Брисел је најгушће насељени и најбогатији регион у Белгији у погледуБНД по становнику.[8] Он покрива 161 km2 (62 sq mi), што је релативно мала област у поређењу са друга два региона, и има популацију од 1,2 милиона.Метрополитанско подручје Брисела садржи преко 2,1 милиона људи, што га чини највећим у Белгији.[9][10][11] Он је део већеконурбације која обухватаГент,Антверпен,Левен иВалонски Брабант, и у којој живи преко пет милиона људи.[12]
Назив града долази из старохоландске сложеницеBruocsella, гдеbruoc значи „мочвара”, аsella „дом”, тако да је дословни превод имена града „дом у мочвари”.
Име града се на холандском језику изговара[ˈbrʏsəl]ⓘ (Brussel), а на француском[bʁyˈsɛl]ⓘ (Bruxelles). У француском називу се слово „x” изговара као „сс”, што је један од ретких изузетака у изговору. Наиме, данашња ортографија имена града датира изсредњег века када је на тадашњем француском језику двоструко слово „с” било замењено крстићем. Овај крстић је касније постао слово „x”, а на француском се то слово почело изговарати „кс” тек од18. века. Постоји још неколико примера овог изузетка у изговору, као нпр.Осер (француски изговор:осер). Када би се назив града модернизовао на данашњи француски, вероватно би се писао каоBrusselles. Многи говорници француског, поготово они који нису из Белгије, овог изузетка у изговору нису свесни тако да слово „x” у имену града многи изговарају као „кс” ([bʀyˈksɛl]).
Усрпском се изговор разликује од оригиналног француског по томе што се француски гласu [y] изговара као слово „и”, што је чести облик фонетизације француског на српски, будући да у српском не постоји тај глас.
Нанемачком, који је трећи службени језик Белгије, име овог града се пишеBrüssel.Енглески је често један од службених језика многих међународних институција у граду, тако да се неретко наилази и на енглеску верзију имена града (Brussels).
НазивБрисел се данас најчешће користи како би се описао град-регион чији је службени називРегион главног града Брисела. Сам регион је подељен на 19 општина коједе јуре нису спојене (као нпр. градЛондон). Главна општина у том региону се зове Град Брисел који се састоји од строгог центра града (Пентагон илиВајфхок) и његових урбаних проширења, као што је нпр. северна четвртЛаекен. Осталих 18 општина налазе се око центра града и заједно чине урбану средину од преко милион становника и стотињак четврти.
Према белгијском уставу (чл. 194), Град Брисел је главни град Белгије и седиште белгијске савезне владе. Неслужбено се назив града користи и како би се означило урбано подручје које се протеже и изван службених граница Бриселског региона.
Град Брисел се налази у средишњем делу Белгије, измеђуФландријске низије иБрабантског платоа, на надморској висини између 15 и 100 m. Брисел се граничи са Валонијом и Фламанским регионима, ограђен је долином реке Сене и удаљен је око 60 mi (97 km) (97 km) од Северног мора. Река протиче кроз град са југозапада ка североистоку, међутим преко ње је у 19. и 20. веку изграђено много грађевина, тако да се она данас не види.
Постоји 19 општина у Бриселу. Град је окружен широким булеварима и изграђен на месту старих градских зидина. Подељен је у два сегмента: Доњи град и Горњи град. Доњи град се заснива на долини реке Сене и он је главни центар за предузећа и индустрију, а обухвата и историјску баштину града. Горњи град обухвата углавном стамбене зграде, зграде парламената, Краљевски двор и канцеларије министарстава.[13]
Клима у Бриселу је влажна, умерена иприморска. Најтоплији месеци су јул и август са просеком од 17,5, односно 17,3 °C. Најхладнији је јануар са 2,2 °C. Просечна годишња температура је 9,9 °C.
Због своје близине обали Брисел има благу климу која као резултат има сиво небо и кишовито време.[14] Близина Брисела приобалним подручјима утиче на климу на подручју путем слања морске ваздушне масе из Атлантског океана. Оближње мочваре обезбеђују поморску, умерену климу. У просеку (на основу мерења у последњих 100 година) има око 200 дана кише годишње. Снег се ретко јавља, обично једном или два пута годишње.
Прво насеље, које ће касније постати Брисел, основано је када је св. Гаугерије изградио капелицу на ади у рециЗене око580. године.[16]
Званично се датум оснивања града смешта око979. године, када је војводаКарло Лотариншки преместио реликвије св. Гудуле изМорсела у капелицу св. Гаугерија која се налазила на ади која ће се касније звати острво св. Гаугерија. ЦарОтон II је дао Карлу, који је био син француског краљаЛуја IV,војводство Доње Лотаргије, а он је на том острву изградио прва стална утврђења.
Око1000. године Бриселска грофовија је дата левенском грофу Ламберту I а1047. године, у повељи Ламберта II, се први пут спомиње име града.
Почетком12. века, трговина је постала важан фактор развоја у западној Европи. Због свог положаја на реци Зене, Брисел је постао трговачки центар. О развоју града у то време сведочи изградња Катедрале св. Миховила и Гудуле1225. године. Околне мочваре су тада исушене, како би се направило место за будуће проширење града који је тада бројао око 30 хиљада становника. У11. веку град је добио своје прве зидине.[17] У том раздобљу левенски грофови су постали брабантске војводе.
Због убрзаног ширења града, између1356. и1383. подигнуте су друге бриселске зидине. Данас су ове зидине замењене мрежом улица у центру града. У15. веку именован је први градоначелник и градски већници, који су били први представници народа.
Године 1430, бургундијски војводаФилип Добри је наследио Брабант, и наредио проширење и продубљивање реке како би се олакшала трговина. Брисел је тада постао престоница Бургундијске Холандије, и управно и културно средиште славно по сакралној архитектури. Године 1477,Марија Бургундска удала се заМаксимилијана Аустријског. Након њене смрти, њен муж и династијаХабзбург су постали власнициБрабанта.
Године 1488, у граду је избио рат, а годину након тога и епидемијакуге. Након Максимилијанове смрти, његова ћеркаМаргарета је постала главна гувернерка Холандије и1507. је преместила главни град уМехелен.
Године 1515, надвојводаКарло Аустријски, синФилипа Лепог, са 15 година је постао владар Бургундије, а са 16 је наследио престоШпаније. У то време је почела шпанска доминација у целој регији. Цар Карло је поново поставио Брисел за главни град и повезао Холандију са Аустријом. Брисел је тада први пут постао дворски град и ускоро је постао најмоћнији брабантски град, побеђујући тиме своје ривалеЛевен,Мехелен иАнтверпен. У то време Брисел је био град уметника и научника.
Након абдикације Карла V1555. године, на власт је дошаоФилип II због чијег је режима у Холандији избилапобуна. У17. веку је поново наступило златно доба за град. Брисел је учествовао уУтрехтској унији1579, и био аутономнакалвинистичка република од1577. до1585, када су га поново заузели Шпанци. Након тога град је постао седиште шпанске, па аустријске Холандије.
Дана13. августа1695, француска војска под заповедништвом маршала Вилероја је бомбардовала Брисел према заповестиЛуја XIV. Ово је био најдеструктивнији догађај у целој историји Брисела у којем је уништена трећина града иГран Плас. Након обнове, лице града се знатно изменило.
Године 1731, у пожару је уништена палата Куденберг која је била једна од најпознатијих палата у Европи. Француска војска маршала де Сакса је1746. године започела окупацију града која је трајала до1749. Те године, након повратка Аустријанаца, лотаријански војвода Карло Александар се тријумфално вратио у Брисел. Он се налазио на положају врховног гувернера Холандије све до своје смрти1780. године. У његово време извршени су значајни радови у граду.
Брабантска револуција је избила1789. године против реформиЈозефа II. Након одласка Аустријанаца проглашене суУједињене Белгијске Државе које су трајале мање од годину дана, те је после поново успостављен аустријски режим. За времеФранцуске револуције ово подручје је припојено Француској. Брисел је у то време постао седиште департмана Дил, те је по први пут добио демократски бирано општинско веће. Француска власт је доживела крајНаполеоновим поразом кодВатерлоа, који се налази недалеко од Брисела.
Према одредбамаБечког конгреса из1815, јужна Холандија је спојена са северном уУједињено Краљевство Холандије под Виљемом I. Брисел је заједно саХагом проглашен главним градом нове државе. Због културних и политичких разлика између два дела нове државе, као и због ауторитарног стила владања новог монарха, јавило се незадовољство грађана.
Као главни град нове државе, Брисел је привукао велики број становника будући да је био управно и индустријско средиште земље. Тада је у град пристигао велики број француских избеглица и франкофоног становништва са југа земље. С обзиром да је француски тада био језик двора и пословни језик, град је полако постао већински франкофон. Слободни белгијски универзитет је основан1834, а касније је преименован у Слободни факултет у Бриселу.
У новој држави град је добио на међународној важности, тако да је1927. угостио Солвејску конференцију иСветске изложбе1935. и1958. године. УДругом светском рату град је оштећен у немачком бомбардовању.
Град је након рата поново доживео процват, поготово1960-их година. У ово време је још више порасла међународна важност града, и он је практично постао главни град Европе. Постао је седиштеЕвропске економске заједнице 1958, а1967.НАТО пакта. Данас је град седиште више од хиљаду међународних организација и у њему живи највећи број дипломата наконЊујорка.
Брисел је дом великог броја странаца. На последњем попису становништва Белгије 1991, било је 63,7% становника у главном региону Брисела који су се изјаснили као белгијски држављани, рођени у Белгији. Људи страног порекла чине скоро 70%. У принципу, становништво Брисела је млађе од националног просека и јаз између богатих и сиромашних се шири.[18] Што се тиче религије, црквене службе редовно посећује 10% становништва. Међу религијама се такође налази велики број муслимана, атеиста, агностика, а постоје и филозофске школе хуманизма. У Бриселу само на француском говори 57% становништва, француски и холандски користи 9% становништва, француски и не-холандски 11%, само холандски 7%, а ни француски ни холандски 16% становништва.
Економија Брисела је, служећи као административно средиште Европе, у великој мери сервисно оријентисана. У њој доминирају регионална и светска седишта мултинационалних компанија, као и европске институције. Иако има низ значајних производних делатности, као што су Кантиљон пивара, основана1900. године, у јулу2012, незапосленост у Бриселу је била чак 20,6%.[19]
Метро у Бриселу датира из 1976. године, али подземне линије познате као преметро сервисирају трамваје од 1968. године. Свеобухватне мреже аутобуса и трамваја такође покривају град.
^Мишић, Милан, ур. (2005).Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 178.ISBN86-331-2075-5.
^The Belgian Constitution(PDF). Brussels, Belgium: Belgian House of Representatives. мај 2014. стр. 63. Архивирано изоригинала(PDF) 10. 8. 2015. г. Приступљено10. 9. 2015. „Article 194: The city of Brussels is the capital of Belgium and the seat of the Federal Government.”
^„Statistics Belgium;De Belgische Stadsgewesten 2001”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 29. 10. 2008. г. Приступљено19. 10. 2008. Definitions of metropolitan areas in Belgium. The metropolitan area of Brussels is divided into three levels. First, the central agglomeration (geoperationaliseerde agglomeratie) with 1,451,047 inhabitants (2008-01-01, adjusted to municipal borders). Adding the closest surroundings (suburbs,banlieue orbuitenwijken) gives a total of 1,831,496. And, including the outer commuter zone (forensenwoonzone) the population is 2,676,701.
^Michiel, Van Meeteren; Kobe, Boussauw; Ben, Derudder; Frank, Witlox (2016).Flemish Diamond or ABC-Axis? The spatial structure of the Belgian metropolitan area. Brussels, Belgium.
Мишић, Милан, ур. (2005).Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 178.ISBN86-331-2075-5.
Michiel, Van Meeteren; Kobe, Boussauw; Ben, Derudder; Frank, Witlox (2016).Flemish Diamond or ABC-Axis? The spatial structure of the Belgian metropolitan area. Brussels, Belgium.
The Belgian Constitution(PDF). Brussels, Belgium: Belgian House of Representatives. мај 2014. стр. 63. Архивирано изоригинала(PDF) 10. 08. 2015. г. Приступљено10. 9. 2015. „Article 194: The city of Brussels is the capital of Belgium and the seat of the Federal Government.”
The Belgian Constitution(PDF). Brussels, Belgium: Belgian House of Representatives. мај 2014. стр. 5. Архивирано изоригинала(PDF) 10. 08. 2015. г. Приступљено10. 9. 2015. „Article 3:Belgium comprises three Regions: the Flemish Region, the Walloon Region and the Brussels Region. Article 4: Belgium comprises four linguistic regions: the Dutch-speaking region, the French-speaking region, the bilingual region of Brussels-Capital and the German-speaking region.”
Paul de Saint-Hilaire,Bruxelles Mystérieux, Bruxelles, Rossel, Editions, 1976, 159 str.
Georges Lebouc,Histoire insolite des rues de Bruxelles, Bruxelles, Racine, 2007, 206 str.
Georges Lebouc,Des rues et des hommes à Bruxelles, Bruxelles, Racine, 2008, 206 str.
Pierre Laconte, Carola Hein,Brussels: Perspectives on a European CapitalCS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), Bruxelles, Editions Aliter, 2007.
Pierre Lacont],Bruxelles, La Belgique et l'Europe. Un urbanisme cosmopolite, Lyon, Editions du Certu, 2007.
Christian Dessouroux,Espaces partagés, espaces disputés. Bruxelles, une capitale et ses habitants, Ministarstvo Briselske regije 2008.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.svg)
