| Археолошки локалитет на завоју Бојн Brú na Bóinne | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Место |  Ирска |
| Координате | 53° 41′ 34″ С;6° 26′ 58″ З / 53.69284° С; 6.44932° З /53.69284; -6.44932 |
| Укључује |
|
| Критеријуми | Културно добро: ii, iii, iv |
| Референца | 659 |
| Упис | 1993(-1976.седница) |
| Угроженост | не |
Бру на Бојн (ир.Brú na Bóinne) група јенеолитских споменика у округуМид, у покрајиниЛенстер, уИрској, који су изграђени око 3500—3200 године п. н. е. преегипатскихпирамида. То је највећи и један од најважнијихмегалитскихпраисторијскихархеолошких локалитета у Европи, и због тога је1993. године уврштен наУНЕСКО-всписак Светске баштине у Европи.[1] Њени неолитскегромиле,менхири идолмени су изграђени захваљујући познавању основанихастрономских и научних спознаја, што је најочигледније на подземној гробној двораниЊугранџ.
Локалитет окружује рекаБојн с три стране, а са северне стране њеном притоком, реком Маток. Тако да је потпуно окружен водом често се назива и ”Завој реке Бојн“, што је неправилан превод ирског назива ”Brú na Bóinne“ што заправо значи ”Палата Бојн“.
Локалитет се састоји од 40 подземних гробних дворана и других споменика од којих су најпознатији концентрисани на северној страни реке (Њугранџ, Ноут, Доут), који су славни и због велике колекцијенеолитских уметности које су пронађене ту. Ови тумули су грађени на завоју реке и постоје докази да су изграђени од камења с још старијих грађевина, попутмезолитског каменог оруђа. Такође су посвећивани вековима после о чему сведоче гробни дарови избронзаног,гвозденог,римског доба, па чак исредњег века.
Средишња и највећа гробна хумка Њугранџ је попут друге две велике хумке (Ноут и Доут) изграђен у складу с поравнањемравнодневнице (попут (Стонхенџа уЕнглеској), али и други споменици (Когале кромле, Таунлејхол, Монкњутаун, ритуално језеро и др.) такође имају астрономски одређену типографију.
.jpg)
| Међународне | |
|---|---|
| Географске | |
