Назив утврђења, Птолемеј наводи каоΠέσσιον (мађ.Pesszion). Друга теорија указује на словенско порекло. Сматра се да је основа речипећ (буг.пещ) и да је повезана са речипещера („пећина”).[17]
Будимпешта је смештена у самом центруПанонске низије, у жупанији Пешта. Заузима 525 km² и окружена је насељима пештанске жупаније. Путем се налази 216 km југоисточно одБеча, 545 km јужно одВаршаве, 1565 km југозападно одМоскве, 1122 km северно одАтине, 788 km североисточно одМилана и 443 km југоисточно одПрага. ОдБеограда је путем удаљена 378 km, а од граничног прелазаХоргош 184 km.
Најнижа тачка Будимпеште је ниво Дунава, око 90 m надморске висине, а највиша 529 m (брдо Јанош). Град се протеже 25 km у дужину (од југа ка северу) и 29 km у ширину (правац исток-запад). Заузима обе обале Дунава, који улази у град са северне стране. Дунав је у делу који протиче кроз Будимпешту одувек био плитак. На средини реке налазе се и острва Обуда иМаргитсигет. ОстрвоЧепел, највеће острво на Дунаву у Мађарској, својим северним делом обухвата21. будимпештански округ.[18]
Будимпешта је посебна по топографском контрасту између будимске и пештанске стране. Лева обала (Будим) је брдовита, са око 20 брда на територији града. Брда су углавном одкречњака идоломита, са пећинама које је начинила вода. Највећа пећина је сталактитна пећина Палвелђи (мађ.Pálvölgyi), чија укупна дужина износи 7.200 m. На другој страни Дунава је Пешта — потпуна супротност Будиму. Смештена у низији, на терену који се полако издиже ка истоку, да би најисточнији делови града били готово исте надморске висине као будимска брда. Пешта заузима око ⅔ површине Будимпеште.
Будимпешта је једини главни град у свету у којем се налазе термални извори. Из 125 термалних извора извире 70 милиона термалне воде дневно, са температуром и до 58 °C. Неки од ових извора имају лековита својства.[19]
Позната историја Будимпеште почиње саримским градом под именомАквинкум(Aquincum), основаним око89. године нове ере, на месту старијекелтске насеобине близу места где је настала Обуда. Аквинкум је од 106. до краја 4. века био главни град провинције, доње Паноније. На месту данашње Пеште је био изграђен градContra Aquincum (илиTrans Aquincum).
Област су око 900. године освојилиМађари, који су око једног века касније основали краљевину Мађарску. Када су је уништилиМонголи,1241, Пешта је већ била значајно место, и брзо је поново изграђена, али је Будим био седиште краљевског двора од1247. и1361. је постао главни град Мађарске.
Османлије су освојили већи део Мађарске у 16. веку, и прекинули су раст града: Пешту су са југа заузели1526. године, а Будим 15 година касније. Док је Будим остао седиште османског управника, Пешта је била врло запуштена до1686. када су је освојили хабзбуршки владари. Године 1690,Великом сеобом Срба под патријархомАрсенијем Чарнојевићем повећава се број будимских и пештанских Срба који су већ од раније живели на овим просторима. Велики део Срба се настанио у будимскомТабану. По једном податку, прве кафане у Пешти су отворили Срби - неки Блажа је 1715. отворио "неку врсту кафане" а затим Милош Радић из Сомбора прву у "данашњем кафанско-гостионичарском смислу".[22]
Пешта је од1723. била седиште административног апарата краљевства, који је најбрже растао у 18. и 19. веку, и иницирао изразити раст града у 19. веку.
Музеј лепих уметности
Спајање три дистрикта под једну администрацију, које је прво прописала мађарска револуционарна влада1849. је поништено убрзо потом, по реуспостављању хабзбуршке власти. Коначно је ову одлуку спровела аутономна мађарска краљевска влада, успостављена поаустроугарској нагодби из1867. (видиАустроугарска). Број становника „уједињене“ престонице је порастао у периоду од1840. до1900. на 730.000.
У 20. веку број становника је растао углавном у предграђима.Ујпешт (Нова Пешта) је више него удвостручила број становника између1890. и1910, а већина индустрије земље се концентрисала у граду. Људски губици Мађарске токомПрвог светског рата, и потоњи губитак више од половине територије краљевства (1920) је задао само привремени ударац броју становника, а Будимпешта је постала престоница мање, али сада суверене државе. До1930. је уже градско језгро бројало милион становника, уз додатних 400.000 у предграђима.
Око трећина од 200.000 Јевреја у Будимпешти је умрла токомнацистичког геноцида токомнемачке окупације уДругом светском рату. Град је знатно порушен у совјетској опсади током зиме1944, а опоравио се током педесетих и шездесетих. Будимпешта је током осамдесетих поделила судбину државе када је број становника смањен услед повећане емиграције и смањења наталитета.
Будимпешта је најнасељенији град у Мађарској и један од највећих градова у Европској унији. Број становника је последње деценије у успону. Ако се узму у обзир сва насељена места унутар Будимпештанске Метрополитан области, која је дом за 3,3 милиона људи, то износи око 34% од мађарског становништва. Године 2014. град је имао густину насељености од 3.314 људи по квадратном километру и то је најгушће насељена општина у Мађарској.Округ Ержебетварош са преко 30.000 становника по km² једно је од најгушће насељених подручја на свету.
Према попису из 2011. У Будимпешти је живело 1.729.040 људи у 906.782 домаћинстава. По националности је било 1.397.851 Мађара (80,8%), 19.530 Рома (1,1%), 18,278 Немаца (1,0%), 6.189 Румуна (0,4%), 4.692 Кинеза (0,3%) и 2.581 Словака (0,1%). На истом попису 301.943 становник Будимпеште (17,5%) није се изјаснио о својој националности. У Мађарској се људи могу определити за више од једне етничке припадности, тако да је збир националности већи од укупног становништва. У Будимпешти се налази једна од највећих јеврејских заједница у Европи.[23][24]
Данас у Будимпешти живи преко две хиљадеСрба. Они су махом потомци далеких предака из „Чарнојевићевог јата“ који су се доселилиВеликом сеобом Срба1690, али има и Срба који су се доселили почев од 90-их година20. века и повећавају број малобројне али веома активне и живе заједницеСрба у Мађарској. Срби у Будимпешти имају своју Српску православну црквену општину сасаборним храмом Великомученика Светог Георгија у Српској улици (мађ.Szerb utca) близу популарне Вацке (мађ.Váci utca) улице, која је у склопуЕпархије будимске. Црква је подигнута 1733. године, а 1752. године добила дозидани западни део са звоником. То је вероватно урадио пештански архитекта Адам Мајерхофер. Темпло је дуборезачки рад, који је извео 1838—1845. године билдхауер Михајло Јанић из Арада. Иконостас је осликао 1857. године Карољ Стерио. Првобитни иконостас је био рад иконописца Стефана Тенецког, и пренет је после поплаве 1838. године у Адоњ. Потпуно је уништен током једног од савезничких бомбардовања у Другом светском рату. Црквена порта садржи 43 надгробна епитафа и споменике старе од 18. века, сви су од мермера, и део њих је пренет ту након рушења српског Табанског - Будимског храма. У порти се налази зграда некадашње српске вероисповедне школе.[25]
У мађарској престоници раде и Самоуправа Срба у Мађарској као и Српска самоуправа у Будимпешти.
Овде су се појављивале иСрпске народне новине, које сада излазе под називом Српске недељне новине као недељник Срба у Мађарској[27], а такође и листНевен. Овде се уређује и Српски екран, получасовна емисија Мађарске телевизије на српском језику која се емитује недељно.
У Будимпешти се налази велики број значајних грађевина из различитих историјских периода. Најстарије су из временаантичког Рима (1. век), када се овде налазио римски град Аквиникум, али ту су и ремек дела савремене архитектуре, попут Палате уметности. Већина зграда у Будимпешти, релативно су ниске. Свега стотинак зграда имају више од 10 спратова. Ово је последица жеље да се сачува историјски градски пејзаж. Обала Дунава,Будимски дворац са околином, Авенијом Андраши и Миленијумским музејом метроа, налазе се на листи местаУнескосветске баштине, па је и то разлог строгих правила које град прописује када је у питању изградња нових зграда у центру зграда.
На улицама Будимпеште могу се видети грађевине пројектоване различитим архитектонским и уметничким стиловима. Поред античке, ту су здања грађена уготском,ренесансном,византијском,барокном,класичном и неокласичном стилу, а Будимпешта је препознатљива и поархитектури сецесије.
Ферихеђ (Ferihegy) аеродром има 3 различита путничка терминала: Ферихеђ 1, Ферихеђ 2/A и Ферихеђ 2/B. Аеродром се налази источно од центра града у XVIII округу уПештсентлеринцу (Pestszentlőrinc).
Будимпешта је најзначајнији мађарски путни терминус; сви главни ауто-путеви завршавају у Будимпешти. Она је такође и најзначајнији железнички терминус.
У Будиму одмах поредЛанчаног моста се налази ознака у виду споменика „Нулти километар“. Од те тачке се мере сва растојања у Мађарској. Сам споменик одмермера представља нулу.
Река Дунав протиче кроз Будимпешту на путу каЦрном мору. Будимпешта је кроз историју била важна трговачка лука.
Станица метроа „Опера“ на метро линији 1
Будимпештански метро је други најстарији на свету1894. (послелондонског). Таметро линија на дубини од само неколико метара је првих година била са коњском вучом. Полазнастаница је са Верешмарти тера где се налази и најстарија посластичарница у МађарскојЖербо која је позната по колачу Жербо коцке. Крај линије је у Варошлигету — парку близу Трга хероја. Прва метро линија се сада зове M1 или Жута линија. У потпуности је рестаурисана у оригинално стање, због туристичко — историјских вожњи. Друге три линије, M2 (црвена), M3 (плава) и М4 (зелена) су касније изграђене и воде ка другим деловима града. Ове линије се налазе на великој дубини, а црвена и зелена иду чак исподДунава.
^Casmir, Fred L. (1995).„Hungarian culture in communication”.Communication in Eastern Europe: The Role of History, Culture, and media in contemporary conflicts. Lawrence Erlbaum Associates. стр. 122.ISBN0-8058-1625-9. Приступљено21. 5. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)[мртва веза]
^Nagy, Balázs; Rady, Martyn; Szende, Katalin; Vadas, András (2016).Medieval Buda in Context. Leiden, Boston: Brill.ISBN9789004307674.OCLC1030542604.
^Molnar, A Concise History of Hungary, Chronology pp. 15.
^UN General AssemblySpecial Committee on the Problem of Hungary (1957)„Chapter II.C, para 58 (p. 20)”(PDF).Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза) (1.47 MB)
^John Lukacs (1994).Budapest 1900: A Historical Portrait of a City and Its Culture. Grove Press. стр. 222.ISBN978-0-8021-3250-5.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.svg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
