Брунеј (малајс.Brunei), званичноБрунеј Дарусалам[5] (малајс.Negara Brunei Darussalam),држава је ујугоисточној Азији.[6] Налази се на северу острваБорнео[7], на обалиЈужног кинеског мора. На копну се граничи сМалезијом. Источни округ Брунеја, Тембуронг, је енклава одвојена од остатка земље малезијском територијом. То је једина суверена држава чија територија се налази у потпуности на острву Борнео, а остатак острва припадаИндонезији иМалезији. Број становника је око 400.000 (јул 2010). Влада јеапсолутна монархија подсултаном која проводишеријатски закон и усмераваисламске праксе.[8] Клима у земљи је екваторска, а обележавају је високе температуре и доста падавина. Економским растом током 1970-их и 1990-их, у просеку од 56% од 1999. до 2008. године, Брунеј се трансформисао у новоиндустријализоване државе.
Граница Брунеја (зелено) од 1890. годинеЈапански бојни бродови у Брунеју, у октобру 1944. године
Историја Брунеја пре доласка Европљана је мало позната. На острву Борнеу је у 7. веку постојала држава Виџајапура која је била вазална држава моћне државе Шривиџаја наСуматри иМалајском полуострву. Од 10. века је постојала држава По-ни која је у 14. векувазална држава с државом Маџапахит на острвуЈави. У то доба је наБорнеу био раширенхиндуизам. У 15. веку јак утицај на Борнеу има исламско краљевство Малака на Малајском полуострву одакле се на Борнеу шириислам.
Године 1363, је Мухамед Шах основао султанат Брунеј и постао први султан. У 15. веку је султанат ојачао, те је имао север Борнеа и острва Сулу. Почетком 16. века су Португалци заузели Малаку и основали трговачко средиште. Брунеј је био значајна трговачка сила измеђуКине,индонезијских острва богатим зачинима иПортугалаца у Малаки. У то доба је владао султан Болкиах чија владавина се сматра златним добом Брунеја. 1521. године члановиМагеланове експедиције били су први Европљани који су посетили Брунеј и описали његово богатство. Брунеј је дошао у сукоб саШпанцима који су ширили свој колонијални посед наФилипинима. 1578. године Шпанци су заузели и разорилиглавни град Брунеја и тамо владали 72 дана, али су ипак протерани упркос слабијој снази Брунеја. Након тога је опала привредна моћ Брунеја.
У 19. веку јачабритански колонијални утицај. 1839. године избила је побуна на територијиСаравак. Британци су у почетку помогли султану против побуњеника, али су заузврат добили контролу над Сараваком који је 1843. године прогласио независност под британском управом. Британци су 1846. године напали Брунеј и постигли повољан трговачки споразум. 1888. године је султан Хашим Џалилул Алам Акамадин склопио споразум с Британцима којим Брунеј постаје британски протекторат с унутрашњом самоуправом.
Године 1929. је откривена нафта. ТокомДругог светског рата Брунеј је био подјапанском окупацијом. 1959. године донесен је устав који Брунеју даје широку аутономију. 1963. године су суседне британске колоније на Борнеу, Сабах и Саравак, постале део независнеМалезије. У Брунеју се појавио покрет који је тражио прикључење Малезији, али је султан то одбио и најавио да ће одБританаца тражити пуну независност. То је постигнуто тек 1. јануара 1984. године када је Брунеј постао независна држава, али је остао унутарКомонвелта.
Брунеј је држава ујугоисточној Азији која се састоји од два територијално одвојена дела укупне површине 5.765 квадратних километара на острву Борнео. Излази наЈужно кинеско море и обухвата обалу у дужини од 161 километра. Једину копнену границу дели са Малезијом и то у дужини од 381 километара. Поседује 500 квадратних километара територијалних вода и ексклузивну економску зону од 200 наутичких миља.[9]
Око 97% становништва живи у већем западном делу (Белаит, Тутонг и Брунеј-Муара), док само око 10.000 људи живи у претежно планинском источном делу (област Тембуронг). Године 2010, укупну популација Брунеја чинило је око 408.000 становника, од чега је око 150.000 њих живело у главном градуБандар Сери Бегаван.[10] Други већи градови су лучки град Муара, град за производњу нафте Серија и суседни град Куала Белаит. У округу Белаит, област Панага, живи већи број европских исељеника, махом због присуства британске нафтне компанијеРојал Дач Шел плц и припадника британске војске.[11]
Становништво Брунеја је ујулу2013. године био 417.784 становника од чега 76% живи у урбаним срединама. Стопа урбанизације се процењује 2,13% годишње од2010. до2015. године, а просечан животни век је 77,7 година. У2014. години, 65,7% становништва су билиМалајци, 10,3%Кинези, 3,4% домороци, а 20,6% чине мање етничке групе.[15] Званичнијезик Брунеја јемалајски. Министарствокултуре, омладине испорта подржава употребујезика у Брунеју.
Главни говорни језик јебрунејски малајски. Брунејски малајски се прилично разликује од стандардногмалајског, али и од остаткамалајскихдијалекта. Брунејски малајски језик је сродан са стандардним малајским језиком око 84% што га чини неразумљивим са малајским.[16][17]
Енглески икинески се такође говоре.Енглески језик се користи упослу, али и као језик из основном у високом образовању. У држави је релативно велика страна заједница.
Од1959. године Брунеј је парламентарнамонархија, али заправо султан има веће законодавне и извршне власти, па Брунеј можемо звати апсолутистичком монархијом. Постоји Законодавни савет од 20 чланова које има саветодавни карактер, али све законе доноси султан. Султан је истовремено шеф државе и председник владе. Актуелни султан, Падука Сери Багинда Султан Хаџи Хасанал Болкијах Му'изадин Вадаулах (скраћеноХасанал Болкиах), влада од 1967. године и сматра се најбогатијим владаром и једним од најбогатијих људи на свету.
Производњанафте игаса главна је привредна активност Брунеја. БДП по глави становника је значајно виши од просека регије, али привреда Брунеја је осетљива је на флуктуације на светском тржишту нафте.[18][19]
Што се тиче пољопривреде гаје се пиринач, маниока, банане, ананас. Развијен је и риболов.
.jpg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
