Болест (лат.morbus) се може дефинисати на разне начине. Према једном мишљењу, то је свако одступање од стањаздравља и има своје карактеристичне симптоме и захвата цео организам или је ограничен на поједине органе.[1] Постоји и дефиниција да је болест поремећај нормалних, физиолошких збивања у организму под утицајем различитих штетних чинилаца или пак да је болест поремећај грађе и функцијећелија разнихткива, органа и органских система. Најједноставније и можда најприхватљивије је гледиште по којем је болест термин који означава сва збивања у организму која одступају од природног токаживота.
Болести се могу поделити нанаследне, урођене и стечене. Наследне су оне болести које се наслеђују од родитеља или ранијих предака, а преносе се путемхромозома. Примери ових болести сухемофилија (која се од мајке преноси на мушку децу),хиперхолестеролемија,хромозомопатија и сл. Урођене болести настају за времетрудноће под утицајем различитих штетних фактора. Овде се убрајају урођенесрчане мане, урођене аномалије и малформације, урођенеанемије итд. Стечене болести се развијају током живота појединца, од рођења досмрти. Узроци њиховог настанка су многобројни и разнолики, а многи од њих ни до данас нису откривени. У познате узрочнике се убрајајуфизички агенси (топлота, хладноћа, јонизујуће и магнетно зрачење, механичке силе, електрицитет),хемијски фактори (киселине, базе, отрови, тешки метали, инсектициди, детерџенти, лекови),биолошки узрочници (бактерије,вируси,паразити,гљивице),неправилнаисхрана,стрес и психички доживљаји и многи други. Болести које настају као последица неправилног узимања лекова или њихових пропратних и нежељених дејстава називају сејатрогене болести (грч.iatros = лекар).
Чиниоци који су повезани са настанком неког обољења, односно који нису непосредни узрочници болести али су у позитивној корелацији са њеним настанком, развојем и појавом компликација, називају сефактори ризика. На пример, фактори ризика за срчана обољења сугојазност,повишен крвни притисак,пушење,стрес,шећерна болест и др. Идентификација легитимних фактора ризика може резултирати корисним превентивним мерама, као што је мотивисање особе да добије здраво количину физичке вежбе.[2]
Медицинска дисциплина која проучава узроке болести назива сеетиологија (лат.etiologia), а механизмом настанка и развојем болести се бавипатогенеза (лат.pathogenesis).[3]
Почетак болести може бити изненадан (мождани удар, акутниинфаркт миокарда) или постепен (малигнитумори,каријес,туберкулоза). Постоји подела болести наакутне ихроничне. Акутне болести настају нагло и трају одређени временски период, док је настанак хроничних болести обично постепен и оне могу да трају дуго (понекад и цео живот). Прелаз између ова два облика чинесубакутне болести.
Болест је праћена субјективним сметњама илисимптомима (лат.symptoma morbi) изнацима (лат.signum morbi). Уобичајена је подела симптома на неспецифичне (опште) и специфичне. Први су заједнички за широку лепезу обољења (умор, повишена температура, главобоља), док се други јављају само код једне или пак мањег броја болести. Патогномонични симптоми су изразито специфични за поједине болести и њихово присуство омогућава лако постављање дијагнозе. У знакове болести се убрајају осипи, црвенила, отоци, жутица, увећање крајника итд.Синдром (лат.syndroma) представља скуп различитих симптома и знакова, који се појављују као једна клиничка слика.
Исход болести може бити тројак: излечење без последица (лат.sanatio ad integrum), излечење са извесним променама и последицама (лат.residua morbi) и смрт (лат.exitus letalis).[4] Као резултат основне болести се могу јавити и друга, још тежа обољења која се називајукомпликација (лат.complicatio). Поновно јављање исте болести се називарецидив илирелапс (лат.recidivum, relapsus). Терминремисија (лат.remissio) означава привидно излечење болести, а непотпуно излечење и период опоравка се зовереконвалесценција (лат.reconvalescentio).Рехабилитација (лат.rehabilitatio) представља отклањање или ублажавање извесних поремећаја, који настају као резултат болести.
Поступак препознавања и утврђивања болести се називадијагноза (лат.diagnosis), а иста се поставља на основу симптома и знакова, односно помоћуанамнезе, физичког прегледа и допунских дијагностичких поступака.
Болести биљака су предмет изучавањафитопатологије. Изазивају ихбактерије (бактериозе), гљиве (микозе) ивируси (вирозе). Већина биљних болести може проузроковати и велику материјалну штету, па се интензивно проучавају у циљу заштите биљака и животне средине.
Болести домаћих животиња не разликују се пуно од болести људи. Многе су заједничке и често се преносе од животиња на људе (тзв. зоонозе). Нарочиту важност имају заразне и паразитне болести. Њихово сузбијање регулисано језаконом, због штета које наносе привреди и због опасности по здравље људи. Од болести које нападајукоње важна јесакагија, а веома су чести разни поремећаји органа за варење (колике). Кодкрава су честетуберкулоза,бруцелоза,простретл,шуштавац ипироплазмоза, а доста штете наносе обољења органа за варење (нарочито надув). Козе првенствено обољевају од бруцелозе, а овце одбогиња,пироплазмозе,шуге и паразитских болести неких унутрашњих органа (метиљавост).Свиње обољевају одкуге,црвеног ветра ибруцелозе. Кодпаса имачака у нашим крајевима најважније јебеснило, а код пернате живинекуга,колера итифус. Дивље животиње могу такође страдати од разних болести: нпр.зечеви одтуларемије,пчеле одпчелињег легла, итд.
У многим случајевима, термини као што суболест,поремећај,морбидитет иобољење се користе наизменично.[5] Постоје међутим ситуације кад се специфични термини сматрају преферентним.
Болест
Терминболест широко се односи на било коју појаву која нарушава нормално функционисање тела. Из тог разлога, болести су асоциране са дисфункционалним радом телесних нормалниххомеостатичких процеса.[6] Често се термин болест користи у специфичном контекстуинфективне болести, које су клинички евидентне болести проистекле услед присуствапатогених микробних агенаса, укључујући вирусе,бактерије, гљивице, протозое, мултићелијске организме, и аберантне протеине познате каоприони.Инфекција која не производи и неће произвести клинички очигледан поремећај нормалног функционисања, као што је присуство нормалнихбактерија и квасаца у цревима,[7][8][9][10] илиузгредни вирус,[11] се не сматра болешћу. У контрасту с тим, инфекција која је асимптоматска токоминкубационог периода, али за коју се очекује да ће произвести симптоме касније, се обично сматра болешћу.Неинфективне болести су све друге болести, укључујући већину формиканцера,болести срца, игенетичких болести.[12]
Стечена болест
болест која почиње у некој тачки током нечијег живота, за разлику од болести која је била присутна већ при рођењу, која се називаконгениталном болешћу. „Стечена” може да звучи као да је „задобијена путем заразе”, мада то једноставно значи да је стечена након рођења. Такође звучи као да се ради о секундарној болести, иако стечена болест може да буде примарна болест.
Стање болести узроковано медицинском интервенцијом.
Идиопатска болест
болестчији узрок је непознат. Како је медицинска наука напредовала, многе болести чији су узроци били раније потпуне мистерије су донекле објашњени (на пример, разјашњено да јеаутоимуност узрок неких формидијабетес мелитуса типа 1, мада још увек нису разјашњени сви молекуларни детаљи тог процеса), или чак екстензивно објашњене (на пример, кад је дошло до сазнања да сучиреви на желуцу често асоцирани саХеликобактер пилори инфекцијом).
болест која је јавља каоосновни узрок обољења, за разлику од секундарне болести, која јепоследица неке друге болести.
Секундарна болест
болест која је последица иликомпликација неке друге болести или основног узрока (главног узрока).Бактеријске инфекције могу да буду примарне (особа је била здрава, али онда су стигле бактерије), или секундарневирусним инфекцијама илиопекотинама, које су предиспониране стварањем отворене ране или ослабљеномимунитета (бактерије се другачије не би успостојале).
Терминална болест
болест са смрћу као неизбежним резултатом
Обољења
Обољење се генерално користи као синоним заболест.[13] Међутим, овај термин се повремено користи у специфичном смислу пацијентовог лично искуства његове или њене болести.[14][15] У том моделу, могуће је да особа има болест иако није болесна (да има објективно одредиво, алиасимптоматично, медицинско стање, као што јеподклиничка инфекција), и да будеоболела, а да нијеболесна (као што је кад особа доживљава нормална искуства као медицинско стање, илимедикализује ситуације невезане с болешћу у свом животу — на пример, особа која се не осећа добро као резултат осрамоћења, и која интерпретира те осећаје као обољење пре него нормалне емоције). Симптоми болести често нису директни резултат инфекције, већ колекцијаеволуираних одговора—болесног понашања тела — које помаже у чишћењу инфекција. Такви аспекти болести могу да обухватајулетаргију,депресију,губитак апетита,поспаност,хипералгезију, и неспособностконцентрисања.[16][17][18]
Здравствено стање је широк термин који обухвата све болести,озледе, поремећаје, или непатолошка стања за која се нормално примењују медицински третмани, као што јетрудноћа илипорођај. Док терминздравствено стање генерално обухвата менталне болести, у неким контекстима се термин специфично користи за означавање било којег обољења, повреде, или болести изузев менталних обољења.Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (ДСМ), широко кориштени психијатријски приручник који дефинише свементалне поремећаје, користи терминопште здравствено стање за све болести, обољења и повреде, осим менталних поремећаја.[28] Овакав начин примене се исто тако често среће у психијатријској литератури. Неке полисездравственог осигурања исто тако дефинишуздравствено стање као било које обољење, повреду, или болест изузев психијатријских обољења.[29]
Будући да јенеутралнији од термина као што јеболест, терминздравствено стање, овај термин понекад преферирају особе са здравственим проблемима које они не сматрају штетним. С друге стране, због наглашавања медицинске природе стања, овај термин се понекад одбија, као што то чине пропонентипокрета аутистичких права.
Морбидност
Морбидност (од латинскогmorbidus, са значењем 'болестан, нездрав') је болесно стање,инвалидност, или лоше здравље због било ког разлога.[30] Термин се може односити на постојање било којег облика болести, или на меру у којој здравствено стање утиче на пацијента. Код тешко болесних пацијената, ниво морбидитета се често мери помоћуИЦУ бодовног система.[31][32]Коморбидитет[33][34] је симултано присуство два или више медицинских стања, као што сусхизофренија излоупотреба психоактивних супстанци.
Уепидемиологији иактуарској науци, термин „стопа морбидитета” се може односити на било стопуучесталости, илипреваленције болести или медицинског стања.[35] Ова мера болести је контрастна састопом смртности стања, која је пропорција људи умрлих током датог временског интервала. Стопе морбидитета се користе у актуарским професијама, као што су здравствено осигурање, животно осигурање и одигурање дугорочне неге, за одређивање коректних корисничких премија. Стопе морбидитета помажу осигуравачима да предвиде вероватноћу да ће осигураник задобити или оболети од било које од разматраних болести.
Патоза или патологија
Патоза (множинапатозе) је синонимна саболешћу. Речпатологија исто тако има тајсмисао, у коме је обично користе лекари умедицинској литератури, мада неки едитори преферирају да користе терминпатологија у његовим другим значењима. Понека благаконотативна сенка узрокује преферентну употребупатологије илипатозе имплицирајући „неки [за сад недовољно анализирани]патофизиолошки процес” уместоболести при чему се мисли на „специфичне ентитете болести као што је дефинирано дијагностичким критеријима који су већ испуњени”. Ово је тешкоденотативно квантификовати, али објашњава заштокогнитивна синонимија[36] није непроменљива.
Синдром
Синдром је асоцијација неколикомедицинских знака,симптома, или других карактеристика које се често заједно јављају. Неки синдроми, као што јеДаунов синдром,[37][38] имају само један узрок; за њих, називи „синдром” и „болест” могу да буду синонимни. На пример, Шарко–Мари–Тутов синдром се исто тако називаШарко–Мари–Тутовом болешћу. Други, као што јеПаркинсонијски синдром,[39][40][41] имају вишеструке могуће узроке. На пример,акутни коронарни синдром није болест већ је манифестација било које од неколико болести, као што јеинфаркт миокарда секундаранкоронарној артеријској болести. Код низа других синдрома,узрок није познат. Познато име синдрома често остаје у употреби чак и када се пронађе основни узрок, или када постоји више различитих могућих примарних узрока.
Ментално обољење је широк, генерички назив за категорију обољења који може да обухвата афективну илиемоционалну непостојаност, поремећаје понашања, когнитивне дисфункције или оштећења. Специфичне болести познате као менталне болести укључујуклиничку депресију, генерализованеанксиозне поремећаје,схизофренију, ихиперкинетички поремећај, између осталог. Менталне болести могу бити биолошког (нпр. анатомског, хемијског или генетског) или психолошког (нпр. трауматског или конфликтног) порекла. Оне могу да утичу на способност оболеле особе да ради или учи и могу да имају негативан утицај на интерперсоналне односе. Терминлудило је технички кориштен као правни израз.
Органски
Органска болест је она која је узрокована физичком или физиолошком променом неких ткива или органа тела. Овај термин понекад не обухвата инфекције. Он се често користи као контраст менталних поремећаја. Њиме могу да буду обухваћени емоционални и бихевиорални поремећаји ако су они настали услед промена физичких структура или функција тела, као што је случај након можданог удара или трауматске повреде мозга, али не и ако су се јавили збогпсихосоцијалних проблема.[42]
^Faderl, M.; et al. (април 2015). „Keeping bugs in check: The mucus layer as a critical component in maintaining intestinal homeostasis”.IUBMB Life.67 (4): 275—85.PMID25914114.S2CID25878594.doi:10.1002/iub.1374.
^„morbidity”.Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers. Elsevier. 2007. Приступљено6. 11. 2017 — преко medical-dictionary.thefreedictionary.com.
