Бостон (енгл.Boston) је главни и највећи град државеМасачусетс уСАД.[1] Као највећи градНове Енглеске, Бостон се сматра њеним незваничним економским и културним центром.[2] По попису становништва из 2020. у њему је живело 673.184 становника.[3] Са становницима приградских насеља, Бостон броји 4.899.932 милиона становника.[4]
Бостон је основан1630. године доласком Енглеза на полуострвоШомут.[5] ТокомАмеричке револуције, крајем18. века, Бостон је био поприште многих важних битака и политичких преврата, попутБостонског масакра иБостонске чајанке. Неколико битака током револуције одиграло се у самом центру данашњег града –опсада Бостона ибитка код Банкер Хила. Након револуције, Бостон је постао важан саобраћајни центар захваљујући својој луци наАтлантском океану. Бостон годишње посети 16,3 милиона туриста.[5][6] Бостон је први град у Сједињеним Државама који је имао основну школу која се финансирала из државног буџета – Латинску школа Бостона (основана1635. године),[7] први колеџ –Харвард (основан1636. године), као и први подземниметро.[8]
Бостон је постао важан центар за високо образовање, као и важан центар научних истраживања.[9] Бостон такође има и један од највиших стандарда живота уСАД, па је и тиме један од најскупљих градова у САД.[10]
Поглед на Кенмор сквер. У даљини се могу видети Пруденшал иХенкок куле. Кенмор сквер је познат по великој светлећој реклами за нафтну компанију Венецуеле - Ситго. Кенмор сквер је такође важна тачка у градском превозу где се пресецајузелене линије лаког метроа и одакле полазе аутобуси ка различитим деловима града. Такође се на слици може видети рекла Чарлс, која дели Бостон иКембриџ.
Бостон се налази на надморској висини од 43 m. Налази се на обали рекаЧарлс,Нипонсет иМистик.
Бостон је веома компактан, прилично набијен и густо насељен град. Највећи разлог компактности овог града је тај што се након насељавања града у 17. веку није много водило рачуна о пројектовању улица и четврти, већ се град спонтано проширивао без неког одређеног урбанистичког плана. Због тога данас једна дугачка улица може да има и по три различита имена, иако се ради о једној улици. Прави пример за то је авенија Хантингтон која се простире од Саут Енда до приградских насеља и при томе мења име од авеније Хантингтон преко Рут 9, до улице Бојлстон. Зато је Бостон често конфузан за нове досељенике и туристе, јер се они могу кретати једном улицом која без икаквог правила мења име из блока у блок. Према званичним подацима сам град Бостона има укупну површину од 232,1 km² (89,6 квадратних миља). Од тога 125.4 km² чини земљиште, док 106.7 km² чини вода. У САД, у градовима са више од 500.000 становника, само јеСан Франциско са приближним бројем становника мањи у површини од Бостона. Надморска висина града Бостона је 5,8 m, док се највиша тачка града, врх брда Белевју, налази на 101 m надморске висине.[11] Најнижа тачка града је на 0 m надморске висине.[12]
Бостон је окружен приградским насељима који чине велики круг око Бостона и у коме највећи број грађана који ради у Бостону и живи. Приградска насеља су Винтроп,Ревир,Челси,Еверет,Самервил,Кембриџ, Вотертаун,Њутон,Бруклин, Нидам, Дедам,Кантон,Милтон иКвинси.
Бостон је у првим вековима свог постојања био саграђен на три брда. Како је број становника растао тако је почело узимање земље са брда, како би се остали део града изравнао. Тако да су данашњи крајеви града Бек Беј и Саут Енд у ствари изграђени на земљишту које је 'скинуто' са брда. Од три првобитна брда, једино је Бикон Хил остао прилично нетакнут. Сам центар града је познат и као најстарији део Бостона у којем се могу наћи старе зграде изграђене од цигле, у просеку са по четири спрата. Велики део града је изграђен од оваквих зграда, које се данас мешају са новијом, најчешће, високом градњом. Високе зграде од преко педесет спратова се налазе највећим делом у Финансијском дистрикту града, али и у самом центру града, где се налази и највиша зграда у Бостону –Хенкок кула.[тражи се извор] На једној од зграда се налази и антена са разнобојним сијалицама, која показује каква ће бити временска прогноза. У недељним новинама се може наћи мала песмица од четири стиха која објашњава боје:
Steady blue, clear view.
Flashing blue, clouds due.
Steady red, rain ahead.
Flashing red, snow instead.
Када се упаљене сијалице на антени плаве боје, значи да ће бити лепо време без облака. Када плаве сијалице трепере, значи да ће бити облачно. Црвене сијалице означавају долазак кише, док црвене сијалице које трепере означавају снег.
Бостон Комон, који се налази на пола пута између финансијског дистрикта и Бикон Хила, је најстарији парк уСАД.[13] Заједно са Бостонском баштом и Смарагдном огрлицом, чини систем отворених паркова, које је осмислио Фредерик Ло Олмстед, како би град остао у зеленилу.[14] Еспланада је шеталиште дуж реке Чарлс, на бостонској страни (на супротној обали се налази град Кембриџ, где су смештени универзитетиХарвард и МИТ). Бостон такође има и неколико великих пешчаних плажа које се налазе на обаламаАтлантског океана.
Бостоном владаконтинентална клима која је уобичајена у региону. Лета су углавном врућа и спарна, док су зиме веома хладне са пуно снега. Није неуобичајено, ако је зима дуга и хладна, да снег пада чак и умају иоктобру.[15]
Неки од климатских рекорда у Бостону:
Најранија икада забележена температура од преко 30 °C је била у марту 1998. године
Само једном у историји мерења се догодило да је фебруару забележена температура од 21 °C.
Највиша температура икада забележена је била од 40 °C, 4. јула 1911. године.
Најнижа температура икада забележена је била од -28 °C, 9. фебруара 1934. године.[16]
Најтоплији месец у години јејули, са просечном температуром од 27,7 °C (највиша током дана) и 18,4 °C (најнижа температура током дана). Најхладнији месец је јануар, са просечном температуром од -5,6 °C.[17]
Бостон су17. септембра1630. основали досељеници изЕнглеске.Пуританци су након доласка из Енглеске, основали колонију Масачусетс Беј, а у неким списима се мешају са досељеницима који су основали колонијуПлимут десет година раније. Ове две групе досељеника су историјски и религијски различите, и ове две колоније су тек1691. године уједињене уПровинцију Масачусетс Беј.
Полуострво Шомут је превлаком физички било спојено са континенталним делом Северне Америке, а са једне стране је била окружено реком Чарлс, а са друге странеАтлантским океаном. На основу археолошких налаза установљено је да је полуострво било насељено америчкимИндијанцима још у 5. веку п. н. е.[18] Енглески досељеници су новоосновани град назвали Бостон, по Бостону у Енглеској, из којег је неколико угледних породица емигрирало уНови свет.
Први гувернер колоније Масачусетс БејЏон Винтроп, током церемоније проглашења првог гувернера одржао беседу, коју је назвао „Модел хришћанског милосрђа“ и која се темељила на идеји да Бостон има посебни савез саБогом. Досељеници су након оснивања града имали намеру да направе модеран град са добро организованом грађанском структуром и из те жеље основали су прву основну и средњу школу,Латинску школу Бостона (1635)),[7] и први амерички универзитет,Харвард колеџ (1636). До средине 1700-их, Бостон је био највећи град британске Северне Америке.[19]
Након револуције, као америчка лука најближаЕвропи, Бостон је убрзо постао један од најбогатијих међународних трговачких центара. Преко бостонске луке се извозиорум,риба,со идуван. Захваљујући економском развоју града, млађе генерације бостонских породица постају део елите новог америчког друштва. Ове породице и до данас имају велику моћ, како политичку тако и финансијску, у америчком друштву. Познате су под називом Бостонски брамини илиПрве породице Бостона. Године1822. Бостон је добио статусграда.[20]
Скали сквер у Бостону, око 1880. године
Закон о ембаргу из1807. године, који је усвојен токомНаполеонових ратова, у великој је мери сузбио пловидбу из луке у Бостону, па су грађани Бостона морали да пронађу нови начин обртања капитала, што је довело до развоја тешке индустрије изанатства. Индустрија је постала важан део привреде града и већ средином1800-их индустријска производња је премашила приходе које би град имао да је остао при трговини из приобалних лука. Све до почетка1900-их година, Бостон је био важан индустријски центар, нарочито у текстилној и кожној индустрији. Многобројне речице у близини града или притоке реке Чарлс олакшале су трговину текстилом и кожом у региону. И данас се могу видети многобројне старе текстилнефабрике у близини тих река. Касније, доласкомжелезнице, индустрија се развила и по приградским насељима и трговина у великој мери модернизовала. Бостон је у ово време важио као културни, књижевни и научни центар, а то је остао и данас. Услед високог степена образовања локалног становништва, град је постао и центар покрета за укидањеропства у Сједињеним Државама.[21]
Типичне нискоспратнице у самом центру Бостона. Овакав стил градње доминира старијим деловима града, где је просек спратова у оваквим зградама четири. Бостон је град у САД са највећим бројем оваквих квартова, изграђених још у 19. веку.
До1820. године, становништво града се удвостручило, и са новим приливом европских имиграната, и етнички састав града је постао разнолик. Током овог прилива имиграната, највећу групу чине ирски имигранти, којих је1850. године било 35.000.[22] Град је у другој половини19. века имао свој други талас имиграната, од којих су најбројнији билиРуси, пољскиЈевреји иФранцузи изКвебека. Током овог периода, овако разнолико становништво је основало своје квартове, које и дан-данас носе назив по својим првим досељеницима. Тако суИталијани населили северни крај,Ирци Јужни Бостон, а руски Јевреји западни крај. Имигранти су са собом донели различите религије, традиције, домаћу храну као и језике. Захваљујући ирским и италијанским имигрантима, који су са собом донеликатолицизам, католици и данас чине најбројнију религијску групу у Бостону.[23]
Између 1630. и1890. локалне архитекте и грађевинци су изменили првобитни изглед Бостона тако што су многемочваре ипешчаре постале део урбаног Бостона.[24][25] Ову урбанистичку променуВолтер Мјур Вајтхил је у шали описивао као процес сечења брда како би се рупе попуниле. Један од највећих промена била је 1807. када је брдо Бикон потпуно поравнато како би се насула оближња мочвара. Тај део града је данашњи Хејмаркет сквер. На брду Бикон је данас зграда скупштине државеМасачусетс. Сама зграда се налази на делу којем је некад било врх брда.
Према попису из 2000. године, у Бостону, без приградских насеља, живело је 589.141 људи. Процене за2006. годину су те да у Бостону живи 596.630 људи[27], да град има 239.528 домаћинстава и 115.212 породица. У 2000. години густина насељености је била 12.166 људи на једну квадратну миљу, илити 4.697 људи на један. Од 25 највећих градова уСАД (по броју становника), испред Бостона се налазе самоСан Франциско,Чикаго иЊујорк. Како већи део људи живи у приградским местима, током радног дана, број људи у Бостону може да се повећа и до 1,2 милиона људи.[28] Према истом попису, из 2000. године, у Бостону је живело:
54,47% белаца
2,33% црнаца
0,4% америчких индијанаца
7,52% америчких азијата
0,06% потомака досељеника са пацифичких острва
7,83% других раса и
4,39% људи мешаних раса.
Бостонска лука
14,4% људи се изјаснило као Латиноамериканци (они који воде порекло из шпанског говорног подручја Северне и Јужне Америке). Људи ирског порекла чине највећу популацију белаца који су једне исте етничке групе, чак 15,8%.Италијани чине 8,3% становништва, док потомци Западно индијских острва чине 6,4%[29]. Скоро половина тог броја чине људи саХаитија.
Од 239.528 домаћинстава, 22,7% је имало децу млађу од 18 година, 27,4% су били брачни парови, 16,4% домаћинстава је било са једним старатељем - женом, док су 51,9% чинили појединци. 9,1% чине људи старији од 65 година, који су живели сами. Просечна величина домаћинства је била 2,31 и просечна величина породице је била 3,17 чланова[30].
Становништво по старости је подељено на следећи начин:
19,8% млађи од 18 година
16,2% 18-24 године
35,8% 25-44 године
17,8% 45-64 године
10,4% 65 година и старији
Однос жена и мушкараца у свим старосним групама је 100:92,8.
Однос жена и мушкараца за старосну групу, 18 и више, је 100:90,2.
Просечна примања у једном домаћинству годишње је 39.629$, и просечно годишње примање у једној породици је 44.151$. Мушкарци су имали просечно примање од 37.435$, док су жене имале 32.421$. Примање по глави становника је 23.353$. 19,5% становништва живи у сиромаштву. 25,6% млађих од 18 година и 18,2% старијих од 65 година живе у сиромаштву[31].
Факултети и универзитети који се налазе у Бостону у великој мери доприносе локалној и регионалној економији. Ове високо-образовне установе су у протекле две деценије биле највећи разлог смањењу незапослености локалног становништва, јер са развојем ових установа дошло је и до повећања броја радних места. Поред значајности у запошљавању становништва, ове установе су и разлог што су многе светске мултинационалне корпорације отвориле своја представништва у и око Бостона. Према подацима министарства за развој града Бостона, из2003. године, студенти који студирају у или око Бостона у фискалној 2002. години су допринели економији града 4,8 милијарди долара[32]. Од свих америчких великих градова, Бостон добија највећу годишњу своту из федералне касе од Националних здравствених Института.[33]
Финансијски део Бостона
Туризам такође знатно доприноси економији града. У фискалној2004. години, туристи су потрошили 7,9 милијарди долара, и по броју посетилаца поставили Бостон међу првих десет најпосећенијих градова у САД.[34] Важне индустрије које делују у Бостону су у великој мери финансијске природе. Велике компаније које пружају приватна и друштвена осигурања су прве започеле са радом у Бостону, и одатле се прошириле преко целе Америке. Ово је учинило да Бостон, после Њујорка, постане финансијски центар САД.Бенк оф Америка иСоверн Бенк имају своја регионална седишта у Бостону[35] Бостон такође има веома развијенуштампарску индустрију која је уједно и најстарија у САД, са великим штампарско-издавачким кућама.
Према подацима из фискалне2005. године Бостон је бројао 2.398.900 радника. Од тога[1]:
Бостон има репутацију интелектуалног центра САД, и зато носи надимакАтина Америке. Таква репутација долази из чињенице да у самом граду Бостону и у суседномКембриџу, постоји више од сто колеџа и универзитета[36]
Кампус Бостонског Универзитета се простире дуж реке Чарлс, на Комонвелт Авенији, док се медицински факултет универзитета налази у јужном делу града -Саут Енд.Универзитет Нортистерн, још један велики приватни универзитет се налази у познатом историјском комшилуку -Фенвеј. Колеџи Вилок, Симонс, Емануел и Вентворт , као и Масачусетсски колеџ за фармацију и здравствене науке такође се налазе близу Нортистерна и припадају делу званом Фенвеј. Универзитет Сафок, омањи приватни универзитет, познат у САД по свом правном факултету, налази СЕ наБикон Хилу. Правни факултет Њу Ингланд универзитета је омањи правни факултет, који се налази у позоришном дистрикту града. Овај факултет је првобитно основан као правни факултет за жене.[37] Емерсон колеџ са репутацијом као један од престижнијих колеџа за друштвене науке, новинарство, лингвистику и филм, се налази близу Бостон Комона (првог јавног парка у САД). Бостон колеџ, чији се првобитни кампус налазио у јужном делу Бостона, данас се налази у западном делу града, на граници двеју општина, Брајтона и Њутона. Кампус Бостон колеџа се и даље територијално шири недавном куповином земљишта од огранка Католичке Цркве у Бостону[38]
Неколико великих универзитета се налазИ у суседном Кембриџу, мада имају зграде и у Бостону, те студенти могу имати предавања у истом дану у Бостону и у Кембриџу. Универзитет Харвард је најстарија институција високог образовања у САД, и налази се великим делом у Кембриџу, дуж реке Чарлс. Факултети за бизнис и менаџмент Харвардског универзитета, као и медицински, стоматолошки и факултет здравствене заштите налазе се у Бостону, физички одвојени од кампуса у Камбриџу.[39] Технолошки институт Масачусетса (МИТ) који је прво основан у Бостону, пресељен је у Кембриџ пошто се указала потреба за већим простором. МИТ је пресељен у Кембриџ 1916. године. Медицински факултет универзитета Тафтс обавља дужност надгледања рада Медицинског центра Нове Енглеске, док се остатак кампуса универзитета Тафтс налази у северној општини Бостона - Самервилу. Истерн Назарин колеџ у општини Квинси, једини је евангелистички хришћански колеџ у граду Бостону, и активан је у свакодневном раду хришћанског свештенства у Бостону[тражи се извор].
Бостонски државни систем за образовање је најстарији у земљи. Овај систем чине све државне основне и средње школе у Бостону, и броји 57.000 ученика, од првог разреда основне школе до четвртог разреда средње школе. Систем броји 145 школа, међу њима и Бостонска латинска школа (најстарија државна основна школа у САД, основана1635. године). Поред државних, Бостон броји и велики број приватних основних и средњих школа. 2002. године, бизнис магазинФорбс је оценио јавни систем државних школа у Бостону као најбољи систем државног образовања у САД, са просечном стопом ученика који заврше последњи разред средње школе од 82%.[40] 2005. године систем који обухвата све државне школе је бројао[41]
45,5% црнаца
31,2% ученика пореклом из латинске Америке
14,0% белаца
9,0% Азијата
Бостон је место неколико музичких и уметничких конзерваторијума - Уметнички институт Бостона, колеџ за примењену уметност Масачусетс, и Музички конзерваторијум Нове Енглеске (најстарији конзерваторијум у САД), Школа музеја лепих уметности, и музичка академија Беркли. Једини државни универзитет у Бостону је универзитет Масачусетс у општини Дорчестер, док су једина два двогодишња колеџа Роксбури Комјунити колеџ и Бункер Хил Комјунити колеџ у општиниРоксбери.
Библиотека Харвард Универзитета са мотом универзитета - Веритас (лат. истина)Кампус Бостон КолеџаВентворт Колеџ. Председница колеџа је проф. др. Зорица Панић, прва председница искључиво техничког колеџа
Као резултат великог броја давно основаних високо образовних институција, Бостон се сматра културним и интелектуалним центромНове Енглеске. Град има неколико позоришта са фасадама налик на европске у погледу украса и стила. Град одржава многе фестивале, који често трају по цео викенд. ДочекНове године, прослава Дана независности4. јула иБостон Поп концерт су три фестивала на почетку и на крају којих се увек одржава тридесето-минутни ватромет програм на обалама рекеЧарлс и у луци наАтлантском океану. Бостон је познат по свом локалном дијалекту и акценту (бостонски акценат) који се умногоме разликује од дијалекта широм Нове Енглеске. Локално становништво изговара „Бостон“ као „Бастен“. За Бостон се такође везује кухиња Нове Енглеске у којој се истиче морска храна, нарочиторакови ијастози. Потомци имиграната изИрске који су пре 20. века емигрирали у околину данашњег Бостона, данас имају веома јак политички и религиозни утицај. И дан данас у неким деловима града се осећа јак утицај Ирске културе, кроз постојање великог бројапабова, ресторана са ирском музиком и годишњим фестивалима којим се прослављају ирске традиције. Симбол Ирске - зелена детелина - се може наћи и као лого кошаркашког клубаБостон Селтикс.
Ниска стопа криминала у граду крајем 20. и почетком 21. века је производ успешне сарадње градске полиције са разним цивилним групама и грађанским покретима широм града и комшилука. Број убистава у граду је пао са 1521990. године (26,5 на 100.000 људи) на 311999. године (5,26 на 100.000 људи). У последњих пар година, овај број је умео да варира и до 50%, у односу на претходну годину у исто време (60 убистава2002. године, 392003. године, 642004. године и 752005. године). Иако број убистава годишње није ни приближно броју из 1990. године, многи грађани Бостона виде ово варирање као проблем, и сматрају да би бостонска полиција требало да примени нове тактике у спровођењу реда.[42]
Фенвеј Парк, стадион америчког бејзбол тима Бостон Ред Сокса
Бостон Ред Сокси (у свакодневном говору се зову просто „Сокс“) су један одбејзбол тимова који су основали Америчку Бејзбол Лигу (енгл.American League of Major League Baseball - МЛБ). Када су домаћини, тим игра на свом стадијуму - Фенвеј Парк, близу Трга Кенмор. Стадијум је саграђен1912. године, и један је од најстаријих спортских арена који се активно и данас користи уСАД. Бостон је град у којем је одиграна прва бејзбол игра новоосноване Светске Серије,1903. године. Серија те године је играна између Ред Сокс-а (који су се тада звали Пилгрими (енгл.pilgrim значидосељеник) и Гусара изПитсбурга.[43]
Бостон Селтикси и Мајами Хит у ТД Бенкнорт Гардену
ТД Бенкнорт Гарден је спортска арена која се налази близу Северне станице, и арена у којој играју као домаћини два велика тима -Бостон Бруинс, хокејашки тим и члан америчке Националне хокејашке лиге (енгл.NHL), иБостон Селтикс, кошаркашки тим и члан америчке Националне кошаркашке асоцијације (енгл.NBA). Бостон Селтикси су један од оснивача националне кошаркашке асоцијације, као и једини тим који има највећи број освојених титула из националних шампионата од1957. до1986. године.[44]
Један од најпосећенијих спортских догађаја у Бостону јеБостонски маратон. Путања којом маратонци трче кроз град је дуга 42 km. Бостонски Маратон је најстарији маратон на свету. Одржава се сваког трећег понедељка уаприлу, и први пут је одржан1897. године, након успешног првог модерногмаратона налетњим олимпијским играма, одржаним1896. године. Као најстарији маратон, Бостонски маратон спада у један од светских најпрестижнијих маратона. Просечна посећеност је око 20.000 регистрованих учесника, док је на стоту годишњицу било 38.000 регистрованих учесника.[45]
Бостон је познат по високо-образовним установама као и великом концентрацијом научних компанија у пољубиотехнологије. Велики број ових установа су уско повезане са болницама широм Бостона, те су великим делом све болнице у Бостону универзитетске. Највећа концентрација здравствених установа се може наћи у делу Бостона који се у свакодневном говору назива ЛМА (на енглеском ел-ем-еј), тј.Лонгвуд Медикал Ерија. Овај део града се зове по Авенији која пролази делом града,Лонгвуд Авенија. У овом делу се налазе светски познате и веома велике болнице као што суМедицински центар Бет Исраел Диконес,Дечја болница Бостона, болнице Бригам и Вуменс, Онколошки институт Дана-Фабер, Медицински факлутет УниверзитетаХарвард, Стоматолошки факултет Универзитета Харвард и Институт за дијабетес Џослин. Многе ове установе имају као своје запослене многобројне добитникеНобелових награда у разноразним пољима медицине и научног рада. Главна болница Масачусетса се налази близу дела познатог као Бикон Хил, где се уједно налази и скупштина града, док се у квартовима као Џамајка Плејн и Вест Роксбури налази велика градска болница - Медицински центар Бостон. Ова болница је универзитетска болница која служи студентима Медицинског факултета Универзитета Бостон. Медицински центар Нове Енглескер, који се налази у самом центру града, је универзитетска болница Универзитета Туфтс. Дечја болница Бостона и Медицински центар Бет Исраел Диконес су такође универзитетске болнице и опслужују студенте медицинског и стоматолошког факултета Харварда.
Дневне новине:Бостон Глоуб, Бостон Хералд,Бостон Метро (бесплатне новине, које се могу наћи у свимаутобусима иметроима), Бостон САДА (такође бесплатне новине које се могу наћи у јавном превозу), Ел Планета (такође бесплатне новине, штампане нашпанском језику).
Новине штампане два пута у месецу: Барстул Спорт, Џуст Проперти (новине за продају и куповину некретнина), Џуст Ренталс Бостон (оглас новине за издавање станове), Stuff@night (магазин о ноћним дешавањима у Бостону).
Као свуда уСАД, Бостон има ограничен бројТВ станица за које нису потребне претплате, и које се аутоматски могу наћи на ТВ пријемнику када се ТВ укључи. За све остале станице, потребно је претплатити се на кабловску мрежу, и одабрати листу многобројних ТВ станица. Списак ТВ станица који следи је списак станица које грађани Бостона добијају без претплате на кабловску мрежу.
Канал
Назив ТВ станице
Мрежа којој припада
2
WGBH
PBS - Public Broadcasting Service, државна ТВ станица
Међународни аеродром Логан, који се налази у Источном Бостону услужује сав ваздушни саобраћај Бостона и околине[46]. Поред аеродрома Логан, у близини Бостона налазе се и три посредна општинска аеродрома, Беверли општински аеродром на северу од Бостона, Бедфорд/Хенском аеродром западно од града и Норвуд Мемориал аеродром јужно од града.
Градски аутобуси који опслужују Бостон
Улице Бостона нису организоване на пример као улицеЊујорка где су улице у облику правоугаоне мреже са правим линијама. Улице Бостона су грађене спонтано како је град растао крозвекове. Ово спонтано додавање улица по потреби је довело до тога да многе улице одједном или губе или добијају по једну траку, и мењају имена по комшилуцима, иако је реч о једној улици. Марта2006. америчка асоцијација бициклиста је навела Бостон као један од најгорих градова за вожњу бициклом у Сједињеним државама .[тражи се извор] Упркос томе, Бостон има један од највећег броја бициклиста који дневно користебицикл као средство транспорта[47]
Надлештво за саобраћај Масачусетског залива, скраћено МБТА (Massachusetts Bay Transportation Authority) је државна служба која је еквивалентна Градском саобраћајном предузећу у Београду. МБТА је предузеће које је прво у Сједињеним Државама инвестирало у подземни транспорт, што је уједно био и првиметро у Сједињеним Државама. Данас су линије метроа дуге 105 km, и пружају се у сва четири правца града опслужујући сва приградска насеља[48]. МБТА се у свакодневном говору назива Т.
Поред метроа, МБТА град и приградска насеља опслужујеаутобусима, као и удаљена насељавозом, чија је мрежа дугачка 321 km. Јавни превоз игра велику улогу у свакодневном животу грађана Бостона, и тиме чине МБТА један од најпосећенијих јавних превоза у Сједињеним Државама[49][50]
^Heudorfer, Bonnie; Bluestone, Barry (2004).„The Greater Boston Housing Report Card”(PDF). Center for Urban and Regional Policy (CURP), Northeastern University. стр. 6. Архивирано изоригинала(pdf) 8. 11. 2006. г. Приступљено19. 2. 2007.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.svg)
